Pile moje, pace moje malo

Puteve sam pros'o mnoge
dobro sam proset'o noge
pile moje, pace moje malo
kuca mi je tamo gdi sam
nigde mira nas'o nisam
cedo moje, luce moje lepo

Prosao sam belim svetom
kitio se raznim cvetom
sret'o ljude bele, crne
ko kurjake i ko srne
ej, vid'o sam sta nije svako
procit'o sam zivot lako
lane moje, pile moje malo

Za zivot mi malo treba
tambura i parce hleba
luce moje, pace moje malo
sam tugujem, sam se tesim
kazu neki kako gresim
pile moje, cedo moje lepo

Ostadose iza mene
od sveg' cuda uspomene
varosi i zene razne
puna srca, case prazne
ne gledaj me, sta je tebi
nadji nekog slicnog sebi
slomicu ti srce kada odem

Gle, polaze noge same
to drumovi zovu, mame
pile moje, pace moje malo
ne zovi me da se vratim
lutalicu zvezdu pratim
cedo moje, luce moje lepo

Kuca mi je tamo gdi sam
nigde mira nas'o nisam
trazio sam dzaba srecu
kanda da je naci necu
deder ti so' tom violinom
ajde

Pred zadnji sneg

Kad zadnju brazdu zaorem,
po tragu senke rodine...
Procvace zimske ruzice...
Po prvi put te godine...
Naic'e studen atarom...
Kao regiment oklopni...
I bicu samo mirna vlat,
kad okopni...

Ja nemam nigdi nikoga...
Al moja prica prosta je:
Stogod ih manje zavoles,
menje ti njih nedostaje...
I nisam kadar svindlati...
za sobom skele paliti...
Da silom steknem nekog
kom cu faliti...

Obeco sam da te necu pominjati...
Bogarati i sudbinu proklinjati...
U varos se preseliti...
Orcati i veseliti...
Obeco sam srca teska...
Obeco sam...
Al jebes ga...

Kad zadnji cokot zagrnem
pod skute Svetog Damjana...
U bokal bistre plemenke zapasce trunka tamjana...
Strahovi mladi umiru...
Pricu sam kraju priveo...
Jos onda kada sam
i njih nadziveo...

Obeco sam da cu makar
za bestiju...
Da cu naci lepsu, bolju i vestiju...
Nemeskinju...Gospodicnu...
Ni po cemu tebi slicnu...
Obeco sam srca teska...
Obeco sam...
Al jebes ga...

I utom pasce i zadnji sneg...
Preko svih prvih snegova...
A perce andjela je teg
spram svih zemaljskih tegova...
Spreman je Onaj varati...
Olovni kantar skovati...
Al danas vise ne bih trebo
psovati..

Prvi januar (duet Verica Todorovic)

Halo, ej, cao, ja sam
zar mi ne znas glas
zvao sam te, nisi bila tu
pa eto, malo cugam
znam, to nije spas
nista, zelim ti sretnu
novu godinu, cao

Pomisli u ponoc na mene, na nas
pomisli na soltu i klince i bas
mozda novi januar donosi spas
pomisli u ponoc na mene, na nas

Ne daj da nam snegovi zaveju trag
pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat
nosice te masta k'o carobni sag
ne daj da nam snegovi zaveju trag

Halo, tu je drustvo
hajde dodji i ti
da, i on je sa mnom
pa sta s tim, cula sam
da negde si u planini
ma dodji, tako zelim
da te poljubim, sad

Prva ljubav

Tad jos nisam nista znao
i jos nisam verovao
da na svetu tuge ima.
Jedino mi vazno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor skolskog tima.

Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oci bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu masnicu od svile.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde duboko u nama.

Kad je proslo djacko vreme,
padezi i teoreme
i stripovi ispod klupe
nije vise bila klinka,
pocela je da se sminka
i da zeli stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve vise strana,
slutio sam sta nas ceka.
Tad sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem.
Postala mi je daleka.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu.
Kazu mi da ceka bebu.
Nasla je sigurnu srecu, dom.
Ima muza inzinjera
pred kojim je karijera
i mesto u drustvu visokom.

Ja jos kradem dane Bogu.
Ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Jos sam sretan sto postojim.
Pisem pesme, zvezde brojim.
Jos sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde u nama.

