Beogradu potrebni privatni vrtići

Kapacitet beogradskih vrtića nije dovoljan da primi svu decu čiji su roditelji zainteresovani da ih upišu. Trebalo bi stvoriti uslove da se otvaraju pravi privatni vrtići, sa ispunjenim svim zakonskim uslovima, kako bi što više dece moglo da provodi vreme u obdaništima, mišljenje je gradonačelnika grada Nenada Bogdanovića. Osim toga, tako bi se roditeljima koji imaju novca pružila šansa da dete upišu tamo gde žele.

- Otvaranjem privatnih vrtića oslobodio bi se kapacitet postojećih obdaništa i povećao kvalitet svih predškolskih ustanova. Državni vrtići imali bi uglavnom socijalni karakter. Grad pokušava da olakša roditeljima i finansira gotovo polovinu ovih ustanova iz budžeta, ali i taj budžet je limitiran - istakao je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda.

Mnogi državni vrtići bi, takođe, trebalo da budu renovirani.
Vojnograđevinska ustanova "Beograd" uradiće građevinske i građevinsko-zanatske radove, radove na uređenju terena, na vodovodu, kanalizaciji, mašinskim i elektroinstalacijama u vrtiću "Biser" na Vračaru. Rok za završetak radova je 75 dana od potpisivanja ugovora, a grad je za ove radove odobrio iznos od 33,4 miliona dinara. Investicioni radovi biće urađeni i u vrtiću "Bambi" na Novom Beogradu, i to u vrednosti od 12,1 milion dinara. Biće urađena hidroizolacija krova i terasa, krečenje unutrašnjih prostorija i fasade i zamena spoljne stolarije. Osim toga, obaviće se i bravarski radovi, radovi na vodovodu, kanalizaciji i sanitarnim čvorovima, biće zamenjene svetiljke, popravljene staze i stepeništa, obnovljeni kandelabri u dvorištu, postavljene nove podne pločice i rekonstruisane ograde na terasama.

Izvor: Glas Javnosti

Prepuni autobusi treniraju živce

Letnji red vožnje smanjio je broj vozila na ulicama glavnog grada, a samim tim " produžio" čekanje na stanicama. Na nekim linijama sugrađani autobus čekaju i više od pola sata, što je predugo i za letnji režim rada gradskog prevoza. Sezona godišnjih odmora i letnjih raspusta je počela, ali je očigledno da broj vozila koja su trenutno na raspolaganju građanima nije dovoljan.

Iako su se nadležni iz Direkcije za javni prevoz Beograd odlučili da smanje broj vozila samo za 15 odsto, Beograđani "gube živce" dok ovih vrelih dana čekaju da se prevezu do željenog odredišta.

- Na beogradskim ulicama tokom leta saobraća 1.014 vozila GSP "Beograd" i privatnih prevoznika. Putnike prevozi 119 tramvaja, 83 trolejbusa i 812 autobusa, od kojih 498 GSP- ovih i 314 privatnih prevoznika. To je za oko 240 vozila manje nego uobičajeno. Interval polazaka vozila je povećan i zato se autobusi malo duže čekaju- kažu u Dispečerskom centru GSP-a.

Situaciju na terminusima, kako kažu nadležni, svakodnevno će pratiti saobraćajni stručnjaci, pa će u slučaju potrebe određene linije biti pojačane.

Tokom leta uvedene su sezonske linije do Ade Ciganlije koje voze sugrađane sa Trg Republike, iz Zemuna, Konjarnika, Mirijeva i Bežanijske kose, kao i autobuska linija 400 koja vikendom i državnim praznicima saobraća od Birčaninove do vrha Avale. Međutim, ovim autobusima preveze se jako mali broj putnika, dok su oni koji voze na prometnim linijama prepuni. Ovako će, na žalost onih koji će celo leto provesti u Beogradu, biti sve do 31. avgusta, do kada će i trajati letnji red vožnje.

