Savetovalište za mlade

Kancelarija za mlade, kojoj će ubuduće moći da se obrate za sve njihove probleme, otvorena je juče u ulici Milentija Popovića 32a na Novom Beogradu. Osnovni cilj kancelarije je pomoć mladima na putu odrastanja, promocija zdravlja i poboljšanje kvaliteta života mladih u najširem smislu i primarna prevencija, kao i razvoj partnerskih odnosa između institucija, organizacija i pojedinaca koji se bave mladima ili donose odluke koje su važne za mlade. U njoj će raditi stalni tim od 12 ljudi, i to psihologa, defektologa, lekara i drugih stručnjaka.

- Novi Beograd je izabrao da se posveti problemu mladih jer 20 odsto stanovnika ove opštine ima ispod 19 godina, a ne postoji institucija kojoj bi se obratili za mnoge probleme koje imaju. Opada poverenje u porodicu. Kroz ovo savetovalište i edukaciju želimo i njih da uključimo u sve što mi radimo - rekao je Željko Ožegović, predsednik opštine Novi Beograd.

Kancelarija je deo projekta kojim je opština Novi Beograd prošle godine ušla u program Evropske agencije za rekonstrukciju "Edžchange".

- Jedino ova opština predložila je takav program, a uz to, u celoj Srbiji ne postoji slična kancelarija. Nadam se da će to biti model za otvaranje novih - istakla je Irina Slavković, menadžer programa "Edžchange".

Izvor: Glas Javnosti

Bogdanović obišao radove u Savskoj

Gradski urbanisti rade na izradi plana za proširenje Savske ulice, koja će posle toga imati po dve trake u oba smera, najavio je gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, koji je juče obišao radove na rekonstrukciji šina u ovoj ulici. Obnova Savske ulice, u dužini od 800 metara, koštaće oko 180 miliona dinara i biće završena za oko dva meseca. Rekonstrukciju tramvajske infrastrukture obaviće "Balkan-gradnja", a sanaciju kolovoza i trotoara JKP "Beograd-put".
   
      

NOVI RED VOŽNJE

Linije E-2 (Petlovo brdo-Studentski trg) i E-4 (Bežanijska kosa-Vukov spomenik) saobraćaće od ponedeljka po novom redu vožnje, saopštavaju iz "Laste". Autobusi na ovim linijama ići će na svakih pola sata u saobraćajnim špicevima (od 6.30 do 8.30 sati i od 13.30 do 16.30), a na svakih sat vremena, van špiceva. Na liniji E-2 uvedeni su i polasci u 17.30 i 21 čas, sa Studentskog trga. Subotom će se polasci na liniji E-2 obavljati na pola sata u popodnevnom špicu i na svakih sat vremena van špica, a na liniji E-4 na svakih sat vremena. Cena karte je 60 dinara.
      
      
      
   

Dok traju radovi Savska ulica je jednosmerna ka Mostarskoj petlji. Ovaj posao deo je "Projekta obnove Beograda" u okviru koga će se obnoviti oko 33 kilometara tramvajske mreže, a koji zajednički finansiraju Evropska investiciona banka i Grad Beograd.

Posle završetka obnove tramvajskog sistema u Savskoj ulici, posao će u septembru biti nastavljen na Autokomandi (na delu od Veterinarskog fakulteta do kružnog toga), a u okviru njega planirana je i sanacija 13 mostovskih konstrukcija i kolovoza na njima. Potom sledi rekonstrukcija tramvajske pruge u ulicama Milentija Popovića, Treći bulevar, Proleterske solidarnosti, Južni bulevar (na delu od Maksima Gorkog do Ustaničke), Karađorđevoj ulici, Starom savskom mostu i u Rakovici.

Izvor: Glas Javnosti

I Bulevar "na kocke"
N. V. BRKOVIĆ - M. Č. PRELEVIĆ, 16. jul 2006

POČINJE dugo očekivano doterivanje Bulevara kralja Aleksandra. Ispucali trotoari na najdužoj gradskoj saobraćajnici biće zamenjeni modernim pločnikom, po ugledu na šetačke zone u centru grada. Putari će raditi samo na deonici od Kneza Miloša do Vukovog spomenika, dok će gornji delovi Bulevara sačekati modernizaciju tramvajskog saobraćaja. Posle popločavanja trotoara, i kolovoz će biti "presvučen" novim asfaltom.
Posao je poveren "Beograd putu", čiji je stručni tim napravio i glavni građevinski projekat. Prema rečima Aleksandra Radojičića, direktora Direkcije za puteve, posao će se obavljati radnim danima, dok će, kada počne asfaltiranje, putari raditi samo vikendom.
Radiće se po fazama. Neimari će prvo obaviti popločavanje na jednoj strani ulice, a potom preko puta, kako bi pešaci mogli nesmetano da prolaze.

