Modernizacija komunalnih službi

U Ravnom gaju u Barajevu biće izgrađen novi rezervoar "Vreline" u cilju poboljšanja snabdevanja vodom stanovnika ove opštine. U toku je izgradnja cevovoda prečnika 300 milimetara kojim će se voda transportovati do ovog rezervoara. Južni deo Barajeva, koji obuhvata naselja Manić, Lisović, Arnajevo i Rožanci godinama ima problema sa snabdevanjem vodom. Ovaj deo nije pokriven mrežom iz beogradskih vodovoda, već se snabdeva vodom iz lokalnih bunara koji su u veoma lošem stanju.

- Vodosnabdevanje na području Barajeva je 2002. godine prešlo u nadležnost JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija". Iste godine započeta je intenzivna izgradnja vodovodnog sistema ove opštine kako bi se omogućilo vodosnabdevanje njenih naselja. Rezervoar "Vreline" sastavni je deo tog sistema i ključni objekat za dalje širenje distributivne mreže na jug - rekao je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda. Tehničku dokumentaciju za izgradnju rezervoara pripremili su opština Barajevo i BVK, a grad je odobrio 55 miliona dinara ovom preduzeću za sprovođenje javne nabavke njegove izgradnje.

U toku je, takođe, i modernizacija toplotnih podstanica u Beogradu. Na grejnom području toplane "Novi Beograd" biće opremljeno 320 podstanica, za šta je grad odobrio 55 miliona dinara za ovu i 75 miliona za narednu godinu. Na Novom Beogradu do sada je modernizovano ukupno 973 podstanice kroz programe KfNJ banke i podršku grada. Na grejnim područjima toplana "Voždovac", "Konjarnik" i "Dunav" biće pušteno u rad 109 podstanica u čiju će opremu biti uloženo 20 miliona dinara ove i 76 miliona sledeće godine.

Po završetku grejne sezone "Beogradske elektrane" vrlo ozbiljno pristupaju redovnom remontu postrojenja, ali i novim ulaganjima u modernizaciju sistema, pa je kvalitet grejanja sve bolji - rekao je Nenad Bogdanović.

Direkciji za javni prevoz odobreno je 30 miliona dinara na ime prvog dela akontacije za jul ove godine za subvencije privatnim autobuskim prevoznicima, i to "Lasti", "Luv - Braća Šarac", grupi "Beobus", "Tamnavi trans", "Ru - ko", "Ćurdić" i Poslovnom udruženju privatnih autoprevoznika "Beograd". Još 528 hiljada dinara odobreno je za isplatu konačnog obračuna za noćni prevoz u junu 2006. godine firmama "Ćurdić", "Autokodeks", "Lui travel" i "Presto".

Pokazalo se da je konkurs za dodelu linija privatnim prevoznicima bio pravo rešenje jer na ulicama sada imamo nove autobuse i neuporedivo bolji prevoz. Privatni prevoznici su postali sastavni deo javnog gradskog prevoza, a njihov položaj je jasno sistemski definisan - prokomentarisao je gradonačelnik Beograda.

Izvor: Glas Javnosti

Za rolere i bicikliste nema dovoljno odvojenih staza
Muku muče "vratolomci"
Ukupna dužina staza za vožnju bicikla i rolera daleko je od realnih potreba. Samo radnim danima na točkićima po stotinak Beograđana

Doktori neprestano preporučuju više fizičkih aktivnosti, protiv stresa, za podizanje imuniteta, regulisanje telesne težine. Beograđani koji poslušaju ove savete i odluče da ovog leta stanu na rolere, osim izazova zvanog održavanje ravnoteže, moraće da se suoče i sa velikim gužvama na stazama. Staze koje koriste, vozači rolera dele sa biciklistima, ali i sa pešacima.

Staza na Adi tek u avgustu
Za takozvanu fitnes, odnosno rekreativnu vožnju u Beogradu postoje samo dve staze, jedna na Adi i druga koja se pruža duž zemunskog keja. Za početak letnje sezone najavljen je završetak radova na novoj 12 kilometara dugoj stazi oko Savskog jezera, ali će ona biti spremna za rekreativce tek u avgustu.

