Nije moguće statističkim tumačenjem kvantne mehanike pouzdano znati zakon uzročnosti; zapravo, o tome ne postoje uverljiva saznanja na temelju empirijskih istraživanja u fizici elementarnih čestica.

U prevodu, subatomski svet je toliko kontraintuitivan nama ljudima kojima je mozak baždaren na makro svetu. Čak ne ni na super makro svetu u kojem je nemoguće konstatovati da se ceo naš univerzum sa sve galaksijama i prostorom okreće oko nekog zamišljenog središta multiverzuma, ili pak slobodno pluta u "sapunici" 5to dimenzionalnog vremeprostor tkanja.

Da se vratimo na pojam sudbine kao predefinisanog procesa nečijeg života u kome je onda značaj bilo koje odluke koju smo sposobni da donesemo na bazi sopstvene inteligencije i deduktivnog razmišljanja upotrebivši naš najbolji rezultat ili intuitivno odabravši reakciju na zadati problem: svađa sa šefom, sa ženom, prelazak ulice na crveno svetlo, davanje gasa u kolima na snežnom putu, pa sve dotle gde odlučujemo da li ću da jedem salatu za večeru ili pečeno prase.

U slučaju da je sudbina deterministički određena jer su zakoni fizike takvi kakvi su i nepromenljivi s vremenom, filozof će se pitati koliko je onda u njegovoj moći da promeni bilo šta i time utiče na svoj put kroz vreme i prostor koga zovemo kraće život.

U takvom sistemu svaka reakcija čoveka je uzaludna. Sve je već predodređeno. Pa koja je onda razlika izmedju svesnog entiteta koji ima određenu količinu obrazovanja i iskustva od nekog morona koji zna samo nekoliko stvari u svom životu. Razlika je znamo svi ogromna. Jer obrazovana svesna osoba neće svojim činjenjem prouzrokovati veću štetu nego spomenuti debil.

I tu dolazimo do fundamentalnog zaključka. Relativna slobodna volja, dakle i dalje nemožeš da pobegneš od 5 sila kosmosa, je u okviru društva data kao princip, dok je sasvim moguće da ja kao pojedinac ne mogu iz sopstvene kože. Društvo je to koje kao jedna celina ima relativnu slobodnu volju da se nosi sa prirodom.

MAda ni kod čoveka to danas nije izvesno. Prinicip neodređenosti subatomskih čestica od kojih se sastoji i naš mozak. Plus to što se same subatomske čestice pojavljuju u našem prostoru neuzrokovane. Dokazano. U tom smislu postoji neki određeni vid haosa, slučajnosti na mikro nivou, koji remeti makro - svet u kome živimo. Što će reći postojanje šuma u elektonskim kolima (pa i u našem mozgu) mora biti uključeno u sistem odlučivanja.

A neki će se pitati, pa da li je onda to slobodna volja ako je u pitanju bacanje kockice. Opet ja ne odlučujem ni o čemu nego neka verovatnoća. A verovatnoća to nisam ja.

Savršeni red ne postoji.

Ali ovde sada ulazi strašna aždaja zvana entropija.

Kako pobediti to čudovište.

Evolucijom. Biološkim sistemima koji svoju prirodu grade uprkos sveopštem poniranju u energetski ekvilibrijum.

A opet ne možeš protiv toga da će naše sunce da eksplodira za jedno 10 milijardi godina.

Do tada ljudska vrsta mora da se otisne put zvezda i pronađe druge nastanjive planete.

A šta kad sve zvezde u kosmosu eksplodiraju?

Hoće li onda stati tamna energija i gravitacija uzeti svoj kurs ka skupljanju svih protona i neutrina u jedno jezgro.

Neki novi big beng?

Da li je priroda ciklična u svojoj biti?

Mnogo odjednom.

Za slobodnu volju cu samo da napisem da covek koji nije u zatvoru ipak nije slobodan od svoje volje, tj ne moze da zeli ono sto ne zeli. Za to pitanje nije bitna kvantna mehanika.

Princip kauzalnosti se ne dokazuje, to je filozofska pretpostavka.

O principu neodredjenosti cu da citam i da napisem sta mislim ali u startu mogu da kazem da mi se cini da to sto ne razumemo kvantni svet ne znaci da je on haotican. Valjda. Čitaću...

Priroda je savrseni red

Nisi ti to dobro prostudirao.

 

Lelica je savrsen red...

Pa kao što rekoh ima zilion polemika na temu relativne sl. volje. Takođe ne mogu da utičem na emocije. Mogu da ih kontrolišem kad se pojave, ali ne mogu da ih sprečim da se pojave.

Svako može da ti dokaže svake sekunde princip klauzalnosti ma makro nivou. Na tom principu radi ceo univerzum. Sve dok ne dođemo do prauzroka ako takav postoji uopšte.

Na mikro nivou, u subatomskom svetu, virtuelne čestice se pojavljuju slučajno iz samog prostora i nestaju vrlo brzo. Izgleda kao da su ti događaji neuzrokovani. Može biti da ih nešto sićušno malo, nešto što je na nivou plankove dužine prouzrokuje, ali opet, šta prouzrokuje to nešto malo da prouzrokuje nastanak virtuelnih čestica. Priroda nas često časti sa ovakvim zagonetkama.

U samoj biti prirode postoji "šum" nešto potpuno random i dešava se u samom tkanju prostrora u vidu vakuumskih fluktacija.

znaci kontrola je 0



nikakve virtuelne cestice ne postoje...

hajde lepo uzmi četku i idi da krečiš, ne ide ti ova fizika

Pazi ti kazes da je random. Tako su mislili i nasi preci za sve i svasta pa sad znamo da nije.

Ti sti kazes da moze da se dokaze princip kauzalnosti u makro svetu... Kako bi ti to uradio?

random ne postoji...

postoji za nas...ali u apsolutnom smislu nije random...

evo ovi sto se bave programiranjem a ima ih milion na forumu mogu to da potvrde...

inace posle daneta ovaj sharp je glavni favorit za zastavicu...

nalupao se covek za sve ove godine spokoja ...