Istraga o smrti male Anje
Hirurg operisao dete bez dozvole bolnice
Autor: N.B.J. - S.T. | 27.06.2007 - 09:52


BEOGRAD - Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja podnela je prekršajnu prijavu protiv dr Bore Mitrovića, oftalmologa, koji je operisao trogodišnju Anju Grahovac, jer nije imao dozvolu za rad u privatnoj ordinaciji, saznaje „Blic“.
Mala Anja, kojoj su lekari ordinacije „Ilić“ 21. maja operisali kataraktu u sali klinike „Perfekta“, umrla je dve nedelje kasnije u Institutu za majku i dete. U zdravstvenoj inspekciji kažu da je dr Bora Mitrović prekršio Zakon o zdravstvenoj zaštiti, jer lekar koji radi i privatno mora da ima zaključen ugovor o dopunskom radu i dozvolu i saglasnost direktora ustanove u kojoj radi. Dr Zoran Ivanković, direktor te ustanove, potvrdio je juče za „Blic“ da dr Mitrović, koji je zaposlen u ovoj zdravstvenoj ustanovi, nije imao važeću dozvolu.
- Doktor Mitrović je imao dozvolu do maja ove godine. On je 19. maja našem stručnom savetu podneo zahtev za obnavljanje dozvole. Zbog izmene zakona, procedura za dobijanje saglasnosti za rada u privatnoj ordinaciji sada traje duže - objasnio je dr Ivanković.
Međutim, savet do danas nije zasedao i dr Mitrović nije ni mogao da dobije neophodnu saglasnost. To ga nije sprečilo da 21. maja operiše malu Anju u ordinaciji njegove supruge dr Mirjane Ilić, vlasnice oftalmološke ordinacije „Ilić“. Na pitanje da li je dr Marić morao da sačeka da dobije saglasnosti, dr Ivanković je rekao da je trebalo.

Proširuje se istraga
Kako „Blic“ saznaje u Palati pravde, anesteziolog Stanoje Glišić (69), kome je određen jednomesečni pritvor, neće biti jedini protiv koga će se voditi krivični postupak zbog smrti male Anje. Prema našem izvoru, ovih dana istraga će biti proširena i na druga lica koja se povezuju sa ovim slučajem. U timu lekara koji su operisali devojčicu, pored dr Mitrovića i dr Glišića, bio je i oftalmolog Božidar Ilić, kao vođa tima, i njegova ćerka dr Mirjana Ilić. Sa ekipom lekara u sali je bila i medicinska sestra. Vlasnik privatne klinike „Perfekta“, u kojoj je obavljena operacija katarakte i koja nije registrovana za takvu vrstu zahvata, jeste dr Dejan Milutinović.

Izvor: Blic

Otvoreno pismo društava anesteziologa Srbije

Društvo anesteziologa Srbije i Udruženje anesteziologa i intenzivista Srbije saopštili su danas da je povodom smrti trogodišnje Anje Grahovac u javosti stvorena "situacija koja zamagljuje pravu istinu i činjenice o slučaju i o radu lekara uopšte".
U otvorenom pismu javnosti koje su potpisali i Sekcija za anesteziolgiju, intenzivno lečenje i terapiju bola Srpskog lekarskog društva i Društvo Intezivista Srbije, piše da deo medija već sudi i utvrduje krivicu za smrt Anje Grahovac "rečnikom koji je neprimeren, ne čekajući da se utvrde i razjasne cinjenice".
"Slučaj se naziva ubistvom, a stručno-medicinska javnost Srbije saučesnicima, skrivačima, a manipuliše se i bolom nesreænih roditelja", piše u pismu.
Dodaje se da je "neodgovornom eksploatacijom tragičnog događaja u javnosti stvorena atmosfera straha i nepoverenja pacijenata u rad anesteziologa kao i u postojeću medicinsku opremu".
"Smrt male pacijentkinje Anje Grahovac je strašna i nenadoknadiva tragedija za devojčicu i njene roditelje. Oni, kao i celokupna javnost, imaju pravo da saznaju istinu. Nama lekarima, a anesteziolozima posebno, je takođe potrebna istina", piše u pismu.
Potpisnici dodaju da su ubeđeni da će svi zajedno istinu i dobiti korz zvaničnu sudsku proceduru i od ovlašćenih stručnjaka.
U pismu se osuđuje privođenje doktora - penzionisanog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu Stanoja Glišića.