Izvor: Glas Javnosti

Beogradski vodovod i kanalizacija" danas slavi 114. rođendan
Moderni vodovod od Petrovdana
Tokom letnjih meseci neće biti nestašica vode. Problemi u snabdevanju mogući su, kao i prethodnih godina, u Vinči i naseljima ispod Avale

Prvi moderni vodovod u Beogradu osnovan je na današnji dan 1892. godine. Danas, on ima 3,5 kilometra vodovodne mreže, oko 550 hiljada vodomera i snabdeva oko milion i po potrošača. Ovog leta, prema najavama nadležnih, vode će biti dovoljno, pa Beograđani neće morati da razmišljaju o zalihama. Građani mogu biti spokojni i kada se radi o kvalitetu vode na našim slavinama jer je voda koju ovo preduzeće proizvodi u skladu sa svim domaćim standardima i preporukama Evropske unije, potvrdila nam je Zorana Petrović zadužena za informisanje u "BVK".

Nakon prvog stepena kontrole, koji se obavlja na pogonima za preradu, i sanitarne kontrole, treći stepen kontrole se obavlja u Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja. Fizičko-hemijske i mikrobiološke analize u Zavodu, takođe, pokazuju da su svi parametri u skladu sa važećim propisima. Analize se, prema programu, vrše na instalacijama za preradu vode iz rezervoara i sa točećih mesta u raznim delovima grada. Na mesečnom nivou proučava se 550 uzoraka.
   
      

TRENUTNO STANJE

Protekle nedelje je na vodovodnoj mreži otklonjeno 454 kvara, od kojih je 75 bilo na distributivnoj mreži: cevima, zatvaračima, u šahtovima i na hidrantima.
Proizvodnja vode u protekloj nedelji kretala se, po podacima iz ovog preduzeća, između sedam i osam hiljada litara vode u sekundi, a ispunjenost rezervoara je oko 85 odsto.
      
      
      
   

- Dešava se da se, u uzorcima uzetim u prigradskim naseljima, nađe povećana količina gvožđa ili masnoće. Ona se javlja tamo gde je dolazilo do nestašice ili smanjenog pritiska, kao i gde su slabi potrošači. To su, takozvani, slepi krakovi gde voda dugo stoji, duže od 6 časova. "Mrtvu vodu" iz tih slaboprotočnih linija treba pustiti duže da teče pre upotrebe. Ona nije opasna za piće, ali ume da bude topla, bljutava i mutna - rekla je dr Marina Mandić iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja.

U ovom preduzeću kažu da visoke temperature nisu do sada negativno uticale na vodosnabdevanje, a problema ima jedino u podavalskom području i Vinči, zbog tehničkih problema prebacivanja vode.

- Možemo reći da u zadnje tri godine nemamo problema sa snabdevanjem potrošača vodom. Imamo dovoljno rezervi i u rezervoarima i postrojenjima za preradu. Znamo koje su nam i dalje slabe tačke, podavalska naselja i deo pogona u Vinči. Vode ima i za njih, ali postoje još uvek tehnički problemi da se ona prebaci do tih delova grada - rekao je Bojan Ćatić, direktor centra za kontrolu i upravljanje "BVK".

Ovo komunalno preduzeće znatno je unapredilo sistem merenja utrošene vode. U protekle četiri godine zamenjeno je oko sto hiljada vodomera i nabavljeno 20 hiljada novih. Značajno je poboljšana i oprema, inovirana baza podataka o potrošačima, napravljen bolji softver i unapređena komunikacija sa JKP "Infostan".

Radiološka ispitivanja vode obavlja Institut u Vinči. Cena vode za domaćinstva je 32,20, sportsko-rekreativne centre 38,56 a za ostale potrošače 69,38 dinara.

Izvor: Glas Javnosti

Beogradski zoološki vrt proslavio sedamdeset godina postojanja
"Krastava žaba" pretvorena u "princa"
Na početku bilo 1.100 životinja, danas, 2.180 odnosno 276 vrsta. Najveći problem nedostatak prostora i nerazumevanje gradske vlasti

Beogradski zoološki vrt "napunio" je juče 70 godina. Rođendan je okupio brojne zvanice iz političkog i javnog života, koje je juče spojila velika ljubav prema životinjama. Na jednom mestu mogli su se videti bivši gradonačelnik Nebojša Čović, ministar finansija Mlađan Dinkić, gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma, dramski pisac Dušan Kovačević i trenutno najpopularniji mladi glumac Viktor Savić.
   