- Očekivali smo da sve bude spremno za početak sezone, ali su zbog lošeg vremena radovi na novoj stazi prolongirani. Ostalo je da se završi još 1.000 metara staze koja je već trasirana, a preostali su asfaltiranje i finalni radovi - kaže Duško Marković, izvršni direktor JP "Ada Ciganlija".

Ukupna dužina staza za vožnju bicikla i rolera u gradu je 30 kilometara, što je daleko od realnih potreba Beograđana, jer samo radnim danima pored Dunava na rolerima "krstari" više od pedeset Beograđana, dok je na Adi taj broj duplo veći.

"Kad čeljad nije besna, kuća nije tesna", kaže izreka, pa su se tako i "roleraši" navikli da dele stazu. Za one iskusne vozače to nije problem, ali oni koji tek prave prve korake na točkićima imaju puno problema.

- Biciklisti mi ne smetaju, jer lako mogu da se sklone i ako treba da siđu sa staze kako bih prošla, ali su zato šetači druga priča. Obično ima i dece koja trčkaraju pa ih je veoma teško obići, a mislim da su najgori oni koji idu u pogrešnom smeru - kaže Tanja Petrović koja vozi rolere tek dva meseca i izbegavajući sugrađane na stazi pokušava da ostane na nogama.

I Robert Pristovšek iz udruženja "Beogradska rolerijada" smatra da su nove staze i te kako potrebne, kao i da trenutno ne postoji ni jedan ozbiljan poligon za one koji vole ekstremnu vožnju rolerima ali i na skejtbordovima.

Pregovori za novi poligon
- Ranije je postojao poligon na Tašmajdanu, koji je trebalo da bude izmešten kod Starog beogradskog kupatila. Na žalost, zbog novca se odustalo od projekta. Trenutno se pregovara sa Skupštinom grada i rukovodstvom Ade za novi poligon koji bi u zimskim mesecima mogao biti prebačen u zatvoren prostor i tako dostupan cele godine - kaže Pristovšek.

Svi se slažu da bi svako veće šetalište trebalo da u svom sastavu ima i stazu za vožnju. Međutim, poslednjih nekoliko godina, iako je bilo ulaganja u šetališta i izletišta, osim Ade niko nije imao dovoljno sluha za ljubitelje vratolomija na šest točkića.

Izvor: Glas Javnosti

Da sve blješti za Novu godinu

Iako je tek sredina leta i Beograđane čeka još puno vrelih dana, gradske vlasti već planiraju doček 2007. godine na ulicama Beograda. Raspisan je tender za javnu nabavku sredstava za ukrašavanje grada. Već se zna kako će grad u najluđoj noći izgledati, bez obzira na sadašnju temperaturu od preko trideset stepeni.

- Svake godine zbog složenosti procesa imamo problema sa dekorisanjem grada, pa smo rešili da ove godine krenemo ranije sa planiranjem. Ne želimo da opet u novembru budemo u panici pitajući se da li ćemo stići sve da uradimo kako treba. Sad imamo šest meseci da ovaj posao završimo kako valja i da glavni grad spreman dočeka narednu godinu - rekao je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda.

Pored lokacija koje već godinama "sijaju", još dva mesta u Beogradu obući će se u novogodišnje ruho. Prazničnim osvetljenjem biće ukrašeni i parkovi ispred Doma vojske (ugao Despota Stefana i Francuske ulice) i na Savskom trgu (ispred Glavne železničke stanice). Na pojedinim lokacijama osvetljenje će biti obnovljeno i modernizovano. Lokacije su podeljene po partijama kako bi se radovi obavili što kvalitetnije, što znači da će se za svaku celinu posao zasebno ugovarati sa najpovoljnijim ponuđačem.

Za montiranje i demontiranje svečanog osvetljenja Beograda za Božić i Novu 2007. godinu grad je odobrio 35 miliona dinara. Javnu nabavku za ovaj posao sprovešće Uprava za energetiku Sekretarijata za komunalne i stambene poslove.