Regruteska

Sine moj,ti se majke secas nejasno
dobre senke iznad kolevke
poc'o si da pamtis prekasno
osluskujem lepet Andjela
znacu valjda da je nadjem ja

Mani me, nas sam dom ko cergu selio
tepanja na vino mirisu
njene stvari sam razdelio
svaki praznik minut cuteci
sebi nisam znao uteci

Stade sve, samo zivot prodje
sine moj oci njene plave
stize dan da u vojsku podjes
cudni se ovde svetci slave

Sine moj kako da te pustim
ti si sve sto mi od nje osta'
di ces stim trepuskama gustim
zivot bas ne zna sta je dosta

Ma slusaj njih sto uz bojni poklic legaju
pevaju u slavu nozeva
pevaju pa onda begaju
poslo vreme s'goreg na gore
razigralo one najgore

Sine moj,gajde ce ti baba kupiti
tamburu sa ticom sedefnom
cure ce pred kucom pupiti
nek se sorom digne prasina
kad bataljon suknji marsira

Stade sve,samo zivot prodje
sine moj oci njene plave
stize dan da u vojsku podjes
lumpuju usijane glave

Sine moj,sve su to barabe
ne dam ja svog spomenka pokoj
derane drz' se svoga babe
nisi ti za taj jad i pokor, bre

Requiem

Kad god prodjem ulicom
sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu
vec je godinama ne pevam
stari refren nikom ne treba

A ljudi pesme kratko pamte
komandante

Ostace u knjigama i prica o nama
Balkan krajem jednog veka
svako pleme crta granicu
svi bi hteli svoju stranicu

Tope se snovi kao sante
ej, komandante

Na barikadama su opet zastave
svet ide k'o na praznike
i decu izvode s' jutarnje nastave
da vide gladne radnike

A gde smo mi, naivni
sto smo se dizali na ''Hej, Sloveni''
kao da smo uz tu pricu izmisljeni

Vremena su nezgodna
za momka kao ja
koji gleda svoja posla
nisam lutak da me naviju
imam samo Jugoslaviju

Sve druge baklje bez mene plamte
e, komandante

I svi su tu da dobiju na toj lutriji
na barikadama su uvek najbrzi
al' nikad i najmudriji
A gde smo mi, naivni
sto smo se dizali na "Hej, Sloveni"
kao da smo uz tu pricu izmisljeni
i prevareni

I kad god prodjem ulicom
sa tvojim imenom
pomislim na Panta Rei
bacice se tako neki lik
kamenom i na tvoj spomenik

Jer sve se menja i sve tece
covece

Saputnik

Na granici sam bio posle ponoci
mrak je moja boja i tu nema pomoci
carinik, jos decak
klimnuo mi glavom, zvanican i krut
i samo lupio pecat
sve u redu, laku noc i sretan put

Put se odmotava ko dugi sivi sal
sutra ce se stare koke picnuti za bal
takav dan se pamti
petnaest godina u vetar poslatih
dolaze svi maturanti
al' ce neki neke tesko poznati

Dosadne proslave
mi dodju kao kazna
ali svejedno, idem
mozda najzad saznam

Gde je moja pegava
dugo me izbegava
nije mi se javila, nikad vise
magija je prestala
negde mi je nestala
kao leptiri pre kise

Gde je moja Peggy Sue
nije ovde, rekli su
oni su odselili, nemoj zvati
ostao je samo lik, mali verni saputnik
mali svitac srebrni da me prati

Promicu dani kao jablani uz drum
jutro vec mirise na vanilu i na rum
gde su, kako se drze
bas da vidim sta je s' dobrim djacima
oni se potrose brze
mi smo nekad bili generacija

Dosadne proslave
mi dodju kao kazna
ali svejedno idem
mozda najzad saznam

Starim

Jutro me zatice samog
kao skoljku u pesku
svu noc su senke
na zidu skicirale fresku

Trazio sam jedan stih
skoro da ga osetih
al' mi je iz ruku nestao
protura se novi dan
al' taj trik je providan
samo da bi prosli prestao

Jutro me zatice
u pravom haosu tema
u mojim strofama
lagani raspad sistema
al' u tajnim vezama
s' nekim davnim brezama

