Dačić u SB UN: Bolje recite 'nećemo Briselski sporazum'

Njujork -- Šef srpske diplomatije Ivica Dačić pozvao je članice SB UN da ne relativizuju pitanje nesprovođenja Briselskog sporazuma tvrdnjom da su za to sve strane krive.

"Bolje da se kaže 'nećemo da realizujemo Briselski sporazum' i u tom smislu očekujem i vaše objektivno sagledavanje stanja, a ne relativizaciju", rekao je Dačić.

Kako je naveo, on je pre četiri godine potpisao taj sporazum sa Hašimom Tačijem, a prošlo je previše da bi stajali bilo kakvi argumenti za neispunjavanje preuzetih obaveza.

"Ja sam potpisao taj sporazum i znam da uvek ima milion razloga za izbegavanje ispunjavanja preuzetih obaveza, ali četiri godine su predug period da postoje čvrsti argumenti za to. Srbija će ispuniti sve što je potpisano, mi smo ga zato i potpisali", rekao je Dačić u svom govoru.

Dačić je u govoru na sednici SB UN o izveštaju generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a i situaciji na Kosovu rekao i da će Beograd nastaviti da konstruktivno i odgovorno učestvuje u dijalogu, ali da sa strane Prištine nailazi na kontinuiranu opstrukciju i izostanak političke volje za postizanje istinskog napretka na planu normalizacije odnosa.

Dačić je pozvao SB UN, ali i EU i međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Prištinu kako bi se formirala ZSO.

"Sprečavanje formiranja 'vojske Kosova' jasno je pokazalo da Priština i te kako može da prihvati sugestije međunarodne zajednice", rekao je Dačić.

Govoreći o Srbima nestalim, ubijenim i proteranim sa teritorije KiM, Dačić je upitao zašto se o njima više ne govori u izveštajima SB UN i da li se na taj način legitimizuje ta činjenica.

"Da li to znači da se ovde misli da istorija počinje od trenutka jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova?", upitao je Dačić.

Kako je rekao, Srbija je za trajno rešenje.

"Do njega možemo doći samo uvažavanjem legitimnih interesa i Srba i Albanaca. To da neko dođe i kaže 'ovo je nova država', a da ne pita ništa državu u kojoj je, jeste nešto što, ako se ustanovi kao međunarodno pravo, može razbiti svaku od naših zemalja", rekao je Dačić.

Dačić je rekao i da predstavnici Prištine na sednici nisu Kosovari, već Albanci.

"Ovde nije reč o pravu naroda na samoopredeljenje. Koleginica Čitaku nije Kosovarka, nego Albanka. Ona ima svoju državu, to je Albanija. Reč je o nacionalnoj manjini koja živela na teritoriji Srbije i Jugoslavije, koja je stvorila novu državu. Mi želimo i o tome da razgovaramo, ali ako nemate o čemu sa nama da razgovarate, slobodno radite šta hoćete, ali nemojte da zovete Srbiju", rekao je Dačić.

Dačić je poručio i da je Srbija čvrsto opredeljena za dijalog Beograda i Prištine i veruje da je potreban ozbiljan i odgovoran pristup, hrabar i realan, sa pogledom u budućnost, što potvrđuje i inicijativa predsednika Aleksandra Vučića za otvaranje unutrašnjeg dijaloga o KiM.

On je upozorio na ogromnu političku nestabilnost na Kosovu i na činjenicu da nema napretka kada je reč o uspostavljanju ZSO.

Obraćajući se članicama Saveta bezbednosti UN, Dačić je istakao da je ključno da dijalog bude zasnovan na obostrano prihvatljivim rešenjima za sva otvorena pitanja, bez prejudiciranja budućeg statusa KiM i uz puno poštovanje rezolucije SB UN 1244.

Prema njegovim rečima, pozitivni rezultati ostvareni u dijalogu pokazuju da on nema alternativu, ali i da je neophodno snažnije liderstvo posredničke strane u obezbeđivanju primene do sada postignutih dogovora.

"Iskazana posvećenost otpočinjanju nove faze dijaloga na najvišem nivou i davanje novog podsticaja dijalogu zahtevaće iskrenu opredeljenost obeju strana za postizanje kompromisa, koja je do sada izostajala na strani Prištine, kao i promenu svesti tako da se svaki dogovor ne doživljav kao nečiji poraz", kaže Dačić.

