Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 0 gostiju pregledaju ovu temu.
Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
1 ... 19 20 22 23 ... 25
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Да се не заборави *Tema sadrži uznemiravajuće slike*  (Pročitano 121903 puta)
Poznata licnost


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 3324
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.14
mob
Samsung 
Edit by niko79:

Kao prvo...
Nemoj da koristis takav recnik... Smile
Kako ocekujes da tebe neko ispostuje,a na tome stalno insistiras,kad im kazes "rvati" i to uporno i u vise navrata???



« Poslednja izmena: 25. Apr 2008, 12:35:01 od niko79 »
IP sačuvana
social share
Citat
Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat
Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 3324
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.14
mob
Samsung 




Citat
Edit by niko79:

Kao prvo...
Nemoj da koristis takav recnik... Smile
Kako ocekujes da tebe neko ispostuje,a na tome stalno insistiras,kad im kazes "rvati" i to uporno i u vise navrata???


Kao prvo...ili drugo...

Upravo primetih Niko, da tebi valjda smeta moj "recnik"  Smile
Sta ces...mozda nisu svi skolovani kao ti  Smile
Posebnu si paznju vidim, obratio na pojam RVATA, kazes da je vise puta ponavljam....
Smeta ti cesce "ponavljanje" ili sta konkretno  Smile Smile

I o kakvom je tu "postovanju" ili "nepostovanju" rec...doduse preciznije postavljeno pitanje..bilo bi:
A, na osnovu cega ti uopste smatras sebe kompetentnim da ocenjujes da li neko nekoga postuje ili ne?!  Smile

P.S.

Da ne bi doslo do zabune...jer si izbrisao jednu moju sugestiju koja se nije odnosila ni na kakvo licno postovanje, ili nepostovanje  Smile
Naime, u toj obrisanoj poruci, a koju si ti iskoristio kao povod da mi se obratis.... Predlozio sam nekom od prisutnih modova (veruj mi da ni u kom slucaju, tu tebe nisam imao u vidu Smile  )..da se ova tema lisi medjusobnih uvreda na relaciji Srbi - rvati
Jer sam bio misljenja...a to sam i u nastavku poruke i naveo, da postoji mnostvo tema na forumu, na kojima se mogu iskazivati "simpatije", odnosno "antipatije", medju istima ...
Gde si se ti tu nasao prozvan...verovatno je samo tebi jasno ..
IP sačuvana
social share
Citat
Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat
Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 3324
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.14
mob
Samsung 
3. 6. 5. Припадници српске националности који су из логора у Броду изво ђени на копање ровова на првој борбеној линији и за време борбених дејстава

Као што је раније наведено на подру чју Брода су у великом броју извођени припадници српске националности - логораши да копају ровове и то на првој борбеној линији, па чак и за време борбених дејстава.

Такво понашање према Србима, цивилима, логорашима, које је за последицу директно имало смрт већег броја лица и рањавање великог броја логораша - цивила припадника српске националности, а који су само стицајем срећених околности остали неповређени и у животу.

Међутим, сигурно је да је и у односу на њих у главама организатора таквих операција приликом којих је Србима - цивилима дата наведена улога - било присутно бар пристајање на њихову смрт .

Према досада прикупљеним доказима приликом копања ровова на првој борбеној линији на подручју Брода погинули су следећи Срби - логораши:

ДРАГИЋ ТОМИСЛАВ , из Доње Дубице, рођен 1949. године, од оца Срета;
СТАНКОВИЋ МИЛАН , из Новог Града, рођен 1952. године, од оца Стева;
МАРКОВИЋ МИЛАН , из Доње Дубице, рођен 1952. године, од оца Сима;
НИНКОВИЋ МИЛИВОЈЕ , рођен 1955. године у Трњаку, од оца Стева;
КРШИЋ СПАСОЈЕ , рођен 1943. године у Новом Граду, од оца Богдана;
ТОПИЋ СТЕВО , рођен 1942. године у Врбовачком Липику, од оца Михаила;
ШИШЉАГИЋ МИШО , из Новог Града, рођен 1967. године у Новом Граду, од оца Јована;
ЂУРИЋ ПЕТАР , чији ближи подаци у овом моменту нису познати;
БУМБИЋ МИША , од оца Рада, из Новог Града - Од жак;
СТАНИЋ МАРКО ,
ПАВИЋ ЈАДРАНКО , из Новог Града - Оџак;
БОРОЈЕВИЋ МИЛЕНКО , из Доње Дубице - Од жак.

ДОКАЗ: сведоци 365/94-4, 365/94-5, 365/94-7, 593/94-14, 55/95-5, 55/95-8, 55/95-9, 55/95-10, 55/95-11, 55/95-12, 55/95-16, 55/95-7, 55/95-22, 55/95-28, 55/95-43, 424/95-1, 424/95-2, 424/95-1, 424/95-6, 424/95-8, 424/95-9, 424/95-10, 424/95-11, 424/95-16, 424/95-19, 424/95-20, 424/95-21, 424/95-26, 424/95-27, 424/95-28, 424/95-30, 424/95-33, 424/95-34, 424/95-35, 424/95-36, 424/95-38, 424/95-42, 55/95-23, 191/94-11, 191/94-5, 280/95-64, 476/94-7.

3.6.5.1. Из садржине исказа више сведока произилази да је - за време док су логораши смештени у логор у насељу "Тулек" у Броду, обављали радове, копали ровове 9. јула 1992. године у селу Вишник, између Брода и Дервенте - убијен доктор Душан Марчета из Дервенте.

Тако сведок 438/94-9 саслушан пред истражним судијом Основог суда у Дервенти 15. 10. 1994. године изјављује:

"...У току боравка у том логору формиране су групе и извођени на копање ровова и изградњу фортификацијских објекта, као и пуњење врећа које служе за заштиту од борбених дејстава. Приликом обављања ових радова убијен је доктор Душан Марчета из Дервенте, који је иначе родом из Дрвара. Душан је убијен када су хрватски војници питали: "Да ли је неко из Дрвара?, па пошто се он јавио - они су га убили..."

Оваква смрт доктора Душана Мар чете из Дервенте не може се никако другчије квалификовати већ као класично убиство наравно, са свим елементима ратног злочина у функцији геноцида. Убиство само показује поред већ наведеног, коликом су ризику били изложени Срби - цивили смештени у логорима у Броду, а извођени ради копања ровова и извршења других радњи на прве борбене линије и то за време борбених дејстава .

3. 6. 6. Припадници српске националности, смештени у логорима у Броду који су приликом изво ђења на копање ровова рањени

3.6.6.1. Више припадника српске националности, логораша који су из логора у Броду одвођени на копање ровова за време интезивних борбених дејстава су били рањени, па и тешко повређивани.

То су:

<пЈУСТИФY"- сведок 593/94-13 из Новог Града - Оџак (рођен 1965. године) пред истражним судијом је изјавио да је за време боравка у логору у Броду у насељу "Тулек" одвођен на копање ровова и како је повређен. Изјављује:

"...За време копања ровова 26. септембра 1992. године на првој борбеној линији када је експлодирала једна граната, ја сам задобио седам рана у пределу леве и десне ноге, потиљачне кости и у пределу десне руке на два места. Том приликом хрватски војник ме је терао да пођем, а пошто ја нисам могао да се крећем он ме је са ножем убо у пределу ребара са десне стране према кичми..."

Истражни судија је констатовао у записнику да се код сведока виде посекотине у пределу ребара са десне стране према кичми у дужини од 3 см.

ДОКАЗ: сведок 593/94-13

- сведок 593/94-33 из Новог Гада - Од жак навео је пред истражним судијом:

"...Ја сам 5. октобра 1992. године када је био напад на Босански Брод од стране чувара са групом ухапшених Срба био истеран између борбених положаја Срба и Хрвата. И хрватска војска је пуцала на нас, тако да сам био рањен у потколеном делу леве ноге и натколеном делу десне ноге. Имао сам у натколеном делу и једну прострелну рану. Никакву лекарску помоћ, мени ни осталим рањеним, хрватски војници нису указивали, па су ране природним током зарасле. Од тих рана и данас осећам последице..."

ДОКАЗ: сведок 593/94-33 - оштеЋени;

- сведок 55/95-7 из Оџака сведочи:

"...Усташе су нас терале да копамо ровове и за време када су се одвијала борбена дејства. У групи у којој сам се налазио био је и мој отац који је на Зборишту за време копања ровова рањен у пределу стомака и леве ноге..."

ДОКАЗ: сведок 55/95-7;

- сведок 55/95-17 - оштећени из Новог Града - Оџак, налазећи се у логору у насељу "Тулек" у Броду, рањен је за време копања ровова у септембру 1992. године у Новом Селу - повређени су ми леви кук и лева рука, а иначе његов отац је погинуо за време копања ровова.

ДОКАЗ: сведок 55/95-17;

- сведок 55/95-27 - оштећени рођен 1970. године у Горњем Свилају сведочи о свом боравку у логору у насељу "Тулек" у Броду до октобра 1992. године и пред истражним судијом изјављује:

"...Из тог логора извођени смо на копање ровова у села Збориште, Колибе и Бјело Брдо, као и друга села. Приликом копања ровова крајем августа 1992. године за време борбених дејстава ја сам рањен у пределу леве плећке..."

ДОКАЗ: сведок 55/95-27;

- сведок 424/95-17 рођен 1967. године, из Новог Града - Оџак, за време док се налазио у логору у насељу "Тулек" извођен је на копање ровова за време борбених дејстава и крајем јула 1992. године у близини села Костреш тешко је рањен у пределу главе са десне стране.

ДОКАЗ: сведок 424/95-17;

- сведок 424/95-42 - рођен 1971. године, из Трњака - Оџак, за време док се налазио у логору "Тулек" извођен је на копање ровова и за време извођења борбених дејстава па је у јулу 1992. године рањен у Босанским Лужанима у пределу кичме.


ДОКАЗ: сведок 424/95-42;
« Poslednja izmena: 26. Maj 2008, 23:56:00 od Maks 78 »
IP sačuvana
social share
Citat
Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat
Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 3324
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.14
mob
Samsung 
4.