PARKING MESTA

ZA vreme prve faze radova saobraćaj neće biti obustavljan. I dok po javni prevoz i šetače verovatno neće biti posledica, ceh uređenja Bulevara mogli bi da plate vozači. Na delu ove saobraćajnice koji će prvi biti "na udaru" sada ima četrdesetak parking mesta u "žutoj" zoni, uz još 10 rezervisanih lokacija, za invalide, kafiće i Češku ambasadu... "Parking servis" još nije dobio zvaničnu informaciju o tome šta će biti sa ovim parkinzima.
- Ne znamo da li će se određen broj mesta na uličnim parkiralištima ukinuti, ali znamo da Beogradu nedostaju parkinzi - kaže Branko Arsenijević, koordinator za odnose sa javnošću u "Parking servisu". - Do sada je svako ukidanje parking mesta na ulicama pratila izgradnja podzemnih garaža, kako bi se taj disbalans ublažio.
Ono što izvođači radova znaju je da će sa Tašmajdanske strane parkiranje biti dozvoljeno, s tim što će parking mesta biti u nivou sa kolovozom.

REBRASTE PLOČE

- NA MESTU postojeće taksi stanice, kod JAT-a, biće napravljena niša za taksiste. Uvodi se još jedno autobusko stajalište sa te strane, pre skretanja tramvaja ka okretnici u parku - napominju u "Beograd putu".
Novi pločnik činiće betonske ploče u kombinaciji sa kamenom kockom. Po ustaljenoj praksi, duž trotoara biće postavljene rebraste ploče, koje će olakšavati kretanje osobama sa posebnim potrebama.
Ako je suditi po projektu, pešaci će konačno moći da bez "laktanja" gledaju izloge na Bulevaru. S druge strane, široki trotoari po pravilu su pravo "leglo" uličnih prodavaca.

BROJKE
80 MILIONA dinara je vrednost investicije
40 RADNIH dana biće potrebno da se ulepša deo Bulevara
583 METRA dugačka je deonica koja će se popločati

JOŠ TROTOARA
Nove trotoare dobiće 13 beogradskih saobraćajnica. Radiće se u Rige od Fere, Mike Alasa, Braće Jerković, Mažuranićevoj, Jove Ilića, Cerskoj. Popločaće se i deo Šumatovačke, Gročanska, Grahovska, Mije Kovačevića, Marka Oreškovića i Patrijarha Dimitrija.

