Ma vazi...prosirenje svesti koja je i tako beskonacna....

Ajd sad...ovako

Take a deep breath. Calm down. Take ten steps back from the knife, the lighter, or the mirror. Turn on your iPod, lay on the floor, and take more deep breaths. You are worth more than this, you can be more than this. This does not have control over you. You are the one who will form your own destiny, your own pathways through life. Don’t let shit tie you down, or break your heart. It’s okay to cry. Breathe again. You’re alive and wonderful.

tvoja nije. jeste od Onog od koga sve dolazi i kome se sve vraca...
i tvoja svest. izmedjuostalih. koje su Jedno. Njena.
Comprende?

Si...

Porfavor...

Eto i ja pricam 5 jezika...

Ne...ja mislim samo da je to dosta egocentrican nacin gledanja...kao sad ti produzas vrstu...ili gene...ili tako neka budalastina...

Mislim...to mi je ko da lupas u serpu u sred tornada...

@tema

Nema.

Имам исту сврху, смисао као и дете које је умрло на порођају или дете које је умрло од глади у Африци итд. Исти смисао као, што су имали пећински људи пре мене, хомо еректуси пре њих, диносауруси пре њих и тако даље и тако даље...Ако се узме у обзир да је 99% свог живота који је постојао на Земљи нестало а нестаће и људска врста, говорити о неком смислу, типа бога или посебности тебе као индивидуе или људске расе је потпуно смешна...Антропоцентризам нам је некако усађен, да мислимо да се некако разликујемо, да смо посебни у целом Универзуму итд. да ми некако имамо сврху, али истина је да имамо једнаку сврху као и све остале врсте које су живеле и које данас живе на Земљи...

Као што сам рекао мислим да ми као људи немамо сврху али у животу дајемо циљеве и придајемо значај нечему како би попунили ту празнину. Као на пример ја, ја мислим да са неког већег гледишта немам сврху али ме то не спречава да радим оно што волим, што ме чини срећним и што желим. Сазнање да иза тих активности не постоји никаква сврха за мене не преставља проблем...Не знам, некако ми се чини хуманије да је неко добар према некоме иако то нема сврхе него да је неко добар према некоме зато што ће за то имати улазницу за рај...



Е зато мораш контактирати страчњаке(астрономе, физичаре). Колико сам ја пратио ту тематику на основу неких прорачуна претпоставља се да у видљивом делу свемира постоју преко стотину милијарди галаксија, тако да није искључено да постоји и преко хиљаду милијарди галаксија у целом свемиру...
Мислим да смо на том пољу још увек почетници тако да ће нам теребати пуно времена док не истражимо колико је свемир у ствари...

zasto si dobar prema nekome iako to nema svrhe 

ego...

pa kako sad to? ti bi trebao odmah da mi izdefilujes sta , kako , zasto, kuda? ZASTO TI VERUJES U TO STO NAUCNICI TRABUNJAJU, 'zato sto ti je tako lakse'?

a sta mislis o prici koju govore razni ezoterijski tekstovi da je Univerzum (svi Univerzumi) beskonacan? i da je to Sve ustvari Jedno, Jedan Beskonacni Kreator. (mnostvo je konacan koncept a ako je nesto beskonacno, onda je sve to JEDNO i ne postoji nista 'osim toga'...)

Covece...ja sam uvek kontao da se ljudi okrecu filozofiji posle nauke...ovo prvi put da vidim nekoga da sa stanovista filozofije preporucije nauku....

То ти је мешавина урођеног инстинкта и околине...
Пре су људи били много приснији и мање их је било, живели у родовима па када би учинили некоме услугу односно били добри према њему знало се да ће када њему буде потребна помоћ тај исти њему помоћи...
У међувремену људска популација је порасла на 7 милијарди, људи све мање познају једно друго а ипак неко помогне неком странцу иако зна да га никада неће више видети и овај неће моћи узвратити...
Тако да тај осећај вучемо од својих предака...
Да није било тог инстинкта тешко да би дошли до 7 милијарди и овде где смо...