Nikad kao Bane

Jos u skoli je rucicu dizao vesto
i vec se znalo da postace nesto
o vec se znalo
da postace neko, ko Bog
mi smo rasli u sarenom kraljevstvu igre
on je imao drugi pedigre,
mali Bane je bio daleko od tog

I cesto se pitala moja mati
o, cedo moje,
samo da mi je znati,
sta ce to sa tobom biti,
da l' ces ikad biti i ti

Kao Bane, dobri sin,
tih i miran, cist i fin,
kao Bane, vaspitan
i solidan i koristan
Kao Bane, vredni mrav,
poslusan i uctiv sav,
kao Bane, odmeren i usmeren
i proveren za sve

Pred maturu su pristigli momenti novi
sport i ploce i nemirni snovi,
neki izlozi prepuni svega za nas
ali Bane, taj je imao izloge prazne,
pa smo zato za funkcije razne
svi mi vecito birali njega, u glas

I cesto se pitala moja mati
gde se to skitas,
o, da mi je znati,
i sta ce sa tobom biti,
da l' ces ikad biti i ti

Tu i tamo, tek ponekad
sretnem tog decka,
crna tasna i sofer i Mecka
TV dnevnik ga forsira nesto, o da
bez krivice, u stampu je stigao skokom
jer kad krenes tim poznatim tokom
tad svi rucice podizu vesto, jen dva

I cesto se pitala moja mati
ko ga to gura,
o da mi je znati,
i sta ce sa tobom biti,
da l' ces ikad biti i ti

Draga mama, zivot je jedna velika,
da ne lajem, nema veze, ti znas
to je sve lutrija,
a ja ne odustajem
od svog broja dok igra traje
izgubim neku bitku, dobro,
al' vremena bar jos ima
u neogranicenim kolicinama
i ja se drzim,
jos kako se drzim
i ne brini puno
o tom sta cu biti,
mogu se kockati, londrati, piti
i mogu pasti na niske grane,
al' ne boj se, nikad necu biti   

 

Anita

Da l' se bar ponekad seti
plasim se da ne
prosto k'o u opereti
sklopilo se sve
violinist, tuzni pajac
lepa zena i tokajac
a kulise zavejani grad

Vodila me kud je htela
dobar sam ja gost
Veresmarti, Citadela
i Lancani Most
zavejani Trg Heroja
gde pozeleh da je moja
i da uvek bude kao tad

Zvonio je cimbal
neku tuznu, staru stvar
molila me da joj pisem
jednom bar
zateklo je jutro snezno
same zvezde dve
ljubila me nezno k'o nijedna pre

Pogledom sam posle dugo
pratio njen trag
zavejanom ulicom
Sent Haromsag
plasila me slutnja neka
znao sam od pre
sve izgleda iz daleka drukcije

Srce malo jace bije
kad se setim nje
a Listove rapsodije
bude stare sne
eh, da mi je znati gde je
da l' se seti kada veje
il' u inat drugog ljubi tad

Ankica

Kroz tanusnu maglu
kao zejtin po staklu
dan se razliva tih
mislim sreda, cetvrtak
il' vec neki od njih

Najtise sto moze
ko sa predstave lose
iskradam se iz sna
iz ogledala viri jedan stariji ja

A nad Novim Sadom
vetar kinji oblake
pocinje jos jedan dan
bez nje

Drugari u frci
svi su tuzni k'o Grci
krupnih predloga par
kad ono, sto marona do prvog
im zavrsava stvar

Na starom Trgu Slobode
vecna revija mode
i srce strucka na tren
neki plesuci mantil, ne, nije njen

A nad Novim Sadom
vetar konje propinje
prolazi jos jedan
dan bez nje

Kod Lazice Puza je podnosljiva guzva
katkad poduprem sank
i tako, a stara garda iz kvarta
jos se lozi na fank

I proturaju price da sve curice lice
kad je casa pri dnu
pa dobro, mozda jedna na drugu
ali nikad na nju

A nad Novim Sadom
vetar kaci ordenje
prolazi jos jedan dan
bez nje

I lelujam u centru kao fenjer na vetru
jesen protresa skut
ne vredi, potrebno je bar dvoje
da se ukrsti put

Zamrzavam sliku na poznatom liku
dok se sunjam u san
da ne primete tamo
da sam odsutan