Ponovo se pesma primice
zasad nema imena
samo bluza svilena
kako mi iz ruku izmice

Zaboravljam imena, samo lica ostaju
u prolazu ljude otkrivam kroz sifre
dovraga, sve mi to govori da starim
zaboravljam dosadne cifre

Zaboravljam imena
malih bircuza uz put
i curice, sto su uvek dobre bile
neke bistrine se nepovratno mute
ali nikad dodir svile

Jutro me zatice
opet u smisljanju bekstva
cim malo usporim
stignu me davna prokletstva

To su samo momenti
losim vetrom doneti
to su samo male vecnosti
to su samo godine
kad se covek otkine
kao od one gorke tecnosti

Tvoj neko

U jednom od onih pajzlova
sa kariranim stolnjacima
i nekrstenim vinom
umalo da me Potiski dilkosi
konacno dotuku violinom
pesma bese o suncokretu
do zla boga zalosna
samo za nju se kod nas
vrlo malo zna

Kis napraforgo
lepi goropadni cvet
zbog kog se sunce s neba
spustilo na svet
da sazna sto
u sene glavu okrene
da sazna kom se sveti
kad ne gleda za njime
ko svi drugi suncokreti

Malo moje cudljivo
pusti sta je bilo
ne budi zlopamtilo
obici svet je zbog tog
uzbudljivo
da bi se ovde vratilo
digni tu lepu glavu
pogledaj me bar
u suzici sto blista
cuda se trista vide
tvoja je sreca samo tvoja stvar
al' zato tvoja tuga
to je vec prica druga
to na moj racun ide

Pipnes jedared slingu
u becaruse
pa cela veka snevas
divlje jagode
zbog nje se rime raspare
i naruse
i sve bi htele da se njoj
prilagode

Lako je kad te neko
ni ne zavoli
tad samo tamna strana
srca zaboli
tesko je kad za nekog jedinog
i svog postanes zrnce soli
tesko je kad tvoj neko
prestane da te voli

Covek za kog se udala Buba Erdeljan

U Backoj Palanci bila je igranka
ma, lazem, ordinarna pijanka
samo smo brljali, kako smo starili
sve smo surovije tezgarili
posle se kajali, sve satro cudili
dokle smo stigli i kraj kojih
smo se krokodila budili

Nesto pre fajronta prisla mi tipcina
s onim hitlerskim brcicima
pecatnim prstenom, kravatom labavom
da casti odusevljen zabavom
al' ja nisam bas fan napadnih
pedera sto vecno jure konobarice
i mirisu na berbera, al' ajde

Bio sam umoran, rekoh tom paunu
majstore, ja sam u nokdaunu
grebem po zicama, tamburam danima
ubi me dim po restoranima
sad vidis promaje pod ovim satorom
on rece cekaj malo, ti si bio dobar
s mojom matorom a, tako

Da, onda sam ga poznao tek
pa nije cudo, pros'o je vek
za tog se dripca udala Buba Erdeljan

Sta ti je trebalo to
mali misu moj
da podjes za takvu barabu
sto nisi pazila
sto si princa preobrazila u ovu zabu
vol'o bih da znam

Bila si kci tatina, ja vucibatina
blesavko sa senom u kosi
uzmi il' ostavi, ko je mog'o
da pretpostavi, djavo ga nosi

Tip rece, ovde sam
sa dve fine zenice
u, dve opake raspustenice
namignu mangupski
svi malo saramo
namignuh i ja, kao naravno
seo sam tako sa njim
i onim guskama
a on je samo brbljao
o, da l' je poljubi tim usnama
ma ne

Konobar, sto zastajkujes
da l' i ti mozda strajkujes
daj, decko, odmah flasu svirni
pa smo mirni

Pros'o sam sever i jug
sirom, pa u krug
i cega sam ostao zeljan
pa ne bas mnogo tog
brsljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan

E, vol'o bih da znam
sta ti je trebalo to, moja lepojko
o, bila si dukata vredna
sto si pustila da te
ovaj tu izgustira, budalo jedna
ej, moji lanjski snegovi

Pros'o sam sever i jug
sirom, pa u krug
i cega sam ostao zeljan
pa ne bas mnogo tog
brsljana s jednog zida visokog
i Bube Erdeljan