      

JABUKE NA POKLON

Govoreći o značaju vrta za Beograđane, Dušan Kovačević je podsetio da je nekada "ovaj deo grada bio najsramniji i najružniji, dok Vuk Bojović nije preuzeo upravljanje nad zoo vrtom, koji danas odiše raspoloženjem i neverovatnom energijom". Kao rođendanski poklon Kovačević je doneo sanduk jabuka.

ZOO VRT I U JAGODINI

Pre tri dana u Jagodini je otvoren veliki zoološki vrt, čije kapije je već prvog dana prošlo više od 1.000 posetilaca. Iz Beograda put Jagodine otišli su kenguri, lavovi, leopardi, jeleni, lisice i mnoge druge životinje u kojima će u narednom periodu uživati svi iz jugoistočne Srbije.
      
      
      
   

Prisutni su, uz slavljeničku tortu, imali priliku da vide najveće atrakcije zoo vrta, belog pitona, bika teškog više od tone i mladunčad pume. Pozdravljajući goste, prvi čovek Beogradskog zoološkog vrta Vuk Bojović naglasio je da, iako mnogi vodeći ljudi u gradu ne shvataju značaj jedne ovakve ustanove, on će i dalje "raditi" na pozitivnom imidžu koji ovaj vrt trenutno ima u svetu.

- U svetskim metropolama, osim muzeja, pozorišta i biblioteka, zoovrtovi su vodeće ustanove za koje gradske vlasti odvajaju velika finansijska sredstva. Nažalost, to kod nas nije slučaj. Uprkos tome, uspeli smo da " od krastave žabe napravimo princa"- izjavio je Vuk Bojović, direktor Beogradskog zoološkog vrta.

Bojović je kratko podsetio na istorijat jednog od simbola Beograda, koji je osnovan 1936. godine, na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika Vlade Ilića, kome je u projektovanju pomogao arhitekta Aleksandar Krstić. Nakon putovanja po Beču i Parizu, Krstić je došao sa vizijom modernog zoovrta, kakav je potreban glavnom gradu.

- Kalemegdan se tridesetih godina prostirao do paviljona " Cvijeta Zuzorić", dok su na mestu zoološkog vrta rasle divlje kupine. Prvih godina imali smo 1.100 životinja, pa se taj period smatra " zlatnim vekom". Danas, na sedam hektara živi 2. 180 životinja, odnosno 276 vrsta- kaže Bojović.

Prestonički zoo-vrt jedini je u Evropi koji ima bele lavove. Takođe, može se pohvaliti kao jedini u kome se mogu videti primerci porodice canida, koje nastanjuju američke prerije. U nju spadaju kojoti, evropski stepski vuk, arktički vuk kao i kanadski. Uskoro bi trebalo da im se pridruže i šakali, a ovdašnji stanovnici su i indijski i kolumbijski psi. Nigde u vrtovima Evrope se ne može naći ovakvo društvo.

Izvor: Glas Javnosti

Pomoć mladima u potrazi za poslom

Mladim, nezaposlenim Vračarcima koji su pre tri meseca krenuli na besplatne kurseve stranih jezika i informatike juče su svečano dodeljene diplome za uspešno završene tečajeve. U prvom delu akcije "Lakše do posla" 65 Vračaraca starosti do 30 godina, sa fakultetskom diplomom, dobilo je priliku da na Narodnom univerzitetu "Božidar Adžija" nauči ili usavrši znanje engleskog, nemačkog, francuskog, španskog jezika i informatike.
- Po prvi put pomažemo mladima sa visokim obrazovanjem, ali očekujemo da i oni zauzvrat pokažu energiju i elan u potrazi za poslom. Svako iskustvo je dragoceno, a ove nove veštine mogu samo da pomognu i budu plus u biografiji - rekao je Branimir Kuzmanović, predsednik opštine Vračar obraćajući se akademcima.

Generalni direktor univerziteta "Božidar Adžija" Zoran Milanović, koji se sa Nacionalnom službom za zapošljavanje pridružio akciji, rekao je da je 90 odsto polaznika izuzetno zadovoljno kursevima i dodao da se nada da će i druga polovina polaznika, koji na tečajeve kreću u septembru, biti podjednako uspešna.

