PEDALA!
Stazom od Ade do Dorćola dnevno prođu stotine biciklista, na nekim delovima vožnja je dosta otežana zbog razbacanog stakla i smeća

Ukoliko se odlučite da krenete u vožnju biciklističkom stazom od Ade Ciganlije do marine "Dorćol", budite spremni na neprijatna iznenađenja. Na stazi dužine 14 kilometara u oba smera srešćete se sa psima lutalicama, pecarošima, ali i sa neopisivim smradom. Da zlo bude veće, i sama staza je dotrajala. Najbolji pokazatelji toga su izbledele linije koje bi trebalo da ograničavaju stazu, kao i nedostatak tabli sa pravcem kretanja.
Jedan od najvećih problema sa kojim se "jutarnji" biciklisti suočavaju jeste staklo od razbijenih flaša koje za sobom ostavljaju noćni pijanci.
- Srče ima duž cele staze, ali najviše ispod Gazele i Brankovog mosta. Tokom noći tu se okupljaju "bande" koje piju i gađaju se flašama. Ujutru imamo pune ruke posla, jer nam svakih 15 minuta dođe biciklista sa probušenom gumom - kaže za Press radnik biciklističkog servisa.
Najružniji deo staze, koji svi žele što pre da ostave za sobom, jeste onaj između Sajma i Autobuske stanice. Ovaj deo poznat je i kao industrijska zona. Pored neizdržive buke koja dolazi iz "Bagersko-brodarskog preduzeća" i fabrike asfalta sa desne strane, ništa lepši prizor nije ni sa suprotne strane. Stare i zarđale olupine starih brodova čitavu večnost su tu usidrene i zaboravljene.
- "Džambo" brodovi kao da su zakovani, najveći su "skupljači" đubreta. Kod ovih zarđalih olupina skuplja se najviše otpada, koji vremenom počne da smrdi. Što se tiče ostalih delova obale, ona je očišćena, tako da će biciklisti moći da uživaju u vožnji - kaže za Press Branislav Božović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine.
Međutim, đubreta ima i kod restorana "Stenka", kao i na pojedinim mestima koja nisu lako dostupna za čišćenje. Pored đubreta, na delu staze kod Sajma ima dosta kamenčića koji mogu da prave probleme u vožnji.
Naravno, postoje i delovi staze na kojima je vožnja prava uživancija. Takvi su delovi kod SC "25. maj", marine "Dorćol", Beogradskog pristaništa, deo ispod Pobednika. Pored dobro asfaltirane staze i za promenu "čistog" vazduha, možete se zaustaviti i nakratko odmoriti uz osveženje na nekom od splavova. Najviše ih ima kod SC "25. maj", gde uz piće po pristupačnoj ceni može da se uživa u lepoti Dunava.
Najviše biciklista, ali i pecaroša, ima u ranim jutarnjim časovima, "dok zvezda ne ugreje", i posle 18 časova. Kako nam je rekao jedan pecaroš, navikli su se jedni na druge. Jedini problem pecarošima predstavlja zabacivanje štapa, jer se dešavalo da umesto ribe "upecaju" biciklistu.
LJ. ARSENOVIĆ

Fali još 800 metara

Biciklistička staza oko Ade Ciganlije nije kompletno završena. Prema rečima Duška Markovića, izvršnog direktora "Ade Ciganlije", završetak staze očekuje se do 1. avgusta.
- Da bi staza bila kompletna, fali još 800 metara, i onda će njena ukupna dužina iznositi 12 kilometara. Imamo mnogo problema jer je kupalište puno i velike su gužve, a to samo otežava radove - kaže Marković.

Servis na stazi

Iznajmljivanje bicikla kreće se od 100 do 150 dinara, dok za kupovinu "bajsa" treba izdvojiti od 5.000 do 18.000 dinara. Ako se dogodi neka havarija, ne brinite, jer na stazi postoje servisi za bicikle. Za 200 dinara možete dobiti novu gumu sa sve montažom, dok u slučaju da vam pukne lanac, možete ga zameniti za 250 dinara pa naviše. Kompletan remont bicikla košta "tričavih" 1.200 dinara.

Izvor: Press

Temelji škole 20 godina u korovu
Izgradnja škole na Galenici nastaviće se ovog septembra?!