Izvesnu nadu da je moguć skori nastavak dijaloga uliva izjava nakon neformalnog sastanka predsednika Aleksandra Vučića, Hašima Tačija i visoke predstavnice EU Federike Mogerini 3. jula o „posvećenosti otpočinjanju nove faze dijaloga" i važnosti implementacije do sada postignutih dogovora.

Komenatrišući nameru Prištine za članstvo u Unesko i Interpolu, Dačić kaže da su to jednostrani potezi kojim se krši Povelja UN i važeća rezolucija i imaju negativan uticaj na dalji tok dijaloga koji se nalazi u osetljivoj fazi.

Imajući u vidu brojna uništena i oskrnavljena pravoslavna groblja, o čemu je iscrpno pisala Misija OEBS na KiM, najave iz Prištine u vezi sa mogućim obnavljanjem zahteva „Kosova" za članstvo u Unesku su, u najmanju ruku, neshvatljive, ocenio je Dačić.

"Ukazujem ponovo da takvi jednostrani potezi predstavljaju kršenje Povelje UN i važeće rezolucije SB UN 1244 (1999), kao i da nastojanja Prištine u pravcu ostvarivanja članstva u različitim međunarodnim organizacijama imaju negativan uticaj na dalji tok dijaloga koji se nalazi u osetljivoj fazi. Poslednji takav primer predstavlja zahtev 'Kosova' za članstvo u Interpolu", kaže on.

Taj zahtev se, navodi Dačić, ne može podvesti pod navodna nastojanja da se unaprede kapaciteti Kosova za borbu protiv kriminala i terorizma i stvore institucionalne pretpostavke da se i ovaj prostor uključi u razmenu informacija iz domena nadležnosti Interpola, jer je to već obezbeđeno kroz delovanje Kancelarije za vezu UNMIK.

"Pomenuti zahtev je samo još jedan u nizu pokušaja Prištine da kroz zloupotrebu i politizaciju rada međunarodnih organizacija afirmiše svoju jednostrano proglašenu nezavisnost", ističe šef diplomatije.

Napominjući da je period pokriven Izveštajem generalnog sekretara u velikoj meri bio je obeležen izbornim aktivnostima, Dačić ukazuje da su u tom periodu uočljivi bili pritisci i praksa zastrašivanja srpske zajednice, praćeni ugrožavanjem bezbednosti njenih pripadnika, a sve sa ciljem da se razbije jedinstvo srpskog glasačkog korpusa.

"Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da uspeh koji je Srpska lista ostvarila na izborima predstavlja potvrdu političkog jedinstva Srba na KiM i garant kontinuiteta konstruktivne politike kada se radi o odbrani njihovih interesa", kaže on.

"Aktuelni zastoj u formiranju prištinskih institucija, međutim, predstavla razlog za zabrinutost, naročito kada je u pitanju nastavak dijaloga Beograda i Prištine", ističe Dačić, navodeći da u Srbima nije problem ali da će Beograd imati konstruktivnu ulogu.

On naglašava da posebno brine javno obraćanje Ramuša Haradinaja, jednog od kandidata za premijera 'Kosova', po povratku na KiM iz Francuske, u kome, obraćajući se „neprijatelju Srbiji", preti „da će im biti urađeno gore nego što je bilo pre".

"Ponovo apelujem na međunarodnu zajednicu i pravosudne institucije na KiM da ne smeju ostati nemi pred ovakvim govorom mržnje i pretnjama novim etničkim čišćenjem preostalih Srba", upozorava Dačić.

On podseća na zapaljive izjave albanskih političkih lidera o stvaranju tzv. "velike Albanije", koje dodatno ugrožavaju proces pomirenja i normalizacije odnosa.

"Srbija pozdravlja svaki podsticaj međunarodne zajednice za obnavljanje dijaloga, ali se time, suštinski, time relativizuje odgovornost prištinske strane koja je bila ta koja je jednostrano prekinula dijalog", primećuje šef srpske diplomatije.

I dalje nema napretka u implementaciji postignutih dogovora o Zajednici srpskih opština i pravosuđu, iako dogovor o uspostavljanju ZSO predstavlja centralni deo Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa i ključno pitanje za opstanak srpskog naroda na KiM, naveo je on.