ЕТНИ ЧКО ЧИШЋЕЊЕ

4.1. УВОД
Убијање недужног цивилног српског становништва на целој територије бивше Републике Босне и Херцеговине, затим одвођење српског становништва - цивила у логоре који су само за њих били формирани, сасвим је сигурно нису били сами себи циљ. Те делатности имале су један далекосежнији циљ - циљ који је истовремено и својеврстан облик геноцида који је прописан у Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида у члану 2. под тачком ц. Према припадницима српске националности на целој територији бивше Републике Босне и Херцеговине почеле су и пре 1992. године припреме, а затим је почело и остваривање метода етничког чишћења према припадницима српске националности, о њиховом присиљавању да напусте територије на којима су живели. Етничко чишћење је било у функцији геноцида над припадницима српског народа.

Метод етничког чишћења територија на штету српског народа вршен је и на подручју општина Брчко, Орашје, Оџак и Брод (Босански Брод). Смишљено и организовано је сејан страх код Срба, како у погледу тога да ли очувати и елементарни физички интегритет, па до страха од будућности, ако остану на својим и вековним огњиштима. Вршени су многи злочини од стране припадника војних формација. Убијање цивила српске националности - само зато што су Срби, бројна силовања за чије су жртве женска лица одабрана по истом критеријуму, масовно одвођење, чак и целокупног српског становништва из појединих места, у логоре, уништавање или одузимање имовине Срба - све су то биле активности (уз још неке друге: уништавање културне баштине српског народа, верских објеката, културно-историјских споменика српскогнарода, гробаља) које су биле у функцији етничког чишћења Срба са тих подручја, а директно, све је то представљало истовремено и извршење геноцида над српским народом. Као једна од непосредних последица оваквог поступања је чињеница да је неколико стотина хиљада припадника српске националности са подручја бивше Босне и Херцеговине морало да напусти своја огњишта, а сразмерно, велики је број и припадника српске националности са подручја наведене четири општине који су морали то исто да учине.

У даљем тексту биће наведени неки конкретни подаци, неки догађаји који се односе на поступање према припадницима српске националности на подручју општина Брчко, Орашје, Оџак и Брод (Босански Брод).

4.2. БРЧКО

На овом месту поновиће се се делови из исказа које су дали сведоци 617/95-5 и 617/95-1, чији су искази пред истражним судијом наведени када је било речи о нападу хрватско-муслиманских оружаних јединица на дан 11. јуна 1992. године на село Босанска Бијела - како у вези односа који су постојали пре почетка рата, тако и о околностима које су очигледно водиле ономе што се односило на припаднике српске националности током 1992. године и даље.

Наиме, из исказа ова два сведока сагледавају се и околности и услови који су довели до етничког чишћења Срба не само из наведеног села већ и из других села - места са подручја општине Брчко, па у даљем тексту неће бити потребе да се у вези тих околности врше понављања и за друга места.

Подсећа се:

Сведок 617/95-5 изјавио је пред истражним судијом Основног суда у Брчком:

"...Ја сам пре почетка овог рата живео са својом породицом у селу Бјела СО Брчко које је иначе насељено становницима српске националности. То село окружују српска села Церик, Буквик, Шпионица, Срнице и друга. Села која граниче са поменутим селима насељена су становницима муслиманске и хрватске националности. Непосредно пре почетка рата у првој половини 1992. године становници муслиманских и хрватских села формирали су своје војне јединице, тако што су муслимани носили ознаке зелених беретки, а Хрвати ознаке ХВО. Одмах после формирања те јединице почеле су са упућивањем претњи становништву српске националности претећи да ће сви бити поубијани и протерани. Постављали су барикаде и онемогућавали кретање српском становништву, а почетком јуна исте године повремено су упадали у поједина села..."

Сведок 617/95-1 сведочио је:

"...Непосредно пре почетка рата, у првој половини 1992. године, почели су да се нарушавају односи између нас Срба и комшија Хрвата, иако смо раније били у добрим односима. Нарушеност односа осетила се најприје у том што су комшије Хрвати када би женили сина или удавали кћерку почели да избегавају да на то весеље позивају Србе. ОБЈАШЊАВАЛИ СУ ТО ТИМЕ ДА НЕ ПОЗИВАЈУ СРБЕ ЗАТО ШТО ИМ ЈЕ ЊИХОВ СВЕШТЕНИК РЕКАО ДА СЕ СРБИ НЕ ЗОВУ НИ НА ВЕСЕЉА НИ НА САХРАНУ..."

Сада ће бити наведени неки конкретни случајеви - сведочења у вези уништења - одузимања имовине припадника српске националности, уништења православних цркви, скрнављења гробова Срба.

4.2.1. Сведок 617/95-1, поред ве ћ напред наведеног, говорећи о нападу који је 11. 6. 1992. године извршила чета 108. ХВО бригаде на Бијелу, изјавио је и следеће:

"...Напомињем и то да је део села Босанске Бијеле насељен са српским становништвом 70% попаљено и да је имовина пре тога опљачкана од стране хрватске војске. Осим тога је и сеоска црква минирана и потпуно уништена..."

4.2.2. Сведок 636/95-2 изјавио је, тако ђе везано за догађај од 11. јуна 1992. године, следеће:

"...Са свих страна непријатељске стране су пуцале из минобацача и том приликом је само на једно место пало око 40 граната, а на село је пало укупно око 300 граната. Објекти су запаљени као и православна црква. За цркву бих истакао да је порушена касније, а не тада, у том нападу".

4.2.3. Сведок 638/95-2 сведо чио је у вези догађаја - напада на села која су припадала месној заједници Буквик 13. септембра 1992. године. Сведок је, између осталог, изјавио:

"...Иначе када су заузета села Буквик и друга околна села, све куће и друге зграде су попаљене, а стока је отјерана према Рахићу и Брци. Свиње су убијене, а остала стока је сва отјерана у наведена села. Ја могу рећи да је у Буквику попаљено више кућа и других цивилних објеката и, колико се сјећам, остало је само девет кућа које нису попаљене, али су и оне опљачкане. Исти случај је и са осталим селима као што су Витановићи, Гајеви, Вујичићи, Лукавац, Буковац и други засеоци..."

4.2.4. Сведок 617/95-11 сведо чи 21. 7. 1995. године предходно говорећи и о нападу који је извршен на Буквик 14. 9. 1992. године:

"...Село Г. Буквик, као и остала српска села која припадају месној заједници Буквик, сада је под окупацијом муслиманске и хрватске војске. Српског становништва у тих седам села нема уопште. Сазнали смо да су све куће спаљене и уништене и да су гробља у српским селима сва прекопана и разорена. Становницима српске националности уништена је сва имовина, а на подручју те месне заједнице приликом упада хрватске и муслиманске војске убијено је око 70 цивила српске националности. Међу убијенима има и жена, деце и стараца..."

4.2.5. Сведок 617/95-25 наводи:

"...Додајем само то да су сва села која су припадала месној заједници Буквик, па и село Скакава, под окупацијом хрватске и муслиманске војске. У тим селима и на том подручју сада нема српског становништва, а шта је било са гробљима и црквама ја то не знам. Прича се углавном да су сва гробља преорана и да су цркве порушене...".

4.2.6. Сведок 617/95-7 који је ина че пре почетка рата живео у селу Вујичићима - Месна заједница Буквик навео је пред истражним судијом 20. јула 1995. године:

"...Село Вујичићи и сва села чије сам називе поменуо која су била насељена становницима српске националности хрватска и муслиманска војска потпуно је очистила од Срба и сва та села су сада под управом хрватских и муслиманских власти..."

4.2.7. Сведок 617/95-40, који је пре по четка рата живео у селу Витановићима на подручју Месне заједнице Буквик, изјавио је:

"...Имовину коју сам поседовао у Витановићима муслимански и хрватски војници су опљачкали, а објекте попалили. Не знам колика је вредност имовине али знам да је велика. Мој отац је радио 22 године у Немачкој и сву зараду је инвестирао у кућу и потребне објекте, али је то сада све уништено. Село Витановићи је сада под окупацијом хрватске војске, као и остала српска села..."

4.2.8. Током поступка који се води код Основног суда у Бр чком против НН извршиоца кривичног дела из члана 142. преузетог Кривичног закона Југославије, саслушан је већи број сведока, припадника српске националности, који су пре напада на село Вучиловац 12. децембра 1992. године живели у њему и имали своје породице и своју имовину. На овом месту биће наведени делови исказа неколико од бројних саслушаних сведока.

4.2.9. Сведок 679/95-42 изјавио је:

"...Сва имовина која је остала у Ву чиловцу је опљачкана од стране хрватске војске, а српске куће су уништене и спаљене. Црква је срушена, а и гробље је потпуно разорено. Село Вучиловац је под окупацијом хрватске војске и у истом нема ниједне српске породице. Ја сам у Вучиловцу имао нову кућу, добро опремљену радионицу, 3,5 хектара обрадиве земље, шталу и све остале пратеће објекте. Имао сам једну помоћну зграду, један чардак и друго. Посебно сам имао шталу за свиње а вредност укупне имовине која је тамо остала и алата је милион ДМ у ком износу ја истичем оштетни захтев. Посебно истичем да сам радио у Немачкој 23 године и да сам све што сам уштедео донео и уградио у кућу и у остале објекте..."

4.2.10. Сведок 679/95-6 сведо чи:

"...Село Вучиловац је сада под окупацијом хрватске војске тако да на подручју истог нема ни једног становника српске националности. Сеоска црква у селу Вучиловац је порушена, а српско гробље преорано од стране хрватске војске. Према томе претње које су нам упућивали су стопроцентно остварене. Српска имања су опљачкана, а куће порушене и попаљене. Поседовао сам 6 хектара обрадиве земље, кућу планску, све потребне помоћне објекте, објекат за тов свиња у коме је увек било 400 - 500 свиња и сву пољопривредну механизацију. По најскромнијој процени вредност имовине је око два милиона ДМ у ком износу истичем оштетни захтев..."