Izvor: Novosti

Puno papira, malo vremena
B. STJELJA, 16. jul 2006

SAMO što su izašle iz porodilišta, majke započinju jurnjavu za dokumentima. Naravno, ukoliko žele da dobiju 20.000 dinara, koliko iznosi jednokratni roditeljski dodatak za prvorođenče. Ovu mogućnost je u prvoj polovini 2006. godine pokušalo da ostvari samo 2.300 Beograđanki, iako ih je 8.000 rodilo svoje prvo dete. Odlična stimulacija, složne su mame, ali u isto vreme i revoltirane, jer im je za za ostvarenje ovog prava dat rok od samo tri meseca, pa se dve trećine porodilja ipak odreklo ove jednokratne pomoći.
- Novi zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, dozvoljava, za razliku od prethodnih godina, da majke dobiju dodatak i za svoje prvorođenče. Međutim, rokovi za ovu, ali i svaku sledeću bebu, skraćeni su sa 12 na tri meseca - kaže Radomir Janjić, pomoćnik sekretara za pravne poslove u Gradskom seretarijatu za dečju i socijalnu zaštitu. - Ovo je i više nego dovoljan rok za prikupljanje dokumentacije. Većina papira je već u kući, a ostale može da podigne drugi roditelj.
Osim "standardne" dokumentacije, kao što su izvodi iz knjige državljana, liče karte, potvrde o prebivalištu, spisku su dodata i uverenja kojima će majka dokazati da joj nije oduzeto pravo starateljstva, kao i da dete nije dato na usvajanje. Ove procedure dodatno troše vreme. Pri tom, tekući račun na koji će konačno "leći" novac mora da bude otvoren samo u bankama koje je naveo Gradski sekretarijat za dečju i socijalnu zaštitu.
- Mislim da donosioci ovog zakona nisu razmišljali o osnovnim ljudskim potrebama preko kojih se ne može - rekla nam je Dragana Soćanin ispred Udruženja roditelja. - Većinu dokumenata majka mora lično da podigne ili potpiše, a u prvih šest nedelja porodilja zaista nije u stanju da se "vuče" po institucijama. Tako majci praktično ostaje rok od samo mesec i po dana.
Kako se naše službe ne mogu podičiti ažurnošću, na izvod iz knjige državljana čeka se do mesec dana, a na uverenja centara za socijalni rad par nedelja jer je i njihova lista zahteva podugačka.
U Sekretarijatu su nam napomenuli i da se veoma mali broj zahteva odbije, i da mogu da progledaju kroz prste ukoliko je dokumentacija nepotpuna, ali nikako ako se zahtev ne preda u roku.

CRNOGORKE
TRENUTNO u Sekretarijatu ima osam predmeta koje zadaju glavobolju zaposlenima. Majke imaju svu neophodnu dokumentaciju, ali crnogorsko državljanstvo.
- Tražili smo tumačenje Ministarsva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku - napominje Janjić. - Predviđa se da će rok ovim majkama biti produžen dok se ne upišu u knjigu srpskih državljana.

PORANILI
- IZVOD iz knjige rođenih dobijaju deca na osnovu otpusne liste iz porodilišta. Međutim, kod prevremeno rođenih beba, koje mogu da ostanu u inkubatorima ili dodatnoj nezi i do dva meseca, nemoguće je na vreme skupiti papire - tvrde u Udruženju roditelja.

BROJKE
80.022 dinara je dodatak za drugo dete i isplaćuje se u 24 rate
144.033 dinara je dodatak za treće dete u 24 mesečne rate
192.042 dinara dodatak za četvrto dete u 24 rate

Izvor: Novosti

Splavovi bez dozvola
B. G. PETROVIĆ, 16. jul 2006

SAMO dva splava restorana u prestonici, od 142 koliko ih je zvanično registrovano, imaju važeću plovidbenu dozvolu! Ovo je podatak iz Lučke kapetanije Beograd nakon poslednjeg popisa tehničkih pregleda plovila. Osim dva ugostiteljska splava koji su dobili dozvole, 21 objekat je trenutno u postupku tehničkog prijema, dok je u toku ove godine podnet 41 zahtev za tehnički pregled. Kada Grad bude usvojio Plan o postavljanju plovila na rekama, na Konkurs za lokaciju će, kako sada stvari stoje, izaći samo 23 ugostitelja.
Iako se već duže kalkuliše brojkama od 20 i 30 odsto ugostitelja na vodi sa dozvolama, ta brojka je, za sada manja od - dva odsto.
Da bi ih uopšte Kapetanija uzela u proceduru za izdavanje dozvole, splavadžije pre toga moraju da plate porez. To znači da je za sada samo 21 ugostitelj izmirio obaveze prema državi i ušao u "trku" za dovolu, koja će mu biti uslov za konkurs za dodelu lokacije. Grad bi trebalo da objavi Konkurs sledeće godine.
Prema rečima Jovice Golubović, inspektora bezbednosti vodnog saobraćaja u Lučkoj kapetaniji, od pre tri meseca pooštren je način tehničkih pregleda. Oformljena je specijalna komisija samo za taj posao od tri člana iz različitih Lučkih kapetanija i dva eksperta sa brodogradnju iz Jugoregistra, na osnovu rešenja Ministarstva za kapitalne investicije.
- Sada se traži kompletna projektna dokumentacija da bi se tačno utvrdilo kako je splav napravljen sa svim elementima - objašnjava Golubović. - Mere će biti rigorozne. Redovni tehnički pregled obavlja se svake godine, a njime se utvrđuje stabilitet, stanje trupa, uređaja, opreme sa stanovišta bezbednosti ljudi.
Stručnjaci smatraju da će mali broj splavova zaista opstati, jer je većina sklepana od štapa i kanapa, na burićima, bez minimuma bezbednosti, te da će na rekama od sledeće godine opstati samo oni najjači - koji su redovne platiše i koji su veliki novac uložili da bi splav sagradili po svim neophodnim standardima.
- Iako je za sada samo dva objekta sa važećim dozvolama, procenjuje se da će se petina vlasnika sadašnjeg broja splavova restorana na kraju javiti na konkurs - kaže Ivan Anđelković, direktor Uprave za vodu. - Međutim, brojka od sadašnjih oko 160 ugostiteljskih splavova jeste velika, ali je isto tako i dvadesetak splavova restorana - mala. Na obalama ima mesta za više, ali ako ne dobiju plovidbene dozvole i ne prođu na Konkursu, moraće da budu uklonjeni.