Stav prištinskih institucija jasno pokazuje da je neophodan snažan pritisak SB UN, EU i međunarodne zajednice na Prištinu kako bi izvršila preuzete obaveze i kako bi se najvažniji element normalizacije odnosa - formiranje ZSO, konačno realizovao, poručuje Dačić.

"Sprečavanje formiranja 'vojske Kosova' jasno je pokazalo da Priština i te kako može da prihvati sugestije međunarodne zajednice", naveo je on.

Dačić je ponovio da istinskog pomirenja ne može biti bez procesuiranja svih zločina, bez izuzetka, kao i bez spremnosti za suočavanje sa odgovornošću za ratne zločine u sopstvenim redovima.

"Činjenica da još nema nijednog pravosnažno osuđenog za oko 1.000 ubijenih Srba, u periodu posle završetka sukoba do danas, jasno svedoči da pravosuđe na KiM nije u stanju da obavi taj posao", kaže Dačić i navodi, kako kaže, porazan podataka za prvu polovinu 2017. godine prema kojima je zabeleženo ukupno sdamo 218 dobrovoljnih individualnih povrataka predstavnika manjinskih zajednica.

Imajući u vidu da je Specijalni sud za ratne zločine sada potpuno operativan i da ne postoje pravne prepreke za podizanje optužnica, očekujem da će protiv svih osumnjičenih za ratne zločine počinjene nad Srbima i drugim nealbancima na KiM biti pokrenuti kredibilni sudski procesi i da će svedoci dobiti adekvatnu sudsku zaštitu, istakao je Dačić.

Dačić je upozorio članice Saveta bezbednosti da to telo ne sme da zaboravi Srbe prognane sa Kosova i da ne pozivaju olako druge zemlje da priznaju jednostranu nezavisnost Kosova, jer time vređaju Srbiju.

"Srpski narod nije došao na Kosovo kao kolonijalna sila, već je tamo živeo vekovima. U slučaju Kosova ne radi se o pravu naroda na samoopredeljenje. Ne postoji narod Kosova. Radi se o nacionalnoj manjini koja je tamo živela. To može zadesiti svaku od vaših država i nemojte tako olako pozivati da ostali priznaju Kosovo, jer znate da time vređate Srbiju", rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu.

On je podsetio da Srbija nije dovoljno velika država da bi je se plašili, ali da je učestvovala u formiranju UN i podsetio na njene zasluge u dva svetska rata.

"Zbog svega toga ostajemo verni principima poštovanje teritorijalnog integriteta", poručio je šef srpske diplomatije.

"Očekujem da će (Vljora) Čitaku ponovo iznositi podatke koji treba da dokumentuju priče o genocidu i etničkom čišćenju, pa molim generalnog sekretara UN i šefa Unmika da svaki put u izveštaju ne zaborave proterane građane Kosova", rekao je Dačić, zapitavši šta znači to da se oni više ne pominju pred SB UN, a zna se podatak da se od 1999. vratilo svega 1,9 odsto proteranih Srba.

"Srbi su na Kosovu živeli vekovima, to potvrduju crkve, od kojih su četiri pod zaštitom Uneska. Nije u redu da se smejete gospođo Čitaku, pokažite jedan vaš spomenik iz tog perioda, pa ću i ja da se smejem", rekao je Dačić.

Podsetio je da je proterano 200.000 Srba sa Kosova.

"Da li mislite da to više ne treba da se pominje i da je to legitimizirano time što se to desilo? Hoće li iko pomenuti potrebu da se Srbi vrate. Statistika je porazna. Ako je bilo genocida, to znači da sada Albanca treba da ima manje", rekao je Dačić.

On je naveo da je prema popisu iz vremena SFRJ u Prištini bilo 43.885 Srba, a da ih je prema popisu iz 2011, ostalo samo 430.

"To je 100 puta manje za 30 godina. Pa da li je to etničko čišćenje i genocid nad Albancima ili nad Srbima? U Uroševcu sada ima 32 Srba, 600 puta manje nego ranije, u Podujevu ih bilo 2.242, a danas 12, što je 200 puta manje. U Prizrenu, gde sam rođen, ih je ranije bilo 11.650, 2011 - 231, a danas samo 27. Svaki kometar je suvišan i zato molim vas da više ne koristite te lažne činjenice da ste žrtve etničkog čišćenja. Ko je kriv za zločine neka odgovara, ali najveće žrtve su Srbi", rekao je Dačić.