Osnovna škola u naselju Nova Galenika gradi se već 20 godina i niko ne zna kada će biti završena! Temelj je zarastao u korov, okružen "divljom" šumom, pun šuta i raznog smeća. Pred svake izbore, "funkcioneri" u jeku kampanje obilaze ovu nakaradnu građevinu, paradiraju sa svojom svitom i obećavaju da će ovo školsko zdanje biti "uskoro završeno".
Gradonačelnik Nenad Bogdanović završetak ove škole predvideo je još pre šest godina (tada je bio predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada) i, osim pustih obećanja, malo je za ovu školu uradio.
- Kada su izbori, svi dolaze i obećavaju kule i gradove. Do sada su nam obećali bar 150 puta da će osnovna škola biti završena. Evo, tako već više od petnaest godina gradske vlasti za našu decu prave veliku "školsku šarenu lažu" - kaže za Press Dejan Marković iz naselja Nova Galenika. - Nedovršena škola je ekološka bomba! U njoj ima svega, od smeća do šuta. Puno je pasa lutalica i zmija. Uveče je to stecište narkomana. Stazom kojom prolazimo pored škole možemo da hodamo samo tokom dana. Uveče ni najhrabriji ne smeju da preseku put kako bi brže došli do svoje kuće. Ovom prilikom zamolio bih nekoga da nam pomogne, ali verujte mi, nemam kome da uputim apel. Sadašnja vlast obećava više od pet godina i ništa ne rešava.
Zanimljivo je da deca iz naselja Galenika osnovnu školu pohađaju pet kilometra dalje, u centru Zemuna. Prema planu i programu, novoizgrađena škola trebalo bi da bude površine 5.400 kvadratnih metara i, kako smo saznali, moći će da primi oko 2.000 učenika. Imaće ukupno 24 učionice, sportsku salu, radionicu i posebne učionice.
Vlada Todić, gradski sekretar za obrazovanje, kaže za Press da će nastavak izgradnje škole u naselju Nova Galenika početi najverovatnije u septembru.
- Pokrenuta je procedura za nastavak izgradnje osnovne škole u naselju Nova Galenika. Kompletna dokumentacija se privodi kraju - kaže Todić. - U narednih nekoliko nedelja objavićemo tender na kojem će se izabrati izvođač radova. Škola bi trebalo da počne da se gradi od septembra, a radovi će koštati oko 250 miliona dinara i trajaće godinu dana.


Izvor: Press \ (D. B. S.)

Pozorišni muzej jedva izbegao požar
Kafedžije čuvaju kulturno blago
Korisnici spomenika kulture snose odgovornost za održavanje, na primer, električnih instalacija, ali i nadoknadu eventualne štete    


Zgrada Pozorišnog muzeja u Gospodar Jevremovoj 19 proteklog vikenda, samo zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasaca, izbegla je vatrenu stihiju. Nadstrešnica letnje bašte restorana „Teatroteka”, koji se nalazi u podrumu ovog muzejskog zdanja, izgorela je i pretila da će uništiti i muzej, inače kuću predratnog trgovca Miloja Božića iz 1836. godine. Božićeva kuća je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda i predstavlja jednu od najbolje sačuvanih građevina takozvane srpsko-balkanske arhitekture.

Prema rečima Lidije Kotur, iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, izgorela nadstrešnica je podignuta sa odobrenjem ove institucije.

– Nadstrešnica ovog restorana imala je neophodnu dozvolu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Projektovao ju je arhitekta Mihailo Mitrović i dobila je naše odobrenje, jer se uklapala u ambijentalnu celinu. Dakle, Zavod korisnicima spomenika kulture izdaje mere tehničke zaštite koje podrazumevaju samo konzervatorske uslove, odnosno arhitektonske promene na objektu. Namenu objekta određuju korisnici i oni su dužni da nabave sve dozvole od javnih komunalnih preduzeća, gradskih sekretarijata, EDB-a i protivpožarne policije. Požar nije zahvatio muzej, samo su malo nagorela prozorska krila ka dvorištu – objašnjava Lidija Kotur.

Požar koji je zamalo uništio ne samo Muzej pozorišne umetnosti već i susedni Vukov i Dositejev muzej, gde je nekad bila čuvena Velika škola, ponovo je u žižu interesovanja javnosti vratio pojavu da u zdanjima od velikog kulturnog značaja sve više niču kafići, restorani i klubovi. Bez obzira što je neka zgrada zaštićeni spomenik kulture, kako saznajemo, korisnik tog zdanja može da odredi njegovu namenu. Prema rečima Koturove, Gradski zavod za zaštitu spomenika može samo da preporuči namenu objekta, ali je konačna odluka i odgovornost na vlasniku.

– Zavod daje svoje mišljenje o mogućoj nameni i zalažemo se za javnu namenu i samostalno održavanje svakog spomenika kulture. Neko će prvi put ući u Božićevu kuću možda samo zbog restorana, ali će ga to verovatno zainteresovati i da poseti Pozorišni muzej. To nije ništa neobično. Najbolji primer za to je zdanje Studentskog kulturnog centra, nekadašnji Oficirski dom u kojem se su održavali balovi, a danas su tu klub i galerija. U javnosti su nastale dileme oko namene, naročito prilikom prodaje nekog spomenika kulture, poput kafane „?”. Ali, Zavod polazi od pretpostavke da kupac zna da kupuje spomenik kulture i da ima obavezu da se prema njemu ponaša u skladu s njegovim kulturno-istorijskim značajem – kaže Lidija Kotur i dodaje da poslednjih godine vlasnici veoma dobro znaju šta su njihova prava i obaveze.

Osim što mogu da biraju namenu, korisnici spomenika kulture snose i odgovornost za održavanje, na primer, električnih instalacija, ali su u obavezi i da nadoknade eventualnu štetu.