LOKACIJE
ZA sada se zna da mesta ima za više od 20 splavova koliko će ih izvesno dobiti dozvolu. Međutim, lokacije će biti poznate tek kada bude usvojen Plan za postavljanje plovila, na prvoj jesenjoj sednici Skupštine grada. Prema važećem GUP-u zna se samo da splavovi neće moći da se postavljaju u starom jezgru Zemuna i kod Starog sajmišta, dok se za ostala eventualna ukidanja pitaju Vodoprivreda, vojska, Zaštitari... Iako se poslednjih dana spekulisalo da će budući vlasnik hotela "Jugoslavija" tražiti da se zabrani postavljanje splavova na tom delu obale, iz Uprave za vodu kažu da im nije poznat takav zahtev, niti da li je uopšte moguće tražiti tako nešto.

Izvor: Novosti

"PAUK" SNIMA!
Od sledeće godine "Parking servis" uvodi "revolucionarno" sredstvo kojim će na sudu lako dokazivati da je sa ulice uklonjeno nepropisno parkirano vozilo

BEOGRAD - Trenutak saobraćajne nediscipline posle koje vozači zbog nepropisnog parkiranja uglavnom budu debelo kažnjeni uskoro će biti zabeležen na video-traci. JKP "Parking servis" najavio je da će u narednoj godini uvesti sistem "video-pauka", koji će omogućiti brzo izdavanje naloga za uklanjanje nepropisno parkiranih vozila.
Kako smo saznali, reč je o vrlo kompleksnom i velikom projektu pod nazivom "Video-pauk", u čiju će realizaciju biti uključeni "Telekom Srbija", Skupština grada, saobraćajna policija i nadležna ministarstva.
Branko Arsenijević, PR "Parking servisa", kaže za Press da će "video-pauk" sprečiti subjektivno odlučivanje o nepropisno parkiranim vozilima, a građanima će biti pružena na uvid fotografija kao dokaz da je njihovo vozilo uklonjeno po pravilima.
- Početkom godine najavili smo da ćemo nabaviti sistem nadzora, takozvani "video-pauk". Biće to moderna oprema, a trenutno smo u fazi pripremanja tendera za ovaj posao - objašnjava Arsenijević. - To će nam rešiti brojne probleme nastale u procesu dokazivanja saobraćajnog prestupa. Video-zapisom biće dokumentovano kada je i gde vlasnik parkirao svoje vozilo.
Prema njegovim rečima, kontrolori "Parking servisa" biće opremljeni posebnim uređajima, kojima će moći da slikaju nepropisno parkirano vozilo.
- Fotografija se zatim sistemom koji je zasnovan na GPS i GPRS tehnologiji šalje u zajedničku centralu, gde će inače pristizati slike iz celog grada, a policajac će u saradnji sa dispečerom odlučivati o prioritetima i na mesto prekršaja slati vozila dizalice - kaže Arsenijević. - Osim kontrolora, u akciju će biti uključeni i građani koji će moći da slikaju nepropisno parkirano vozilo i putem MMS-a fotografiju pošalju u centralu. Ovaj sistem trebalo bi da zaživi najkasnije do kraja sledeće godine.
(D. B. S.)