4.2.11. Сведок 617/95-23 наводи:

"...Село Вучиловац је сада под окупацијом хрватске војске и у истом нема ниједне српске породице. Прича се да је и српско гробље потпуно преорано, а све куће су попаљене, опљачкане и уништене..."

4.2.12. Сведок 679/95-10, изјавио је пред истра жним судијом 17. 8. 1995. године:

"...Село Вучиловац је сада под окупацијом хрватске војске и у истом нема становника српске националности. Тела свих убијених размењена су 30. 1. 1993. године и већина од њих сахрањена је на гробљу у Брчком и у другим местима око Брчког. Сва српска имовина у селу Вучиловац опљачкана је, а куће спаљене. Црква је порушена, а гробље је преорано јер је преко истог направљен пут. Према томе претње које су нам упућиване из хрватских села су се у потпуности остварила. Живео сам у заједници са мојим оцем и имали смо две куће, све потребне објекте, пољопривредне машине и аутомобил. Имали смо 5,5 хектара првокласне обрадиве земље и шуму. Укупна вредност имовине коју смо ја и мој отац поседовали је око милион ДМ у ком износу истичем оштетни захтев..."

4.2.13. Сведок 679/95-11, изјавила је пред истра жним судијом Основног суда у Брчком:

"...Ја сам пре почетка овог рата живела у селу Вучиловац, СО Брчко. У селу Вучиловац живело је око 800 становника српске националности, а села која су окруживала Вучиловац насељена су искључиво становницима хрватске националности... Село Вучиловац је под окупацијом хрватске војске и у истом сада нема ниједне српске породице. Све српске куће су опљачкане и порушене. Порушена је и црква, а гробље је разорено. Претње хрватске војске, односно Хрвата комшија су се у потпуности остварила..."

4.2.14. Сведок 619/95-16 изјавио је 18. 7. 1995. године:

"...Ја сам пре почетка овог рата живео у селу Вучиловац СО Брчко са својом породицом... Хрватска војска је сву имовину коју смо ми оставили приликом бекства опљачкала, а куће попалила и порушила. Имао сам велику нову кућу на спрат јер сам радио 20 година у Немачкој. Поседовао сам и око 4 хектара обрадиве земље и све потребне пољопривредне машине и пратеће објекте уз кућу. Вредност све те имовине била је око милион ипо ДМ у ком износу истичем и оштетни захтев..."

4.2.15. Сведок 679/95-39, који је пре по четка рата живео у селу Вучиловац навео је, између осталог:

"...Црква у Вучиловцу је срушена, а гробље је, како се прича, потпуно разорено. Сва имовина коју смо имали опљачкана је и спаљена. Ја сам у Вучиловцу имао кућу, две помоћне зграде, шталу, трактор и све прикључне машине, имао сам 2 хектара земље јер сам се бавио пољопривредном. Не могу да се изјасним колика је вредност имовине коју сам имао..."

Када се има у виду оно што се догодило припадницима српске националности на подручју општине Брчко - убијање цивилног становништва приликом упада у села, њихово уништавање док су се налазили у логорима - очигледно је да је и уништење имовине Срба, уништење њихових цркви, скрнављење њихових гробаља - требало да створи објективну ситуацију да и они који су остали живи немају где да се врате!

Наравно, такво понашање и у другим местима на подру чју четири општине које су предмет овога рада - имале су исту функцију.
« Poslednja izmena: 26. Maj 2008, 23:57:14 od Maks 78 »
IP sačuvana
social share
Citat
Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat
Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 3324
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.14
mob
Samsung 
4.3. ОРАШЈЕ
На подручју општине Орашје су такође предузете одређене радње у циљу онемогућавања припадника српске националности да и даље несметано живе на својим вековним огњиштима. Почетком месеца маја 1992. године извршена су хапшења цивила у Орашју и то је трајало до 11. 6. 1992. године, када су практично сви Срби из Орашја нашли "уточиште" у логору у Средњешколском центру у Орашју. Рација је обављена и у селу Букова Греда и то 9. маја 1992. године. Срби - цивили лишени слободе одведени су, како је то већ раније наведено, у логоре у Доњој Махали, у шупу Мирзе Филиповића зв. "Дељковић", неки у логор који је био смештен Основној школи у Доњој Махали. Према подацима са којима се располаже у логорима у Орашју и Доњој Махали било је смештено између 350 и 400 Срба.

Да би се боље разумело понашање Хрвата и муслимана у односу на припаднике српске националности, мада се то већ и из досадашњег извештаја може добро сагледати, илустративан је исказ сведока 267/94-13.

Сведок 267/94-13 изјавио је, између осталог:

"...У логору у Орашју провео сам осам месеци, у паклу и прљавштини. Све српске куће и станови у Орашју су опљачкани, а не мали број кућа је порушен"(267/94-13);

Када је у питању овај сведок, у вези спровођења етничког чишћења конкретне територије на штету српског народа треба имати у виду следеће његове наводе:

"...Еуфорија шовинизма је била несношљива, озвучења на скуповима су била бучна, а у игри су били разни пропагандни материјали - леци, графити, мајице са "шаховницама" и усташким амблемима. Била је права поплава свега тога. То је уносило страх у Србе, јер су претње биле и овакве:

"Овјде Срби немају шта да тра же - у Посавини неће бити српског ува, од Дервенте до Брчког и у дубини Мајевице" .

Што је најважније те су претње биле јавне... Почело је скидање Срба са јавних и других друштвених и привредних функција (школство, здравство, општински органи управе, привредна предузећа). Све је очишћено... Отворено се говорило да ће рат бити брзо пренесен у Босну и Херцеговину, а потом на Косово и да је то крај Срба. Срби који су живели у граду Орашју, по дану су радили у предузећима, а по ноћи су ишли на спавање у села одакле су дошли у Орашје... Дана 27. 4. 1992. године из Орашја је било већ немогуће изаћи..." (267/94-13, 396/95-2).

Каква је била ситуација у којој су се нашли Срби почетком 1992. године показује и један детаљ из записника који се односи на исказ 267/94-8 из Букове Греде, у коме објашњава какав се дијалог водио између њега и Живковић Марка зв. "Бого" у логору где је сведок спроведен - у Средњошколском центру у Орашју. Наводи да га је то лице, које је иначе спадало у особље запослено у логору, ударило у стомак и рекло му:

"АКО НИСИ НИШТА КРИВ, ЈЕСИ ЛИ СРБИН? РЕКАО САМ ДА ЈЕСАМ. ОНДА ОН ОПЕТ КАЖЕ МЕНИ: "ЕТО, ВИДИШ, ТО ЈЕ ДОВОЉНО ДА ТЕ УБИЈЕМ. ЈЕДАН ДИОЋЕМО ВАС ПОБИТИ, ЈЕДАН ДИО ИСЕЛИТИ..." (сведок 267/94-8).

Наравно овакво упозорење познато је. Одавно су Срби могли то да чују на тим просторима и на неким другим на подручју претходне Југославије, с тим што је само раније "предвиђено" да једна трећина Срба буде убијена, једна трећина расељена, а једна трећина покатоличена .

Као и на подручју општине Брчко, тако је и на подручју Орашја вршено масовно одузимање имовине Срба, а такође и уништавање те имовине. О томе постоје искази великог броја сведока. У даљем тексту биће наведени делови из исказа само неколико сведока.

4.3.1. Сведок 267/94-1 из Букове Греде у којој је живела до 1992. године изјавила је:

"...Дана 9. 5. 1992. године сви мушкарци из Букове Греде отерани су у логор. Жене су остале у селу. Истог дана у село је дошла велика група наоружаних усташа. Упали су у моје двориште. Један део те групе ушао је у велику кућу и све полупао. Пуцало је стакло... После су усташе долазиле сваки дан и пљачкале имовину Срба. Дошао је ветеринар Јошко и наредио нам да муземо краве у селу које су биле власништво Срба отераних у логор..."

4.3.2. Сведок 267/94-15, раније живела у Орашју, сада живи у Брчком, навела је:

"...Дана 5. 5. 1992. године отишла самЋерци у Жупању, а дана 9. 5. 1992. године Цица Цвијановић ми је саопштила да су сви људи из Букове Греде одведени у логор... Дошли смо у село. Све је било пусто. Полиција разваљује куће, купи прасиће и ствари - све редом. Прозори на кућама су полупани - свуда ужас и јад. Дошла сам пред кућу свога свекра. Све је из ње однешено или полупано... Испред куће мога свекра налази се и аутомобил мога сина, а у њему ствари разбацане - њихова одећа. Отишла сам онда до куће двојице комшија, Стојана и Ристе Сарића и њихове куће су биле опљачкане...".

4.3.3. Сведок 679/95-23 пред истра жним судијом Основног суда у Брчком 22. 8. 1995. године је изјавио:

"...Живео сам у заједничком домаћинству са мојим синовцем Т. и имали смо 13 хектара земље, две куће и све пратеће објекте потребне за пољопривредно газдинство. Поседовали смо све пољопривредне машине и укупна вредност наше имовине била је око милион ДМ у ком износу ја истичем оштетни захтев. У селу Букова Греда сада су насељени муслимани из Модриче и Оџака. Прича се да је српско гробље потпуно разорено..."

4.3.4. Сведок 679/95-24 изјавио је пред истра жним судијом Основног суда у Брчком 22. 8. 1995. године:

"...Известан број српских породица у априлу месецу и почетком маја 1992. године напустио је своје куће и отишао у Обудовац и друга места код своје родбине, јер се очекивало да ће храватска војска реализовати претње које је упућивала Србима. Ја сам са мојом породицом напустио кућу и имање 28. 4. 1992. године и отишао у Обудовац... Ја сам у селу Букова Греда имао кућу, пратеће објекте, 1,5 хектар земље и све пољопривредне машине. Сва та имовина остала је у Буковој Греди, а њена укупна вредност је око 400. 000 ДМ у ком износу истичем оштетни захтев..."