Izvor:  Blic

Zabraniti rad lekarima koji su operisali Anju
Autor: N. B. J. | 28.06.2007 -

BEOGRAD - Lekari koji su operisali kataraktu trogodišnoj Anji Grahovac, posle koje je devojčica tragično preminula 4. juna, morali bi da se nađu na spisku onih zdravstvenih radnika koji od 2008. neće dobiti licencu novoformirane Lekarske komore Srbije.Bez te licence oni neće moći da se bave lekarskim poslom u Srbiji.

Devojčica je u sali bolnice „Perfekta“ tokom hirurške intervencije ostala bez kiseonika, što je prouzrokovalo oštećenje mozga.
Uslov da lekar dobije licencu je da ima potvrdu pravosudnih organa da nikada nije bio osuđen za nesavesno lečenje. Za sada se krivični postupak vodi samo protiv anesteziologa dr Stanoja Glišića, ali su i oftalmolog dr Bora Mitrović, dr Mirjana Ilić, dr Božidar Ilić prekršili etička načela svoje struke.
Dr Boru Mitrovića, zaposlenog u „KBC Zvezdara“, za operaciju male Anje je angažovala privatna ordinacija njegove supruge. On je to učinio bez dozvole ustanove u kojoj radi. Istovremeno, ordinacija „Ilić“ za takav zahvat nije registrovana. On je hirurg koji je tada odlučio da prekrši zakon. Dr Mitrović je svesno doneo odluku i da operaciju obavi u iznajmljenoj sali bolnice „Perfekta“ koja nije imala dozvolu da obavlja oftamološke zahvate. Zbog toga dr Mitrović ne bi smeo više da radi kao lekar, čak i ako se nikakva druga odgovornost ne dokaže. Dr Božidar Ilić, vođa tima koji je operisao malu Anju, i dr Mirjana Ilić, vlasnica ordinacije, pristali su tog 21. maja da trogodišnju devojčicu operiše lekar koji za to nije imao dozvolu. Izgleda da im je porodični biznis tog dana lako potisnuo moralna načela. Da li oni mogu da očekuju licencu? I doktor Dejan Milutinović, vlasnik privatne bolnice „Perfeketa“, pristao je da zaradi na operaciji koja nije smela da se obavi pod krovom njegove bolnice. On se jedini od 4. juna oglasio u javnosti, ali samo iz jednog razloga - želeo je da se pobuni zbog čega je Ministrastvo zdravalja privremeno zatvorilo „Perfektu“.
Povreda lekarske etike počinjena je u svakom smislu, zaključio je prošle nedelje i profesor doktor Vojkan Stanić, predsednik Srpskog lekarskog društva.
- Sem konstatovanja da je napravljena velika očigledna greška, u ovom slučaju mi ne možemo učiniti ništa više, iako bi trebalo. Moralna odgovornost nije adekvatan odgovor za počinjeno delo - rekao je tada dr Stanić.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je juče da
svi za koje se dokaže da su učestvovali u tome i zbog propusta izazvali smrt devojčice, treba da snose krivičnu odgovornost.

Izvor: Blic

Milosavljević: Mediji ne treba da unapred osuđuju lekare

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević danas je kritikovao izveštavanje pojedinih medija u Srbiji o smrti trogodišnje Anje Grahovac, koja je početkom juna preminula posle operacije katarakte.
Milosavljević je ocenio da je nedopustivo da mediji unapred osuđuju lekare za stručnu grešku, pre završetaka istrage i celog procesa.
Ministar zdravlja je ocenio da se na taj način neopravdano žigoše čitava lekarska profesija.
"Nedopustivi su naslovi poput 'Ubica na slobodi', ja sam lekar i ne slažem se sa time da me bilo ko naziva ubicom", rekao je Milosavljević.
On je podsetio postoje krivično pravni propisi kojima se reguliše oduzimanje lekarskih dozvola i ocenio da zbog toga nikako nije dobro da se time bave novinari.
Milosavljević je, međutim, kritikovao i pojedina lekarska udruženja koja su unapred isključila mogućnost stručne greške u slučaju devojčice Anje Grahovac.
"To su osetljiva pitanja i zbog toga se ne može unapred reći da nije bilo stručne greške", rekao je ministar zdravlja.
Trogodišnja Anja Grahovac operisala je kataraktu 21. maja u Privatnoj bolnici "Perfekta", operaciju su obavili lekari ordinacije Ilić. Devojčica je posle intervencije pala u komu i preminula dve nedelje kasnije, 4. juna.
Obdukcioni nalaz pokazao je da je devojčica umrla usled nedostatka kiseonika tokom operacije.
Klinika "Perfekta" je zatvorena zbog toga što nije imala dozvolu za obavljanje takve intervencije, a anestezijolig koji je učestvovao u operaciji priveden je.

