Nemilosrdni bi bilo : Tepih bombardovanje od Subotice do Vranja ...

па сад...да побију толике мађаре и остале угрожене мањине...

Pre 14 godina srušen mit o F-117A

Beograd -- Pre 14 godina, 27. marta 1999, tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, ooboren je američki "nevidljivi" lovac bombarder F-117A.

F-117 A, "noćni soko", koji je posle brojnih akcija u Libanu, Panami, Iraku...stekao oreol "nevidljivog", oboren je u vojvođanskoj ravnici u selu Buđanovci. Tu letelicu je oborio 3. divizion 250. brigade Protivazdušne odbrane, koji su u 20.42 sata, zahvaljujući sposobnosti jedinice, ispravnoj tehnici i "maloj tehničkoj inovaciji" uspeli da ga pogode sa zemlje.

"Noćni soko" pao je u atar sela Buđanovci, pošto je prethodno gađan sa dve rakete tipa "neva", a jedinicom koja ga je oborila komandovao je pukovnik Zoltan Dani.

F-117 A je opremljen sa dva "dženeral elektrik F 404" turbo motora i četvorostepenom kontrolom leta, nosi različito naoružanje, ima savremeni navigacioni sistem integrisan u digitalni panel u kabini, koja pojačava efikasnost misije.

Cena tog aviona, po nameni - lovca, koji je, od 1982. do 1990. godine, proizvodila američka kompanija "Lokid", bila je 45 miliona dolara.

Avion je dug 20,3 metra, visok 3,8 metara, s rasponom krila od 13,3 metra, a postiže maksimalnu brzinu od 0,9 maha.

"Noćni soko" je izuzetnu reputaciju stekao borbenim letovima nad Irakom u Zalivskom ratu 1991. godine, kada je, po objavljenim podacima, 1.270 puta proleteo neprimećen nad iračkim radarima, u 39 borbenih misija.

F-117 A je konstruisan u obliku brušenog dijamanta, što je neuobičajno za letelice te namene, a u američkoj vojnoj terminologiji dobio je naziv "stelt", što na engleskom jeziku znači "krišom", "u potaji", ili "nevidljivi avion".

"Noćni soko" je predstavljao simbol moći zbog savremene tehnologije kojom je opremljen, a što mu je omogućavalo da bude "nevidljiv" za sve radarske sisteme.

Avioni tog tipa konstruisani su sa oštrim uglovima, koji predstavljaju skup krivina, od kojih se odbijaju radarski zraci, a zahvaljujući sačinjenim specijalnim kompozitnim materijalima utiču na to da se letelica ne može registrovati na radaru.

Izvor: B92

Neću zaboraviti,niti ću svom okruženju dozvoliti da zaboravi bilo šta.Banda mi još duguje krv...

Piloti su istinski heroji kao i oni momci koji su bili na Košarama. Zorana je znao ceo Beograd, bio je prava šmekerčina.

A treba se podsetiti i da su ti isti heroji leteli na neispravnim avionima, jer državne pare kao i lova od državnog šverca droge, cigara i hrastovine nisu išle na popravku Migova  već da se gradi Bambilend, da se prave veća skladišta na Kelebiji i da se pune privatni računi u Moskvi i na Kipru  . Treba se podsetiti i da su piloti posle tužili onu komunjaru generalsku koji ih je slao da brane zemlju u pokvarenim aparatima koji su se pretvorili u leteće sanduke..

Gle čuda, to je bila neka osma godina ratom pokrivenog okruženja, doba sankcija, a da je sve od onda pa do sada koštalo kao taj Bambilend (koji svi pominju jer nemaju šta drugo, a realno košta kao 3 dobra džipa današnjih kvazipolitičara) ovde bi procvetale hrizanteme a ne tikve.

Hahahah u stranu to sto su budale stvarno slale pilote u smrt, interesantno mi je to koliko je bambilend stvarno smesan za ove danasnje postenjacine, milionere i milijardere... Koja razlika jbt...

Tacno se vidi da su devedesetih vladali amateri... Danasnja okupaciona uprava to smekerski odradi... Pokrali su preko 50 milijardi dolara od 2000. 

Da ne pričamo o tome što su srozali pravosuđe i obrazovanje,a dokrajčili i ono nešto malo privrede što je preživelo 90'.

ово се још спомиње 

Славенко Терзић: Бомбардујући Југославију НАТО је „исправио грешку“ генерала Ајзенхауера            
 среда, 27. март 2013.

Мултимедијална конференција за штампу амбасадора Србије у Русији Славенка Терзића, посвећена годишњици НАТО бомбардовања 1999. године, одржана је у Москви.