4.3.5. Сведок 679/95-27 рођен 1928. године изјавио је пред истражним судијом:

"...Ја сам са мојом породицом остао у селу све до 9. маја 1992. године. Тога дана хрватска војска је упала у село и почела да убија Србе затечене код својих кућа... ја сам у Буковој Греди имао кућу и све потребне зграде за обављање пољопривреде. Поседовао сам стоку, пољопривредне машине, имао сам 6,5 хектара пољопривредне обрадиве земље. Вредност све те имовине је око 600. 000 ДМ у ком износу ја истичем оштетни захтев..."

4.3.6. Сведок 679/95-31 сведо чила је пред истражним судијом како о ситуацији која је постојала непосредно пре него штоЋе сведок да напусти Орашје, тако и о имовини која је остала.

Сведок је изјавила:

"...Однос између српског и хрватског и муслиманског становништва пре рата били су доста добри. Није било никаквих сукоба на националној основи све до почетка 1991. године тј. формирања странака ХДЗ и СДА. После формирања тих странака односи су се нагло погоршали јер су и муслимани и Хрвати од месног становништва формирали своје јединице тако што су Хрвати носили ознаке ХВО, а муслимани зелене беретке. Иједни и други отпо чели су са упућивањем претњи становницима српске националности тврдећи да ће бити протерани или поубијани. Говорили су чак како су образовали специјалну јединицу којаЋе улетати у српске куће и клати Србе. У близини српских кућа су прислушкивали разговоре и истима претили и наређивали да што пре напуштају своје куће. Претње су се из дана у дан повећавале, а страх код српског народа био је све већи и већи. Такво стање трајало је све до 16. 4. 1992. године када сам ја са мојим мужем и сином била принуђена да напустим кућу и имовину и да одем из Орашја. На челу хрватских формираних јединица био је Марко Бенковић од оца Мароша рођен 1953. у селу Угљара СО Орашје. Марко је био глави организатор хајке за протеривање Срба...у Орашју ми је остала кућа на спрат у којој су била два локала, а њена вредност је око 200. 000 ДЕМ..."

4.3.7. Слично сведочи и сведок 679/95-32 рођен 1968. године, чији је отац убијен у логору у Доњој Махали, о чему је напред било речи, а такође му убијено и више чланова фамилије. Слично се изјашњава као и претходни сведок. Он наводи пред истражним судијом:

"...Претње су се сваког дана увећавале тако да је у априлу месецу 1992. године велики број становника српске националности из Букове Греде напустио своје куће и отишао. Ја сам напустио кућу са својом породицом 20. 4. 1992. године и отишао у село Лончаре... У Буковој Греди остала ми је кућа и сви помоћни објекти. Остала ми је фарма од 250 свиња, остала су ми 4 хектара земље и све пољопривредне машине. Вредност имовине која је остала у Б. Греди је између 400.000 - 500.000 ДЕМ. Ја у том износу истичем и оштетни захтев. Село Букова Греда је под окупацијом хрватске војске и у истом нема српских породица. У српске куће усељени су муслимани са подручја општине Оџак - сада Вукосавље..."

4.3.8. Сведок 679/95-35 рођен 1953. године навео је:

"...Мислим да су у Буковој Греди остале само три породице српске националности, али шта је сада са њима, мени то није познато. Српска црква у Орашју је порушена, а српско гробље у Буковој Греди је прекопано. У наше куће у Буковој Греди насељене су муслиманске породице са подручја Модриче и Новог Града. Село Букова Греда је сада под окупацијом хрватске војске. Поседовао сам у Буковој Греди 13 хектара земље, два трактора, берач кукуруза и све пољопривредне машине. Поседовао сам кућу и све пратеће објекте и стоку. Вредност све те имовине је око један милион ДМ у ком износу ја истичем оштетни захтев..."

Најзад, при свему, треба имати у виду и да је новосаграђена српска православна црква у Орашју уништена, да су српска православна гробља у Буковој Греди оскрнављена. Имајући у виду само исказе наведених сведока - јасно је са којим је намерама, вршењем злочина, поступљено у односу на припаднике српске националности на овом подручју.
« Poslednja izmena: 26. Maj 2008, 23:58:18 od Maks 78 »
IP sačuvana
social share
Citat
Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat
Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 3324
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.14
mob
Samsung 
4.4. ОЏАК


4. 4. 1. У в о д

Етничко чишћење Срба са подручја општине Оџак, које је почело да се спроводи 8. маја 1992. године, било је, на основу прибављених доказа, проведено не само на начине који су до сада наведени, већ и вршењем силовања жена, цивила - припадница српске националности, што је требало да има за циљ да и оне са својим породицама напусте огњишта.

За поступање према припадницима српске националности у овој општини, стицајем околности, прибављени су и одређени материјални - писмени докази о чемуЋе касније бити речи.

На дан 8. маја 1992. године српско становништво се нашло у логорима који су сигурно, знатно раније и планирани и припремљени. При томе, треба рећи, припадници српске националности били су грубо преварени, јер је према договорима који су били постигнути са припадницима хрватске власти, српско становништво из Оџака, Трњака, Струка, Доње Дубице, Новог Града и Горњег Свилаја требало да се пребаци на слободну територију.

Међутим, српско становништво уместо на слободној територији, нашло се у припремљеним логорима - једном који се налазио у фискултурној дворани Основне школе у Оџаку, а други у просторијама Предузећа "Стролит" у Оџаку.

У логорима у Оџаку нашло се и то према документацији коју је саставило Хрватско веће одбране Оџак - 618 лица српске националности.

Документ о коме је реч носи назив "Списак притворника у затвору (школа)".

Очигледно је да је назив овога списка, употреба неодговарајућег термина, имао за циљ да јавност буде обманута у вези чињенице да ли се у конкретном случају ради о затвору за "притворенике", као и да ли се заправо налазио у томе објекту, на основу чега и по ком критерију.

Тај назив је сигурно имао за циљ да сакрије да се ради о логору који је намењен искључиво за припаднике српске националности.

У вези овог документа, како у погледу самог његовог назива, тако и у погледу његове садржине треба рећи нешто више.

Конкретно, на списку се налазе искључиво Срби, што се јасно види и на први поглед читањем имена и презимена "притвореника".

Затим, свих 618 Срба доведено је у логор истога дана - 8. маја 1992. године, а не постоје било какви докази да је постојао било какав правни основ да се некоме одузме слобода и да се, макар и једно од тих лица српске националности, нађе у логору, а још мање свих 618 лица.

Чак и једна површна анализа врло брзо даје очигледан резултат: од 618 Срба са списка, њих 105 су били старији од 60 година или још конкретније: 67 лица је имало између 60 и 70 година, 29 лица између 70 и 80 година и 9 лица је имало преко 80 година. Најмлађи Србин - мушкарац логораш имао је у конкретном случају 17 година (редни број 10), док је најстарији имао 85 година (редни број 200).

Масовно одвођење, и то готово целокупног српског становништва са подручја општине Оџак, у логор, затим све оно што се догађало у логору, имајући у виду мучења, која су спровођена над припадницима српске националности, као и масовно уништавање имовине Срба, паљење њихових кућа, одузимање имовине, већ наведено силовање жена - припадница српске националности -јасно је да је све било срачунато да Срби више не живе на подручју ове општине.

Постоји још неколико писмених доказа који бацају више светла на суштину - зашто је поступано према припадницима српске националности на на чин како је то чињено.

Из садржине документа 91/94-1 - документ 1 утврђује се да се у закључцима кризног штаба општине Оџак бр. 07/92 од 12. 5. 1992. године потврђује да је паљење српског села Доња Дубица и пљачку имовине становника српских села Нови Град и Доња Дубица извршила 139. бригада. Из овог акта произилази и то да су припадници 139. бригаде, без знања цивилних и војних власти општине Оџак, из логора одводили цивиле - припаднике српске националности у непознатом правцу и ликвидирали их.

Затим, из извештаја Министарства за унутрашње послове Републике Босне и Херцеговине - Општинског секретаријата за унутрашње послове Оџак (документ 191/94-1 - документ 2) "о изгорелим стамбеним и другим објектима у Доњој Дубици и Новом Граду", утврђује се да је екипа овлашћених радника Станице јавне безбедности са представником кризног штаба изашла на терен 11. маја 1992. године (значи само три дана после масовног одвођења становништва српске националности у логор) и да је констатовала следеће:

- да су потпуно изгореле породичне куће од којих су многе биле на спрат, и то: у Доњом Дубици - Горановић Миливоја, Боројевић Илије, Ковачевић Јевте, Радуловић Рајка, Драгић Марка, Станишић Михаила, Драгић Андрије, Драгић Радомира, Божић Светозара, Драгић Трифа, Драгић Рајка, Дервенић Миће, Милојевић Милана, Боројевић Мирка, Јовановић Ане, Горановић Лазе, Чечавац Живка, Ђурић Маре, Ђурић Богдана, Ђурић Радета, Милошевић Мирка, Милојевића зв. "Цинца", Ђурић Рајка зв. "Труман", Ђурић Михаила, Нинић Срете, Милошевић Јоце, школске зграде - бараке за становање, Горановић Срете, Горановић Николе, Лугоњић Јоце, Лугоњић Рајка, Милојевић Гавре, и Боројевић Вида; а у Новом Граду - једна породична кућа са кућним бројем 254.

Одмах, и на први поглед, може се запазити да су практично многи Срби за које је 8. маја 1992. године био обезбеђен логор истовремено остали и без својих кућа, па не треба много напора када се те две чињенице доведу у везу, да се закључи који је био циљ одвођења Срба у логор, а с друге стране истовремено паљење њихових кућа .

Бројни сведоци, припадници српске националности из ове општине, сведо чили су о томе како им је приликом одвођења у логор 8. маја 1992. године и када су се са покретном имовином упутили ка обећаној слободној територији, одузимана сва вредна имовина: аутомобили, трактори, разне драгоцености, све вредне ствари, а припадници српске националности су онда голих руку одвођени у логор (сведоци, на пример: 280/95-1, 280/95-3, 280/95-5, 280/95-9, 280/95-65, 280/95-88, 280/95-89).