Izvor: Glas Javnosti

Već pola veka u Svrljigu se svakog jula organizuje turnir u malom fudbalu
Tradicionalna zabava više od igre
Turnir otvorili trubači iz susednog Knjaževca, Svrljig nema svoju "bleh bandu", i to pesmom "Vidovdan", potom je organizovan vatromet, a zatim su na terenu, tek presvučenim asfaltom, zaigrale najmlađe članice niškog Kulturno-umetničkog društva "Oro"

SVRLJIG - Nadmetanja u malom fudbalu u Svrljigu, tokom letnjeg raspusta, krajem pedesetih godina, u to vreme pod nazivom "tri korne penal", otpočeli su tadašnji svrljiški studenti, koji su se u Svrljig vraćali u to vreme sa Beogradskog univerziteta. Potom je turnir igran u čast julskih praznika - Dana borca i Dana ustanka naroda Srbije, a početne udarce su izvodili tadašnji predsednici boračke organizacije. Od pre nekoliko godina, ovaj turnir s najdužom tradicijom u Srbiji igra se kao Vidovdanski turnir i počinje uvek na Vidovdan.

U Svrljigu je ovog leta, pomalo u senci Mondijala, 28. juna počeo jubilarni, pedeseti po redu Vidovdanski turnir u malom fudbalu. Ali, prve večeri, bez obzira na Svetsko fudbalsko prvenstvo, a možda i zbog fijaska naše fudbalske reprezentacije, tribine svrljiškog "Pastirišta", gde se nekada odvijao čuveni Svrljiški pastirski sabor, a gde su danas sportski tereni, bile su dupke pune.

Organizator se pobrinuo da turnir otvore trubači iz susednog Knjaževca, Svrljig nema svoju "bleh bandu" i to pesmom "Vidovdan", pa je potom organizovan vatromet, a zatim su na terenu, tek presvučenim asfaltom, zaigrale najmlađe članice niškog Kulturno-umetničkog društva "Oro", koje je u Svrljig dovelo preduzeće "Ekstra testera komerc" iz Niša, čiji je vlasnik doduše čovek iz svrljiškog Grbavča.
   
      

BELMUŽ

Prve večeri organizator Vidovdanskog turnira u malom fudbalu je pripremio belmuž - davnašnji specijalitet svrljiških pastira, u kazanu, za sve posetioce.
Belmuž se priprema od jednodnevnog sira i brašna od kukuruza, na jakoj vatri, uz stalno mešanje, tako da onog ko priprema ovaj specijalitet treba da "oblike po nekoliko znoja".
Svrljižani su se, tako se bar priča, dosetili da ovo jako predjelo, ponude gostima, koji se toliko zasite ovom poslasticom, tako da kasnije čuvena, uglavnom vruća svrljiška jagnjetina ostane samo domaćinima.
- Planiramo da negde pred kraj turnira organizujemo takmičenje u pripremanju belmuža, ovde na "Pastirištu", a za najuspešnije kulinare pripremićemo i prigodne nagrade - kaže direktor turnira Zoran Gavrilović.
      
      
      
   

Turnir je otvorio predsednik opštine Saša Golubović, mlad čovek, a početni udarac je izveo đak generacije svrljiške osnovne škole Petar Radojković, dok je prvu utakmicu sudio Dragan Obradović Kokoca, poznati svrljiški rukometaš i čovek koji je godinama delio pravdu na ovom turniru.

- Potrudili smo se da ove godine ovaj sportski događaj dobije i kulturno zabavne forme. Pored trubača i folklora tokom trajanja turnira biće još kulturnih događanja, čime će Svrljig imati svoje kulturno-sportsko leto - izjavio je za Glas javnosti Zoran Gavrilović, direktor turnira i sportista koji je na ovoj manifestaciji igrao fudbal u svim kategorijama - od pionirske do veterana.

Dok traje turnir, skoro svi svrljiški ugostitelji sele svoje kafane kraj igrališta. Doduše, ove godine samo su dva ugostiteljska objekta otvorila svoje šatre, ali se zbog toga za kafanskim stolovima čeka na slobodno mesto.

Prethodnih godina na "Pastirištu" je bilo i ringišpila, pa vozića za najmlađe Svrljižane, ali te zabave ove godine nema.