– Kao što svaki vlasnik stana odgovara za svoje električne instalacije, tako i korisnik spomenika kulture odgovara za eventualno loše instalacije. Ipak, pozitivno je što su se sve gradske institucije otvorile prema građanima, a pre nekoliko godina su zaposleni u svim institucijama Beograda prošli protivpožarnu obuku – kaže naša sagovornica iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.
S obzirom na to da su spomenici kulture uglavnom veoma stare zgrade sa najčešće lošim instalacijama rizici od, na primer, požara su veliki. Osim toga, prema aktuelnim propisima o svim tim rizicima u praksi „vode” računa korisnici tih zgrada, iako je u pitanju nacionalno blago. Sve to dovodi do zaključka da bi za požar ili poplavu, u kojima bi eventualno bio uništen deo kulturnog blaga, odgovarao kafedžija ili vlasnik kluba, iako je objekat pod zaštitom države.
Nenad Radičević

Izvor: Politika

Problemi sa nelegalnim vodovodnim priključcima
„Divljaci” narušavaju bezbednost sistema
U prestonici izbrojano oko 21.000 bespravnih korisnika gradske vode. – Cena registracije priključenja na mrežu za kuću od 100 kvadratnih metara staje 30.000 dinara    


Već niz godina nadležni iz „Beogradskog vodovoda i kanalizacije” muče muku sa sve većim brojem nelegalnih priključaka na vodovodnu mrežu. Prema najnovijim podacima, u prestonici je registrovano oko 21.000 takozvanih divljih priključaka. Stevo Savić, direktor Sektora prodaje u „Vodovodu i kanalizaciji”, kaže da u prigradskim naseljima ima još četiri-pet hiljada takvih priključenja na vodovodnu mrežu .

– Procenjuje se da u gradskom jezgru ima i desetak hiljada privrednih subjekata koji nisu prikačeni na gradski vodovodni sistem. Prvi korak za priključenje je podnošenje zahteva u našem preduzeću, a čekanja maltene uopšte nema – uverava Savić.

Kada sugrađani, koji imaju lokal u stambenom objektu, predaju zahtev za priključenje, po dobijanju saglasnosti za izvođenje radova ekipe ove komunalne kuće buduće korisnike veoma brzo priključuju na mrežu sa već postojeće vertikale u zgradi. Cena priključka za vodu tada iznosi najviše šest hiljada dinara, a ostali deo posla svodi se na održavanje i baždarenje vodomera, kojih zasad u prestonici ima 150.000.

U naseljima u kojima nije razgranata vodovodna mreža, već  postoje unutrašnji ili lokalni sistem, situacija je nešto komplikovanija. Sugrađani se dovijaju na raznorazne načine, uglavnom, bespravno se priključujući na mrežu.

–  Procedura o dobijanju priključka prilikom prelaska sa unutrašnje na gradsku mrežu ne razlikuje se bitno. Kad ugrađujemo individualni vodomer u zasebni objekat, kao što je recimo neka fabrika, onda se u cenu za novi priključak uračunava i kvadratura objekta – dodaje Savić.

Nadležni ističu da je u prethodne četiri godine u sistem uvedeno još 20.000 potrošača i to priključivanjem nelegalnih korisnika vode. Ostali takozvani divlji korisnici jedan su od glavnih uzroka enormnih računa. U „Vodovodu” tvrde da bespravne korisnike gradske vode, u najvećem broju slučajeva, komšije štite dodajući da bi svi trebalo da znaju da neovlašćena ugradnja ugrožava bezbednost sistema.

Ekipama „Vodovoda” veoma je teško da u nečijem dvorištu otkriju divlji priključak, jer radnici nemaju prava da ulaze na tuđe imanje, pa nelegalne spojeve uglavnom otkrivaju vizuelno ili uz pomoć detektora na metal. Iako u Beogradu ima puno „divljih” potrošača, neki od njih su, po svemu sudeći, baš preterali. Skloništa za vodomer su puna đubreta, a radnici često nailaze na domaćinstva u kojima nema takvog uređaja. Cevi su na neki način sakrivene, a mnogo ima i onih koji imaju legalan priključak sa vodomerom, ali su na cevima pre vodomera napravili „divlji” spoj. Novi legalni priključak, ipak, mora da bude urađen prema tehničkim propisima.

– Cena registracije vodovodnog priključka za objekat površine do 100 kvadratnih metara iznosi otprilike 30.000 dinara. Kazne za domaćinstva uglavnom se svode na isključenje vode. Posle toga nailazimo na drugi problem, to jest kako naplatiti vodu koju je domaćinstvo potrošilo ranije i ko zna u koliko dugom periodu. Prilikom registracije sugrađani su dužni da plate utrošenu vodu, a podaci potvrđuju da prosečna porodica potroši u proseku 25 kubika mesečno, odnosno 300 kubnih metara što je godišnji gradski prosek za jedno domaćinstvo – objašnjava Predrag Bogdanović, pomoćnik generalnog direktora za tehno-ekonomske poslove. 

Radnici ovog preduzeća skoro svakodnevno pokušavaju da spreče nelegalno korišćenje gradske vode i stanu na put velikom broju građana, koji su se u tajnosti i bespravno priključili na mrežu. Bezbroj puta se dešavalo da posle isključenja iz gradskog sistema, nesavesni sugrađani ponovo poprave spoj za dotok vode. Oni koji odluče da kroz njihove slavine ubuduće teče gradska voda, najpre treba da legalizuju priključak za vodu.