Наведени су само неки од примера у оквиру масовног одузимања имовине од Срба.

При свему треба рећи и да су уништени: Српска православна црква Светог Петра и Павла у Новом Граду и Српска православна црква Пресвете Богородице у Доњој Дубици.



ДОКАЗ: сведоци: 593/94-33, 55/95-1, 55/95-2, 55/95-4, 55/95-1, 55/95-7, 55/95-8, 55/95-9, 55/95-10, 55/95-11, 55/95-12, 55/95-13, 55/95-14, 55/95-15, 55/95-16, 55/95-17, 55/95-18, 55/95-22, 55/95-23, 55/95-28, 55/95-29, 55/95-43, 424/95-2, 424/95-20, 424/95-23, 55/95-25, 55/95-26, 55/95-29, 55/95-34, 55/95-35, 55/95-36, 55/95-37, 55/95-39, 55/95-40, 55/95-42, 55/95-42, 55/95-43, 55/95-45, 191/94-14, 191/94-15, 191/94-16.

4.4.2. На овом месту биће наведени конкретни догађаји који уз већ изнете податке још јасније указују да су на подручју Оџака од стране припадника власти са подручја те општине предузимане делатности које су биле очигледно срачунате на етничко чишћење Срба са тих простора и у функцији геноцида над припадницима ове националности. Овакав закључак произилази из конкретних акција које су биле срачунате на застрашивање Срба, на стварање такве друштвене климе у којојЋе се они осећати да им више нема места на тим просторима. У остварењу наведеног циља одређену улогу требало је да имају и силовања која су вршена над женама, припадницама српске националности и то у време док су Срби - мушкарци били смештени у логоре. Биће наведени још неки примери уништења имовине Срба у тој општини.



4.4.3. Сведок 424/95-1 из Новог Града - Од жак описао је пред истражном судији у каквим су се животним околностима нашли становници села Нови Град - општина Оџак почетком 1992. године. Његов исказ је сличан исказима многих других припадника српске националности из Новог Града који су дали своје исказе пред истражним судијом и пред другим државним органима.

Сведок 424/95-1 истиче:

"...Село Нови Град је насељено искључиво становницима српске националности, а села која га окружују су хрватска. Непосредно пред почетак рата становници из хрватских села формирали су војне јединице које су носиле ознаке ХВО (Хрватско вијеће обране), а исти су се и наоружавали.

Формиране хрватске јединице и Хрвати - цивилно становништво у првој половини 1992. године отпочели су са упућивањем претњи становницима српске националности говорећи да ће сви Срби бити поубијани и протерани из својих кућа и да им нема места за живот са становницима хрватске и других националности. На ивицама села отпочели су са копањем ровова, а потом су затворили излазе из села Нови Град, тако да је становништву српске националности било онемогућен излазак из села. Претње су сваког дана упућиване све више и више, а 8. маја 1992. године хрватска војска је саопштила да сви Срби који су се затекли у селу Нови Град из околних места морају да напусте село и да крену у правцу Оџака..."

Даље, следи већ наведена позната прича о превари српског становништва и уместо на слободној територији - Срби су се нашли у логорима у Оџаку, а сва имовина им је одузета.



4.4.4. Сведок 191/94-17, рођен 1967. године из Горњих Свилаја - Оџак, био је врло конкретан:

"...До усташке окупације и страдања српског народа у Горњем Свилају није дошло случајно. Окупацији је претходио низ мјера и акција које су организовали и спроводили припадници Хрватске демократске заједнице као профашистичке демократске странке. Један од таквих припадника у Горњем Свилају био је Јурић Лука зв. "Бабе Ивке", на чије деловање желим посебно да укажем.

Он је био један од организатора Хрватске демократске заједнице у Горњем Свилају. Укључио се у акције набавке и транспорта оружја за потребе усташких паравојних формација. Са војничком униформом која је имала "шаховницу" као ознаку за те формације кретао се и прије оружаних дејстава. Застрашивао је Србе у Горњем Свилају, пуцајући кроз село из ватреног оружја а безброј пута је, пуцајући кроз сеоске сокаке, изазивао и провоцирао своје српске комшије. Био је један од најгрлатијих подстрекача оружаног сукоба и обрачуна са српским становништвом..."



ДОКАЗ: сведок 191/94-17

4.4.5. Брачни пар сведоци 593/94-24 (280/95-89), рођен 1935. године и 593/94-28 (280/95-65), рођена 1941. године, обоје из села Врбовачки Липик - општина Оџак, детаљно су описали патње које су проживели у месецу јуну 1992. године и то само зато што су Срби.

На дан 3. јуна 1992. године дошла је у њихово двориште група наоружаних лица у маскираним униформама (Ивица Мутавџић из села Доњи Свилај, Илија Јурић зв. "Бекрија" и други) запалили су њихову шталу, наредили домаћину Т. да одвеже и пусти стоку из штале, затим да он и његова супруга седну на пласт сена, његовој супрузи је Мутавџић Ивица скинуо гаћице, затим су сукцесивно шибицом палили то сено, пламен се ширио и у једном моменту су им дозволили да устану. Убрзо, истог дана, поново је дошао Мутавџић Ивица у кућу наведених супружника са још неким припадницима ХОС-а и том приликом је употребом силе извршио противприродни блуд и силовање над домаћицом.



Домаћин, Србин, сведок 593/94-24 изјављује:

"...После паљевине моје штале са групом хрватских војника дошао је Ивица Мутавџић. Тукли су мене и моју супругу са тучком (метална цев чији је пречник око 10 мм, дужине око 30 см и на крају причвршћен један метални држак). Са тим су нас ударали по свим деловима тела, тако да смо обоје били модри и крвави. Услед тога ја нисам могао да отворим уста и да једем око месец дана. Посебно су нас тукли у пределу бубрега и дебелог меса...".



ДОКАЗ: 593/94-24, 280/95-89, 593/94-28 и 280/95-65.

4.4.6. Догађаји од 3. јула 1992. године у селу Нови Град - Оџак очигледно показује да су заиста у Босанској Посавини припадници српске националности били застрашивани врло различитим злочинима и због тога морали да напуштају своја огњишта, уколико наравно нису били одведени у логор, или лишени живота. Наведеног дана припадници групе "Ватрени коњи" при 102. оџачкој бригади, на чијем се челу налазио БРНИЋ МАРЈАН су из куће В.М. одвели малолетну П. и Л., које су нешто касније силовали. Остале Србе - жене и децу, њих око 15, су утерали у кућу, закључали улазна врата, кућу потпалили, па су жене са децом налазиле спас у искакању кроз прозоре.



ДОКАЗ: сведоци: 280/95-43, 280/95-68 и 280/95-69.

4.4.7. Из исказа више сведока, посебно жена са подручја Оџака, несумњиво произилази да је планско и систематско прогањање, малтретирање, силовање жена и девојака српске националности било директно у функцији етни чког чишћења српске националности и у крајњој линији у функцији геноцидног понашања које су тамошње власти испољавале према српском становништву. Наравно, уз пља чкање њихове имовине, уз паљење и минирање њихових кућа, о чему је већ било речи и у овом материјалу. Њихова сведочења су потресна, слична једна другима, јер су њихове патње и све што су преживели биле врло сличне.

Из њихових исказа, између осталог, а што је утврђено и путем других бројних доказа сазнаје се да је Србима из Новог Града и других места са подручја Оџака наређено да напусте своја огњишта уз обећање да ће несметано отићи на слободну територију код Босанског Шамца. Када су се српски цивили нашли код Оџака, Срби мушкарци су одвојени од својих жена и деце, затворени у логоре, а жене и деца су распоређени и смештени по приватним кућама у Оџаку са забраном да се удаљују без одобрења власти.

Наводи се неколико мучења - силовања над припадницама српске националности и то само због тога што су Српкиње, да би се остварио наведени циљ извршилаца ових злочина, као и њихових наредбодаваца.



4.4.8. Ноћу између 5. и 6. јуна 1992. године припадници групе лица "Ватрени коњи" у оквиру 102. оџачке бригаде у којој су се налазили БРНИЋ МАРЈАН, БАРУКЧИЋ ЈОЗО, ГЛАВАШ ИЛИЈА, ГЛАВАШ ПАЈО, ЈУРИЋ ИЛИЈА, зв. "Бекрија" и други, одевени у маскирне униформе, провалили су улазна врата куће Нинковић Драга у Новом Граду - Оџак, сва лица из куће истерали у двориште, псовали их, малтретирали сведока 593/94-21 (280/95-41) (рођена 1955. године), одвојили је од њено двоје деце, тукли је кундацима. Барукчић Јозо јој одузео 1. 400 ДЕМ. Сместили су је у једно возило, одвезли до једне куће у Новом Граду, наредили јој да позове домаћине, па када је она то учинила, ушли су у кућу, пуцајући из ватреног оружја, матретирали присутне и издвојили М., рођену 1963. године, рођену сестру сведока, мајку троје малолетне деце, Н., која је рођена 1950. године и С., која је рођена 1969. године и све их одвезли у Посавску Махалу где су их распоредили у три куће па силовали и вршили противприродни блуд, а у јутарњим сатима их пустили наређујући им да наге трче ка Новом Граду.



Сведок 593/94-21 (280/95-41) - жртва изјављује:

"...Када су ме увели у једну собу почели су ме тући рукама и дршком од пиштоља у пределу главе, леђа и ногу, затим ме натерали да се скинем гола, након чега су ме силовали. Осим Брни ћ Марјана, Барукчић Јозе, Главаш Илије, Главлаш Паве и Јурић Илије, силовао ме још и Типура Матан из Поточанског Липика и још једно лице -сваки по два пута ...

Све време су ме тукли и терали да говорим да их волим и да ми је лепо.

Пред зору БРНИЋ МАРЈАН ме голу истерао из куће у којој су ме силовали и наредио ми да трком идем својој кући. Пошто ја нисам могла ходати ишла сам полако посрћући. Тада је наишао Ј.М. који ме је својим аутомобилом одвезао кући у Нови Град..."