- Zadovoljna sam zbog prilike da učestvujem u akciji i mislim da je ovo fantastična ideja s kojom bi trebalo da se nastavi. I te kako mi je značilo što sam mogla besplatno da pohađam kurs - kaže Jelena Pantić koja je išla na kurs engleskog jezika. Jelena je inače završila Medicinski fakultet i četiri godine bezuspešno pokušava da nađe posao. I njena nova prijateljica sa predavanja, Natalija Lukić, stomatolog po profesiji zadovoljna je što se neko odlučio da, koliko-toliko, pomogne mladima koji imaju puno problema u potrazi za poslom.

Akcija se nastavlja na jesen kada će biti organizovani i sajmovi zapošljavanja.

Izvor: Glas Javnosti

U mlečnim halama Beograđani kupuju na sopstveni rizik
"Tope" se sir i kajmak na vrućini
Kriterijume sanitarne inspekcije zadovoljava 28 pijaca, odnosno opremljene su rashladnim vitrinama i specijalizovanim halama za mlečne proizvode

Kontrola prodavaca i mlečnih proizvoda na pijacama sve je češća jer visoke temperature ne odgovaraju lako kvarljivim namirnicama. Takođe, kontrola je intenzivirana jer nemaju sve pijace specijalizovane hale za mlečne proizvode, a građani se žale i na visoke temperature i slabu ventilaciju na pijacama gde hale postoje.

Iako nadležni apeluju na posetioce gradskih pijaca da sir, kajmak i ostale namirnice životinjskog porekla, kupuju u specijalizovanim mlečnim halama, apeli ostaju bez efekta. Jedan od razloga za to je i što je temperatura u nekim halama tek za nekoliko stepeni niža od spoljne, a otužni miris je gotovo uobičajena pojava, što odbija potencijalne mušterije.

- Retko kada kupujem namirnice u mlečnoj hali, ali i tada sam oprezna. Ne znam kako je na drugim pijacama, ali su uslovi prodaje u halama na Vidikovcu i Bajlonijevoj pijaci loši - smatra Ana Petrović sa Ceraka.

U Javnom preduzeću "Gradske pijace" kažu da preko leta dobijaju više žalbi zbog temperature i ventilacije u mlečnim halama, ali i da je ovaj problem karakterističan samo za neke tržnice.
   
      

OPREMLJENOST PIJACA

Kriterijume sanitarne inspekcije zadovoljava 28 pijaca, odnosno opremljene su rashladnim vitrinama i specijalizovanim halama za mlečne proizvode. Pijace u Dušanovcu, Borči i Belim vodama nemaju rashladne vitrine. Od 237 pojedinačnih rashladnih vitrina, 87 su na otvorenom i 150 u halama.
Zakup prostora u mlečnim halama ili rashladnih vitrina je u januaru, kada prodavci podnose sertifikat i sanitarnu knjižicu s kojom imaju pravo da proizvode i prodaju svoje namirnice. Sanitarna provera se nakon toga obavlja na tri meseca i ako je sa proizvodima sve u redu, prodavcima se produžuju dozvole za rad.
      
      
      
   

- Hale se greju zbog rada motora rashladnih vitrina i kada su gužve jer se tada na malom prostoru nađe veliki broj ljudi. Planirali smo da u mlečne hale na nekim pijacama ugradimo dodatne klima-uređaje. Među njima su i objekti na tržnicama u Mirijevu, Vidikovcu i Kalenić pijaci - rekao je Predrag Milošević, direktor sektora za pijačne usluge JP "Gradske pijace". On je dodao da je ovo preduzeće raspisalo treći tender za nabavku 18 rashladnih uređaja jer su prethodna dva konkursa poništena.

- Prvi tender je propao zato što smo imali samo jednog ponuđača, a po zakonu moraju da konkurišu najmanje tri. Drugi tender je poništen jer nijedan od tri učesnika nije dostavio potpunu dokumentaciju. Zbog toga smo izgubili više od mesec dana. Ipak, očekujem da će pijace po ubrzanom postupku dobiti klime, najkasnije do petka - najavio je Milošević.

Svakodnevne kontrole robe na gradskim tržnicama obavlja sanitarna inspekcija u saradnji sa veterinarskom službom. Kvalitet namirnica se proverava na osnovu organoleptičkih svojstava (izgled, ukus, miris i konzistencija) ili se uzorci šalju na laboratorijsku analizu.