--------------------------------------------------------------------------

Štednja vode

Žitelji brojnih prigradskih naselja, a donedavno i oni podno Avale, koristili su vodu u nenamenske svrhe. Iako ovih dana nema planiranih isključenja, u „Vodovodu” kažu da postoje brojni načini da se voda i dalje štedi. U slučaju nestašice, ljudi mogu da prikupljaju kišnicu kojom će kasnije navodnjavati zemljište ili mogu u iste svrhe da upotrebljavaju vodu kojom su oprali posuđe. U gotovo svim prigradskim naseljima postoje bunari iz kojih može da se koristi voda u razne svrhe. U ovom preduzeću naglašavaju da je zabranjeno alternativno korišćenje individualnih bunara za onaj deo instalacija koje su priključene na gradsku mrežu. Voda iz takvih bunara bi trebalo da se koristi van kuće, samo za navodnjavanje zemljišta ili napajanje domaćih životinja. Jedan od velikih problema „Vodovoda” su i gubici dragocene tečnosti zbog postojanja nelegalnih priključaka. Manji deo gubitaka predstavlja javna potrošnja, a značajan deo čine gubici koji nastaju curenjem vode iz cevovoda.

M. Brakočević

Izvor: Politika

Nesvakidašnje takmičenje u kartanju
Iće i piće uz tabliće
Dvadeset igrača za dva dana odigralo više stotina partija a pobedniku pripali prelazni pehar i „Pismo velikog majstora”    
Beka i Jovančić, za stolom, i ovogodišnji prvak i domaćin Brankov (stoji)
(Foto J. Danilović)

   

IZBIŠTANSKI VINOGRADI - Banatsku ravnicu deli velika peščana dina, bliža Šušari, nego Izbištu. Kad se na nju putnik popne - pogled zapuca na pola „masnog Banata”, sve do Temišvara, a na jugu do - Beograda i Kostolca. Na padinama tog panonskog brda baškare se vinogradi, koji su ime dobili po obližnjem velikom i bogatom selu Izbištu. Nekoliko stotina pudarskih kuća je, trenutno, prazno. Uskoro će u njih čuvari vinograda, jer treba sačuvati slatko zrno od čvoraka i neradnika.

Baš u tom delu atara, već šesti put zaredom, održan je neobičan turnir - u tabliću. Ima i republički rang, jer ni nižeg, ni višeg od njega nema. Jedinstven je, možda, i u svetu.

Zašto baš tablić? „Pa, to je igra najrasprostranjenija, najjednostavnija i tradicionalna, prava razbibriga.”

Memorijalni turnir se igra u znak sećanja na dvojicu Izbištana, Kajicu Stanojeva i Tozu Budimira, časnih ljudi. Njima se dvadesetorica učesnika svake godine, pre početka turnira, pokloni na seoskom groblju. Toza je bio dobar i vredan domaćin, a o „Kajičinom pudarskom paradajz-sosu se i danas priča, mogao je u svako društvo”.

- Za Kajicu se i posle fajronta otvarala kafana. To se nije desilo samo u Kaštelu Starom - kaže Andrej Stefanović Lajbah, koji za sebe kaže da je najveći vršački rusofil, koji zajedno sa Radom Dimovićem Bečejcem i Vasom Jovanovim kuva za sve učesnike turnira i kibicere.

Ovde je i ića i pića. Prvog dana turnira na meniju su bili ćevapi i krmenadle. Drugog dana, u kazanu od pedeset litara, krčkao se gulaš, s mesom od domaće svinje i divljači. Između - žeđ je gašena ladnim „belim” i „crnim”, a mezila se šunka i domaća kobasica.

Deset stolova prekrivenih kafedžijskim stolnjacima „na kocke”, pod krošnjom velikog oraha, a za njima sede pravi majstori. Ovde je prva liga srpskog tablića. Za dva dana odigra se više stotina partija karata.

Među učesnicima je i jedan pravi majstor (Fide) Milorad Kapelan, šahovski pedagog i direktor škole u Vršcu. Njegov protivnik Bečejac kaže da ga večito „delje”: „On mene u šahu, ja njega u tabliću”. Redovan je ovde i inženjer Stevan Paunović, pa pomenuti kuvari, onda legendarni banatski ugostitelj Branko Boškov Beka, nesuđeni prvotimac Partizana i Zvezde, koga su pedesetih svi klubovi želeli, zatim Bogica Beljin, Milenko Vlašić...

Ima i seljaka, i vozača, inženjera, direktora, pravnika, prosvetara... Iz Pančeva je stigao Branislav Jovančić, direktor u više firmi, pravnik, a sada savetnik, pa je s njim „turnir postao međunarodni”. Duško Momirov, dugogodišnji direktor Doma učenika u Vršcu, u „kancelariji” je - piše „table” za stolom svog prijatelja Jovančića.

- One koji ne mogu da pojedu i popiju i ne zovemo - jedno od pravila saopštava Dragoljub Brankov, organizator turnira, pudar kad mu posao načelnika u opštini dozvoli. - Nema odmora. Može samo „tajm-aut” da se dobije.

Danima se kod meteorologa raspitivao da li će biti kiše.

- Još malo vode, ovo je jako gusto - upozorava Lajbah kuvare.

Gulaš je ušao u „finale”. Ubrzo su i igrači ubrzali deljenje karata. Kažu da u vinogradu Brankova ima mesta za još nekoliko stolova. Ovde se, međutim, stiže ili na preporuku, ili ako se neko svojim igračkim rejtingom nametne.

-----------------------------------------------------------

Pobednik

Dragoljub Brankov, organizator Memorijalnog turnira „Toza i Kajica”, u Izbištanskim vinogradima je ovogodišnji pobednik.