Најзад, сведок - оштећена изјавила је да јој је Барукчић Јозо одузео 1.400 ДЕМ.



ДОКАЗ: сведок 593/94-21 и 280/95-41.

Сведок 593/94-23 чијег су супруга рођеног 1960. године убили хрватски војници у Новом Граду 22. 4. 1992. године, потврдила је наводе своје сестре сведока 593/94-21, а говорећи о својој деци од којих је силом одвојена пре него штоЋе над њом бити извршено силовање истиче:

"...Најстарије моје дете имало је тада 8 година, млађе је имало 6 година, а најмлађе је имало 9 месеци..."

У вези околности под којима је силована наводи:

"...У групи хрватских војника који су мене и остале жене, чија сам имена навела одвели на место силовања био је МАРЈАН БРНИЋиз села Врбовца, Хрват, општина Оџак... Марјан ме је силовао и највише ме ударао пре силовања. Претио ми је убиством... У тој групи који су мене и остале жене одвели били суИЛИЈА ГЛАВАШ, његов брат Паво Главаш из села Љештрак - општина Оџак и неки Јурић зв. "Бекрија ".

Била сам свесна док ме није силовало шест хрватских војника, а после тога сам се онесвестила.

Око 04, 30 часова ја сам се освестила и тада су мене и С. хрватски војници истерали наге, с тим што су нам дали одећу да се обучемо, а потом су наредили да бежимо и почели да пуцају за нама..."

Запрепашћујући је један детаљ из њеног сведочења:

"...Када сам се вратила кући имала сам страховито крварење, па сам случај пријавила канцеларији Црвеног крста... Одвезли су ме у болницу у Оџак, међутим, медицинско особље болнице, ПРЕЦИЗНО ДОКТОР ЗИЗА КОЈОЈ ОСТАЛЕ ПОДАТКЕ НЕ ЗНАМ, САОПШТИЛА МИ ЈЕ ДА МИ НЕЋЕ УКАЗАТИ ЛЕКАРСКУ ПОМОЋ, ЗАТО ШТО САМ СРПКИЊА..."

Сведок је после силовања ослабила више од 20 килограма и била на лечењу у Аустрији и Бања Луци.



ДОКАЗ: сведок 593/94-23.

Сведок 593/94-17 и 280/95-57 - жртва (рођена 1935. године) из Новог Града, мајка двоје деце, такође је потврдила наводе Л., Ђ. и С., с тим што је објаснила да никог од људи који су учествовали у њиховом одвођењу и силовању није препознал,а с обзиром да се све догађало у мраку, а да иначе прилично слабо познаје мештане са овог подручја.

Сведок 593/94-17 (280/95-57) сведочи:

"...Кад смо дошли у Посавску Махалу извели су нас из возила и мене је, мени непознат усташа, одвео у једну кућу на спрат где ме је на неком лежају тукао шакама у пределу главе, грудног коша и другим деловима тела, тражећи од мене да се скинем нага, а када сам то учинила он ме је силовао. Претходно је од мене одузео 4.000 ДЕМ које сам чувала у кожном појасу омотаном око струка и скривеног испод гардеробе, а који је он приликом мог скидања напипао. Затим ме је исто то лице из те куће одвело у другу кућу где су претходно биле одведене Ђ. и С. ... Дошли су још тројица људи који су ме такође силовали... При томе су од мене захтевали различите перверзије, тј. да у своја уста узмем пенис и да сишем. Током самог полног односа су ме тукли и при томе захтевали да говорим како ми је лепо и како уживам у свему томе.

Рано ујутро након што је свануло Ђ., С. и мене су истерали напоље из куће и наредили нам да кроз шуму и кроз поља трчимо у правцу Новог Града..."
« Poslednja izmena: 26. Maj 2008, 23:59:35 od Maks 78 »
IP sačuvana
social share
Citat
Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat
Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 3324
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.14
mob
Samsung 
ДОКАЗ: сведок 593/94-17 (280/95-57).

Сведок 593/94-18 (280/95-42), рођена 1969. године из Новог Града - Оџак, такође потврђује страдања кроз која су прошле већ наведене жртве догађаја између 5 и 6. јуна 1992. године.

Сведок изјављује:

"...Био је мрак а у соби није било расвете, те нисам препознала никог другог осим Брни ћ Марјана , али знам да су у моју собу ушла четворица усташа. Псовали су ми четничку мајку, претили оружјем и ножем и натерали ме да се скинем гола, а потом су ме сва четворица силовала... Негде око 04,45 часова мене, Н. и М. истерали су из куће и натерали нас да кроз шуму трчимо у правцу Новог Града при чему су за нама пуцали из аутоматских пушака...".



ДОКАЗ: сведок 593/94-18 и 280/95-42.

4.4.10. Крајем месеца маја 1992. године БРНИЋ МАРЈАН , ГЛАВАШ ПАВО и још четворица за сада неидентификованих лица су ноћу око 01,00 час дошли возилом - комбијем на коме је било исписано "Ватрени коњ" пред кућу Л. у Поточанском Липику, провалили улазна врата куће, да би укућане застрашили пуцали су из ватреног оружја, псовали, вређали, и из групе жена издвојили сведока 280/95-43 из Поточанског Липика, рођену 1957. године, на силу је угурали у комби, одвезли у Посавску Махалу, увели у кућу Барбара Јозе где су је уз претњу ватреним оружјем и ножевима сва шесторица силовали, а за време самог чина силовања и психички је малтретирали. Претили су јој да ће је заклати.

Сведок изјављује:

"...ГОВОРИЛИ СУ ДА МИ СРПКИЊЕ МОРАМО РАЂАТИ УСТАШКУ ДЕЦУ..."



ДОКАЗ: сведок 280/95-43.




4.4.11. На дан 3. јула 1992. године око 23,00 часа у Новом Граду БРНИЋ МАРЈАН, БРНИЋ МАТО, КАУРИНОВИЋ МАРКО зв. "Патак", ЈУРИЋ ИЛИЈА зв. "Бекрија", БАРУКЧИЋ ЈОЗО са још неколико за сада неидентификованих припадника групе "Ватрени коњи" при 102. оџачкој бригади дошли пред кућу Србина В. из које су истерали девојке, жене и децу, које су се у тој кући окупиле да би биле безбедније. Пуцали су из ватреног оружја и насилно одвојили малолетну сведокињу 593/94-20 (280/95-49), рођену октобра 1977. године, која значи није имала ни 15 година, па су је одвезли у правцу Посавске Махале. У једном моменту су је извели из возила, увели је у двоспратну кућу и у једној неосветљеној просторији у приземљу уз повремено паљење батериске лампе, њих пет - шест тукли је рукама и кундацима оружја, принудили да са себе скине одећу, а затим је силовао прво Брнић Мато, који је сведокињи 593/94-20 извршио дефлорацију, а затим је силовао и Брнић Марјан, док остали нису то успели, јер је у међувремену на захтев њене мајке интеревенисао један припадник војне полиције ХВО, пријатељ њеног оца.



ДОКАЗ: сведок 593/94-20, 280/95-49, 280/95-43.

4.4.12. На дан 12. јула 1992. године чланови исте групе "Ватрени коњи" КАУРИНОВИЋ МАРКО зв. "Патак" и још неколико лица, између осталих и извесни "Чутура" (чије је право име, како се претпоставља, МАРИЋ МАТИЈА син Анте и Стажије, рођен 7. маја 1962. године у Новом Селу) дошли су, са два аутомобила, у центар Новог Града до једне куће у којој су биле девојке из села које су се у подруму те куће сакупила да би биле безбедније. Издвојили су већ наведену сведокињу 593/94-20 (280/95-49) која је била жртва у догађају од 3. јула 1992. године који је напред описан, затим Т. из Горњег Брезика и једну девојку чије је презиме М. Одвезли су их у једну кућу у Новом Селу, па када је наведена девојка са презименом М. добила напад падавице ("кренула јој пена на уста") Кауриновић ју је вратио, а сведокињу 593/94-20 (280/95-49) су, уз употребу силе, принудили на обљубу наведени "Чутура", а потом и Кауриновић Марко.



Сведок 593/94-20 (280/95-49) наводи:

"...Исто вече око 23,00 часа пред кућу у којој сам се налазила дошао је камион пун хрватских војника и тада ми је "Патак" рекао да ће ме дати њима тридесеторици да ме силују. У просторију је прво ушао старији човек из Новог Села чије презиме не знам, а који се зове Марко и за кога знам да је био у добрим односима са мојим оцем и долазио нам је у кућу. И поред мрака он ме је, упаливши шибицу, препознао и како ме је затекао нагу рекао ми је да се обучем... Сутрадан ујутру наведени Марко нас је вратио пред једну кућу, те смо се нас две заклониле у оближњи шумарак и криле по кукурузима и околним њивама, а дана 3. маја увече пронашла нас је српска војска која је тога дана и ушла у Нови Град".

Сведок 593/94-20 (280/95-49) изјавила је и да је чула запомагање Т., да ју је прво силовао извесни Мико, а потом још шесторица.



ДОКАЗ: сведок 593/94-20 (280/95-49).

4.4.13. Наводи се још неколико примера у вези наношења имовинске штете припадницима српске националности.

Сведок 593/94-15 из села Нови Град - Од жак (рођен пре 60 година), навео је пред истражним судијом да му је син Живко погинуо приликом присилног рада на копању ровова на првој борбеној линији, да се он претходно налазио у логору у Доњој Махали, а да је и он сам био у логору у Оџаку, да је у логору била и његова супруга, а када су размењени вратили су се у Нови Град. Овај сведок каже:

"...Видео сам да ми је кућа изгорела, а сва имовина опљачкана. Кућа је иначе била нова, на спрат, са просторијама у поткровљу. Њена величина била је 10х10 метара, потпуно намештена. Вредност намештене куће била би око 500.000 ДЕМ..."



ДОКАЗ: сведок 593/94-15.