Izvor: Press

Šampionima uzimaju plac
S. S. ROVČANIN, 17. jul 2006

NAJTROFEJNIJI kajakaški klub u našoj zemlji "Zemun", na sudu se bori za parče zemlje, kako bi sportisti dobili teretanu, svlačionice, ostavu... Naime, još 1992. godine ovde, kraj Dunava započeli su zidanje i zgradu podigli do ploče, ali su zbog nedostatka novca prekinuli gradnju. Kako kaže, predsednik kluba i nekadašnji olimpijski pobednik, Mirko Nišović Opština Zemun plac je 1999. godine prodala Aleksandru Popoviću, iako su znali da je potreban kajakašima.
- Još za vreme prvog mandata radikala u Zemunu, bez ikakvih dokumenata Opština je prodala plac - objašnjava Nišović. - Nije bilo nikakvog konkursa, iako je Popović govorio da je izašao u Zemunskim novinama. Našli smo tadašnje izdanje, ali oglasa nije bilo. Otišao sam kod predsednika opštine Gordane Pop Lazić i rekao koliko nam ovaj plac znači i da bi želeli da nam ga Opština ustupi na korišćenje. Čak samo joj odneo dokaze da je plac nelegalno prodat. Obećala je da će mi se javiti, ali za sada ništa.
Za završetak zgrade kajakašima je potrebno oko 20.000 evra. Postoje planovi i da ovde bude teren za mali fudbal. Podižući kredite mogli bi da ih ostvare,ali problem je sada u imovinskim odnosima.
- Popović nije ušao u posed, a i da hoće mi mu to nećemo dozvoliti - kaže Nišović. - Podneli smo tužbe protiv Opštine, jer je učinjena nepravda. U zgradi koja je delimižno podignuta stoje naši stari čamci, kajaci, motori...
Kajakaški klub Zemun broji oko sto članova. U svojim redovima imao je olimpijske, svetske, evropske i balkanske prvake. Od 1946. godine, 48 puta su bili prvaci "naših zemalja". Njihovi pioniri osvojili su drugo mesto na državnom takmičenju.



ŠKOLA

U okviru kluba radi škola za mališane. U vode ovog trofejnog sporta ulazi oko 30 dečaka i devojčica. Kajakški klub proglašen je za klub veka u Zemunu, a Marko Nišović za sportistu veka.

Izvor: Blic

Vatra zbog instalacija
M. MRĐEN, 17. jul 2006

POLICIJA još utvrđuje uzrok požara u kome je u nedelju oko ponoći potpuno izgorela bašta restorana "Teatroteka" smeštenog u zgradi Muzeja pozorišne umetnosti u Gospodar Jevremovoj ulici 19. Zvaničan izveštaj biće poznat narednih dana, a za sada se pretpostavlja da su vatru izazvale instalacije iz letnje kuhinje koja se nalazi u sklopu bašte. "Pod lupom" su i klinci koji su se u to vreme igrali u susednom dvorištu OŠ "Mika Alas". Srećom, na zgradi Muzeja oštećena su samo dva prozora sa dvorišne strane, a dim koji je ušao u muzejske prostorije nije ostavio posledice.
- Još je rano reći šta se zapravo dogodilo. Policija sumnja na elektro instalacije, mada smo ih kompletno menjali u novembru prošle godine - rekao nam je Željko Šarenac, vlasnik restorana "Teatroteka" koji je već deset godina zakupac bašte i restorana u podrumu muzejske zgrade.
Prema rečima Momčila Kovačevića, urednika programa Muzeja pozorišne umetnosti, u njihovoj ustanovi nalazi se vredna arhivska građa i dokumentacija o pozorišnom stvaralaštvu u Srbiji. Dok je vatra plamsala ispod njihovog prozora, u muzeju je bila postavljena izložba povodom 150 godina od rođenja Stevana Sremca.
- Imali smo sreće - kaže Kovačević. - Vatrogasci su zaista brzo lokalizovali vatru i sprečili da se raširi na muzej. Dim je ušao kroz prozor, ali kao što vidite eksponati su u redu.
U gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, pod čijom se nadležnošću nalazi zgrada Muzeja, kažu da je njihova služba vlasniku restorana "Teatroteka" izdala rešenje o uslovima tehničke zaštite za postavljanje privremenog objekta u dvorištu.
- Taj projekat podrazumeva i sve ostale saglasnosti, kao što su dozvole za vodovod, kanalizaciju i struju. Sada nam je prioritet da što pre saniramo ta dva prozora na muzeju, dok za nastrešnicu postoji detaljna dokumentacija i projekat po kome će biti vraćena u prvobitno stanje - objašnjavaju u Zavodu.