Njemu je pripao veliki prelazni pehar i „Pismo velikog majstora”, lepo dizajnirana diploma u trajnom vlasništvu.

Jovica Danilović

Izvor: Politika

Kamenicama na škole
Z. RAKIĆ, 18. jul 2006

OSNOVNE škole u Novom Beogradu postale su redovna meta vandala. Od početka raspusta na OŠ "Ivan Gundulić" u Ulici narodnih heroja 12 polomljeno više od 15 prozora, pokidana je ograda, a pre dve večeri nepoznati mladići zapalili su bor u školskom dvorištu. Ništa bolje nije prošla ni zgrada OŠ "Nadežda Petrović". U njoj je oštećeno desetak prozora, a prošle nedelje stradala je privatna knjižara koja se nalazi u školskom holu.
- Povadili su iz polica sve udžbenike, sveske, olovke i ostali pribor i sve su to pobacali po školi i po dvorištu - ispričao nam je Zoran Đorđević, direktor OŠ "Nadežda Petrović". - Čini mi se da im čak nije bila namera da nešto uzmu, već im je cilj čist vandalizam. Ne znam ko to radi, ali su ovi napadi učestali i mi ne znamo više kako da se borimo. Naša škola je osigurana na 100.000 dinara, ali smo mi do sada za zamenu prozora dali duplo više para, a sumnjamo da će nam to neko nadoknaditi.
Direktori smatraju da bi ovaj problem bar delimično moglo da reši uvođenje video-nadzora, a u opštini Novi Beograd obećavaju da će se potruditi da takva zaštita uskoro stigne u ove ustanove.
- Ljude u Sekretarijatu za obrazovanje, izgleda, uopšte ne interesuje školska imovina jer smo ih pozvali, a niko nije mogao da dođe - kaže Savka Savković-Ćorluka, direktorka OŠ "Ivan Gundulić". - Situacija je ozbiljna, jer se ovi incidenti ne dešavaju prvi put. Za samo dve nedelje polupali su nam 15 prozora, a u kabinetu hemije i tehničkog našli smo brdo kamenica koje su ubacili.
U školama kažu da se "napadi" dešavaju uglavnom vikendom i za vreme raspusta, a da se u njihovim dvorištima okupljaju mladi koji piju do duboko u noć.




INCIDENTI

NOVOBEOGRADSKE škole i ranije su imale problema. Prošle godine pokidana je ograda u OŠ "Ivan Gundulić", a samo nekoliko dana kasnije neko je zapalio vrata na fiskulturnoj sali. Pre nekoliko meseci u OŠ "Nadežda Petrović" neko je u toku noći ušao u školu skinuo sve slike sa zidova i okačio ih po školskom dvorištu. Do sada nisu pronađeni krivci.

Izvor: Novosti

"Divlji" zelenjak
J. G., 18. jul 2006

VISOKE temperature pogoduju lako kvarljivim namirnicama. I dok su na većini pijaca mlečne hale u lošim uslovima, neke ni nemaju specijalizovane tržnice za mlečne proizvode.
Uskoro jedna od najvećih i najboljih pijaca u regionu - "Zeleni venac" trenutno nije preporučljiva za kupovinu sira, mleka, ribe ili živine.
Zelenjak zvanično već godinu dana ne radi zbog rekonstrukcije, a prodavci su tezge postavili po okolnim ulicama, gde osim voća i povrća prodaju ribu, meso i sir. Na istom mestu, tik uz hranu, prodaje se alat, garderoba, baterije...
Sanitarni inspektori nisu proveravali uslove na ovoj "divljoj" pijaci, jer kažu ne mogu sve da postignu. Ipak, prodavci garantuju da su njihovi proizvodi uvek sveži i da zbog toga mušterija uvek ima. Kako kažu, njihova roba ne može da se pokvari, jer namirnice donose u malim količinama koje odmah prodaju. Drugi, opet napominju da za takvu robu čekaju useljenje na novi "Zelenjak" kada će uslovi za prodaju lako kvarljivih namirnica biti na nivou.
- Kod mene ima povrća, najpovoljniji sam, ali mislim da na ovim tezgama ne treba kupovati mleko i sir - kaže nam u poverenju jedan od prodavaca. - Obećali su nam idealne uslove i mislim da treba sačekati. Bio sam u mlečnoj hali na Bajloniju i ne mogu vam opisati kakav neprijatan miris se oseti kad uđete. U nekim halama je temperatura ista kao i napolju, jer ventilatori ne rade, a ugradnja klima je samo san.
Nadležni stalno apeluju na posetioce gradskih pijaca da mlečne proizvode kupuju samo u specijalizovanim halama, ali obično su ta upozorenja uzaludna.



NOVI ZELENjAK
PREMA rečima nadležnih u JKP "Gradske pijace" nova pijaca "Zeleni venac" počeće da radi krajem godine. Na 440 tezgi prodavaće se samo poljoprivredno prehrambeni proizvodi, a pijačni plato imaće ukupno 6.600 kvadrata. Kako kažu nadležni "Zelenjak" će dobiti izgled najmodernije zelene pijace na Balkanu.

Izvor: Novosti

Spor grada i republike oko obnove ćuprije
Pančevački most posvađao odgovorne
Ukoliko se gradske i republičke vlasti danas ne dogovore oko obnove Pančevačkog mosta, neizvesna sudbina ove značajne građevine    


Pančevački most se raspada i ima vidljive pukotine na konstrukciji, ali njegova obnova čeka samo zbog toga što gradske i republičke vlasti ne mogu da postignu dogovor!

