@ Citat/alex616/

Smem li da pitam u cemu se sastoji tvoja invalidnost i da li si ti bio u vezi sa drugom invalidnom osobom


Naravno da smes, cak sam to vec ranije i pomenuo. Moj oblik invaliditeta je povezan sa stanjem koje so naziva diplegia. To je konkretnije jedan od blazih oblika cerebralne paralize. Stanje povezano sa ostecenjem na nogama, stanje otezanog hoda. Nisam nepokretan, nisam u kolicima, ali imam otezan hod. I to je vidljivo i trajno stanje. Mogu da se krecem samostalno, mada najcesce u svakodnevnim aktivnostima van kuce, koristim staku kao pomagalo. Ne uvek, ali najcesce. Prosto manje se umaram i imam vecu sigurnost, narocito kada se treba kretati kroz guzvu i dosta pesaciti. Dalje, ja jesam svestan da i kod mog stanja postoje odredjena ogranicenja. Znaci, svestan sam da ipak postoje odredjene aktivnosti koje nisam u stanju(ili nisam dovoljno savladao) da obavljam. Ali ipak, dugotrajnom vezbom i rehabilitacijom sam uspeo da se osposobim da zaista najveci deo svakodnevnih aktivnosti, potreba obavljam samostalno i da ne ovisim o nikome. Jer i ono sto nisam dovoljno u stanju sam, postoji nacin da se organizuje da se uradi, a bez opterecenja bliskih ljudi. Tako da smatram da moje stanje, dakle moj invaliditet nije opterecenje za druge, jer i pored odredjenih ogranicenja fakticki ne ovisim o drugima. Mislim na bliske ljude, na prijatelje, na rodbinu, na devojke. Naprosto ne dozvoljavam sebi da ovisim. E sad sto se tice mojih bivsih devojaka(nisu imale invaliditet) njima to nije bio opterecenje i problem(mislim na one koje su bile sa mnom u vezama) ali bilo je problema sa njihovim prijateljima, roditeljima..itd. Neko me je ranije pitao cini mi se: " zasto ni jedna nije ostala sa tobom". Razlog prekida mojih veza nije bio u invaliditetu(bar ja to ne znam). Od moje tri veze, jedna je trajala sest meseci, jedna je trajala sedam meseci, a treca godinu dana. Tako da bih ipak nesto primetio da su one licno imale problem sa mojim invaliditetom, mislim ne verujem da bi bile u vezi. Sto se tice sexualnog zivota, takodje znam da nije bilo nikad problema. Nisu se zalile Raskidi su bili pre svega u klasicnim razlozima zbog kojih mogu da puknu i sve druge veze. A jedan od tih razloga je i to sto ja na brak i porodicu ne gledam kao nesto sto se "podrazumeva", niti kao nesto sto "mora biti rezultat veze". A sto se tice pitanja da li sam bio u vezi sa nekom drugom invalidnom osobom..bio bih, tu za mene nije problem. Ali ja ne biram osobu po tome da li ima ili nema invaliditet, vec po tome da li postoji ono nesto sto mene privuce, zaintrigira..itd. Meni invaliditet nije vizuelno odbojan, jer sam i sam osoba sa invaliditetom. Znaci ne opredeljujem se po tome, vec da li postoji fluid ili ne, da li postoji privlacnost medjusobna, naprosto da li me konkretna osoba privlaci ili ne, da li me zanima ili ne, da li smo kompatibilni ili ne. Bile su tri osobe sa invaliditetom koje su mi se bas dopadale(jedna je bila slepa, jedna je imala slicno stanje kao i ja, a jedna je bila u kolicima) tri jako interesantne, obrazovane, lepe i zanimljive devojke. Ali eto iz nekih razloga, ja se nisam njima dopao. Znaci, nije obostrani invaliditet nesto sto samo po sebi treba da uvek da opredeli, niti moze uvek da opredeli. Kada govorimo o vezi izmedju dve osobe sa invaliditetom, ne vidim zasto bi se tu pravila neka narocita razlika u odnosu na bilo koju drugu vezu. Po mom misljenju, besmisleno je da invaliditet bude jedina spona koja treba da odrzava takvu vezu. Kao sto je besmisleno da bilo ko ulazi u vezu iz sazaljenja ili koristi. Osim toga, ja licno volim da i kod druge osobe sa invaliditetom vidim da se bori, da se trudi da radi na sebi, da se bori protiv kompleksa. Kao sto se i ja trudim da radim na sebi, svakodnevno. Znaci, kada sam postavio ovu temu, namera nije bila da propagiram kako "treba po svaku cenu uci u vezu sa nekim ko ima invaliditet". Hteo sam samo da vidim kako ljudi razmisljaju na ovu temu i zasto je mnogima to toliko probleematicno. Jer, cinjenica je da jeste problematicno, cak i sama pomisao da bi neka osoba sa invaliditetom mogla da se nekom dopadne za vezu. Za vecinu ljudi to je ocigledno problematicno.To pokazuju i stavovi ucesnika u diskusiji, kao i anketa, do sada. Mada, vise-manje to mi je bilo poznato i od ranije. Svestan sam i razumljivo je da taj odnos treba da bude dvosmeran, da i osobe sa invaliditetom trebaju mnogo da se potrude, da rade na sebi, i da pokazu da nije toliki problem uci u vezu i biti u vezi. Potpuno je jasno da uci u vezu sa osobom koja ima invaliditet za mnoge "obicne ljude" nije jednostavno. Za mnoge je odbojno i neprihvatljivo, naprosto jer ih tako nesto estetski, vizuelno odbija. I kad je vec tako, tu se nista ne moze. Ipak, moje misljenje je da ako privlacnost mozda postoji, ako se vec mozda dogodi, ako osoba sa invaliditeom pokaze da ne ovisi o drugima, ako pokaze da se trudi i radi na sebi, onda mislim da nema razloga da posotoji toliki strah od ulaska u takvu vezu. A ipak, najcesce se to dogadja,vecina ljudi najcesce izbegnu bilo kakvu pomisao na to. Pre ce potisnuti svaku mogucnost, nego mozda dozvoliti sebi da pokusaju. To jeste cinjenica. Ali ok, neko je vec ovde napisao ne zivimo u idealnom svetu i to je tako kako je.

