da jbt .. dobro pitanje    kako brisu guzu .. mislim zvuci idiotski, ali ljudi smo, pitanje se samo namece   

@Alex616

pa iskreno, ne znam bas da li ima toliko puno osoba sa invaliditeom  koji imaju uspeha sa vezama. ja se dosta krecem i medju drugim osobama sa invaliditetom. Posebno s obzirom da i radim kao strucni saradnik na jednom projektu, osnivanju fonda..itd. Ne bas kao NVO(jer to nece imati nikakvu politicku niti propagandnu aktivnost) vec sasvim prakticnu namenu da se osnuje centar za konsekutivnu negu, rehabilitaciju, druzenje osoba sa invaliditetom. Znaci poznajem i dosta drugih osoba sa invaliditetima i od svih njih znam da je samo jos troje, cetvoro(ukljucujuci i mene) imalo nekih veza. Svi ostali koje ja poznajem, slabo.  do sada tokom diskusije na temu, ljudi cesto kazu da bi kao ostali u vezi ako njihov partner/ka postanu invalidi, ali da ne bi usli u vezu sa nekim ko je vec invalid. Takav stav inace cujem cesto. Ostali bi u vezi, A kao ne znaju da li bi usli u vezu ako je neko vec invalid.  Vec sam ranije objasnjavao(cak sam bio i osporavan zbog toga) da je meni takav stav kontradiktoran, i da izmedju te dve situacije zapravo i nema razlike. Jer osoba sa invaliditetom ce imati fizicka ogranicenja u oba slucaja. Ne znam, ljudi valjda polaze od one pretpostavke da se njihovom partneru/ki to nece ni desiti, ali ako se vec dogodi onda bi kao eto ostali u vezi. Ili cesto kao kazu neka "lojalnost"i(pa kao eto lakse je prebroditi uz vec formiranu ljubav, ako se nekom partneru dogodi invaliditet)Valjda zbog toga mnogi razlicito gledaju na ulazak u vezu sa invalidom i ostanak u vezi sa nekim ko postane invalid.... Ne znam... ne bih da ulazim u tumacenja, ljudi razlicito gledaju. Rekao sam vec ranije, meni licno izmedju te dve situacije nema razlike. I da sam recimo postao invalid naknadno, smetalo bi mi da bilo ko bude sa mnom iz osecaja "lojalnosti". To za mene nije ljubav.

Ko o čemu,baba o uštipcima....
Ti imaš svoj stav, neko drugi ima drugačiji...šta ima ti da razglabaš više o tome kakav je čiji stav.
Svakom je njegov stav dobar i ispravan koliko god se tebi čini kontradiktornim.
To što ti nešto smatraš ili ne smatraš ljubavlju, tvoj je problem...
To što za tebe nema razlike između ulaska u vezu sa osobom koja je invalidna ili ostanak u vezi sa osobom koja postane invalidna...tvoja je stvar....meni npr. je razlika jako velika i očigledna.
Nemaš prava da omalovažavaš ničiji osećaj lojalnosti ili viđenje ljubavi jer ti ne misliš tako.
Možeš da sudiš samo o sebi i da polaziš od sebe i svoje perspektive.Nisi nikad bio u tuđoj koži, tako da 

Znam da demencija nije invaliditet... ali sličnosti svakako ima.

Skrb o dementnoj osobi ugrožava psihičko zdravlje skrbnika



Članovi obitelji koji pružaju skrb svom dementnom članu, često pritom doživljavaju vrlo snažan stres ili pak zapadaju u teži oblik depresije, navode istraživači dvaju instituta Pen State i Benjamin Rose iz Clevelanda.

Oni predlažu mjere koje mogu ublažiti stres staratelja i time ga osposobiti da se vlastitim snagama izbori za svoju psihičku stabilnost koja mu je nužna u poslovima zbrinjavanja dementnog rođaka. Profesor Steven Zarit, voditelj studije o ljudskom razvoju i obitelji i njegov tim suradnika proučavali su pojavu psihičkih tegoba kod osoba koje pružaju skrb.

Uočili su da stres uzrokuju: visoki troškovi zbrinjavanja, izmijenjeno ponašanje dementne osobe, nezainteresiranost obitelji i prijatelja da se uključe u zbrinjavanje, potreba za cjelodnevnim posvećivanjem brizi i njezi oboljelog. Rezultati studije, objavljeni u posljednjem broju časopisa Aging & Mental Health, pokazali su da gotovo svaki od 67 staratelja različito doživljava uzroke svojih poteškoća pri zbrinjavanju dementne osobe te da na njih reagira nepredvidljivom količinom stresa.