Premda gradonačelnik Nenad Bogdanović često ponavlja da „Pančevac” nije u njihovoj nadležnosti, prema tvrdnjama Milutina Ignjatovića, generalnog direktora Saobraćajnog instituta CIP, gradske vlasti su onemogućile da stručnjaci već počnu pregled Pančevačkog mosta i urade projekat obnove.

– Direktori Železnica Srbije, „Puteva Srbije” i Gradske direkcije za puteve mesecima ne mogu oko ovoga da se dogovore, zato što je Aleksandar Radojičić, direktor Direkcije za puteve Beograda odbijao da prihvati da pregled mosta bude bez tendera dodeljen CIP-u, kao ćerki firmi ŽTP-a. Naravno, CIP bi pregledao most u saradnji sa „Mostogradnjom” i „Mostprojektom”. Grad je insistirao da bude raspisan tender pa je, da ne bi više gubili vreme, Milenko Šarančić, direktor Železnica Srbije, dao pismenu saglasnost Gradskoj direkciji da oni raspišu tender. Pitam se zašto grad već nekoliko meseci nije raspisao tender – kaže Ignjatović i dodaje da, iako je Pančevački most u nadležnosti Železnica Srbije, za sve radove je neophodna i dozvola Direkcije za puteve Beograda, jer su njihovi prilazi mostu.

Prema rečima prvog čoveka CIP-a, most je ugrožen a bezbednost saobraćaja smanjena, ali zasad ne do te mere da „Pančevac” mora da bude zatvoren.

– Ukoliko nameravamo da sledeće godine počnemo obnovu Pančevačkog mosta, ovog leta je neophodno da se izvrši pregled mosta i projekta sanacije. Ovaj posao traje dva, tri meseca, i zbog loših vremenskih uslova ne može da se radi u jesen ili zimi. Naime, ekipe moraju da se penju na most, pregledaju čeličnu konstrukciju, uzimaju uzorke konstrukcije, spojeva i šrafova, kako bi bio procenjen stepen oštećenja i urađen projekat obnove. Grad se igra sa tim projektima i to više ne sme da bude tako. Ako se brzo ne reaguje izgubićemo i ovu sezonu pogodnu za ovu vrstu radova, a pitanje je da li će most izdržati sadašnje opterećenje – tvrdi Milutin Ignjatović.

Međutim, prozvani Aleksandar Radojičić, direktor Direkcije za puteve, nije želeo da komentariše tvrdnje da je odgovornost na gradskim vlastima.

– Danas ćemo se sastati sa predstavnicima republičkih vlasti i definisati sve u vezi sa ovim projektom. Zbog toga neću da razgovaram na ovu temu – rekao je Radojičić, ne želeći da kaže da li je zaista od Milenka Šarančića, direktora Železnica Srbije, dobio pismenu saglasnost da raspiše tender za izbor firme koja će pregledati Pančevački most.

Ipak, Bojan Stanojević, gradski menadžer, objašnjava da gradske vlasti ne sprečavaju obnovu Pančevačkog mosta, štaviše, da su Ministarstvu za kapitalne investicije poslali zvanično pismo, u kojem su se obavezali da će finansijski učestvovati u tom projektu.

– Grad je spreman da obezbedi 25 do 30 odsto novca za sve infrastrukturne objekte, čiji je nominalni vlasnik republika, a veoma su značajni za grad. To su, između ostalog, „Gazela” i Pančevački most. Međutim, kada je u pitanju Pančevački most imali smo nekoliko neuspešnih sastanaka sa predstavnicima Železnica Srbije, a osim toga na naše pismene zahteve da nam dostave tehničku dokumentaciju mosta, nikada nisu ni odgovorili. Budući da su Železnice Srbije vlasnik ćuprije, ne može grad, na primer, da zatraži građevinsku dozvolu za radove na mostu – kaže Stanojević i dodaje da u obnovi Pančevačkog mosta uopšte nije problem u novcu.

Gradski menadžer nije upoznat sa tim da li je tačna tvrdnja prvog čoveka CIP-a, da je Gradska direkcija za puteve dobila ovlašćenje za raspisivanje tendera.

– Naša saradnja sa republičkim vlastima je dobra, a to svedoči i dogovor da Beograd učestvuje u sprovođenju Nacionalnog investicionog plana. Što se nas tiče, dogovor oko Pančevačkog mosta može odmah da bude postignut i smatram da ne bi trebalo sada raspravljati o jednoj dramatičnoj izjavi ministra Velimira Ilića. Nema potrebe da se sada preko novina prepucavaju dva nivoa vlasti, jer šta građane interesuje ko je na vlasti u gradu, a ko u nadležnom ministarstvu – kaže Stanojević.

Ipak, prema svemu sudeći, desetine hiljada ljudi koji dnevno prelaze Pančevački most neće biti bezbedni, sve dok se predstavnici dva nivoa vlasti, republičke i gradske, ne prestanu igrati „gluvih telefona” i zaista počnu razgovarati.