4.4.14. Сведок 593/94-17, из Новог Града - Од жак, рођена 1950. године, изјавила је:

"...Истичем и то да су нам хрватски војници поред осталог одузели и ново путничко возило марке "Мерцедес" чија је вредност 60.000 ДЕМ, запалили кућу и тиме причинили штету у износу од око 500.000 ДЕМ..."



ДОКАЗ: сведок 593/94-17

4.4.15. Сведок 191/94-26, рођена 1947. године у Горњем Свилају, детаљно је објаснила како су рушене и опустошене куће Срба у месту у коме је она живела - Горњем Свилају.

"...На дан 23. априла 1992. године заједно са другим мештанима избегла сам из села да би се 1. маја вратила кући. Код куће ми је све остало. Имала сам краве и свиње и хтела сам да их пустим. Камо среће да се нисам вратила. 15. маја почело је пљачкање, паљење и минирање српских кућа. Мислим да је након два или четири дана од напуштања села минирана и српска црква. Биле су то двије страшне експлозије... Највише су пљачкали Брани ћ Стјепо и његови синови Илија и Звонко, као и други. Њих сам највише виђала. Ствари су возили по мраку из куће Томе и Пере Зечевића ..."

Сведок 191/94-26 истиче да ни њена кућа није поштеђена, да је опљачкана, да су врата куће изрешетана рафалима мада су знали да се она налази у селу.



ДОКАЗ: сведок 191/94-26

4.4.16. Сведок 424/95-32 рођена 1955. године у Новом Граду, описујући догађај почетком јуна 1992. године када су хрватски војници покушали да је силују у једном комбију на подручју Посавске Махале, истиче:

"...Са тим возилом возили су нас у правцу Босанске Махале, а успут пролазећи кроз засеок "Брезик" заустављали су комби и из истог је излазио Паво Сићић и запалио следеће куће: кућу ВАСЕ ПАНИЋА, његове мајке, СВЕТОЗАРА ПАНИЋА, ВИДА ЂЕКИЋА и ЗОРКЕ ШИШЉАГИЋ..."

Сведок је иначе објаснила да је Паво Сићић из Босанске Махале и да је радио са њом у "Клаоници" у Новом Граду.



ДОКАЗ: сведок 424/95-32

4.4.17. Сведок 55/95-19, рођен 1934. године из Горњег Свилаја - Оџак, који се налазио у логору у Оџаку, истиче да је у мају месецу 1992. године изведен из логора са још четворицом логораша и објашњава како су хрватски војници пљачкали имовину Срба у Горњем Свилају.

"...Сутрадан смо се нас петорица вратили у Горњи Свилај, наравно уз њихову пратњу. Наредили су нам да најпре да обијамо врата на српским кућама. Одмах након обијања улазних врата на кућама хрватски војници су улазили у те куће и вршили претрес, наводно да траже оружје, а при том су купили све вредније предмете, златнину, новац и друго..."



ДОКАЗ: сведок 55/95-19

Сведок 55/95-25, рођен 1930. године, из Горњег Свилаја, потврдио је наводе сведока 55/95-19.
IP sačuvana
social share
Citat
Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat
Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 3324
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.14
mob
Samsung 
4.5. БРОД (Босански Брод)
Као и на подручјима Брчког, Орашја и Оџака, и у местима која су припадала општини Брод (Босански Брод) запажена су понашања у односу на Србе која указују да су страдања Срба и посебно настојање да се иселе са својих огњишта претходно дуго планирани.

Сведок 593/94-35, који се током 1991. године налазио на одговорној дужности у Скупштини општине Босански Брод описао је детаљно под каквим условима су живели Срби непосредно уочи последњег рата. Навео је:

"...Још у току 1991. године осетило се присуство припрема хрватског становништва за освајање Босанског Брода. Ово се нарочито могло уочити, јер су у Славонском Броду формиране јединице ХВО, ХОС и зелених беретки. Те јединице су отпочеле са упућивањем претњи становништву српске националности које је живело на подручју Славонског Брода. Веома често су упућиване претње да ће сви Срби бити поубијани и поклани и да ће бити протерани са тог подручја, тврдећи да Србима на подручју Хрватске нема живота. Једно време забранили су Србима прелазак из Босанског Брода у Славонски Брод а у натписима који су били истицани на одређеним местима писало је:

"ЗАБРАЊЕН ПРОЛАЗ СРБИМА И ПСИМА"

Сведок даље наводи:

"...Из Хрватске у српска насеља на подру чје Босанског Брода и околине убацивани су људи са намером да узнемиравају српско становништво, да му упућују претње... У то време колоне избеглица из Пакраца и других избеглица из Славоније свакодневно су пролазиле, па је то указивало да је геноцид над српским народом отпочео..."



Најзад, овај сведок говори о догађају од 3. марта 1992. године:

"...3. марта 1992. године видећи све те припремне радње које се обављају на подручју Босанског Брода, ја сам сазвао једна састанак на коме су присуствовали представници тадашње Владе БиХ: Ејуп Ганић, др Никола Кољевић, Јерко Доко, Авдо Хебиб, Петко Чанчар и др. Био је присутан и министар унутрашњих послова Мустафа Делимустафић и генерал Кукањац... Закључак је био... да се предузму мере да се смири ситуација..."

Међутим, непосредно после тог састанка сведок је рањен док се налазио у аутомобилу, добио је два поготка у потколеном делу леве ноге и један погодак у пределу колена десне ноге, а нападачи су били припадници ХОС-а из Славонског Брода.

Сведок објашњава:

"...Те ноћи ја сам накнадно обавештен да су у Босански Брод упале јединице ХВО из Хрватске и да су исти заузели..."



ДОКАЗ: сведок 593/94-35

У вези ових догађаја почетком марта 1992. године, сведочио је и 162/96-4, магистар правних наука, који је пре почетка рата био запослен у Министарству унутрашњих послова Босне и Херцеговине на пословима инспектора.

Сведок је пред истражним судијом Основног суда у Соколцу 22. фебруара 1996. године сведочећи у вези различитих околности, између осталог, потврдио и наводе сведока 593/94-35 у вези догађаја између 2. и 3. марта 1992. године. Сведочио је о улози Авде Хебиба, по занимању лекара психолога, који се налазио на дужности помоћника руководиоца за милицију у МУП-у Босне и Херцеговине, који је важио за једног од најекстремнијих, који је инсистирао на борби против ЈНА и "четника", који се у датом моменту по састанку "негде изгубио"; да је група од око 200 припадника ХОС-а, у црним оделима опкољавала хотел у коме се и сведок налазио и да се сведок у једном моменту нашао у непосредној животној опасности, па је само стицајем по себе срећних околности, што је објаснио, остао у животу.



ДОКАЗ: сведок 162/96-4

4.5.1. На овом месту навеш ћемо неколико примера настојања да се на подручју Брода спроведе етничко чишћење српског становништва.

Конкретно, на дан 26. марта 1992. године снажне муслиманске и хрватске снаге опколиле су део села Сијековац код Брода, у коме су живели Срби који су представљали мањинско становништво у том селу и том приликом је убијено више мушкараца - Срба, о чему је већ било речи. Том приликом су убијени ЗЕЧЕВИЋ ЈОВО, његова три сина, ЗЕЧЕВИЋ МИЛАН, ЗЕЧЕВИЋ ВАСА и ЗЕЧЕВИЋ ПЕТАР, затим МИЛОШЕВИЋ ЛУКА, његови синови МИЛОШЕВИЋ ЖЕЉКО и МИЛОШЕВИЋ ДРАГАН, ТРИФУНОВИЋ СВЕТА и РАДОВАНОВИЋ МАРКО.

Наведеном приликом поред убијања недужног цивилног становништва, запаљено је и више стамбених зграда власништво припадника српске националности, па чак и оних који су, како је већ наведено, убијени у својим кућама 22. марта 1992. године.



На ове околности изјаснило се неколико сведока - очевидаца.

Тако је сведок 584/94-4, супруга убијеног Зечевић Милана и снаха убијеног Зечевић Јована, а пошто је претходно сведочила о убиству свога супруга и свога свекра пред истражним судијом Основног суда у Дервенти 23. 11. 1994. године, навела и следеће:

"...Имовину коју сам поседовала хрватски војници су опљачкали и однели, а кућа је минирана и запаљена. Кућа је иначе величине 10х10 метара на спрат са подрумском просторијом. Поред куће била је зграда у којој се налазила гаража и друге помоћне просторије. Поседовали смо два путничка аутомобила - марке "Мерцедес 240Д" и "Застава 750", један трактор марке "Урсуз" који је пронађен пред кућом Чаушевића "Меде" али у неисправном стању, трактор је поседовао све прикључке, али они нису пронађени. Вредност свих ствари које смо поседовали и које су однете је око 500.000 ДЕМ, рачунајући и објекте и алат који је био у нашем поседу. Мислим да је укупна вредност свега овога између 700.000 и 800.000 ДЕМ.

Остала сам са двоје малолетне деце без игде ичега и живим само од помоћи Црвеног крста..."



ДОКАЗ: сведок 584/94-4.

Пред истражним судијом Основног суда у Дервенти дала је исказ и сведок 584/94-2, супруга убијеног Милошевић Луке. Она је, пошто је сведочила о околностима везаним за убиство свог супруга навела, између осталог:

"...Спаљена кућа била је 9х7 метара. Запаљена је и изгорела и приземна, дворишна зграда, као и свињац, шупа, гаража и ауто. Вредност куће, помоћних зграда и аута је око 300.000 ДЕМ. Приликом убиства мог мужа и синова, као и других комшија чија су имена наведена учествовао је комшија муслиман Земир Ковачевић из Сијековца, кога сам ја раније познавала. Њега сам препознала иако је био маскиран и имао чарапу на лицу. Остале учеснике у овом злочину ја нисам могла да препознам, јер су били добро маскирани..."



ДОКАЗ: 584/94-2.