Ako su čitaoci pomislili da se turnir u malom fudbalu odvija bez fudbalera, to nije tačno. Međutim, i dalje se, zbog trajanja Svetskog fudbalskog prvenstva igraju one, da ne uvredimo najmlađe sportiste, manje interesantne utakmice. Seniori će nastupiti ovih dana i biće dosta uzbuđenja na "Pastirištu". A, na "Pastirištu" će zaigrati sportisti iz Niša, Aleksinca, Knjaževca, Svrljiga i svrljiških sela. Organizator se pobrinuo da ove godine mogu da igraju i amateri i profesionalci, a za sve kategorije je obezbedio pristojne nagrade.
Tekst i foto: D. Petković

Izvor: Glas Javnosti

Gradi se Sabirna kapela

Problem oko zbrinjavanja preminulih na teritoriji grada, koji već godinama postoji u prestonici, konačno će biti rešen izgradnjom Sabirne kapele na Bežanijskoj kosi. Pored mrtvačnice u toku je i izgradnja Komemorativnog trga, a u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, koja je ovaj projekat finansirala od naplate nadoknade za građevinsko zemljište, očekuju da će ceo kompleks biti završen do kraja iduće godine.

- Vrednost celog kompleksa, površine oko 8.000 kvadratnih metara je 920 miliona dinara. Funkcija kapele biće prihvat i priprema za sahranu svih preminulih u gradu, nezavisno od toga da li će se sahrana obaviti na nekom od gradskih grobalja ili će se organizovati prevoz ka mestima u unutrašnjosti. U njenom opremanju koristiće se najnovija generacija tehnološke opreme, kao što su komore, ventilacija i skladištenje - rekao je Boris Ranković, direktor Direkcije za građevinsko zemljište prilikom jučerašnjeg obilaska gradilišta. On je dodao da će u slučaju velikih nesreća kapela biti korišćena kao centar za identifikaciju i obdukciju. Kapacitet kapele je 270 mesta za svakodnevni rad i 150 mesta za vanredne situacije.

Inače, u zoni Sabirne kapele pri kraju su i radovi na dve saobraćajnice (T6 i 2a - 2a), koje će obezbediti prilaz građana ovom kompleksu, a žiteljima Bežanije omogućiti izlaz na autoput Beograd - Zagreb.

- Izgradnja saobraćajnica će koštati preko 300 miliona dinara i taj novac je obezbeđen iz fonda Direkcije. Planirano je da budu završene tokom avgusta. Pošto su obe saobraćajnice opremljene kompletnom infrastrukturom, građevinsko zemljište u okolini privešćemo funkciji već iduće godine - najavio je Ranković.

P. B.

Izvor: Glas Javnosti

NAŠ INTERVJU: Tomislav Bogetić, generalni direktor "Beograd puta"
Obnovićemo Autokomandu i Savsku ulicu

Sezona asfaltiranja ulica u glavnom gradu je u punom jeku, a svakog dana popravlja se više od 40 ulica. U toku je rekonstrukcija Savske ulice, a najavljena je obnova i sanacija mnogih gradskih saobraćajnica za ovo leto. O onom šta je urađeno kao i o daljim planovima putara u intervjuu za Glas govori direktor Javnog komunalnog preduzeća "Beograd put" Tomislav Bogetić.
"Beograd put" asfaltirao je prošle godine Nemanjinu ulicu. Da li ćete i ove godine učestvovati u velikim poslovima poput ovog?

- Među ozbiljnim poslovima izdvojio bih Borsku ulicu. Nastavljamo i sa radovima u Altini, kao i na Adi Ciganliji. Potom dolaze na red dva zaista komplikovana posla, a to su: sanacija Autokomande, a u septembru asfaltiranje Savske ulice. Inače, ove godine akcenat stavljamo na revitalizaciju manjih saobraćajnica, čija je dužina 200-300 metara, a koje su mnogo komplikovanije za rad.

Raskopane ulice unose nervozu među građanima. Mogu li se radovi nekako ubrzati?
- Mogu da se ubrzaju, ali samo pod jednim uslovom - da postoji alternativno saobraćajno rešenje. Zamislite kada bi "Beograd put", postupajući po propisima, zatvarao svaku saobraćajnicu u kojoj izvodi radove! Dnevno bi bilo zatvoreno minimum 15 ulica, što bi stvorilo haos u ionako opterećenom saobraćaju. Nama bi najlakše bilo da ulicu zatvorimo i da ona bude gotova za tri, četiri dana. Pošto mi radimo pod punim saobraćajem, radovi se dosta oduže.

