Mislim da je verovatnoca ono sto koristimo kada ne znamo sta ce se tacno desiti.

Nemogu sad da smaram dalje i upućujem na hjuma i kanta ali ukratko proces saznavanja ukljucuje ne samo objekat saznavanja nego i saznavaoca.
Kako Kant kaze ni ne znamo svet po sebi nego svet kao pojavu. Kayzalnost, vreme i prostor su a priori koncepti, urodjeni koncepti sa kojima krecemo u saznavanje sveta.

Nebitno u praksi ali ipak vredno pomena.

Pa nije, ako je verovatnoca 99%, mi prilicno sigurno znamo da ce se to desiti. Ali je opet verovatnoca

Dakle ne znamo da li ce se desiti.

Pa znamo sa velikom verovatnocom

Uvek se pretpostavlja da imas beskonacan broj ponavljanja...

Znaci sve to se odnosi na beskonacnost...

Npr u beskonacnom sistemu 100 puta pogresno je nista...

Itd...

Formula funkcionise zato sto je uzorak mali...




Kao i sa mnogim drugim stvarima u nauci...i to je neproverivo...

Ne znamo sta ce se desiti. Znamo sa kojom verovatnocom bi moglo da se desi.

Mora da si se kladio nekad

Naravno da jesam. Ali to nema veze sa tim. Ukoliko povezes uzrok i posledicu, lako dodjes do verovatnoce od priblizno 100%. Znaci krece od vezivanja pertle fudbalera pri zagrevanju, a pre toga od dolaska na stadion, a pre toga od rodjenja fudbalera, a pre toga od njegovih baba deda...........a pre toga od postanka sveta.

E sad, ako ovako postavimo stvari, verovatnoca ne postoji, zar ne?

Sta ne postoji. Procena šansi? Ako je napraviš postoji

Pa ne, samo pitam. Mislim ja o ovome ne znam nista, pokusavam da razmisljam. Ako je uzrok i posledica razlog svega, uzrok ide do samog pocetka. Ti i ja smo sazdani od atoma koji su ko zna odakle potekli i kako su se bas tu nasli. Uzrok i posledica. Mislim to je malo paradoks, ako je verovatnoca sve onda je i postanak verovatnoca iz koje krece uzrok i posledica. I onda vise nije verovatnoca. Ili jeste?

Koliko se ja sećam fizike elektroni se sasvim sigurno ređaju prvo na najniže energetske nivoe. I nema sumnje na kom nivou će biti. Kad želimo da izmerimo gde tačno na svojoj putanji oko jezgra se elektron nalazi, on se tada iz talasa transformiše u česticu i ako pronađemo položaj izgubićemo podatak o brzini.

E kad se preselimo na makro svet tu na scenu stupaju elektromagnetna sila i gravitacija (koja zvanično nije sila, ne znamo šta je) koje ne rade na principu verovatnoće. Dakle proton će uvek privući elektron, dva elektrona će se uvek odbiti jedan od drugog.

U stvari i jaka nuklearna sila će uvek držati na okupu protone i neutrone u jezgru. Ovu slabu nuklearnu silu nisam nešto proučavao pa ne mogu da kažem šta se tu dešava.

Upravo poslednjih godina naučnici muku muče da objedine mikro i makro svet pokušavajući da spoje kvantnu mehaniku sa relativitetom ali za sada nisu baš uspešni.