_______________________________________________________________


Iako nikada nisam imao ni izbliza dobro mišljenje o Dačiću ovom zgodom je zaista briljirao.

Ne pamtim da je ikada imao ovako dobar nastup.

 

I kao i uvek jednostrana prica. Kako ga uzeti ozbiljno ako ste strani politicar

Danas je Dačić bio naročito inspirisan.

_____________________________________________________


Žustra raspava Dačića i Čitaku: Sile, duboko pogađate Srbe

Njujork -- Na kraju sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu razvila se žustra rasprava između Ivice Dačića i kosovske ambasadorke u SAD Vljore Čitaku.

Dačić je tom prilikom zapadnim zemljama poručio da pogađaju srpski narod zalaganjem za ukidanje UNMIK-a.

"Čitaku je uvredila sednicu rekavši da je ovo jedna šarada... Mnogo više me brine to što su SAD, Britanija i Francuska očigledno usaglasile stav sa Kosovom oko potrebe okončanja Misije UN na Kosovu", rekao je Dačić.

On je postavio pitanje kako onda te sile mogu da kažu da žele da budu partner Srbije.

"Da li će neko ikada ovde spomenuti više od 200.000 Srba koji su proterani, a vratilo se 1,9 procenata njih? Mislite li da to više ne treba spominjati?", upitao je prvi potpredsednik Srbije.

Podsetivši da je 1981. u Prištini živelo 43.000 Srba, upitao je: "Gde su danas? Hoćete li reći - u redu je, više ih nema, više nećemo da se okupljamo i o tome pričamo?".

"Vi jeste velike sile, ali ovim duboko pogađate srpski narod. I srpske žrtve traže pravdu, isto kao i albanske i sve druge", istakao je Dačić, dodavši da "ako neko misli da je situacija na Kosovu rešena, onda živi u dubokoj i debeloj zabludi".

Takođe je poručio da "ako neko misli da je dovoljno da neko izvrši jednostranu secesiju i da je problem rešen, i da ste time što priznate jednu zemlju završili posao, onda ste zaboravili istoriju".

Podsetivši da su Francuska i Srbija strateški partneri, upitao je da li je logično da predstavnica te zemlje u UN nastupa kao na današnjoj sednici.

"Ne želim da se vašim zemljama dogodi ono što se Srbiji desilo. Mi sigurno nećemo izazvati rat. Ako mislite da ovo više ne treba da se održava, donesite onda tu odlulku, predložite da se ukine rezolucija 1244", naglasio je Dačić.

On je, istovremeno, izrazio uverenje da su velike sile svesne da takva odluka ne može proći u SB UN.

"Nemojte vređati Srbiju. To je jedna ponosna zemlja koja vam je mnogo pomogla, između ostalog, i u uspostavljanju UN, za razliku od nekih drugih koji su Hiltera dočekivali cvećem", zaključio je Dačić.

Odgovarajući na njegovu izjavu, Čitaku je rekla da SB UN "nije mesto za diskusiju o nacionalnim identitetima, niti o tome ko je prvi bio na Balkanu, ko je došao u sedmom veku...".

"Ja sam etnička Albanka i ponosna građanka Kosova. Ti identiteti odlično koegzistiraju i jedan ne isključuje drugi", istakla je ona, nakon što je Dačić tokom govora rekao da Čitaku nije Kosovarka, već Albanka i da narod Kosova ne postoji..

Ona je rekla i da je "Kosovo imalo granice mnogo pre nego što će steći državnost", tvrdeći da je nezavisnost Kosova "prozvod raspada Jugoslavije, pri čemu nije jedini, i to nije secesionistički pokret".

Dok je Čitaku govorila, Dačić je često osporavao njene tvrdnje i pokušavao da je prekine.

_____________________________________________________

A i činjenica da je ovo lice Čitaku kompletni mentol mu je išla na ruku.

Dobar.

Pala berba ušiju i to ozbiljna.

A ovako nešto se javno odavno od srpskih političara nije čulo.