Da li je moguće da putari rade noću?
- Razgovarao sam sa gradonačelnikom o tome već nekoliko puta. Za "Beograd put" i vrstu poslova koje obavljamo to je nemoguće jer mi radimo sa ogromnim mašinama koje stvaraju veliku buku. Noćni rad, prema tome, moguć je jedino u nenaseljenim delovima grada.
   
      

SREĐUJE SE 316 ULICA

U "Beograd putu" je napravljen šestomesečni presek da bi se videlo kako se kreće preduzeće u okviru programa koji je usvojen u Skupštini grada.
- Do sada smo proizveli i ugradili 108.000 tona asfalta, čime smo premašili planove za 30 odsto. Po nekim našim proračunima, trebalo bi ove godine da adaptiramo i saniramo oko 316 ulica. Naravno, sve zavisi od vremenskih uslova - kaže Bogetić.
      
      
      
   

Zašto se jedna ulica radi po nekoliko puta za godinu dana?
- Posmatrajući sve to iz ugla običnog građanina, slažem se da je suludo istu ulicu raditi dva puta za godinu dana. Svi mi plaćamo porez i od tog novca se odvaja za asfaltiranje gradskih ulica. Prvo se obrate meni sa pitanjem da li imamo na nešto drugo da trošimo novac nego na asfaltiranje jedne saobraćajnice po pet puta. Često se dešavalo da naše preduzeće asfaltira ulicu, da bi posle samo nekoliko meseci neko drugo preduzeće krenulo sa radovima u istoj ulici. Ove godine situacija se dosta promenila. Sva komunalna preduzeća daju spisak ulica koje misle da rekonstruišu u svom segmentu radova, pa se na osnovu toga pravi plan. Čak je i direktor Direkcije za puteve Beograda tražio od ostalih preduzeća da dostave bankarske garancije na 100 miliona dinara koje će direkcija u svakom momentu moći da aktivira, ako se krene sa radovima mimo plana.

Zašto se tako dugo čeka da putari "okrpe rupe" na ulicama?
- Prošle godine imali smo dosta problema sa sanacijom rupa i praćenjem ostalih komunalnih preduzeća kada je reč o tzv. "namernim kvarovima". S jedne strane, bila je to krivica "Beograd puta", jer je 95 odsto naših kapaciteta bilo angažovano na adaptaciji i sanaciji ulica. To je svesno rađeno kako bi se prevazišle finansijske poteškoće, pošto je bilo dosta isplatljivije asfaltirati dugačke ulice nego sanirati kvarove. S druge strane, krivci su i ostala komunalna preduzeća koja nam ne prijave da su završili svoj deo posla. U prvih pet meseci ove godine uspeli smo da završimo sve što je ostalo od prethodne, kao i ono što se naknadno pojavilo. Sada smo u mogućnosti da naše ekipe reaguju za dva, tri dana od trenutka odjave radova. Inače, apelujem na sugrađane da nam sami prijave ukoliko ima problema u nekoj ulici. Nemamo mi toliko ljudi koji bi mogli svaki dan da obilaze ceo grad kako bi se utvrdilo koje ulice treba hitno srediti. Prošle i ove godine na ovaj način smo sredili oko 50 ulica.

Da li će se i šta raditi na toboganu u Radničkoj ulici?
- Biće rađen vijadukt, ali to neće ometati kretanje vozila preko njega, što je za građane sigurno najbitnije. Prošle godine smo radili zaista neophodne poslove sa gornje strane tobogana pa smo morali da ga zatvorimo za saobraćaj. Radnici su trenutno angažovani na ojačavanju same konstrukcije mosta.

Izvor: Glas Javnosti

Širi centar snabdeven strujom

Potrošači električne energije u širem centru grada, Kalemegdana, Slavije i Bogoslovije koji su, zbog kidanja visokonaponskog kabla u Ustaničkoj ulici, prebačeni na alternativni pravac napajanja juče su bili uredno snabdeveni strujom. Međutim, iz EDB napominju da ne mogu da garantuju stabilno snabdevanje narednih dana.