Сведок 584/94-1, супруга убијеног Седли ћ Новака, у догађају који је наведен у овом раду, изјавила је пред истражним судијом:

"...После опкољавања куће Зечевића и Милошевића, пошто су се чланови домаћинства сакрили у подрум, војници су ушли у кућу Зечевића и заклали Јову Зечевића и његова три сина и то: Милана, Васу и Петра... Исте вечери ја сам са мојим мужом Новаком Седлићем, који је иначе био инвалид, јер му је десна нога била поломљена, отишла код мог брата Милорада Брковића. Када сам се приближавала кући, пошто није било пуцњаве, ми смо у његову кућу дошли јако опрезно, јер тамо није било хрватске војске. Отишла сам са мужем код брата зато што су и моја кућа и кућа Зечевића, Милошевића и још низ других кућа које су се налазиле у непосредној близини исто вече запаљене и уништене. Те вечери запаљене су и куће Трифуновића, Васића, Кушљића и Шукурми. Са мужем сам остала да станујем код брата Милорада Брковића све до 8. априла 1992. године..."



- а затим је сведокиња говорила и о околностима под којима је тога дана убијен њен супруг.



ДОКАЗ: 584/94-1.



Извршиоци злочина : ЧАУШЕВИЋ НИЈАЗ зв. "Медо", КОВАЧЕВИЋ ЗЕМИРиз Сијековца, и други за сада неидентификовани извршиоци.



ДОКАЗ: 584/94-1, 584/94-2, 584/94-3, 584/94-4.
IP sačuvana
social share
Citat
Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat
Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 3324
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.14
mob
Samsung 
АНЕКС*



Г Е Н О Ц И Д



Члан 141.

Ко у намери да потпуно или делимично уништи неку националну, етничку, расну или верску групу нареди да се врше убиства или тешке повреде тела или тешко нарушавање физичког или душевног здравља чланова групе или принудно расељавање становништва, или да се група стави у такве животне услове који доводе до потпуног или делимичног истребљења групе, или да се примене мере којима се спречава рађање између припадника групе, или да се врши принудно пресељавање деце у другу групу, или ко у истој намери изврши неко од наведених дела, казниће се затвором најмање пет година или затвором од 20 година.

Напомиње се да је инкриминисање делатности у овом члану усклађено са Конвенцијом о спречавању и кажњавању злочина геноцида из 1948. године, која је ратификована од стране ФНРЈ 1950. године. Наведене одредбе биле су у важности током 1992. и 1993. године и касније и на подручју бивше Републике Босне и Херцеговине у оквиру претходне Југославије.





РАТНИ ЗЛОЧИН ПРОТИВ ЦИВИЛНОГ СТАНОВНИШТВА



Члан 142.

1) Ко кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди да се изврши напад на цивилно становништво, насеље, поједина цивилна лица или онеспособљена за борбу, који је имао за последицу смрт, тешку телесну повреду или тешко нарушавање здравља људи; напад без избора циља којим се погађа цивилно становништво; да се према цивилном становништву врше убиства, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплатације, наношење великих патњи или повреда телесног интегритета или здравља; расељавање или пресељавање или присилно однародњавање или превођење у другу веру; присиљавање на проституцију или силовања; примењивање мера заштрашивања и терора, узимања талаца, колективно кажњавање, противзаконито одвођење у концентрационе логоре и друга противзаконита затварања, лишавања права на правилно и непристрасно суђење; присиљавање на службу у оружаним снагама непријатељске силе или у њеној обавештајној служби или администрацији; присиљавање на принудни рад, изгладњавање становништва, конфисковање имовине, пљачкање имовине становништва, противзаконито и самовољно уништавање или присвајање у великим размерама имовине које није оправдано војним потребама, узимање незаконито и несразмерно велике контрибуције и реквизиције, смањење вредности домаћег новца или противзаконито издавање новца, или ко изврши неко од наведених дела, казниће се затвором најмање пет година или затвором од 20 година.

2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације нареди: да се изврши напад на објекте посебно заштићене међународним правом и објекте и постројења са опасном снагом као што су бране, насипи и нуклеарне електране; да се без избора циља погађају цивилни објекти који су под посебном заштитом међународног права, небрањена места и демилитаризоване зоне; дуготрајно и великих размера оштећење природне околине које може да штети здрављу или опстанку становништва или ко изврши неко од наведених дела.

3) Ко кршећи правила међународног права за време рата, оружаног сукоба или окупације, као окупатор, нареди или изврши пресељење делова свог цивилног становништва на окупирану територију, казниће се затвором најмање пет година.

Напомиње се да су одредбе овог криви чног дела у складу са Женевском конвенцијом о заштити грађанских лица за време рата из 1949. године коју је држава ФНРЈ ратификовала 1950. године, па у погледу важности поменутих одредби и на подручју бивше југословенске Републике Босне и Херцеговине, важи исто што је наведено и за одредбе чл. 141. КЗЈ.





РАТНИ ЗЛОЧИН ПРОТИВ РАЊЕНИКА И БОЛЕСНИКА



Члан 143.

Ко, кршећи правила међународног права за време рата или оружаног сукоба, нареди да се према рањеницима, болесницима, бродоломницима или санитетском или верском особљу врше убиства, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплатације, или наношење великих патњи или повреда телесног интегритета или здравља или противзаконито и самовољно уништавање или присвајање у великим размерама материјала, средстава санитетског транспрота и залиха санитетских установа или јединица које није оправдано у војним потребама, или ко изврши неко од наведених дела, казниће се затвором најмање пет година или затвором од 20 година.

Одредба овог члана је у складу са Женевским конвенцијама: за побољшање положаја рањеника и болесника сувоземних војних снага и за побољшање положаја рањеника, болесника и бродоломника поморских оружаних снага из 1949. године, које је Дражава ФНРЈ ратификовала 1950. године.

У погледу важности ових одредаба и на подручју бивше југословенске Републике Босне и Херцеговине важе напред наведене напомене.





РАТНИ ЗЛОЧИН ПРОТИВ РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА



Члан 144.

Ко, кршећи правила међународног права, нареди да се према ратним заробљеницима врше убиства, мучења, нечовечна поступања, биолошки, медицински или други научни експерименти, узимање ткива или органа ради трансплатације, наношење великих патњи или повреда телесног интегритета или здравља, присиљавање на вршење службе у оружаним снагама непријатеља, или лишавање права на правилно и непристрасно суђење, или ко изврши неко од наведених дела, казниће се затвором најмање пет година или затвором од 20 година.

Одредба овог члана је у складу са Женевском конвенцијом о ратним заробљеницима из 1949. године коју је Држава ФНРЈ ратификовала 1950. године, а већ изнете претходне напомене у погледу важности за подручје бивше југословенске Републике Босне и Херцеговине, односе се и на ово кривично дело.

Најзад, напомиње се, да ће у даљем раду бити приказани конкретни злочини, извршиоци злочина и жртве, околности под којима су злочини извршени, па ће, имајући у виду цитиране одредбе наведених кривичних дела против човечности и међународног права моћи да се закључи и о коме се конкретном кривичном делу ради.

Када су у питању неки конкретни злочини извршени на подручју општина Брчко и Орашје биће наведене и оптужнице које су у међувремену подигнуте код надлежног суда.

У овом раду коришћени су до сада прикупљени материјали - докази који се налазе у Комитету за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права у Београду.
[/size]
IP sačuvana
social share
Citat
Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat
Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Poznata licnost


Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 3324
Zastava Srbija
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 2.0.0.14
mob
Samsung 
Усташки злочин у Дракулићу код Бања Луке

Пре 63.године,7.фебруара у тим селима надомак Бањалуке Павелицеве устасе из "Тјелесног здруга",уз помоц домацих устаса,побиле су 2.300 местана,међу којима је било 551 деце,сто је уједно највеци устаски покољ који се десио у једном дану.

Покољ је тајно организовао устаски стозерник за "Хрватску крајину" Виктор Гутиц,а предводио га је зупник бањалуцког самостана Петрицевац фра Мирослав Филиповиц.

Крвави устаски пир поцео је у цетири цаса ујутро и трајао до раног поподнева истог дана,а побијени су сви Срби који су се затекли у селу осим Ленке Курузовиц која је са својих петоро деце успела да умакне устаском нозу.

Местани Дракулица,Мотика,Сарговца и рудника Раковац побијени су без испаљеног метка,секирама,нозевима,крамповима.

Да су устаске власти припремале подмукли покољ говори и цињеница да су неколико дана раније изврсили попис сељана,уз образлозење да це сви који се затекну код куце 7.фебруара добити помоц у храни.

Такође,неколико дана раније,наредили су да се због наводног беснила побију сви пси у селу,са стварном намером да за време злоцина лавез паса не би открио да се несто цудно десава у селу.

О овом стравицном злоцину после Другог светског рата дуго се цутало,а тек 1964. године изврсено је пописивање страдалих,и то 1.400 лица, да би тадасње власти 1965.године подигле Спомен костурницу за тих,како је и исписано на костурници,"1.400 зртава фасистицког терора".

Накнадним истразивањем досло се до бројке од 2.300 зртава.

Тек 1991.године одрзан је први парастос овим зртвама,а слузио га је владика бањалуцки Јефрем.Од тада сваке прве недеље у фебруару слузи се парастос,а уназад цетири године и заупокојена литургија у новосаграђеној цркви Светог великомуценика Георгија у Дракулицу.

Иако су становници ових места и бањалуцке регије оцекивали да це се поглавар Римокатолицке цркве папа Јован Павле Други оградити од ових злоцина током посете Петрицевском самостану у Бањалуци у јуну 2003.године,који се налази на само километар од места покоља,папа овај догађај није ни споменуо.
IP sačuvana
social share
Citat
Po sopstvenom priznanju,Tomislav Nikolić svoj politički život duguje Vojislavu Šešelju. Na njegovim delima vaspitavao se osamdesetih godina. Oduševljeno je čitao sve što je napisao.

Citat
Kad je Tomislav, član Narodne radikalne stranke, čuo Šešelja iz Četničkog pokreta uživo, uverio se da je to „najveći srpski intelektualac”.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 19 20 22 23 ... 25
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.156 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.