Ovaj svet je strasno mesto. nije dosta sto su srbi sa kosova morali da prezive sve strahote nego treba da ih brani dacic. Covek koji je bio portparol stranke koja je unistila srbiju i izazvala rat. Djubre licemerno.
Ta debela pizda ce nekome da govori sta je?
Pa ocemo li isplivati iz govana ikad?

Sad ako cela medjunarodna zajednica ne kapitulira, neci nikad. Nek im je rekao.

P.S. Bolje da se pokrije usima, i sakrije u misiju rupu da vise ne proviriva napolje, jer je on kao i sef mu ispod lipe, a i mnogi drugi, krivi za to sto se desilo. kako samo moze da bude toliko licemeran, gde su nestali srbi, jos to moze da pita, sto ne pita ako mu je stalo do kosova, gde su nestali srbi i albanci?
govedo jedno prostacko.

Burno na SB UN; Rusija: Pričate nam o divnom Kosovu, a...

Njujork -- Predstavnici zapadnih zemalja, stalnih članica SB UN, ponovo su insistirali da se postepeno smanji prisustvo i budžet Misije UN na Kosovu, a potom i ukine.

Osim toga, oni su tražili i da se prorede sednice posvećene radu UNMIK-a i situaciji na Kosovu.

Za postepeno smanjenje obima i, na kraju, ukidanje UNMIK-a i smanjenje budžeta Misije, na sednici SB UN založili su se predstavnici SAD, Britanije, Francuske i Japana, a takav stav prethodno je izrazila ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitak.

Tome su se uz Srbiju oštro usprotivile Rusija i Kina.

__________________________________________

U slučaju da Zapad uspe da eliminiše Umnik sa Kosova očekujem da će njegovu ulogu preuzeti ruski mirovnjaci.

Srbi u GT Hrvatskoj potpuno nestali, Srbima iz RS Zapad ne dopušta samoopredeljenje, Srbima u CG zabranjeno dvojno državljanstvo, Srbima na okupiranom Kosovu preti konstantan progon...

Mislim da je bilo dosta uskraćivanja apsolutno svih prava Srbima od strane Zapada a uz svesrdnu pomoć balkanskih plemena koja otimaju teritorije na kojima su živeli i žive Srbi - genocidom i etničkim čišćenjem.

najmanje sto srbima odgovara to je smanjenje broja mirovnjaka
upravo ti mirovnjaci su jedina prava  sigurnost
srbima na kosovo i metohiji...

nase bezbjedosnosne sluzbe dole ne mogu da urade nista...
kosovska policija nece uraditi nista da zastiti srbe...
narod se sam ne moze zastitit...
tako da....

dok je ovakva situacija i dok traju pregovori ... smanjenje pripadnika mirovnih snaga ili totalno povlacenje istih
to je vise nego neprijateljski potez prema srbima ....


dacic ko dacic....
oduvijek je radio ovakve stvari...i na svakom mjestu je branio i srbiju i kosovo i republiku srpsku...
i uvijek je bio  klasicni pregovaracki  'pit bul' ....

a sem toga...godinama unazad on prica o razgranicenju
kao o jedinom normalnom resenju...na kim...

mada je to sve uzalud....
bice onako kako odrede dzukele briselske...
mimo onoga sto su oni zamislili...nece se moci mnogo toga uciniti...

prioritet je zso...i treba  insistrirati na zso...i treba  spasiti sta se moze ....
i obavezno traziti garancije od svih ucesnika za srpske svetinje

posle treba probati i  izvuci nekakvu nadoknadu stete za srpsku imovinu na dijelu kosova koji bi eventualno pripao siptarima...
ne mogu oni tek tako uzurpirati imovinu...srbije...
i sav taj novac treba uloziti u razvoj dijela  kosova koji ce pripasti srbiji...

i naravno ....obavezno ih zastitit po svakom pitanju....

mada i podjela kosova povlaci mogucnost odredjene nestabilnosti i u bosni i u crnoj gori a posebno u makedoniji...

tako da....
plasim se da i od toga nece biti nista....

mozda je nekakvo privremeno resenje koje strancima odgovara a odgovara i siptarima i svima sem srbima
je model ove nakaradne bosne i hercegovine....
mozda ce osnovati zso ali u okviru kosova

na to vucic i dacic nece pristati sigurno...
ali ima onih koji hoce...