У оквиру конференције за штампу представницима руских медија приказана су два краткометражна документарна филма. Први – Злочин НАТО-а против Србије 1999. године избор је видео материјала на којима су забележене разорне последице бомбардовања: рушење зидова државних установа, рушевине на месту стамбених зграда, аутомобили у пламену, рањени и убијени цивили. НАТО војници се поносе својим суперпрецизним оружјем – па није ваљда да пилоти бомбардера опремљених по последњој речи технике нису могли да разликују војно складиште од скромне приватне куће, колону војне технике од колоне путничких возила? Интересантно, да ли неко од њих ноћу сања кошмаре?

Други филм Злочин без казне сведочи о погромима који су се десили на Косову у марту 2004. године. То је видео материјал праћен минималним коментаром: набрајају се називи насеља и разарања која су нанели учесници погрома: тако је у Призрену за два дана, 17. и 18. марта 2004. године било спаљено осам православних цркава, једна црква у близини града била је минирана. Манастир Светих Архангела подигнут још у 14. веку, учесници погрома су покрали и спалили на очиглед немачких „миротвораца“ који нису сматрали да је потребно да се мешају.

Погроми су захватили читаво Косово. 900 особа је било пребијено или тешко рањено, албански екстремисти су уништили 935 српских, ромских и ашкалијских кућа, разорено је или потпуно уништено 35 објеката Српске православне цркве, из шест градова и девет села били су протерани сви становници неалбанских националности. Шта је то ако не геноцид?!

По подацима Канцеларије за Косово и Метохију у погромима је учествовала 51 хиљада људи. На кривичну одговорност није било позвано ни једно лице. Зашто?

Ова питања се намећу сама по себи већ скоро десет година. Она су постављена и на конференцији за шампу. Амбасадор Терзић је одговорио на њих не толико као дипломата, колико као историчар:


"Косово и Метохија су, како наш патријарх често каже српски Јерусалим, Света земља. Тамо су наши најважнији манастири и цркве, тамо су наше краљевске и царске престонице. И све оно што је везано за Косово и Метохију је на неки начин окосница српског културног идентитета. Због тога сви Срби и Влада Србије том питању поклања велику пажњу и, мени се чини, управо због тога што Косово и Метохија толико значе Србима је и дошло до агресије НАТО пакта на Савезну Републику Југославију, Србију и до свега тога што је дошло.

Наравно да је сада потпуно јасно, а и онда је било јасно, да узрок тој агресији нису била нарушена права албанске мањине, да је све то била једна велика инсценација и сценарио који је био веома организован, који је на самом терену предводио Вилијам Вокер, тадашњи шеф мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији, него да је, како је то лепо рекао Вили Вимер, председник Скупштине ОЕБС-а тада, 2000. године, у писму Герхарду Шредеру, у којем је цитирао иступања неких представника на једном скупу у Братислави 2000. године, Организације и Стејт департмента, где се говорило о томе да је циљ тога рата био исправљање велике грешке коју је генерал Ајзенхауер направио 1945. године, имајући у виду вероватно да је један део централне Европе и један део Балкана препустио тадашњој зони утицаја Совјетског Савеза.

Господин Вимер је том приликом такође рекао Герхарду Шредеру да је ту било речено да је стационирање НАТО и америчких војника на Балкану управо у функцији исправљања те грешке, а да, што се тиче саме Србије, њој не треба омогућити перспективу да буде део европског развоја. Морам, наравно, да кажем да је потпуно јасно да су разлози тога рата и напада били геополитички, да је то била промена не само геополитичке карте бивше Југославије и Србије.

Показало се да је био главни циљ не само отцепљење једног историјског дела Србије од централне Србије, него да је било и ново позиционирање, војничко и геостратешко, НАТО и америчких снага на Балкану, чији је крајњи циљ био, наравно, заузимање нових позиција у наступању према Руској Федерацији и према Средњој Азији, према Блиском и Средњем истоку. Дакле рат против Србије и Југославије је био само један мали догађај у том великом фронту НАТО и Сједињених Америчких Држава према Истоку."


Амбасадор је такође подвукао да су погроми неалбанског становништва 2004. године, пре свега Срба, били директна последица НАТО агресије 1999. године.

На сајту наше редакције  објављени су линкови за филмове Злочин НАТО-а против Србије 1999. године и Злочин без казне, који су приказани на конференцији за штампу. Ко има очи да види!

Вера Жердева, Тимур Блохин

(Глас Русије)

Jbg, ono što ne smemo mi da pričamo, ima ko će.


Teško je to prihvatiti ... i dalje se trudimo