A nad Novim Sadom
primirje
prolazi jos jedan
dan bez nje

Ja luzer

Rodjen pod sretnom zvezdom magicnom
ali nad ovom zemljom generalno tragicnom
cemu sam blizi triput pogadjaj
neko nad nama vrsi oglede
hajde, usudi se i pogledaj u poglede
ovde je osmeh dogadjaj

U supak kosmosa smo upali
mnogi su domobranci zauvek prolupali
caruje virus apatije
al' ti na mene stavi upitnik
pa rekni, da l' ti bata
deluje ko gubitnik
ma nema sanse, sta ti je

Ja nisam luzer, o naprotiv
meni je osmeh lajt-motiv
ja nisam luzer, ja imam nas
a za svet ko te pita

Ja nisam cedo proseka
mene ne vuce oseka
s tobom je tretman poseban
svaki je dan dolce vita
i svud je Hollywood

Namlatim mesecno sest maraka
bude za cipolku i frtalj kile cvaraka
olos mi veze ometa
ali kad dodjem kuci tu si ti
e tu ce tvrdjavicu malo teze srusiti
to im je izvan dometa

Menuet

U pet i petnaest
je zvonio sat
jednoga jutra na kraju leta.
U sest i deset
je kretao voz
s nekog perona na kraju sveta
Mene je cekao taj voz.

Kraj mojih nogu je spavao pas
Rekoh mu tiho Hej, bezi odatle
Otvorih vrata, izadjoh na trem
na kom su cvetale
bele muskatle
Pomislih To je mozda taj dom.

Nije me cula,
mirno je snila svoje lepeze
i svece i cipke.
Snila je dane mirne i nezne
k'o crno bele klavirske tipke.
A u zivotu, sama na svetu,
u menuetu trazila spas.

Sidjoh pred kucu na prasnjavi put
k'o neki lopov, polako i tiho.
Ja nisam bio
taj vitez za nju
mada mi govore
da sam Don Kihot
al' to je sasvim
druga stvar.

Bila je zvezda, bila je pesma,
svaki dan druga, a vecito ista.
Snila je dobra stara vremena
i svog Sopena
i Baha i Lista.
Mozda ce sama u grubom svetu
u menuetu naci svoj mir.

Od tad je prosao
vek ili dva
Javi se retko, ponekom kartom.
I ko zna gde je
Ne zelim da zna
koliko ceznem za dalekim martom
kad sam je sreo prvi put.

Bila je zvezda, bila je pesma,
svaki dan druga, a vecito ista.
Snila je dobra stara vremena
i svog Sopena
i Baha i Lista.
A u zivotu, sama na svetu,
u menuetu trazila spas.

Jos uvek lutam,
gde je kraj puta
Pamte me mnoge provincijske pruge.
Kriju me mracne, jeftine krcme.
Noci su ponekad guste i duge.

Nestajem tada
u nekom svom svetu i menuetu....
I menuetu..

Ljudmila

Spalio je juli seno
a Tisa nezapamceno opala
i otkrila sprud kraj slepa
k'o stvoren za njena lepa stopala

Stari joj je bio ladjar
polu Rumun, polu Madjar, besni ker
prema meni nikad zao
nekako je znao, da mu volim kcer

Bodom sitnim kao prezla
moje ime je izvezla, stidljivo
plavim koncem na gacice
i pod karner spavacice, jedva vidljivo

Skrila camac mlada trska
koju mozes sa dva prsta poviti
molila se Bogu suse
da sto duze ne da im otploviti

Tu noc je Tisa nadosla
a na njoj nosnja raskosna
samo sandalice, prstencic
i u kosi vencic od ivanjskog cveca
pa ipak, nije nesreca sto me se ona ne seca
ma kakvi, nesreca je sto se ja nje secam

Nastavila voda rasti
nije htela naglas kazti, a znala je
drugog jutra sve po starom
al' nikad da sladje garov zalaje

Zaklela me da je cekam
da ce me se cela veka secati
na promaji zar malakse
ima l' ista lakse neg' obecati

Marina

Marina, tek uz pomoc starih slika
jos mogu da se setim tvoga lika
i bude se tad neki nemiri zli
i drugovima pricam da si moja bila ti
sav pijan od te lazi
ko od dobrog rumenog vina

Marina, ti si bila moja plima
Marina, svetlo, tama, leto, zima
i verujem jos, u tome je spas
i cesto tako smisljam
neki zivot za nas
a tada, javi mi se stvarnost
setna ko violina