Onim srbima iz enklava po kosovu bi srbija mogla da ponudi imanja u srbiji besplatno

Дачић левичарска курва ... ко још верује комуњарама.

Vi, gospodo Srbi, niste u stanju da živite u miru jedni sa drugima, nego se grizete kao besni psi, a hteli ste da naterate druge da žive u miru sa vama! Niste bili u stanju da asfaltirate puteve i obezbedite zavoje za bolnice u Srbiji bez pokrajina, a hteli ste da je proširite na severu do Ogulina, a na jugu do Egejskog mora. Niste u stanju da zaustavite rat Kitaj Goroda i Euro mahale, a naumili ste da se nacionalno pomirite sa Bošnjacima i Albancima...

Basara

Sta reci, nego Bravo

bas to. gnjida je sa osmehom potpisao briselski sporazum pa se sad kurci tamo gde ga niko nista ne pita vec se trazi da isporuci sta je dogovorio. taj debeli gmaz treba da je u zatvoru. slucajno znam kako prima tompuse u vrednosti od 3000eur za svoje usluge i gde mu je zena na platnom spisku iako firmu u zivotu nije videla. a to je samo sitnica u odnosu sta sve radi mogu da zamislim.
jebite si mater svi koji glasate za tog gmaza.
i za vucica isto.

 

Boze svasta.

Ako zaita neko misli da su Albacni,Hrvati i Muslimani u celoj prici oko rasapda Jugoslavije nevinasca i da postoji jedna prica, jedna strana i jedna istina..pravac Laza Lazarevic.

A gde je rekao da su nevinasca?

A gde sam ja reko da je on reko da su nevinasca ?

Pa ko misli da su nevinasca?

samo samo...

Ko sve i zašto nadgleda KiM?

Na Kosovu i Metohiji su u ovom trenutku prisutne i aktivne tri medunarodne misije - Ujedinjenih nacija ( UNMIK), NATO saveza (Kfor) i Evropske unije (EULEX).

   

Sve one prisutne su na KiM sa razlicitim mandatom, sastavom i - uspehom.

Odmah nakon okoncanja sukoba u toj pokrajini, 1999. godine, uspostavljeni su UNMIK i Kfor, a 2008. i EULEX, i sve, bar formalno, deluju u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, koja je bila kompromis SAD, odnosno zapada, i Rusije.

U poslednje vreme neformalno, a u sredu, na sednici Saveta bezbednosti UN i izricito, zapadne zemlje traže okoncanje misije svetske organizacije, dok se ostale dve misije, EU i NATO, u ovom trenutku još ne dovode u pitanje.

Koji je mandat tih misija i u kakvom sastavu deluju?

UNMIK:

Mandat Misije privremene uprave UN na Kosovu i Metohiji definisan je kao pomoc u uspostavljanju uslova za miran i normalan život svih gradana Kosova i stabilnost regiona Zapadnog Balkana.

UNMIK je statusno neutralna, civilna misija.

Nekada je brojala 15.000, a danas ima oko 380 pripadnika.

Predvodi je Specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN, koji ujedno obezbeduje i koordinisan pristup medunarodnog civilnog prisustva, a deluje u skladu s Rezolucijom 1244, ukljucujuci OEBS, misiju koja je zadržala status "stuba" UNMIK-a, zaduženog za izgradnju institucija, kao i misiju EU za vladavinu prava, EULEX, koja je ustanovljena na osnovu iste rezolucije i deluje pod opštom nadležnošcu UN.

Nakon jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti, vlasti u Prištini neprestano traže ukidanje UNMIK-a, zbog namere da se uclane u medunarodne organizacije UN i Interpol.

UNMIK je, naime, u ovom trenutku jedina veza Prištine sa Interpolom.

Priština, naime, smatra da UNMIK više nema ni funkciju, ni cilj, te da se bespotrebno troše milioni na njeno održavanje.

S tim se, medutim, ne slaže Rusija.

Specijalni izaslanik odnosno šef UNMIK-a u Prištini je Zahir Tanin, koji u svakoj prilici istice da ce ta misija na Kosovu ostati “onoliko koliko SB UN to bude želeo”.

Tanin je imenovan za specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN na KiM 19. avgusta 2015.

UNMIK je bio na meti kritika Prištine takode i zbog toga što je ta misija nakon rata dopustila Srbiji da na Kosovu uspostavi svoje paralelne strukture.