KROZ ISTORIJU

KUĆA trgovca Miloja Božića u Gospodar Jevremovoj 19 sagrađena je 1863. godine, a za kulturno dobro od velikog značaja za državu proglašena je 1979. godine. Muzej pozorišne umetnosti Srbije nalazi se u Božićevoj kući od 1952. godine. U istom dvorištu na uglu Gospodar Jevremove i Višnjićeve ulice nalazi se Dositejev licej, jedna od najstarijih i najbolje očuvanih zgrada takozvanog balkanskog stila. Ovde je nekada bila Velika škola, a danas se tu nalazi Muzej Vuka i Dositeja.

Izvor: Novosti

Zapuštena zemunska plaža Lido
Kupanje na svoju odgovornost
Dunav je sa Velikog ratnog ostrva počeo da se povlači, ali od kupanja ili zabavnih programa na Lidu ovog leta neće biti ništa    
Zapuštena zemunska oaza

   

Nepokošena trava, prljavština koja je ostala posle povlačenja nadošlog Dunava i polomljeno drveće, sve je što posetioci ovih dana mogu zateći na Lidu, nekada omiljenoj zemunskoj plaži. Nepredvidiva ćud prirode, ali i nemar nadležnih učinili su svoje, pa većina Zemunaca ovog leta osveženje mora da potraži u ostalim delovima grada.

Sve donedavno zbog visokog vodostaja najveći deo plaže Lido, ali i Velikog ratnog ostrva, bio je poplavljen. Voda je tek sredinom juna počela da se povlači, ali ipak nedovoljno da bi špic ostrva, gde se nalazi plaža, mogao da bude pristojno uređen i primi veći broj posetilaca. Ni nadležni nisu baš požurili sa uređivanjem dela plaže sa kojeg se Dunav povukao. Zemljište još nije očišćeno i dezinfikovano, pa postoji opasnost od krpelja i raznih insekata. Na plaži se mogu videti ostaci od tuševa, česama i postolja za spasioce koje je nadošli Dunav uništio, a struje i vode neće biti celog leta. Ni pitanje prevoza posetioca koji nemaju svoje čamce još nije rešeno, pa je juče, kao i prethodnih dana, uz povratnu kartu od 50 dinara do plaže prevozio samo jedan čamac, kapaciteta oko 30 putnika. Ko i uspe nekako da se preveze do lida može da se okupa samo na svoju odgovornost, jer je zbog visokog vodostaja kupanje zabranjeno, a na ostrvu nema spasilaca niti zdravstvenih službi.

Ipak, na Lidu je juče, kao i u danima vikenda, bilo stotinak posetilaca, mahom osnovaca i srednjoškolaca, i Zemunaca koji ovamo godinama dolaze svojim čamcima, bez obzira na to u kakvom je stanju plaža. Nadležni kažu da će narednih dana Lido biti uređeno, ali da od kupanja ili nekih zabavnih programa na plaži ovog leta –neće biti ništa.

– U dogovoru sa „Zelenilom Beograd” ovih dana ćemo pokrenuti akciju čišćenja i uređivanja dela ostrva predviđenog za dolazak posetilaca, a biće rešeno i pitanje organizovanog prevoza do plaže. Ipak, Lido će ovog leta biti samo izletište, ali ne i kupalište, jer za to, zbog visokog vodostaja Dunava ne postoje uslovi. Neće biti postavljen ni pontonski most, a izletnici će do ostrva stizati čamcima koje će obezbediti zemunski nautički klubovi – kaže Stevo Tatalović, član Opštinskog veća Zemuna.

Ovog leta će o uređenju plaže Lido zajednički brinuti „Zelenilo Beograd” i Skupština opštine Zemun. Inače, ugovor sa konzorcijumom „EkoZem” koji je prošle godine trebalo da organizuje letnju sezonu, proletos je raskinut uz obrazloženje da se zakupac nije pridržavao preuzetih obaveza.