Marina, ja jos iste pesme pevam
Marina, ja jos iste snove snevam
iz nicega smeh jos stvoriti znam
na kraju svake pesme
ipak ostanem sam
i uvek cujem kako sumi
more iz daljina

Marina, da l' cemo se ikad sresti
ja ne znam kuda ce nas to odvesti
i dobro je to sto ne znamo kraj
sad zbogom, necu reci
da te volim, al' znaj
Marina, ti si bila moja pesma
i moja plima

Lagana stvar

Tad jos nisam birao
ni gde ni sta sam svirao
a bas u tom je car
ona je dosla tad i rekla
pokusaj, napravi jednom bar
za mene neku finu, sporu stvar
finu, laganu stvar

I od dva, tri akorda
jer ni ne umem bolje ja
pesma je nastala
i cim su culi nju
laganu pesmu tu, svi su pevusili
i svi su zaneseni plesali
uz tu laganu stvar

Cule su me krupne zveri
producenti, menadzeri
shvatili su kakav imam dar
nudili mi rajsko voce
mnogo love, slavu, ploce
ubrzo sam postao super star

Zahvaljujuci muzici
bas ko kuce na uzici svetom me vodili
pricali, to je taj, cudo od deteta
a ja sam pevao milion puta
jednu istu stvar, finu, laganu stvar

Verovali ili ne,
za sve moguce novine dao sam intervju
svi su me snimali i ocekivali
da kazem kad i gde
sam tako genijalno smislio finu, laganu stvar

Pisali su da sam zlatan
ili da sam cist sarlatan
i sve manje ja sam bio svoj
kad sam razmislio o tom
zamislih se nad zivotom
rekoh sebi, kuci, stari moj

Zeleo sam zivot nov
u senci bresta crven krov
i moju draganu
gde god sam bivao
o njoj sam snivao
od onog dana jos
kad je pozelela da joj napisem
finu, laganu stvar

Zeleo sam naci nju
i cim stigoh na stanicu
upitah da l' je tu
tad su mi rekli
da se davno udala
za nekog mangupa
s kojim je zanesena plesala
uz tu laganu stvar

Ognjena

Mesec je mlad zaljuljao grad
Na lahoru mrak prosusio lak
Po bastama su prve
Nocne Frajle nikle
Veceras dodaj malo kremena u stikle
I odigraj cool, potpuno cool

Obrati paznju na bas
U ritmu je spas
I kad nadjes svoj gruv
i na kisi si suv
Nacini svaki korak ovom istom strascu
I pregazices more na tom hodocascu
Ako ostanes cool, sasvim cool

Sve ima svoje
I vatra i led
U kap se spoje
I cemer i med
Sve ima svoje, Vrlina i greh
Tuge postoje da bi prizvale smeh

Malecka, ponoc zvecka
A tvoja bajka i dalje sja
Malecka, suza pecka
Al' sta bi
s gundjalom ko ja
Ti samo odigraj cool

Noc je ko neki druid
smuckala fluid
I vazduh sladunja ko mosorinska dunja
U tebi nocas uzbudjeno srndac drsce
Nemir cerge koja stigne na raskrsce
Odradi to cool, strogo cool

Sve ima svoje
Kad mrzne i vri
Kad menja boje
Kad vene i zri
Sve ima svoje, pocetak i kraj
Tame postoje da bi prizvale sjaj

Olivera

Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba
bile su moderne barabe onih dan

Ne zelim svega ni da se setim
hteo sam, eto, sve da probam
zvalo me zabranjeno voce s raznih grana

Sad zalim, da
al' sta sam znao ja
ti si bila jos devojcica
leteo je kao leptir tvoj cuperak

Drugi bi sve imalo smisao
drukcije bih zivot pisao
da sam znao da postojis, Olivera

Mozda sam, a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao
mozda smo zajedno iz voza negde sisli

Mozda si sasvim blizu bila
ulicom mojom prolazila
i mozda smo se na trenutak mimoisli

Sad zalim, da
al' sta sam znao ja
ti si bila jos devojcica
daleko od moga oka i mog pera

Drugi bi sve imalo smisao
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojis, Olivera

Drugi bi sve imalo smisao
ja bih iz te guzve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno
sta ja to smeram

Znao bih gde da sebi nadjem mir
skrio se u tajni manastir
i cekao da ti odrastes, Olivera