Ko sve i zašto nadgleda KiM?

Na Kosovu i Metohiji su u ovom trenutku prisutne i aktivne tri medunarodne misije - Ujedinjenih nacija ( UNMIK), NATO saveza (Kfor) i Evropske unije (EULEX).

   

Sve one prisutne su na KiM sa razlicitim mandatom, sastavom i - uspehom.

Odmah nakon okoncanja sukoba u toj pokrajini, 1999. godine, uspostavljeni su UNMIK i Kfor, a 2008. i EULEX, i sve, bar formalno, deluju u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, koja je bila kompromis SAD, odnosno zapada, i Rusije.

U poslednje vreme neformalno, a u sredu, na sednici Saveta bezbednosti UN i izricito, zapadne zemlje traže okoncanje misije svetske organizacije, dok se ostale dve misije, EU i NATO, u ovom trenutku još ne dovode u pitanje.

Koji je mandat tih misija i u kakvom sastavu deluju?

UNMIK:

Mandat Misije privremene uprave UN na Kosovu i Metohiji definisan je kao pomoc u uspostavljanju uslova za miran i normalan život svih gradana Kosova i stabilnost regiona Zapadnog Balkana.

UNMIK je statusno neutralna, civilna misija.

Nekada je brojala 15.000, a danas ima oko 380 pripadnika.

Predvodi je Specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN, koji ujedno obezbeduje i koordinisan pristup medunarodnog civilnog prisustva, a deluje u skladu s Rezolucijom 1244, ukljucujuci OEBS, misiju koja je zadržala status "stuba" UNMIK-a, zaduženog za izgradnju institucija, kao i misiju EU za vladavinu prava, EULEX, koja je ustanovljena na osnovu iste rezolucije i deluje pod opštom nadležnošcu UN.

Nakon jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti, vlasti u Prištini neprestano traže ukidanje UNMIK-a, zbog namere da se uclane u medunarodne organizacije UN i Interpol.

UNMIK je, naime, u ovom trenutku jedina veza Prištine sa Interpolom.

Priština, naime, smatra da UNMIK više nema ni funkciju, ni cilj, te da se bespotrebno troše milioni na njeno održavanje.

S tim se, medutim, ne slaže Rusija.

Specijalni izaslanik odnosno šef UNMIK-a u Prištini je Zahir Tanin, koji u svakoj prilici istice da ce ta misija na Kosovu ostati “onoliko koliko SB UN to bude želeo”.

Tanin je imenovan za specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN na KiM 19. avgusta 2015.

UNMIK je bio na meti kritika Prištine takode i zbog toga što je ta misija nakon rata dopustila Srbiji da na Kosovu uspostavi svoje paralelne strukture.

UNMIK je u razdoblju od jula 1999. do novembra 2008. godine bio odgovoran za vodenje istraga i krivicno gonjenje za teške zlocine, ukljucujuci ratne zlocine.

Medunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava, Amnesti internešenel je medutim ocenio da je UNMIK propustio da sprovede neke nezavisne istrage o zlocinima nad Albancima, te otmicama Srba, Roma i drugih.

Amnesti internešenel je tada ustanovio I da istrage, cak i kada su vodene, nisu bile temeljne, kao i da su, u nekim slucajevima, zatvarane bez nekog ociglednog razloga ili zbog politicke svrsishodnosti.

Nerešene predmete UNMIK-a je 2008. preuzela misija EULEX.

Misija UN je takode kritikovana da je ometala izgradnju albanskih kuca u severnom delu Mitrovice.

Medu državama ciji su pripadnici u sastavu UNMIK-a u vojnom statusu su, na primer, Cceška Republika, Poljska, Republika Moldavija, Rumunija, Turska i Ukrajina, dok policijsko osoblje dolazi iz Austrije, Bugarske, Madarske, Nemacke, Italije, Ruske Federacije, Turske i Ukrajine.

UNMIK cine agencije, fondovi, programi i podružnice UN, koji su grupisani pod koordinisanim okriljem Tima UN.

UNMIK podržava primenu sporazuma izmedu Beograda i Prištine, a glavni cilj u narednom periodu je, kako je planirano, jacanje formalnih i neformalnih kanala komunikacije izmedu vlasti na svim nivoima i medu svim zajednicama na Kosovu.

Kfor:

Kfor je misija NATO, a na KiM je predstavljaju medunarodne mirovne snage, pod vodstvom Alijanse, sa zadatkom cuvanja reda i mira, odnosno stvaranja sigurnosti na Kosovu nakon kosovskih sukoba i povlacenja jugoslovenskih, odnosno srpskih snaga.

Aktuelni komandant Kfora je general-major Djovani Fungo.

Pocetkom februara, aktuelni predsednik Srbije, tada premijer, Aleksandar Vucic sastao se u Beogradu sa komandantom Saveznicke (NATO) komande za operacije, generalom Filipom Bridlavom.

Sagovornici su se tada, kako je saopšteno iz Vlade Srbije, saglasili da medunarodne mirovne snage na KiM pod vodstvom NATO imaju kljucnu ulogu u zaštiti srpskog naroda

Vucic je komandantu Bridlavu preneo zadovoljstvo dobrom saradnjom sa Kforom, i istakao da Kfor ima kljucnu ulogu u zaštiti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao garant njihove bezbednosti i u ocuvanju stabilnosti u regionu.

General Bridlav je potvrdio da ce Kfor i ubuduce odgovorno ispunjavati svoje obaveze u ocuvanju bezbednosti na Kosovu i Metohiji.