Izvor:  Blic

Nova hapšenja zbog srmti deteta
1. jul 2007. | 14:23 | Izvor: B92

Beograd -- Zbog smrti trogodišnje Anje Grahovac, uhapšeni su vlasnici klinika "Perfekta" i "Ilić", kao i serviser instrumenata u "Perfekti".

Nedelju dana posle hapšenja anesteziologa Stanoja Glišića koji se tereti da je Anju Grahovac pogrešno intubirao, policija je privela vlasnike klinika "Perfekta" i "Ilić", Dejana Milutinovića i Božidara Ilića, kao i servisera "Perfekte" Milana Vasiljavića.

Kako je za B92 potvrdio zamenik okružnog tužioca Vojislav Šoškić, oni su već saslušani kod istražnog sudije i na predlog tužilaštva određen im pritvor od 30 dana. Na teret im se stavlja teško delo protiv zdravlja ljudi, a tužilac je najavio da se istraga nastavlja.

Podsetimo, trogodišnja Anja Grahovac otišla je na operaciju katarakte 21. maja. Interevenciju su izveli lekari ordinacije "Ilić" u prostorijama privatne bolnice "Prefekta". Devojčica je posle operacije pala u komu i preminula dve nedelje kasnije, 4. juna na Institutu za majku i dete gde je prebačena.

Obdukcija je pokazala da je Anja umrla usled nedostatka kiseonika tokom operacije. Obe privatne klinike su zatvorene na 120 dana, jer nisu imale dozvolu za obavljanje takve intervencije.



Izvor: B92

 Наставља се истрага смрти трогодишње девојчице
 
После хапшења још троје одговорних за смрт трогодишње Ање Граховац, која је преминула после операције катаракте на приватној Клиници за пластичну хирургију „Перфекта” у Земуну, полиција и тужилаштво наставиће истрагу овог догађаја. Девојчицу, која је од рођења имала катаракту на левом оку, оперисали су лекари приватне офталмолошке ординације „Илић” у просторијама „Перфекте”.

Подсетимо, кобног дана у операционој сали били су офталмолог Божидар Илић, као вођа тима, његова ћерка Мирјана Илић, офталмолог, његов зет Бора Митровић, офталмолог, који је оперисао малу Ању и анестезиолог Станоје Глишић. Са екипом у сали била је и медицинска сестра, која у ординацији „Илић” заказује прегледе.

Како је „Политика” објавила, прекјуче су ухапшени и истражном судији приведени Дејан Милутиновић, сувласник клинике „Перфекта”, Божидар Илић, сувласник приватне офталмолошке Клинике „Илић”, и Милан Васиљевић, сервисер апарата за довод кисеоника „сула 808”. Њима је одређен једномесечни притвор.

Милутиновићу се на терет ставља да је за сервисирање апарата за довод кисеоника ангажовао нестручног мајстора Милана Васиљевића.

Против офталмолога др Боре Митровића, из Клиничко-болничког центра „Звездара”, здравствена инспекција Министарства здравља поднела је прекршајну пријаву због тога што није имао потребну дозволу директора за рад у приватној ординацији.

Пре више од недељу дана ухапшен је и анестезиолог др Станоја Глишића (69) из Београда. Глишић је осумњичен за несавесно поступање приликом обављања анестезије са опремом која није била испитана и сервисирана. Осим тога, анестезиолог је осумњичен и да није контролисао доток кисеоника у току операције.