UNMIK je u razdoblju od jula 1999. do novembra 2008. godine bio odgovoran za vodenje istraga i krivicno gonjenje za teške zlocine, ukljucujuci ratne zlocine.

Medunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava, Amnesti internešenel je medutim ocenio da je UNMIK propustio da sprovede neke nezavisne istrage o zlocinima nad Albancima, te otmicama Srba, Roma i drugih.

Amnesti internešenel je tada ustanovio I da istrage, cak i kada su vodene, nisu bile temeljne, kao i da su, u nekim slucajevima, zatvarane bez nekog ociglednog razloga ili zbog politicke svrsishodnosti.

Nerešene predmete UNMIK-a je 2008. preuzela misija EULEX.

Misija UN je takode kritikovana da je ometala izgradnju albanskih kuca u severnom delu Mitrovice.

Medu državama ciji su pripadnici u sastavu UNMIK-a u vojnom statusu su, na primer, Cceška Republika, Poljska, Republika Moldavija, Rumunija, Turska i Ukrajina, dok policijsko osoblje dolazi iz Austrije, Bugarske, Madarske, Nemacke, Italije, Ruske Federacije, Turske i Ukrajine.

UNMIK cine agencije, fondovi, programi i podružnice UN, koji su grupisani pod koordinisanim okriljem Tima UN.

UNMIK podržava primenu sporazuma izmedu Beograda i Prištine, a glavni cilj u narednom periodu je, kako je planirano, jacanje formalnih i neformalnih kanala komunikacije izmedu vlasti na svim nivoima i medu svim zajednicama na Kosovu.

Kfor:

Kfor je misija NATO, a na KiM je predstavljaju medunarodne mirovne snage, pod vodstvom Alijanse, sa zadatkom cuvanja reda i mira, odnosno stvaranja sigurnosti na Kosovu nakon kosovskih sukoba i povlacenja jugoslovenskih, odnosno srpskih snaga.

Aktuelni komandant Kfora je general-major Djovani Fungo.

Pocetkom februara, aktuelni predsednik Srbije, tada premijer, Aleksandar Vucic sastao se u Beogradu sa komandantom Saveznicke (NATO) komande za operacije, generalom Filipom Bridlavom.

Sagovornici su se tada, kako je saopšteno iz Vlade Srbije, saglasili da medunarodne mirovne snage na KiM pod vodstvom NATO imaju kljucnu ulogu u zaštiti srpskog naroda

Vucic je komandantu Bridlavu preneo zadovoljstvo dobrom saradnjom sa Kforom, i istakao da Kfor ima kljucnu ulogu u zaštiti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao garant njihove bezbednosti i u ocuvanju stabilnosti u regionu.

General Bridlav je potvrdio da ce Kfor i ubuduce odgovorno ispunjavati svoje obaveze u ocuvanju bezbednosti na Kosovu i Metohiji.

Bridlav je, inace, potom boravio na u Prištini, a nakon razgovora sa komandantom Kfora ponovio je stav da ce misija NATO na KiM ostati sve dok bude trebalo.

Kfor je na KiM ušao 12. juna 1999.

Nema preciznih informacija o broju pripadnika misije NATO na KiM.

Prema nekim informacijama, Kfor trenutno broji oko 7.427 vojnika, dok na zvanicnoj stranici Misije piše da ih je sada 4.600 i da dolaze iz 31 zemlje..

Na svom vrhuncu Kfor je brojao 50.000 vojnika iz 39 razlicitih država - clanica i neclanica NATO.

U aprilu 2007. je Kfor, prema podacima sa službene stranice, imao 16.000 pripadnika iz 34 države.

Kfor ima mandat da doprinose sigurnom i bezbednom okruženju, da podržava i koordinira medunarodne humanitarne napore i civilno prisustvo i podrži razvoj stabilnog, demokratskog, multietnickog i mirnog Kosova, kao I da podrži razvoj Kosovskih snaga bezbednosti.

Kfor je osnovan nakon NATO agresije, koja je trajala 78 dana, na tadašnju SRJ, s ciljem svrgavanja sa vlasti tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševica.

Prvobitni Kfor je imao zadatak da spreci obnavljanje neprijateljstva, uspostavljanje sigurnog okruženja i obezbedivanje javnog reda I mira.