Načelnik Gradske sanitarne inspekcije Zoran Panajotović kaže da se pokvarena roba uništava na licu mesta.
- Analize pokazuju da su namirnice u mlečnim halama često neispravne. Međutim, dešava se da nesavesni prodavci odbijaju da nam predaju svoju pokvarenu robu. Kada oduzmemo namirnice, takve trgovce šaljemo kod sudije za prekršaje - objasnio je Panajotović.

U JP "Gradske pijace" najavljuju da će Kalenićeva i pijaca na Zelenom vencu posle obnove biti opremljene centralnim rashladnim sistemom.

Izvor: Glas Javnosti

Pogled na prestonicu sa reka

Zavisno od perspektive stvari izgledaju drugačije, pa tako, kada budete videli Beograd sa reka, pomislićete da je u pitanju jedna od najlepših svetskih metropola. Istog trenutka kad se ukrcate na brod zaboravićete gužve u saobraćaju, rekonstrukcije ulica koje vam zadaju glavobolju, vrućinu i ostale gradske probleme i početi da uživate u laganoj vožnji, mirisu reke i prelepoj panorami. LJudi koji najveći deo godine provedu na reci kažu da je to jedan potpuno drugačiji život, u kojem ne važe uobičajena pravila, gde se ljudi međusobno pomažu i razumeju jer ih povezuje zajednička ljubav prema vodi i beogradskim rekama Dunavu i Savi.

Poslednjih godina obilazak grada brodom postao je najzanimljivija turistička atrakcija, koju stranci nikako ne propuštaju. Jovan Ranđelović, vlasnik "Metroa na vodi", koji organizuje svakodnevno upoznavanje Beograda iz "rečne perspektive", kaže da na krstarenjima ima najviše Slovenaca, ali i Mađara, Engleza, Amerikanaca.

- Sa nama su se čak vozili i neki Indonežani. Nisam ni znao da imamo turiste iz te daleke zemlje. Vikendom je interesovanje ogromno, brod bude ispunjen do poslednjeg mesta. Posebno su zanimljive noćne vožnje koje se pretvore i u celovečernja druženja - kaže Ranđelović.

Kapetan koji upravlja brodom "Danka" ima 42 godine radnog iskustva, tako da su putnici u sigurnim rukama. I dok se lagana muzika meša sa zvukom talasa, brod od 25. maja na Dunavu polako ide ka Kalemegdanu i Brankovom mostu. Slike tvrđave i Pobednika smenjuju splavovi, čamci i jahte, ljudi koji uživaju na Zemunskom keju. Dok putnici uživaju na palubi brod polako klizi do Lida, a onda kreće u obilazak jedinstvenog Ratnog ostrva.

Krstarenje Dunavom je malo zadovoljstvo koje možete priuštiti i sebi i svojim prijateljima, jedinstven pogled na grad, zanimacija za letnje popodne. Vožnje su organizovane svakog dana, na sat vremena, od šest sati sa splava "Ada" kod hotela "Jugoslavija", i od 18. 30 sa 25. maja.