Трогодишња Ања Граховац умрла је 4. јуна ове године на београдском Институту за здравствену заштиту мајке и детета, не будећи се из анестезије после операције катаракте у земунској ординацији „Перфекта”, која је ординацију за операцију изнајмила клиници „Илић”. Обдукцијом је утврђено да је трогодишња девојчица умрла услед недостатка кисеоника током операције.
Д. Вукосављевић
[објављено: 02.07.2007.] 

извор: Политика
 
 
 

Gost redakcije: Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, o smrti Anje
Reagovanje lekarskih organizacija nečuveno

Od 1. januara 2009. godine doktorima se ukida dopunski rad. Njihov radni dan neće smeti da traje više od osam sati. Ukoliko žele da obavljaju i privatnu praksu, u državnoj i privatnoj ustanovi moći će da rade samo po četiri sata. A za rad u privatnim ordinacijama plaćaće doprinose, najavljuje u razgovoru za „Blic“ ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević.
- Sada doktori mogu da rade dopunski trećinu radnog vremena i to samo u jednoj ustanovi ako im stručni savet i direktor u matičnoj ustanovi da saglasnost. Lekari neće moći da rade osam sati samo u privatnoj ordinaciji da ne bi najbolji među njima iz državnih bolnica nestali za one koji nemaju novca da plate odlazak u privatne ordinacije. U tom slučaju, vantelesnu oplodnju bi svi doktori otišli da rade samo privatno, a u državnoj bolnici bi se izvodili samo pregledi.
Ko je kriv zato što se pacijenti odlučuju da idu na operacije u privatne bolnice gde ih čekaju državni lekari na „dopunskom radu“. To je legalizovao i Zakon o zdravstvenoj zaštiti koji ste vi doneli?
- To nije tačno. Zakonom je definisan dopunski rad. Lekar, ako ima dozvolu od direktora, ima pravo da posle podne dva i po sata radi u privatnoj ordinaciji. A direktor ustanove je taj koji treba da organizuje posao tako da na najmanju moguću meru smanji zloupotrebe, odnosno slanje pacijenata u privatne ordinacije. Toga ima dosta, zbog toga i radimo na uređenju sistema i polako se takav rad smanjuje. Istraživanja su pokazala da sada, u odnosu na 2000. godinu da 25 odsto manje ljudi odlazi u privatne ordinacije. Ne može se odjednom napraviti rez.
Lekarska komora će tek sledeće godine raspravljati o slučaju trogodišnje Anje Grahovac, umrle nakon operacije katarakte. Kako je to moguće? Ko je kriv za to?
- To je pitanje za direktora lekarske komore. Tragična je činjenica da je devojčica od tri godine izgubila život posle lekarske intervencije. Šta god mi izgovorili, ne možemo da je vratimo. Dete je umrlo posle operacije oka, urađene u privatnoj bolnici za plastičnu hirurgiju u organizaciji privatne oftamološke ordinacije. Prekršen je Zakon o zdravstvenoj zaštiti i zbog toga su ove dve ustanove zatvorene. Pokrenuta je, od strane Ministarstva zdravlja, odgovornost u dva smera - krivičnopravni i sudsko-medicinski, koji je u toku - a podrazumeva ličnu odgovornost zdravstvenih radnika koji su učestvovali u lečenju devojčice. Druga odgovornost podrazumeva moralnu i etičku, a za to su odgovorna udruženja i komore. Argumentacija Srpskog lekarskog društva, da nema načina da nešto uradi osim da osudi je neverovatna. Šta to znači? Ako hirurg, anesteziolog i sestra uzmu dete od tri godine i unesu ga u salu bolnice za plastičnu hirurgiju da mu operišu oko, oni su prekršili profesionalnu etiku. E, to je pitanje za SLD, Etički komitet i Komoru. Treba pitati direktorku Komore šta je mislila pod tim da će slučaj razmatrati početkom 2008. godine. Komora može da konstituiše organe i ranije. Da sam ja direktor komore, ne bih dao takvu izjavu nego bih uradio sve da se čitav predmet što pre razmatra na Lekarskoj komori.