"Premda je problem s izmijenjenim ponašanjem dementne osobe zajednički svim skrbnicima, dio skrbnika ga ne doživljava kao najteži problem ili nesavladivu prepreku", rekao je Zarit. "Nekim skrbnicima najteže pada gubljenje emotivne povezanosti sa dementnim članom obitelji, dok drugi teško doživljavaju nerazumijevanje braće i sestara ili drugih rođaka za probleme s kojima se suočavaju tijekom skrbi. Reakcije skrbnika bile su različite i po intenzitetu doživljenog stresa."

O pravoj dimenziji ovog problema govori podatak da se za oko 4 milijuna dementnih ljudi u SAD-u brinu članovi njihovih obitelji. Prema statističkim podacima briga i skrb za dementnu osobu najčešće traje pet do sedam godina, ali se ponekad protegne i na 15 do 20 godina. Pomoć društva očituje se u obučavanju skrbnika za ovladavanje specifičnim vještinama koje olakšavaju suočavanje sa stresom. Na primjer, stručno osoblje pruža objašnjenja određenih ponašanja koja se javljaju u demenciji. Skrbnika se informira o promjenama uzrokovanim demencijom i to prije nego one nastupe. Ovakva priprema omogućuje staratelju i njegovatelju da lakše prihvati izmijenjena ponašanja. Zaritova studija pokazala je da dio skrbnika ne doživljava dementna ponašanja kao problem.

Programi pripreme skrbnika su za državu skupi, pa mnoge organizacije koje ih provode sužavaju svoje programe obuke i/ili ograničavaju broj polaznika. "Većina skrbnika živi u kućanstvu s dementnom osobom skrbeći se za nju s malo ili bez ikakve pomoći", rekao je Zarit. "Skrb o dementnom uključuje znatne fizičke, emocionalne i financijske izvore. Kad je skrbnik shrvan stresom, ruši se cijeli sustav skrbi." U nekoliko slučajeva zabilježeno je da zbog stresa ili depresije skrbnik počinje zanemarivati ili zlostavljati dementnu osobu.

Skrbniku je potrebna preventivna pomoć, što znači da ona mora stići prije nego li stres postigne visoki stupanj. "Zbog velike razlike u podložnosti stresu teško je predvidjeti pravi trenutak i tu vrstu intervencije", rekao je Zarit. Zarit smatra da će najbolje rezultate dati stručno savjetovanje koje priprema prilagodbu skrbnika za suočavanje s različitim faktorima stresa. "Neke od takvih stručnih intervencija već su provedene i pokazale su se korisnima. Međutim, jedan njihov dio, premda objavljen u literaturi, nije uspio zaživjeti u praksi", rekao je Zarit.

Ranija istraživanja koja je proveo Zarit pokazuju da obiteljski susreti, koji pokazuju potporu šire obitelji, mogu znatno poboljšati odnose skrbitelja i dementnog rođaka. U novije vrijeme Zarit i njegovi suradnici su se usmjerili na praćenje učinaka pri uključivanju dementne osobe u ustanove za dnevnu skrb o oboljelima. Uočili su da je korist obostrana, osoba koja danonoćno skrbi o dementnoj osobi je rasterećena, a dementna osoba uključena u strukturirane aktivnosti. Boravak u ustanovi bio je koristan bez obzira da li je dementna osoba boravila u njoj samo nekoliko dana svaki tjedan ili dulje, ali ovo rješenje je ograničeno na korisnike koji ga mogu platiti.

Izvor: Penn State
Preuzeto sa: Znanost

A za koji moj sluzi razgovor .. odnosno razmena misljenja ili stavova ? Jel ti razgovaras sa bliskim osobama ? Ili cutite i iznesete stav ?


Da svakom je svoj stav dobar. I sad o tome ne treba prodiskutovati ?
Znaci ako neko ima stav....da su Bosanci glupi..Mi ne trebamo da pokusamo da ga razuverimo ?


Pa ima.Prva je laksa.Druga te udari kao grom kada se dogodi.


A ti koliko si koze promenila ??

Zasto si ti drveni advokat?

Samo kažem da je jako dosadno iznova i iznova razmatrati nečiji stav.Jednom, dobro dva puta....ali stalno ponavljati isto....malo je....pa dobro, valjda se svako češe gde ga svrbi.
Houston over and out.

Zato sto sam crnac 

Da i to je njegov problem a ne tvoj.

Скрб, скрбници скрбовани скрбитељи скрбно скрбећи



Шта је који к*ц скрб?! Нешто ми говори да је то круцијално за разумевање текста.....ил наслова, опскрбљен сам са подаци о скрбу.......

briga, brinuti se o nekom, zbrinuti nekoga