Izvor: Glas Javnosti

Krojili most za Slovence
S. JANJIĆ, 13. jul 2006

MOST preko Ade Ciganlije još nije počeo da se gradi, ali je izbor idejnog projekta po svemu sudeći pratio sukob interesa. Arhitekta prof. dr Peter Gabrijelčić bio je član Saveta Skupštine grada koji je pravio uslove konkursa za izradu idejnog projekta mosta, a pola godine kasnije i član autorskog tima slovenačke firme "Ponting" koja je pobedila na konkursu. U ovakvim okolnostima nije mu bilo teško da sa saradnicima predloži rešenje koje je praktično bez konkurencije koračalo ka pobedničkom postolju. Sve ovo objašnjava građevinski inžinjer Ljubivoje Kostić, ispred Saveza građevinskih inžinjera i tehničara Srbije i slikovito dodaje - "Gabrijelčić je krojio odelo po svojoj meri"!
- Iz beleški sa sednica Saveta se vidi da je Gabrijelčić lobirao za most sa jednim pilonom i kanalisao put za svoje rešenje - objašnjava Kostić. - Čak je ukazivao da bi dva pilona mogla da stvore prostornu konfuziju. I upravo je njegov most sa jednim pilonom dobio prvu nagradu. Takođe je apsolutno isfavorizovan, jer je dva meseca pre svih drugih autora i objavljivanja konkursa znao uslove i imao je više vremena za razradu ideje. A dodatno, ponuđeni rok je bio dosta kratak.
Kostić ukazuje da je konkursnim uslovima određeno kako most treba da izgleda, tako da ostala rešenja nisu imala nikakvu šansu.
- Rečeno je gradiće se most sa kosim zategama i pilonom, što je nametanje ideje i nije rađeno još od podizanja Keopsovih piramida - oštar je Kostić, koji je 42 godine radio kako konstruktor mostova. - Valjda je logično da investitor želi da mu se javi što više ideja. Od toga može da ima samo koristi. Suženi uslovi dovode do sužene pameti. Odbačena je svaka mogućnost da se gradi most sa stubovima u vodi, koji su jeftiniji i takođe lepi. Za takav stav ne postoje nikakvi hidrotehnički ili plovidbeni razlozi, osim neodgovornosti prema novcu iz gradske kase. Ako nas je već priroda naterala da se gradi na najširem delu Save, onda hajde bar da napravimo racionalan most.
Za 161 milion evra koji će se potrošiti na most sa pilonom Kostić proračunava da mogu da se naprave dva do tri mosta, koji su neophodni u Beogradu.
- Takođe, Gazela, Pančevački i Stari most su non stop u planu za ozbiljnu sanaciju i nikada nema para, pa se čekaju bolja finansijska vremena - napominje Kostić. - Ustvari čeka se da se obezbedi 30 miliona evra, što nije malo. Da li je sada jasno, na jednoj strani nema novca za rekonstrukciju, a na drugoj treba da se za "faraonsku građevinu" koja je čist i bespotreban egzibicionizam potroše pare za dva mosta.

PREKRIŽEN ZBOG STUBOVA
KOSTIĆ napominje da je predstavnik Saveza građevinskih inžinjera prof. dr Života Perišić iz gradskog Saveta izbačen jer se protivio nameri nametanja tehničkog rešenja i sužavanja autorskih sloboda.
- Zalagao se da u konkurs uđe i mogućnost gradnje konstrukcije kontinualne grede, kakavu ima Brankov most i još dosta drugih na Savi - tvrdi Kostić. - Upravo "skakanje" sa obale na obalu sa zategama je nekoliko puta skuplje od mosta sa stubovima.
Akademik Nikola Hajdin inače je, prema belešci sa sednice Saveta, branio kose zatege ističući da su u odnosu na prostu gredu skuplje za deset do 15 odsto, a sada se pokazuje da su duplo skuplji.

PETLJE
VELIKE probleme projektanti imaju kako da spuste most, jer je na konkursu izdvojen samo most bez petlji. To je kao da imate glavu bez tela - pojašnjava inžinjer Kostić. - Radničku ulicu treba sada izvesti na most što je jako teško i nemaju prostora da razviju petlju. Ona treba da raspetlja saobraćaj, a ne da ga još zakomplikuje. Idealan prostor je da se konforne petlje razviju iznad rukavca i povežu na Radničku. Tuda prolaze manji brodići i stubovi im ne bi bili prepreka.

STVARNOST ILI ČUDO
INVESTITOR je izgleda želeo da ide na evropski rekord u visini pilona. I ja bih voleo da gradimo svetsko čudo, ali ako je to cena da se ne gradi još jedan most koji je neophodan, onda nema rasprave - kaže neimar Kostić u ime Saveza. - Zašto je Karađorđe gradio drvene crkve, a ne od mermera kao Nemanjići? Pa zato što je Srbija bila siromašna. I mi smo nekada radili veličanstvene mostove, ali tada svi stručnjaci stanu iza jednog autora i proslave naše građevinarstvo. A sada se ovim proslavljaju stranci i njihovi izvođači. Ličimo na "banana" države.