Da nije bilo medijske kampanje, slučaj male Anje pao bi u zaborav, kao i slučajevi mnogih pacijenata umrlih nakon rutinskih intervencija - čukljeva, pucanja slepog creva... Imamo i primer Trećeg tužilaštva gde su lekari odbili da veštače. Više je nego očigledno da lekari štite jedni druge. Kako tome stati na put?
- Postoji sudsko-medicinski odbor koji svake godine pet do 15 teških slučajeva ispituje sudsko, medicinski i pravno. Da li znate za slučaj da je čovek izgubio pravo da bude lekar? Dva meseca unazad, redovni profesor, član Akademije crnogorske dr Butković zbog mita je izgubio pravo da radi. Premešten je u biblioteku. Međutim, saglasan sam sa vama da je reagovanje Etičkog komiteta SLD neprimereno. Nisu čak ni konstatovali činjenice koje su i meni kao lekaru jasne. I komisija koju je oformilo udruženje lekara, koje sebe naziva Privatna lekarska komora, iznelo je sve mogućnosti osim one da se pogrešilo. I to je nečuveno. To potvrđuje vašu tezu „vrana vrani oči ne kopa“. Ali na nivou profesije trebalo je da budu u stanju da kažu da to nije bilo etički, ali ne da ulaze u to da li je bilo stručne greške. U Hrvatskoj je pre nekoliko meseci objavljen javni ukor jednom profesoru. Komora je procenila da je on radio nestručno. E, to očekujem da uradi i naša komora.
Dr Bora Mitrović, oftalmolog u KBC Zvezdara, operisao je bez dozvole direktora. Da li takav lekar treba da dobije licencu za rad?
- Ne bih mogao da kažem da ne bi trebalo da dobije licencu. On treba da prođe proceduru u Komori. Sve se događa u procesu stvaranja Komore. Još uvek nemamo izdatu nijednu licencu.
Utisak je da građani ne znaju koja su njihova prava u zdravstvu?
- Još 2002. godine napisao sam uputstvo o sprovođenju zaštite pacijentovih prava kroz institucije zaštitnika, koji treba da bude medijator između pacijenata i ustanove. Građani u zdravstvenom sistemu imaju pravo na informisanje, poverljivost informacija o bolesti, tajnost podataka, pisanu saglasnost za procedure koje nose rizik, na uvid u medicinsku dokumentaciju. Takođe, pacijenti imaju pravo na prigovor i odštetu. Na svakom odeljenju će biti veliki plakati, koji će ukazivati gde se nalazi zaštitnik pacijenta. To su pravnici koji su zaposleni u ustanovi, a koji imaju obavezu jednom u šest i dvanaest meseci da izveštavaju Ministarstvo zdravlja, a svakih mesec dana Upravni odbor i direktora ustanove.
Da li se planiraju otpremnine u zdravstvu?
- Ono što se sigurno planira jeste da zaposlimo 1.000 ljudi, i to 700 medicinskih tehničara i 300 doktora. Nerealno je očekivati da će ove godine biti otpremnina, a ako ih bude, to će se odnositi na stomatologe i nemedicinsko osoblje.
Koje su najveće slabosti i prednosti zdravstvenog sistema u Srbiji?
- Najveća slabost je nedovoljna brzina promene načina finansiranja. Finansiranje zdravstvenog sistema i dalje funkcioniše po principu - plaća se ono što postoji, prostor, ljudi i rad - uz pretpostavku da će taj rad biti obavljen kako treba. Usput popravljamo puno toga, kako bi pripremili finansiranje po rezultatu rada. To se radi nedovoljno brzo i to je možda najveća slabost. Mi smo siromašna zemlja koja malo novca izdvaja za zdravstvenu zaštitu. Po glavi stanovnika od nas manje izdvaja samo Albanija. Sada se izdvaja 180 evra, dok je to prošle godine bilo 150 evra.
S druge strane, prednost zdravstvenog sistema je reforma sistema. Danas imamo manje tuberkuloze nego 2000. godine, smrtnost od akutnog infarkta miokarda u koronarnim jedinicama dvostruko manja.