---------------------------------------------------------------------------

Vinčanski most oslobađa Savski amfitetar

Iako su mediji najavu izgradnje mosta kod Vinče povezali sa problemom obnove „Pančevca”, direktor CIP-a objašnjava da je Vinčanski značajan zbog drumske i železničke obilaznice oko Beograda.

– Vlada Srbije nam je naložila da napravimo projekat izgradnje mosta preko Dunava, kod Vinče, ali ne zbog planiranih radova na Pančevačkom mostu, već zbog izgradnje obilaznice oko Beograda. To će biti most u profilu autoputa, sa tri saobraćajne trake u oba smera i železničkim šinama u sredini. On je značajan zbog toga što će omogućiti da iz prestonice bude izmešten transport opasnih materija, ali i zbog toga što će biti moguće skloniti prugu ispod Kalemegdana i osloboditi Savski amfiteatar – objašnjava Ignjatović i dodaje će most kod Vinče biti dug 1.200, a širok 30 metara.

 

Nenad Radičević

Izvor: Politika

Tragom pokušaja pljačke prodavnice „Višnjice“
Bosiljka kao Nikita
Kada je prodavačica s leđa skočila na razbojnika, on je počeo da je moli: „Molim Vas, baba ostavite me na miru”    
"Nećeš izaći dok ne vratiš sve pare" rekla je Ilićeva napadaču
Foto J. Milovanović

   

Prodavačica u radnji „Višnjice”, u Ulici Jaše Prodanovića broj 2, Bosiljka Ilić, sigurno ni sanjala nije da će, zajedno sa koleginicom Ljubinkom Miljojković, preko noći postati „junakinja akcionog filma”. I to u glavnoj ulozi, boreći se protiv zlog, naoružanog negativca koji je pokušao da otme dnevni pazar iz radnje. Zahvaljujući hrabroj i prisebnoj Bosiljki, razoružani napasnik nije uspeo nego je, podvijenog repa, pobegao praznih ruku.

Pljačkaš, sa kačketom i tamnim naočarima, pojavio se preksinoć oko 20 časova u prodavnici. Bosiljka je stajala u donjem delu nevelike radnje.

– Pakovala sam sokove, kada sam u ogledalu na plafonu ugledala mladića kako prilazi koleginici za kasom. U ruci je držao novine i nešto joj tiho govorio. Procenila sam da je lopov i da iza novina u rukama skriva pištolj – objašnjava Bosiljka.

Većina žena, a bogami i muškaraca, sakrila bi se i sačekala da kriminalac završi svoj „posao”. Ne i Bosiljka. Ona je brzo, u stilu čuvene i dobro obučene Nikite, junakinje istoimene televizijske serije, sredila napadača. Potpuno mirno mu se, kaže, prikrala iza leđa, a zatim ga zgrabila za gušu.

– On je već držao deo novca u rukama i tražio je još para. Počeli smo bukvalno da se rvemo. Stala sam na vrata prodavnice, zatvorila ih i rekla mu: „Nećeš izaći dok ne vratiš sve pare”. Gušanje i svađa potrajali su dobrih 20 minuta – veli Bosiljka, kao da opisuje susret sa komšinicom, dok ispijaju jutarnju kaficu.

Za sve to vreme, pljačkaš od 20 do 25 godina, prema proceni naše sagovornice, nije se pokazao baš srčanim. Valjda šokiran napadom žene, preplašeno je ponavljao, uz molećivo i ljubazno persiranje: „Molim Vas, baba, ostavite na miru. Molim vas, pustite me, tek sam izašao...”

– Za to vreme, novac mu je ispao iz ruku i prosuo se po podu. Na kraju me je udario po licu i uspeo da pobegne na ulicu. I mi smo istrčale napolje i počele da dozivamo policiju – govori Bosiljka.

Na žalost, sugrađani koji su prolazili nisu pritekli upomoć. Bosiljka i Ljubinka su tražile telefon da pozovu policiju, ali ljudi su samo odmahivali glavom i brzim korakom nastavljali svojim putem. Šta to beše ljudska solidarnost?

– Na kraju smo same otišle po policiju, koja se veoma brzo pojavila. Uzeli su naše izjave i bili su prilično iznenađeni mojom reakcijom. Objasnila sam im da se ne plašim ljudi, jedino kučića – ističe Bosiljka.

Objašnjava da je „dete”, kako ona naziva momka koji je pokušao da joj otme dnevnu zaradu, visok i veoma mršav.

– Mislim da nije narkoman. Radim ovaj posao već 29 godina, mogu da prepoznam svakog ko se drogira, ili da namirišem dete koje puši „travu”. Ko zna šta muči tog dečka. Jednostavno sam razmišljala: ne dam mu pazar od 26.000 dinara. Da lopov za dve sekunde „zaradi” novac, za koji ja radim dva meseca – ističe Bosiljka.
Njena šefica, Čelka Konjević, takođe je zapanjena herojskim činom koleginice i preporučuje joj da to više ne radi. A i nije prvi put da neko pokušava da opljačka prodavnicu u Jaše Prodanovića. Bosiljki je dozlogrdilo i ovoga puta je na silu odgovorila silom. Iza nesrećnog pljačkaša, na patosu prodavnice ostao je naporno zarađeni dnevni pazar. I plastični, dečji pištolj, skriven iza novina, kojim je kukavički pokušao da pripreti jednoj požrtvovanoj i odvažnoj ženi i majci Miloša i Milana.
S. Stamenković

Izvor: Politika

Stigli obračuni zaostalih dugovanja za vodu
Visoki računi zbunjuju građane
Reč je o razlici između iznosa na akontaciji koju su potrošači plaćali od januara 2005. do poslednjeg dana prošle godine i stvarnog utroška vode    

Žitelji prestonice mahom su iznenađeni visokim računima za utrošenu vodu u minuloj godini, koji ovih dana stižu na njihove adrese putem uplatnica „Infostana”. Na njima je obračunato dugovanje za utrošenu vodu od januara 2005. do poslednjeg dana iste godine. Za većinu sugrađana ovi, po nekima, papreni računi naveli su mnoge da posumnjaju u ispravnost uplatnica.

