Кога занима моја критика може је прочитати овде:

http://forum.burek.com/da-li-ateisti-potajno-veruju-u-boga-t604994.180.html

Napisi mu da je dobro za forum to sto on voli da je tu i da postuje to sto tebi izgleda rastrkano, bez obzira sto za njega to ( kao i sve ostalo ) - nema svrhu.

Kako se svemir siri svakog trenutka sve vise i vise, sve je manja i manja verovatnoca da cemo doci u dodir sa drugim civilizacijama i moci njih da pitamo sta je svrha njihovog zivota.

Ovo pitanje kojim je otvorena tema implicira da samo beskonacan zivot ima svrhu, a da ovi nasi mali nemaju i u to ime treba prigrabiti neku od ponudjenih religija.

Sama religija nema smisao, sto dublje prucavash neki religijski sistem to ti u oci upadaju nesavrsenosti iste, nebuloze neprimerene nekom visem obliku svesti i nedovrsena muljanja sa osecanjima kod coveka.

Zasto bi bilo ko, zamenio svoju filozofiju sa filozofijom koja takodje ne nudi nikakav smisao? Ne daje nikakva objasnjenja ili izlaz?

Zasto se radjamo ako cemo da umremo?
Zasto moramo da prodjemo kroz ovo sranje od zivota pre nego sto..?
Zasto je vecno dobro?
Sta ce se desiti kad se svemir ugasi, ili kolapsira u ogromnu crnu rupu?
Sta je bilo pre big benga?
Zasto zivot postoji uopste?
Sta ce nam zivotinje?
Koja je njihova svrha?
Sta znaci beskonacno?
Koji je smisao morala u beskonacnom sistemu gde se svaki cin dobrote gubi u beskonacnom nizu zla?
Zasto je znacajno ziveti kad je bolje da umres kao beba, ili da se ne rodish uopste?

Pitanja milion, a odgovora nigde. Samo nevesti pokusaji od nekih istorijskih licnosti da nam docaraju njihovu filozofiju, ili barem onu filozofiju koju su prepricavali oni koji su se zatekli u blizini.

ja vrlo dobro citam sta ti pises, zato sam te to i pitala
ti zelis da kazes da je humanost i neke druge vrline zapravo urodjeni instinkt jel tako i da to covek nesvesno obavlja, pa samim tim to ne moze biti necija subjektivna svrha postojanja  
samo se postavlja pitanje sta je sa onima hiljadama i milionima koji nemaju humanost niti osecajnost, nesposobni da osecaju emociju itd.. kako to oni nemaju taj praiskonski instinkt .. koji je karakteristika citave vrste  

Ne kaze niko da ne treba ziveti...ali samo da su mnoge stvari u zivotu koje nam se cine tako bitnim...u nekom sirem svetlu...sitnice...ja bar tako to vidim...

Може све да буде субјективна сврха постојања ама баш све, немам ја проблем са тим да човек каже себи да је њему ауто, новац, љубав сврха постојања...Имамо способност да себе убедимо у оно што хоћемо, али објективно то није сврха постојања...
Као што сам рекао осећајност и присност је мешавина праисконског инстинкта и околине. Тако на пример имаш случај да су већина серијских убица била злостављана у детињству отуд недостатак емоција....Људи су већином одређени генима и околином тако да је то случај и код емоција...


Баш тако и ја мислим. Људи имају тенденцију да неким појмовима или стварима дају превише на значењу, биле то нације, државе или религија...

sve u svemu, jedino sto tebe tera da preguras dan je samoobmana i ti si toga svestan, svaki put kad dozivis srecu, ljubav, uspeh, ti sebi kazes da je to u stvari samo privremeno jer tvoj zivot nema svrhu i ti kao jedinka zivis uzalud 

tebe mora da spontanost ili strasno iznenadjuje ili te strasno zbunjuje 

nemoj sad da mi kazes da si prevazisao spontanost, jer cu da odem sa teme 

Мунка за шта ти живиш?
Ти кад си срећна, заљубљена да ли онда падају звезде са неба или једноставно све буде као и када ниси била заљубљена и срећна...
Разумем ја срећу, љубав, успех и ништа то није лажно али од тога правити као да је то свето и божанствено је бесмислено...
Срећан си зато што то имаш вишак сератонина у крви и то је то...Чиста хемија...
И пси су срећни само што су они мање свесни него ми па им је лакше...
Какве везе спонтаност има са овим?

pa ti covece za sve imas objasnjenje, ti si u stvari taj tip sto ga cekamo da nam sve razjasni 

ja zivim jer mi je lepo i bice mi zao kad umrem jer bi da zivim jedno hiljadu godina .. i zato sto volim da ucim, saznajem i mislim, a najvise mi je interesantno hoce li se sta spoznajno desiti kad riknem, jer mi sad sa trecinom vekamalo neozbiljno da mislim da sklopis oci i crno.. neki snovi, nesto granicno.. neka energija, ja volim objasnjenja, uopste me ne zanima dal cu da zaspim i oce da bude crno i nistavilo, samo da ima neki osecaj nekog smisla i ja sam zadovoljna

za mene je nihilizam put ka nezadovoljstvu, to sam videla puno puta i ne svidja mi se.. preterano realni ljudi kad je filozofija u pitanju, to odma vidis da ima neki problem, neki zupcanik fali.

Не знам како ти размишљаш па мислиш да је нихилизам пут ка незадовољству...
То исто да неко каже ако једем свињетину то је пут ка глупости...
Ја када формирам своја мишљења не водим се тиме да ли ћу бити задовољан или не, да ли у бити срећнији или не...То тако не иде...Базирам своје ставове на логици и ономе шта одговара истини...
И ја би волео да деца не умиру од глади, да сви живимо бар хиљаду година у срећи и благостању али то једноставно није тако...
Тако када разматраш идеју ништавила после смрти не постављај питање шта би ти волела да буде него шта је највероватније с обзиром на други живи свет и искуства...

Мени је логичније да када склопиш очи и умреш имаш исту свест и енергију коју си имала пре него што си зачета...