Nalazim da je interesantno da zene ponekada ochekuju od tipova da im "skinu zvezde sa neba" i da se izlome oko
njih i da dokazuju svoju ljubav i svashta josh neshto u tom smislu a sa druge strane...autobus je problem.

Izgleda da si ti sretao samo princeze na zrnu graska. Ali, to je tvoj izbor. Takodje, on joj nije decko, pa da planiraju vreme zajedno, vec samo kolega s posla. Sto da se cima bezveze.

U principu to ne zvuci toliko lose...
Nije ni dobro, ali nije ni lose...
Nisi odmah dobio nogu, sto je, iskreno govoreci, bilo ocekivano..

Ovo ostavlja prostora da se radi...
Problem je samo sto ti ne mozes da budes opusteni smeker pa da sacekas jedno dve nedelje i pitas je onako usput... sta bi sa onom kafom...
I ovaj razgovor gore ne zvuci dovoljno opusteno...

Ma jok, nisam  to rekao oslanjajuci se na iskljuchivo svoja iskustva, vishe imam takav utisak, ja nisam nikada bio spreman da "budem testiran" , ali iz principa, ne zato shto bi mi bilo teshko da negde dodjem ,da se vratim peshke kuci ili ne znam shta.
A i nevezano za njih dvoje konkretno. Mislim da je ochigledno da se on njoj ne dopada.
Ali ako ti se neko dopada, a ti necesh  da se vidish sa njim zato shto autobus retko ide....to je vec glupost.

Očigledno da si se vozio samo gradskim ili taksijem, ali veruj, da u zemlji Srbiji postoje mesta koja nisu pokrivena čestim prevozom i nemaju blagodeti gradskog prevoza. Da ja u pola noći krenem kući koja je udaljena 20km, prolazim kroz tri naselja....pa ni za koga na svetu...da mi bude lepo sat-dva, a onda da se pitam dal ću izvući živu glavu dok ne stignem kući...daj, ne budi smešan.

Možda tebi zvuči kao smešan/nemoguć razlog iliti glupost, ali ne možeš reći da razlog nije realan...


kad već to spominješ..a što joj on, kao vitez, nije našao prevoz...

A kako bi trebao da zvuči da bi bio opušten/normalan razgovor?

Možda me je zaista iskulirala a možda čeka da li ću nešto da kažem što se nije javila, kuliranje od dve nedelje bi bila ok varijanta samo što za nedelju dana sledi jedna svadba na kojoj ćemo biti svi prisutni a nedelju dana posle toga je njen rođendan, dakle dva hepeninga koja sam ja planirao da nekako/bilokako iskoristim.

U principu ja bi pre zaključio da je ona svoje emocije podčinila nekim svojim principima, jer ako je odlučila da ne želi da bude ni sa kim s posla (zbog logike kasnijih eventualnih komplikacija) onda to ne znači nužno i da joj se kategorički ne sviđam, možda ipak postoji šansa da to nije tačno ali se jednostavno ideja veze sa kolegom protivi gore pomenutom stavu i bilo koja obaveza/drugarica/autobus je samo mehanizam odbrane tog stava. Možda ja to tako vidim jer želim tako da vidim, možda se time tešim a možda sam delom i u pravu (možda ipak postoji šansa da je preobratim od tog njenog stava samo treba da budem dovoljno uporan a u isto vreme da ne budem napadan i dosadan), zar ne bi bilo logično da posle skoro 2 godine "druženja" u istoj firmi ona barem nekome kaže da ima nekog ko joj je drag, ili da to neko od kolega provali, šta ima od sakrivanja svojih emocija ?...
Stavite sebe u sličnu sitaciju, volite nekog a stidite se toga na poslu, zašto?

Kažem, možda ja ne vidim dobro jer sam pristrasan u rasuđivanju, možda je i ovo neki test koliko ću izdržati ili koliko sam odlučan ??? (ona ima gomilu drugarica, ajde što jedan ženski mozak može svašta da smisli ali desetak njih udruženih...)

U svemu ovome ima previše "možda" što znači da se situacija uopšte nije promenila, bolje da je odma rekla šta misli i zdravo, da znam na čemu sam!

Или јој се не свиђаш или је обично мртво пувало.

Meni je fascinantno kako Slucaj na osnovu jedne informacije iskonstruise citavu zivotu pricu... sa svim mogucim podvarijantama

Истина обично буде нешто сасвим пето и крајње банално.

Све ме подсећа на ону приповетку Иве Андрића( успешно драматизовану на РТС), где главни јунак у тумачењу Пере Краља умишља да му је оперска певачица дала неки знак, да га воли.
Он, вођен надом и страшћу машта о њој, конструише целу причу, чак одлази на крају у њен стан, одакле га она, згађена, избацује.

ЗНАКОВИ - Професор математике В. се исповеда познатом писцу. Његова психолошка драма почела је од момента кад је елегантној дами каваљерски подигао пакетић. У примадониној захвалности професор је видео дискретан љубавни знак. Он наставља започету "љубавну авантуру" одлазећи на оперске представе где утврђује да му примадона Катарина Маранска показује несумњиве знаке своје наклоности. Овлашан покрет постаје фатални знак љубави. Ток догађања се развија из опчињености дивом до потпуног кошмара опседнутог професора који се фанатично бори за остварење те само њему објављене љубави. Драма је добила Специјалну диплому "Златни ковчежић", Пловдив '95.

Pa onda nek kaže ZA ili PROTIV, TOPLO ili HLADNO..., šta dobije time što izbegava kontakt/razgovor, ništa se neće rešiti samo od sebe, situacija se tako samo komplikuje...


Ovo nažalost moram da potvrdim, nešto me uvek vuče da smislim sve moguće situacije i njihov razvoj...... moju reakciju....njenu reakciju.... grozno
zato sam i rekao ranije (u nekoj drugoj temi) da bi voleo da isključim mozak i opustim se barem malo.


Ti si očigledno antiprotivno raspoložena kada sam ja u pitanju, voleo bi da se upoznamo u realnom svetu ali bez znanja ko je ko na bureku, otkrivanje nick-a posle nekih 4-5 meseci bi bio odličan začin na takvo poznanstvo.