Stevo Savić, direktor Sektora prodaje iz „Beogradskog vodovoda i kanalizacije”, ponavlja da konačni obračun, zapravo, predstavlja razliku između akontacionog zaduženja i stvarne potrošnje vode, koje su registrovali pojedinačni vodomeri u tom periodu.

– Potrošači su u toku 2005. dobijali akontacije o zaduženjima koje su zasnovane na istom periodu iz prethodne godine. Prošlogodišnja potrošnja vode zapravo je osnova za akontaciju u tekućoj godini. U međuvremenu, vodovodžije su obavile sva čitanja vodomera, a po završetku poslovne godine konstatovali smo da je akontacija bila ili manja ili veća. Ukoliko su građani više zaduženi nego što su potrošili, u obavezi smo da im vratimo novac. Oni koji sumnjaju u podatke i misle da su dobili nerealno visoke račune, mogu da se obrate i našoj kući i poslovnicama „Infostana” – objasnio je Savić.

Ovo komunalno preduzeće će svim potrošačima koji žele da do 31. jula u celosti izmire zaostala dugovanja omogućiti popust od 10 odsto, a sugrađani koji duguju više od 500 dinara ovoj kući prvi put će moći da plate dugove za utrošenu vodu na 12 mesečnih rata.

Uz uplatnicu će svi da dobiju i informaciju o visini rate. Sa ovom dokumentacijom potrošači treba da dođu u poslovne jedinice „Infostana” ili „Vodovoda” na opštini u kojoj žive. Mesečna rata konačnog obračuna plaćaće se u okviru redovne mesečne uplatnice „Infostana”.

Prema mišljenju stručnjaka ove kuće, negativna strana konačnog obračuna je to što su se kroz njega naplaćivali „nevidljivi”, a ipak registrovani gubici. Potrošači su sve vreme dobijali ujednačeno akontaciono zaduženje, formirano na osnovu prosečne potrošnje za isti period iz prethodne godine. Da su čitanja vodomera bila češća, saglasni su nadležni, ovi gubici bi mogli da budu predupređeni, odnosno smanjeni na prihvatljivu vrednost.

– Sa računima za doplatu, uskoro ćemo početi da šaljemo i obaveštenja o povraćaju novca onim potrošačima koji su u toku minule godine uštedeli vodu. Kada je reč o računima za doplatu, koji se odnose  na one korisnike koji su na osnovu očitavanja potrošili više vode nego što su platili, postoji mogućnost njihove reklamacije. Pravo na nju je osam dana od trenutka prispeća uplatnice. Kod povraćaja novca niko ne može da računa na mogućnost reklamiranja računa za utrošenu vodu – naglašava naš sagovornik.

Nadležni dodaju, da je prošle godine zabeležen približno podjednak broj potrošača koji duguju, na ime razlike između stvarne potrošnje i mesečne akontacije, i korisnika koji su u ovom obračunskom periodu uštedeli vodu. 

Da bi se sprečilo neracionalno rasipanje vode, nadležni iz „Vodovoda” doneli su odluku da onim potrošačima koji na vreme otklone kvar na instalacijama bude omogućeno smanjenje zaduženja, nastalo kao posledica kvara. U slučaju kvara koji je blagovremeno prijavljen i otklonjen, ovo preduzeće omogućuje popust od 50 odsto na račun za vodu. Iz toga proizlazi da su prikriveni kvarovi na vodovodnim instalacijama najveća nevolja, pa bi zato građani trebalo redovno da kontrolišu stanje na svojim vodomerima. Tržni centri i lokali u stambenim zgradama troše velike količine vode, a naplata utrošene vode se teško ostvaruje. Zbog ovakvih slučajeva, nadležni iz „Vodovoda” apeluju na vlasnike poslovnih prostora da ugrade individualne vodomere da bi se lakše očitavala potrošnja vode.

--------------------------------------------------------------------------

Prosečna potrošnja 25 kubika

Cena kubika vode staje 32 dinara. Podaci „Vodovoda” potvrđuju da prosečna porodica u prestonici potroši oko 25 kubika vode mesečno, odnosno 300 kubnih metara što je godišnji prosek za jedno domaćinstvo. Oni koji putem uplatnica „Infostana” plaćaju komunalije, a između ostalog i vodu, svakog meseca praktično odvajaju oko 700 dinara, odnosno 8.000 do 10.000 dinara na godišnjem nivou.   

Trebalo bi podsetiti da u našoj prestonici ima oko 250.000 korisnika koji „Vodovodu” duguju čak milijardu i sto miliona dinara, s tim što ova zaduženja sežu unazad deset godina.

M. Brakočević

Izvor: Politika