J. Gajić

Izvor: Politika

"PREGAŽENA" GAZELA
Oštećeni ivičnjaci, korodirana konstrukcija, potpuno ruiniran i zapušten kolovoz, dotrajala i trula bankina... Glavni gradski most "traži" hitno renoviranje

Most Gazela je već dugo ruglo Beograda, a verovatno će tako biti i dalje. Oštećeni ivičnjaci, uništena ograda, korodirana konstrukcija, potpuno ruiniran i zapušten kolovoz, dotrajala i trula bankina... Ovo je slika koju svakodnevno gleda hiljade ljudi koji prolaze ovim mostom, a što je najgore, i veliki broj stranaca na proputovanju kroz Beograd.
Kako smo saznali, grad ovaj problem ne može da reši! Jednostavno, to nije u njegovoj nadležnosti! Bez obzira na to što preko Gazele svakodnevno prođe na stotine hiljada Beograđana, a stručnjaci godinama upozoravaju da je "odslužio svoje", gradske vlasti su nemoćne jer je za most zadužena država.
- Nemamo sredstava za održavanje mosta, a i kad bismo imali novca, to bi bilo kršenje nadležnosti jer je za most Gazela zaduženo Ministarstvo za kapitalne investicije. Trenutno je u fazi pripreme projekat sanacije koji rade JP "Putevi Srbije". Kada projekat bude završen, znaće se tačno šta treba da se radi i biće raspisan tender za izvođača radova. Grad će u troškovima remonta učestvovati sa 25 odsto ukupne vrednosti radova. Republika će novac obezbediti iz kredita kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a grad iz sopstvenog budžeta - kaže za Press Aleksandar Radojčić, direktor gradske Direkcije za puteve.
Koliko će novca biti potrebno za sanaciju mosta biće poznato tek kada bude završen projekat, ali se poslednjih godina u javnosti pominje brojka od 30 miliona evra. Ukoliko su nezvanične procene tačne, grad će za Gazelu izdvojiti više od sedam miliona evra.
Stručnjaci upozoravaju da Gazela nije generalno remontovana od 1970. godine, kada je "drug" Tito pustio u rad tadašnji most Bratstva i jedinstva. Na mostu su rađene manje intervencije na vodovodnim i toplovodnim instalacijama. Potreban je generalan remont, od temelja, pošto je glavna konstrukcija mosta oštećena. Noseća greda je veoma korodirala, tako da može biti ugrožena čitava konstrukcija.
Pored izrade projekta sanacije i raspisivanja javnog tendera, država mora da obezbedi i garancije kako bi joj kredit bio odobren, a pre toga potrebno je i da on "prođe" u parlamentu. Što znači da ceo posao može da potraje mnogo duže i od najava i želja gradskih funkcionera.
Kako objašnjava Aleksandar Radojčić, iako je most u srcu Beograda i jedna od najvažnijih saobraćajnica, grad nema mogućnosti da "pritisne" nadležne u republici kako bi se taj posao ubrzao.
- Mi kao "mlađi" to ne možemo da radimo, što je i logično. Na zajedničkim sastancima nama je prezentovana dinamika rada, u koju mi ne možemo da ulazimo jer jednostavno ne vodimo posao. Jedino što možemo jeste da apelujemo, što mi i radimo - objašnjava Aleksandar Radojčić.
U međuvremenu, Gazela je preopterećena saobraćajem, a situacija je sve alarmantnija. Most koji je projektovan tako jednom trakom dnevno prođe najviše 15.000 vozila sada "pređe" više od 20.000, što znači da je na granici izdržljivosti.
A. ERAKOVIĆ

Direkcija: Preti totalni kolaps

Prema podacima Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, mostovi preko reke Save, Brankov most i Gazela, preopterećeni su tokom celog dana. Ukoliko se nešto ne preduzme u razvoju mreže saobraćajnica, Beograd očekuje totalni kolaps. Problem saobraćajnih gužvi delom počiva u tome što veliki broj vozila samo prolazi kroz centar grada na putu ka drugim destinacijama. Ukoliko bi postojao unutrašnji magistralni prsten na mostu Gazela, broj vozila bio bi manji za 27 odsto, na Brankovom mostu za 24, a u Bulevaru vojvode Mišića kod Sajma za 42 procenta. Prosečna brzina povećala bi se sa postojećih 19 na 26 km na čas.

Izvor: Press