Izvor:  Blic

У Србији се вештачи до 15 лекарских грешака годишње


Министар здравља Томица Милосављевић изјавио је вечерас да не постоји прецизна статистика о лекарским грешкама у здравству Србије, али да Судско медицински одбор сваке године вештачи између пет и 15 таквих случајева.

Донедавно у српским законима лекарска грешка није ни постојала као појам, већ се говорило о несавесном лечењу нежељеном исходу интервенције, казао је Милосављевић у интервјуу Телевизији Б92.

Истакавши да је Србија у том погледу направила помак изградњом информационог система, министар је истакао да када се говори о лекарским грешкама треба јасно утврдити шта тај појам подразумева, додавши да се то не односи на компликације које могу наступити у току лечења.

Милосављевић је казао да ризик од лекарских интервенција "добром праксом" треба свести на најмању меру, а грађани морају бити обавештени о томе које ризике носе поједине интервенције, укључујући и анестезију.

Тај ризик ће се знатно смањити успостављањем нормативних система, што подразумева коморе, акредитације и стандардни квалитет, а не повећање броја инспектора, истакао је он.

Министар Милосављевић је рекао да је у случају трогодишње Ање Граховац, која је преминула после операције катаракте, прекршен закон, јер је операција ока рађена у клиници за пластичну хирургију "Перфекта", што није дозвољено.

У овом случају требало је да Етички комитет Српског лекарског друштва искористи своју моралну снагу ауторитета и реагује, као и Офталмолошка секција СЛД, рекао је он и изразио наду да ће правосуђе брзо реаговати.

Ања Граховац из Новог Београда преминула је 4. јуна у Инситуту за мајку и дете, после операције катаракте на приватној клиници "Перфекта".


Izvor: Tanjug - B92

Sud časti tek od 2008. godine, slučaj Anje Grahovac prvi na redu

Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević saopštila je danas da će smrt devojčice Anje Grahovac posle operacije oka u jednoj privatnoj klinici, biti prvi slučaj koji će razmatrati Sud časti te komore. Ona je u saopštenju navela da je "Sud časti Lekarske komore Srbije, kao organ komore koji po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, po Zakonu o komorama i po statutu komore, jedini nadležan za rešavanje slučaja Anje Grahovac i ostalih sličnih slučajeva".
Radosavljević je, međutim, ukazala da još nisu formirani svi organi Lekarske komore Srbije, da će se formiranje završiti tek početkom 2008. godine i da će tada na dnevnom redu prvo biti slučaj Anje Grahovac.
"U januaru 2008. godine, po završetku upisa lekara u registar i licenciranju, Skupština Lekarske komore Srbije izabraće članove Etičkog odbora i sudije Sudova časti te komore. Odmah po izboru, ovi organi će početi sa radom", piše u saopštenju.
Ona navodi da rukovodstvo Komore i članovi skupštine "nemaju zakonsko pravo da se bave poslovima Suda časti komore, niti da na njihov rad uticu na bilo koji način".
Zbog toga, prema rečima Tatjane Radosavljević, "nisu sasvim jasne" izjave ministra zdravlja Srbije Tomice Milosavljevića o Komori, ni njegovi pozivi da Komora po hitnom postupku održi sednicu o slucaju Grahovac.
Milosavljević je nedavno izjavio da je nečuveno i neprimereno reagovanje lekarskih udruženja povodom smrti Anje Grahovac, i da bi on, da je na mestu direktora Lekarske komore Srbije, dao sve od sebe da se taj slučaj razmotri što pre.

Izvor:  Blic

Istraga o smrti male Anje grahovac
Lekari ostaju u pritvoru
Autor: U.P. | 12.07.2007. - 08:50

Krivično vanraspravno veće Okružnog suda u Beogradu odbilo je juče žalbe na pritvor i rešenje o sprovođenju istrage protiv četvorice osumnjičenih za smrt trogodišnje devojčice Anje Grahovac, saznaje „Blic“ u Beogradskoj Palati pravde.
U pritvoru se nalaze anesteziolog Stanoje Glišić, vlasnik klinike „Perfekta“ dr Dejan Milutinović, suvlasnik očne ordinacije „Ilić“, dr Božidar Ilić, i serviser aparata za dovod kiseonika Milan Vasiljević.
Kako „Blic“ sazanje, istražni sudija je uputio pozive na adrese 15 svedoka i njihovo saslušanje bi trebalo da počne 19. jula.
Trogodišnja Anja Grahovac preminula je 4. juna, nakon operacije katarakte na klinici „Perfekta“.
„Blic“ takođe saznaje da će Etički komitet Srpskog lekarskog društva danas održati sastanak na kome će razmotriti izveštaj komisije o smrti Anje Grahovac.

Izvor: Blic