BEZ SUKOBA
ARHITEKTA Peter Gabrijelčić potvrdio nam je da je bio član Saveta dva meseca pre konkursa, ali kaže da nije bio ni u kakvom sukobu interesa, jer nije učestvovao u određivanju uslova konkursa.
- Na taj Savet došao sam samo na jedan sastanak u predfazi kada su se razmatrali inicijalni projekti. Na osnovu ankete građana i stručnog stava trebalo je da se odluči u kom pravcu da se traži novi most - objašnjava Gabrijelčić. - To je dobra praksa pred nadmetanje, jer su razrešene dileme kakav most se želi graditi. Posle više nisam dolazio, jer me nisu ni zvali, a uslovi konkursa su kasnije i određeni. Te uslove su svi znali, bili su dosta suženi i samo se tražilo najbolje rešenje. S obzirom na raspon na reci i lokaciju ovaj most koji smo mi predložili uopšte nije preskup.
Gabrijelčić kaže da je "Ponting" završio idejni projekat i da će ubuduće najverovatnije biti konsultanti pri gradnji mosta. Generalni projekat će raditi druga firma koja će i izvoditi radove.

Izvor: Blic

Uzalud uloženi novci
S. JANJIĆ, 13. jul 2006

     UKOLIKO se sagradi laki šinski sistem ne samo što će se uzalud potrošiti pola milijarde evra gradskih para, već će to biti urbanističko-saobraćajna šteta koja se neće moći popraviti, ukazali su na konferenciji za novinare stručnjaci iz Akademije arhitekture Srbije.
Akademija arhitekture zalaže se za metro i protiv je stava da je prestonici sa 1,6 miliona stanovnika apsolutno dovoljan LŠS. Kažu i fijakerski prevoz može da zadovolji te potrebe, samo je pitanje za koje vreme. Reagovali su i na reči gradskog arhitekte Đorđa Bobića, "da su se u Gradu odlučili za laki metro, jer je jednostavniji za izgradnju, jeftiniji i ekonomski ostvariv u razumnom roku".
"Ovo isto su 1982. godine govorili isti ovi stručnjaci kada su odlučili da 200 miliona dolara samodoprinosa građana umesto u metro spiskaju u jeftiniji i ekonomski ostvariv u mandatnom roku tramvaj za 21. vek. Njegov efekat je pokazalo se nikakav. Beograđani zaslužuju najbolje, a ne najjeftinije", stav je Akademije.
- Gradu se mora dati zdrava alternativa automobilskom saobraćaju, a to je brz, tačan i pouzdan šinski prevoz, ispod ili iznad zemlje, ali nikako po površini - kaže član Akademije i profesor sa Građevinskog fakulteta Mihailo Maletin. - U Beču 40 godina grade metro i danas imaju 80 kilometara mreže. To je strategija razvoja grada koja ne zavisi od političara koji su na vlasti. Pojedini stručnjaci kod nas godinama služe da opravdavaju loše projekte. Uveren sam, kada bi gradonačelnik rekao, imamo pare i gradićemo metro, svi ovi zagovornici LŠS reći će - pa niste nas razumeli, mi smo sve vreme to govorili.
NEZAMISLIVO
PROSTO je neverovatno da za laki šinski sistem planiraju da sagrade stanice dužine stotinu metara kao za metro i da u kompoziciju zakače četiri vozila - ne može da veruje u planove Urbanističkog zavoda prof. dr Mihailo Maletin. - Možete li da zamislite kako će to izgledati kada na površinu Bulevara kralja Aleksandra izađe kompozicija dužine fudbalskog igrališta? Meni je to nezamislivo!

ZAŠTO ĆUTE
MALO je stručnjaka koji se javno jave i kažu da u Beogradu treba da se gradi metro, jer smo svi mi na platnom spisku jednog ogromnog investitora Skupštine grada - ukazuje Maletin. - Dođu fino ljudi pa vas upozore da nećete dobiti pare za sasvim drugi posao, ukoliko se javno izjasnite za metro.     