- U toku dana nije bilo ispada na mreži, a ekipe našeg preduzeća ulažu velike napore da obezbede stabilno snabdevanje potrošača u širem centru grada. Za popravku kvara angažovali smo i stručnjake iz Nemačke koji će raditi po 12 sati dnevno. Troškovi popravke iznosiće 120.000 evra, a tu ne računamo troškove materijala koje će Nemci doneti - rekla je Sandra Alagić, iz službe za informisanje EDB-a.

Alagićeva je naglasila da je Elektrodistribucija "Beograd" podnela krivičnu prijavu protiv izvođača radova, preduzeća "Aneks ko", čiji su radnici pokidali visokonaponski kabl 110/10 kilovolti koji je napajao trafo stanice "Slavija" i "Kalemegdan", ali i da je o slučaju obaveštena gradska komunalna inspekcija i MUP, od kojih se očekuje da u što kraćem vremenu preduzmu mere da se takvi postupci spreče.

Iz EDB-a napominju da do havarije ne bi došlo da je do sada izgrađena trafo-stanica u Mirijevu koja je godinama predmet sporenja nadležnih i građana koji je ne žele u svom okruženju. Iako je Ministarstvo za kapitalne investicije donelo odluku o promeni lokacije, građani se i dalje bune. Na otklanjanju kvara visokonaponskog kabla radiće firma "CCC GH Berlin".

Izvor: Glas Javnosti

Svi kapaciteti u gradskim vrtićima popunjeni, traži se mesto više
Na listama čekanja za upis 9.500 mališana
Najgora situacija u predškolskim ustanovama u opštini Čukarica, Rakovica, Grocka, Voždovac i Zvezdara, ali i u pojedinim delovima Palilule, posebno u naselju Borča, i Zemuna u naselju Batajnica

Bez mesta u nekom od prestoničkih vrtića prema podacima Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu ostaće 9.463 mališana. Da li nam je natalitet porastao ili je u pitanju nešto drugo, tek ove godine na "ozloglašenim" listama čekanja je 1.500 dece više nego prošle.
U celodnevni boravak u jaslama i vrtićima upisano je 7.446 mališana. Međutim, u nadležnom sekretarijatu napominju da kapaciteti nisu dovoljni za sve zainteresovane.

- Iako je na listama čekanja ostao veliki broj dece, on se može uzeti i uslovno. Poznato je da roditelji pokušavaju da upišu decu u više objekata pa su pojedina deca evidentirana na više mesta. Ipak, u pojedinim opštinama potrebe su znatno veće od kapaciteta ustanove - kažu u sekretarijatu.

Dugi niz godina najduže liste čekanja su u predškolskim ustanovama u opštini Čukarica, Rakovica, Grocka, Voždovac i Zvezdara, ali i u pojedinim delovima opštine Palilule, posebno u naselju Borča i Zemuna u naselju Batajnica. Ove ustanove imaju velikih problema sa smeštajem dece, pa se u njima uvek traži mesto više. Sreću da nemaju duge liste čekanja imaju centralne gradske opštine, Savski venac i Vračar. Najviše problema da svoje potomke upišu u jaslice ili vrtić ipak imaju stanovnici Čukarice. Na listi čekanja Predškolske ustanove "Čukarica" nalazi se 2.599 dece, a zaposleni u ustanovi se nadaju da će se problem kapaciteta rešiti izgradnjom vrtića na Čukaričkoj padini. U Predškolskoj ustanovi "Rakovica", i pored izgradnje novog vrtića u Resniku, na listi čekanja se nalazi 1.523 mališana.

Novi gradski sekretar za socijalnu i dečju zaštitu kaže da nedostaju kapaciteti za smeštaj dece predškolskog uzrasta, ali napominje da će u septembru biti otvoren vrtić u Mirijevu.

- I pored problema koji smo imali ovaj vrtić će biti otvoren početkom nove školske godine. Mesta ima za 300 dece koja su već upisana - kaže LJiljana Lučić, gradski sekretar.