Bridlav je, inace, potom boravio na u Prištini, a nakon razgovora sa komandantom Kfora ponovio je stav da ce misija NATO na KiM ostati sve dok bude trebalo.

Kfor je na KiM ušao 12. juna 1999.

Nema preciznih informacija o broju pripadnika misije NATO na KiM.

Prema nekim informacijama, Kfor trenutno broji oko 7.427 vojnika, dok na zvanicnoj stranici Misije piše da ih je sada 4.600 i da dolaze iz 31 zemlje..

Na svom vrhuncu Kfor je brojao 50.000 vojnika iz 39 razlicitih država - clanica i neclanica NATO.

U aprilu 2007. je Kfor, prema podacima sa službene stranice, imao 16.000 pripadnika iz 34 države.

Kfor ima mandat da doprinose sigurnom i bezbednom okruženju, da podržava i koordinira medunarodne humanitarne napore i civilno prisustvo i podrži razvoj stabilnog, demokratskog, multietnickog i mirnog Kosova, kao I da podrži razvoj Kosovskih snaga bezbednosti.

Kfor je osnovan nakon NATO agresije, koja je trajala 78 dana, na tadašnju SRJ, s ciljem svrgavanja sa vlasti tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševica.

Prvobitni Kfor je imao zadatak da spreci obnavljanje neprijateljstva, uspostavljanje sigurnog okruženja i obezbedivanje javnog reda I mira.

Njihov je zadatak je bio i da demilitarizuju tzv. Oslobodilacku vojsku Kosova, podržavaju medunarodne humanitarne napore i koordiniraju sa medunarodnim civilnim prisustvom.

Kfor saraduje I koordinira sa UN, EU i drugim medunarodnim akterima koji podržavaju razvoj stabilnog, demokratskog, multietnickog i mirnog Kosova.

O svim aktivnostima Kfora odlucuje Severnoatlantski savez u zavisnosti od situacije na terenu.

Najviše pripadnika Kfora na Kosovu imaju SAD, Nemacka, Italija, Francuka, Rusija, Ukrajina…

EULEX:

Odluka o aktiviranju misije EU na KiM doneta je u Briselu 16. februara 2008. I s pocetka je brojala 2.000 pripadnika.

Odluku o formiranju misije doneo je Savet ministara Evropske unije, a operativnom je postala u periodu od 120 dana.

Misija je zvanicno odobrena u ponoc, pošto nijedna od 27 clanica EU nije uložila prigovor na operativni plan misije.

Savet ministara je tada saopštio da je dokument o “zajednickoj akciji” misije EU na KiM, koja ce biti vodena u sklopu evropske bezbednosne I odbrambene politike usvojen "pisanim postupkom".

Inace, u tom dokumentu piše da ce misija EU na Kosovu imati blizu 2.000 clanova, i to 1.400 policajaca i pripadnika specijalnih snaga, kao i više stotina sudija, tužilaca i drugog osoblja.

Glavni zadatak EULEX-a je da obezbedi poštovanje multietnicnosti kroz funkcionisanje pravosuda i policije, baveci se posebno oblastima: Intervencija, u koordinaciji sa KFOR-om, u slucaju meduetnickih incidenata, posebno u srpskim enklavama;

zatim, delovanje radi obezbedivanja pravicne zastupljenosti kosovskih Srba unutar Kosovske policijske službe (KPS);

poboljšanje pravosudnog sistema i borba protiv nekažnjivosti, posebno u procesuiranju meduetnickih predmeta;

brzo i pravicno razrešavanje sporova vezanih za vlasnicka pitanja, pri cemu ce se posebna pažnja voditi o neutralnosti organa zaduženih za to pitanje;

borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i fenomena mafije;

te borba protiv “prekogranicnog” šverca oružja koje doprinosi destabilizovanju Kosova i širenju osecaja nesigurnosti u srpskoj zajednici.

EULEX je prema osnovnom dokumentu trebalo da preuzme I sistem za zavodsko izvršenje sankcija, kako bi se osiguralo da se opasni kriminalci pravilno cuvaju.

U tacki 4. Osnovnog dokumenta stoji da misija nece ciniti ništa na štetu interesa i aspiracija srpske zajednice.

Navodi se da ona ne prejudicira status Kosova, te da je aktivno ucešce Srba na Kosovu nužno za uspeh misije, koja je u osnovi zamišljena sa idejom da im omoguci normalne uslove za život.

Uspostavljanju misije EULEX se protivila tadašnja Vlada Srbije, sa argumentom da je osnovana bez jasnog pravnog osnova, koji jedino može da pruži Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Pravno-policijska misija EULEX na terenu je zamenila misiju UN, ali sa drugacijim zadacima.

Tada je objašnjeno da EULEX od UN preuzima drugacije zadatke, odnosno da se ne radi o prenosu sa UN na EU, vec sa UN na vladu na Kosovu.

EULEX bi trebalo da je fokusiran na pravosude, sa naglaskom na pracenju procesa "osetljivih krivicnih dela", odnosno ratnih zlocina u regionu.

Sve predmete nad kojima EULEX više nema nadležnosti od 15. aprila 2014. rešavaju kosovski pravosudni organi.

EULEX-ove sudije i tužioci su I dalje deo kosovskih institucija i rade u skladu sa kosovskim zakonima.

Aktuelna šefica Misije EU je Alexandra Papadopulu.

Na zvanicnoj stranici ove misije piše da je EULEX u potpunosti posvecen ukljucivanju ljudskih prava i rodne perspektive i standarda za rodnu ravnopravnost u sve svoje aktivnosti, kako unutar misije, tako i u radu sa kosovskim institucijama.

(Agencije)