http://forum.burek.com/index.php/topic,17842.10.html

Slična tema, stara oko godinu dana... kako ste razmišljali tada, a kako razmišljate sada...

ja sam u toj temi pogrešio u računici  (kad sam delio dva broja, umesto da delim njih same,  delio sam njihove brojeve nula )

Jao sto ne volim kada mi kaze neko, kako si ranije razmisljao, a sada drugacije, kao da je to nesto pogresno menjati misljenje dok se nenadjes u Istini. Je li to pogresno?

Svoje stavove necu ni da citam od ranije i iskreno se stidim svojih stavova koje sam ranije iznosio. A zasto neki ljudi tu promenu vole prokomentarisati, kao ha vidi ga sto je takav, onakv, menja misljenje.... to mi nije jasno.


Cek malo si pobrkao logiku. Znas kada smo svi bili mali pa kada nas neko pita koliko volis mamu, a mi sirimo ruke, ili kazemo milion, puno, puno, pokusavamo nasim decijim razmilsjanjem izvuci maksimum toga da pokazemo koliko volimo nase roditleje i sl. Prema tome ta ljubav nadmasuje sav kosmos, zato nema coveka iskrenog koji bi se usudio matemticki izraziti koliko mu znaci roditlej, prijatelj li neko drugi. U tome se krije vaznost coveka. Naravno da smo vazniji od grinje, jer smo i veci, prema nekoj logici kosmos je nadmocniji od covek,a strasno je veci i zato je covek nistavan u odnosu na njega. No kada se kaze da covek ima daleko vecu vrednost nego kosmos, onda se tu podrazumeva smisao coveka naravno. A smisao je da je coveka stvorio isti onaj Bog koji je stvorio i kosmos, a covek bese kruna Bozijeg stvaranja, i da je stvoren da bi mu se dao vecni zivot, ne da bi se na kraju pretvoriolo samu obicnu ljustru koju ce nagrsiti zub vremena, i odneti nepovratno u nistavilo. S toga Bog ce zrtvovati, ugasiti cele galaksijie samo ako bi to doprinelo da se bar jedan covek okrene Bogu, jer krajnji cilj je zadobiti vecni zivot. S toga ko hoce da ovaj zivot potorsi ziveci kako je njemu dobro na ustrb vecnog zivota, niko mu ne brani.

čovek može da se oseća dobro i kad pomaže drugima
a ne da radi to zarad večnog života

Costa, neko promeni mišljenje, a ti menjaš veru. Kako to? To nije mala stvar.Nemoj da se ljutiš, nisam zlonamerna već mi nije jasno kako za tako kratko vreme spoznati hrišćanstvo ? 

... kako nece prokomentarisati promenu costa, kad je drasticna...?!

iskreno, ja procitala i oci mi ispale, a onda sam pala sa stolice od smeha.
Zasto? neznam, doslo mi.

sta se tebi desilo od tada na ovamo? bilo bi zaista interesantno cuti... jer takva promena mora imati neke zaista jake zamajce.

veli moj momak da te 'zavela' religija... doduse, nije samo tebe, imam prijateljicu koja kad je obolela (ali obolela) od depresije, krenula ici u crkvu... i bila potpuno zavedena atmosferom i pozornicom.
jer je liturgija i predstava ujedno.
utice na nasa sva cula... prava magijska radnja.
necu dalje o devojci, ali je samo odlutala dublje u svoj problem...

... uh, ne znaci da si i ti zbog nekog problema promenio misljenje i veru...
navela sam primer nevezan sa tobom, eto kao primer za koji znam, jer dobro poznajem osobu, i znam sta joj se desilo, gde je 'puklo', i zasto je.

zato bi i bilo interesantno cuti od tebe kako i zasto... sta je pokrenulo preokret.
da li 'pucanje' ili nesto drugo
da li nemoc ili neka druga ideja, potreba...?
ako o tome moze da se govori.

sta je potrebno da se desi coveku, ili u coveku, da bi tako temeljno promenio pogled na svet?   

Znam da nisi zlonamerna, i ja sam se trudo da ne zvucim iznervirano, nego samo da malko iskazem cudjenja. Nisam ja nikada ni imao pravu veru. Formalno sam bio pravoslavni, a izjasnjavao sam se kao neko ko se interesuje za hinduizam. Mene moji roditelji nisu odgajali u duhu vere, nego sam se sa verom prvi put susreo u 6 razredu osnovne hvala Bogu. Otkad sam se poceo zanimati za jogu i hinduizam, od drugog srednje pa sve do danasnjih dana, ja nisam prestajao u sebi vapijati kada cu otkriti istinu. Hinduizam mi je bio interesantan zbog svoje spoljasnosti, muzike, kulture oblacenja indijskih zena itd. Nije bilo prave duhovne hrane, nego samo mazanje ociju. I kada to Bog odluci, kada Bog vidi pravi trenutak da neko moze primiti istinu, onda uredi dogadaj, i ja sam iz malog razgovora sa kolegom koji je veran, o religiji poceo spontano da prihvatam Hrista. Dakle mene nije niko ubedjivao u nesto, niti sam ja poceo da verujem tako sto sam prisustvovao kako neki kazu "magicnim" liturgijama, jednostavno sponatno mi se otvorilo srce na par reci prijateljevih kojim je on branio pravoslavlje. A ranije za te iste reci bih rekao, ma mani me hriscanstva. Tako nesto se ne moze desiti jednostavno ako nije Istina doprla do mog srca. Tako da zasto bi bilo strasno i da sam promenuo i veru, jer sam ipak prihvatio Hristosa, Istinu! A nema nista lepse nego shvatiti da nakon lutanja po indijskim vrtovima, pronadjes Istinu kode kuce! 


Hvala Bogu da je drasticna. A sta si to procitala pa si umrla od smeha?

Nacin na koji sam ja spoznao Hrista je cudesan, kao i svi nacini kada se zalutala ovca vrati u svoj tor, vodjena glasom dobrog Pastira. Putevi Gospodnji su zato cudesni i razni!

O tome jesam li ja zaveden, bilo bi glupo govoriti, jer i ja to mogu iz svoje perspektive jos vise potvrditi za vas.

No tvoja koleginica je ispravno postupila. Nema sta zavesti koga u Crkvi, jer se Crkva ne sluzi magijom. U Crkvi je lepo, svakom verniku je lepse u Crkvi nego kod kuce.

E sad mi je mnogo toga jasnije  . Pozzz 

Sta je potrebno da se desi?

Onaj ko zudi za Istinom, koji iskreno zeli da nadje pravi smisao svega, i kroz budizam, i kroz islam, i kroz ateizam, doci ce na kraju Hristu u narucije.

Treba Boga zeleti isto onako koliko nam treba vazduha, cak i vise.

Iskreno receno, ne zudim za ovim svetom niti uzivanjima koja se nude u ovome svetu, i to je mnogo doprinelo da na kraju spoznam Hrista. Jer ne moze se gledati i u nebo i u zemlju u istovremeno.