Ove godine kreće i pripremni predškolski program, a do sada je prijavljeno 14.199 dece, a u sekretarijatu očekuju da će se i preostali broj dece prijaviti za program, koji traje šest meseci i ne mora da počne u septembru.

Izvor: Glas Javnosti

Gradu ne treba više noćnih linija

Prosečan broj ljudi koji se posle ponoći preveze u jednom autobusu gradskog prevoza za jednu noć smanjen je na 130 pa ne postoji potreba za povećanjem broja vozila na noćnim linijama, rezultati su najnovijeg brojanja putnika.

- Poslednji put putnike smo brojali krajem februara i početkom marta, kada je ustanovljeno da se u autobusu prosečno preveze 163 putnika. S obzirom na smanjenje broja ljudi, trenutno nema razloga za pojačavanje linija. Direkcija će nastaviti da prati stanje i ukoliko bude potrebno korigovati broj polazaka - kažu u Direkciji za javni prevoz Beograda.

I pored toga što nadležni iz grada smatraju da nema potrebe za pojačavanjem polazaka posle ponoći, kao i da je broj od 130 putnika normalan za jedan autobus, većina Beograđana ne slaže se sa tim. Letnji raspust, sezona godišnjih odmora su pravo vreme za noćne izlaske, kao i povratak omladine kući u "kasnim satima" i to najčešće autobusima gradskog prevoza. Mnogo je više kafića i pekara koje tokom leta rade celu noć pa je i broj zaposlenih u trećoj smeni u sezoni povećan.

- Radnim danima nije tako strašno, ali je vikendom haos i to može da potvrdi svako ko se bar jednom vozio u noćnim autobusima. Dok su bili GSP-ovi dupli autobusi nekako se ljudi i spakuju unutra, ali u ovim malim vozilima je to nemoguće. Ima linija na kojima su nenormalne gužve, kao što su na primer polasci ka Žarkovu, Resniku, Miljakovcu - komentariše Miloš Vasić sa Banovog brda.

Ogroman broj sugrađana koji se žale na nesnosne gužve i mali broj polazaka posle ponoći očigledno nisu dovoljno jak razlog za pojačanje noćnih linija. Ostaje nejasno koliko to putnika treba da se "nagura" u jedan autobus kako bi se alarmirali nadležni iz grada.

Izvor: Glas Javnosti

Nagrade za najbolje mlade slikare

Uprkos jučerašnjoj visokoj temperaturi, Beogradski zoološki vrt bio je oaza dobrog raspoloženja i pozitivnih vibracija.
U "životinjskom vrtiću" - bebi vrtu održana je priredba povodom dodele nagrada pobednicima likovnog konkursa za decu "Sa Ratom oko sveta" koju je raspisao časopis "Maštarije". Nagrade je dobilo 99 učesnika iz osamdeset srpskih gradova, a program su vodili, ali i pevali i đuskali sa brojnim učesnicima Boda Ninković i Jovica Tišma.

- Ovaj program smo sa velikim zadovoljstvom poklonili Zoo vrtu za njegov sedamdeseti rođendan, koji će zvanično biti proslavljen za tri dana, ali mi smo malo poranili sa poklonom. Veoma smo srećni što su našu akciju pomogli brojni sponzori, pa su malim slikarima, koji su došli iz svih gradova Srbije, osim vrednih nagrada za njihovo umeće, delili i sladolede i sokiće da bi lakše podneli visoku temperaturu - rekao je Boda Ninković, popularni glumac i promoter manifestacije.

Dok su mališani obasipani igračkama, sladoledima, slatkišima i sokovima, raspoloženje je i među brojnim roditeljima, bakama i tetkama, bilo odlično. Foto aparati i kamere beležile su svaki trenutak, od dodele nagrada do igre sa mladuncima.

Žurka je završena kod kaveza belih lavova, gde su uz muziku svi učesnici priredbe došli da upoznaju mužjaka Vamba i ženku Šumba, retku i egzotičnu životinjsku vrstu koja zahteva veliku pažnju i negu.

- Mnogo mi je lepo! Učestvovaću i na sledećem konkursu "Maštarija" - kaže nasmejana Lana, jedna od dobitnica nagrada, dok pozira sa Vambom u pozadini, a u rukama drži diplomu i poklone.

Izvor: Glas Javnosti