postoji... ali se ne zove život

Зато се зове загробни живот. 

Tekst je odličan i nije dug niti nepregledan jed objašnjava baš ono što treba bez "nepotrebnih" ili zamarajućih detalja primjera i dvoumljenja. U principu si u pravu samo bih te ispravio da su "čak" tri života. Do sad si i ti kao i ogromna većina ljudi proživjeli na stotine života. Moguće je da ima sličajeva da je ovo prvi život u ljuckom tijelu samo su oni rijetki. Kakav će biti sljedeći život zavisi od prošlih života samo ne po takoj prostoj zavisnosti kako si ti rekao. Sve je to mnogo složenije a nama potpuno nejasno zbog ograničenja koje imamo u ljuckom tijelu. Ne vraćaš se u niže denzitete poslije smrti nego se jedino može ići u više denzitete ili se zadržati u isti. Po pravilu je ovo zadnje. Uglavnom talas vrši masovno prebacanje vrsta iz jednog denziteta u drugi ali i tad tek kad je osoba dovoljno sazrela i sa zadovoljavajućom "ravnotežom" ili karmom. U suprotnom se ostaje i čeka se sljedeći talas. Budući da si dio Boga ili Stvoritelja i ti kao i sva druga živa bića u svojoj suštini sadrže dio Boga (Pročitaj Luču mikrokozmu) ni mi sami ne možemo niti nastati niti nestati. Mi postojimo. Tako, znači, niti smo nastali sa nastankom Zemlje niti će mo nestati njenim nestankom. Ko zna koliko svjetova smo u međuvremenu promjenili i koliko će mo još. Važno je napredovati u usavršavanju dok ne dostignemo najviši stepen savršenstva kad se vraćamo Tvorcu noseći sve naše sjećanje sobom. U sljedećem trenutku Svevišnj ponovo stvara novu kreaciju odnosno svemir i tako svek do ne sazna potpunu svoju suštinu. Naravno uporedo postoje i drugi svemirovi u kojima se odigravaju iste stvari. U kratkom to je to.  

За Развојну Свест Душе смрт је пак само Повратак, јер сте ви део ваше Душе, која пребива у Духовним димензијама и која вас с радошћу ишчекује. Самим повратком у духовни свет, постајете свесни читавог претходног живота и у потпуности разумете све грешке које сте починили, али и све правилне изборе и напредак који сте остварили, па та искуства и спознаје творе уједно и основу за неки од ваших будућих живота.

Ponovo mala opaska-
 "Život posle smrti" je generalizovanje.Umrlo je telo a mi aj da kažemo "možda" nismo samo telo,tj.nismo uopšte telo nego nam ono služi kao "vozilo" da bi smo iskusili ovaj 3d svet od pet opskurnih čula.

   Pravilniji naslov bi bio:
 Život posle života 

Lepše zvuči svakako. Smrt predstavlja prestanak bio-hemiskih reakcija u organizmu. Znači odnosi se na prestanak funkcije fizičkog tela. Svest nastavlja da postoji, dakle život nikad ne prestaje.

 Čitao sam spise upanišada (tako nešto) gde tvrde da možemo da se setimo svega prilikom 'odlaska' samo se treba koncentrisati na ostajanje u svesnom stanju do potpunog kraja tj.kad mozak ima totalni shutdown. Ko ostane prisutan u tim poslednjim trenucima izaćiće iz svog tela,videti telo ispod i otići svestan. Ne malo njih pri umiranju tela duboko se uspaniče...
  Još jedna važna stvar čini mi se da se treba prepustiti smrti u tim trenucima.Svako ko umire definitivno prepoznaje neminovnost odlaska u sledećih par minuta.

Neznanje dovodi do tog straha. Ljudi robuju raznim bogovima, materijalizmu i drugim stvarima koje su tu da nas zbune. Nije lako preći na "drugu stranu" ako očekuješ nekog ko će te kazniti i zauvek mučiti jer si prekršio nekoliko "svetih" pravila. Isto tako nikom se ne žuri u ništavilo nepostojanja. Ima nekih izuzetaka poput onih koji viknu Alahu ekber i dignu sebe i ljude u blizini u vazduh. Ali oni su druga priča. Svi ovi su toliko zbunjeni da obično kad napuste ovaj nivo, ne znaju šta im se desilo, već nastavljaju bitisanti u zabludi.

Oni koji svesno i pozitivno odžive svoj zemaljski život,u poslednjim trenucima pred smrt dato im je da je blizu vreme odlaska,i takođe im je dato da se oprosti sa svojim bližnjima na zemlji.Za to ima bezbroj slučajeva.Takav čovek spokojno umire i odlazi sa ovog sveta,i smrt bude laka i bez traume za dušu.Dok ova druga vrsta ljudi,pošto ni ne veruju u život posle fizčke smrti,uglavno budu zarobljeni na ovoj ravni materije,i kreću se među nama pokušavajući živeti kao dotad u fizičkom telu.Pošto ne mogu svoje fizičke potrebe zadovoljiti,uglavnom nalaze ljude sa sličnim osobinama preko kojih utičući na njih,duše proživljavaju svoje fizičke navike i strasti.Ubrizgavanje takve energije u podsvest čovek registruje kao pojačane misli,želje i slike svojih navika i strasti protiv kojih ne može da se bori,i taj pritisak i uznemirenje nestaje tek kada zadovolji ne mali broj puta želju onog koji utiče na naš svet misli,želja i odluka.

 To bi moglo da objasni duhove i sl.pojave. Ima smisla ovo što si rekao.