Njihov je zadatak je bio i da demilitarizuju tzv. Oslobodilacku vojsku Kosova, podržavaju medunarodne humanitarne napore i koordiniraju sa medunarodnim civilnim prisustvom.

Kfor saraduje I koordinira sa UN, EU i drugim medunarodnim akterima koji podržavaju razvoj stabilnog, demokratskog, multietnickog i mirnog Kosova.

O svim aktivnostima Kfora odlucuje Severnoatlantski savez u zavisnosti od situacije na terenu.

Najviše pripadnika Kfora na Kosovu imaju SAD, Nemacka, Italija, Francuka, Rusija, Ukrajina…

EULEX:

Odluka o aktiviranju misije EU na KiM doneta je u Briselu 16. februara 2008. I s pocetka je brojala 2.000 pripadnika.

Odluku o formiranju misije doneo je Savet ministara Evropske unije, a operativnom je postala u periodu od 120 dana.

Misija je zvanicno odobrena u ponoc, pošto nijedna od 27 clanica EU nije uložila prigovor na operativni plan misije.

Savet ministara je tada saopštio da je dokument o “zajednickoj akciji” misije EU na KiM, koja ce biti vodena u sklopu evropske bezbednosne I odbrambene politike usvojen "pisanim postupkom".

Inace, u tom dokumentu piše da ce misija EU na Kosovu imati blizu 2.000 clanova, i to 1.400 policajaca i pripadnika specijalnih snaga, kao i više stotina sudija, tužilaca i drugog osoblja.

Glavni zadatak EULEX-a je da obezbedi poštovanje multietnicnosti kroz funkcionisanje pravosuda i policije, baveci se posebno oblastima: Intervencija, u koordinaciji sa KFOR-om, u slucaju meduetnickih incidenata, posebno u srpskim enklavama;

zatim, delovanje radi obezbedivanja pravicne zastupljenosti kosovskih Srba unutar Kosovske policijske službe (KPS);

poboljšanje pravosudnog sistema i borba protiv nekažnjivosti, posebno u procesuiranju meduetnickih predmeta;

brzo i pravicno razrešavanje sporova vezanih za vlasnicka pitanja, pri cemu ce se posebna pažnja voditi o neutralnosti organa zaduženih za to pitanje;

borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i fenomena mafije;

te borba protiv “prekogranicnog” šverca oružja koje doprinosi destabilizovanju Kosova i širenju osecaja nesigurnosti u srpskoj zajednici.

EULEX je prema osnovnom dokumentu trebalo da preuzme I sistem za zavodsko izvršenje sankcija, kako bi se osiguralo da se opasni kriminalci pravilno cuvaju.

U tacki 4. Osnovnog dokumenta stoji da misija nece ciniti ništa na štetu interesa i aspiracija srpske zajednice.

Navodi se da ona ne prejudicira status Kosova, te da je aktivno ucešce Srba na Kosovu nužno za uspeh misije, koja je u osnovi zamišljena sa idejom da im omoguci normalne uslove za život.

Uspostavljanju misije EULEX se protivila tadašnja Vlada Srbije, sa argumentom da je osnovana bez jasnog pravnog osnova, koji jedino može da pruži Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Pravno-policijska misija EULEX na terenu je zamenila misiju UN, ali sa drugacijim zadacima.

Tada je objašnjeno da EULEX od UN preuzima drugacije zadatke, odnosno da se ne radi o prenosu sa UN na EU, vec sa UN na vladu na Kosovu.

EULEX bi trebalo da je fokusiran na pravosude, sa naglaskom na pracenju procesa "osetljivih krivicnih dela", odnosno ratnih zlocina u regionu.

Sve predmete nad kojima EULEX više nema nadležnosti od 15. aprila 2014. rešavaju kosovski pravosudni organi.

EULEX-ove sudije i tužioci su I dalje deo kosovskih institucija i rade u skladu sa kosovskim zakonima.

Aktuelna šefica Misije EU je Alexandra Papadopulu.

Na zvanicnoj stranici ove misije piše da je EULEX u potpunosti posvecen ukljucivanju ljudskih prava i rodne perspektive i standarda za rodnu ravnopravnost u sve svoje aktivnosti, kako unutar misije, tako i u radu sa kosovskim institucijama.

(Agencije)