Izvor: Novosti

Zatvorena skadarlijska izvorišta termalne vode
Bunari pod katancem
Novi vlasnici kompleksa „Skadarlija” nisu zainteresovani da nastave proizvodnju u punionici mineralne vode    

Novi vlasnici kompleksa „Skadarlija” nisu uopšte zainteresovani za punionicu mineralne vode, iako je prema analizama poznatog Frenseniusovog instituta iz Nemačke ovo, po kvalitetu, peta mineralna voda u svetu. Nalazište zdrave, termalne vode u središtu milionskog grada nije poseban prirodni fenomen, ali je neprocenjivo bogatstvo. Zahvaljujući lošim propisima, ali i nepoštovanju postojećih zakona, gotovo je nemoguće da država natera vlasnika placa da nastavi proizvodnju vode. Namere novih vlasnika su da na ovoj lokaciji izgrade hotelski kompleks sa brojnim komercijalnim sadržajima.

U kompleksu „Skadarlija” koji je firma „Star imobilijare” kupila od BIP-a za 750 evra po kvadratu, osim Stare pivare, tri pivnice i tržnog centra, nalazi se i tri izvora zdrave, pitke mineralne vode sa izgrađenom punionicom. Skadarlijsku vodu koristio je još od 1880. godine Ignjat Bajloni i to za pravljenje piva. Specijalnim pumpama voda je dovođena u velike rezervoare i uz odgovarajuću pripremu koristila se za proizvodnju. Pivo pravljeno od ove vode dobilo je 1900. godine zlatnu medalju na svetskoj izložbi u Parizu. Hroničari tog vremena čak su zabeležili i jednu interesantnu čaršijsku priču, koja potvrđuje da je industrijalac Bajloni dobro znao na kakav je „rudnik blaga”, spletom srećnih okolnosti, naišao usred beogradske varoši. Odgovarajući rodbini koja ga je iz Amerike pozivala da batali posao u Srbiji i nastani se preko okeana, on je, navodno, otpozdravio pismom rekavši da je „u Beogradu pronašao svoju Ameriku”. Međutim, posle Drugog svetskog rata njegova imovina je nacionalizovana, pa su kompleks „Skadarlija” i vredni izvori pripali Beogradskoj industriji piva.

Ipak, tri bunara na dubinama od 60, 103 i 321 metar obnovljeni su tek devedesetih godina prošlog veka. Punjenje skadarlijske vode zvanično je počelo 1997. godine, premda je već dve godine ranije ova voda dobila sertifikat o kvalitetu. Štaviše, tadašnja gradska vlast na čijem čelu je bio Nebojša Čović uložila je veliki novac u obnovu skadarlijskih bunara, planirajući da ovu vodu koristi za toplifikaciju grada.

Međutim, dosad grad nije ništa učinio sa ovim planom, a brojni službenici sadašnje gradske vlasti, uopšte ne znaju za ove mogućnosti i nekadašnje planove. Doduše, sada nije poznato ni da li bi grad mogao tek tako da ostvari ovaj plan bez saradnje sa novim vlasnikom.

Inače, prirodno zaštićena od zagađenja debelim slojem gline, voda iz ovih izvora je izvanrednog hemijsko-bakteriološkog sastava i fizičkih svojstava, iako se nalaze u samom centru grada. Zbog bogatstva magnezijuma i malog sadržaja natrijuma u vodi oni se svrstavaju među tri najkvalitetnija izvorišta u Srbiji, pri čemu je dokazano terapeutsko dejstvo voda. Osim toga, ova voda je i termalna, tako da je na izvorištu temperature oko 30 stepeni Celzijusovih. Dosad je voda iz sva tri bunara flaširana pod imenom „Skadarlijska voda”, pri čemu je kapacitet jednog od izvora bio 14,6 litara u sekundi. Međutim, već u toku pripreme za prodaju „Skadarlije” eksploatacija sva tri izvorišta je prekinuta.
Prema svemu sudeći, neće biti za veliko čuđenje ukoliko skadarlijska voda postane istorija, jer je i cela Srbija veoma bogata izvorima mineralne i termalne vode koji se ne koriste. Od brojnih izvora mineralne vode u upotrebi je samo jedna desetina, dok se iskorišćenost termalnih izvora procenjuje na samo jedan procenat. Termalne vode u Srbiji koriste se, uglavnom, u banjama za terapeutske svrhe što je, kažu stručnjaci hidrogeologije, apsurdno, jer je to izvor energije koji može biti iskorišćen, osim za grejanje, i za proizvodnju električne energije.
Ivana Ćuk
Nenad Radičević

Izvor: Politika