nije neki invaliditet, ali videh pre neki dan na ulici tipa (koga inace znam iz osnovne skole ali ga nisam videla jedno .. 15 godina) koji ima u funkciji samo jedno oko.. ovo drugo mu je..onako hmmm okrenuto kao, svetlo braon ne znam, malo jezivo, ali on je toliko lep i u super nekom fazonu da bukvalno ne mozes da skines oci sa njega.. nesto te tera da buljis ko budala.. pa mi malo bilo i neprijatno 

Kad si vec pomenula poredjenje, ako smem da pitam, kako ti se cini moj invaliditet(iz prethodno opisanog)? I da li si u tog tipa zagledala zbog toga sto je lep(kako kazes) ili zato sto ti je bio odbojan taj njegov defekt sa okom?

trebalo bi napraviti razliku između težih oblika invalidnosti, koje onemogućavaju vršenje svakodnevnih aktivnosti (paraplegija, kvadriplegija) i "lakših (svestan sam koliko to licemerno zvuči) kao što je taj momak koga pominješ i uvaženi član - Šogun.  Tek onda možemo da odgovorimo na pitanje u anketi malo realnije.
Iskreno, kada neko pomene "invalidnost", prvo što mi padne na pamet su oni najteže oblici, a previđam da postoje mnogi slučajevi koji se ipak mogu podvesti pod "lakše", iako odvratno zvuči da mi ostali nekoga proglašavamo za "lakšeg" invalida, znam.

Šogun, koliko sam shvatio, tvoj ivaliditet te ne sprečava u obavljanju bilo kakvih poslova osim npr. trčanja, tako da ne vidim zašto bi iko ko zdravo razmišlja, prima facie, otpisao mogućnost veze (naravno, pričam o ženama)

Citat/Dulać/

Šogun, koliko sam shvatio, tvoj ivaliditet te ne sprečava u obavljanju bilo kakvih poslova osim npr. trčanja, tako da ne vidim zašto bi iko ko zdravo razmišlja, prima facie, otpisao mogućnost veze (naravno, pričam o ženama)


Pa kao sto sam vec rekao najveci deo poslova sam se zaista osposobio da obavljam samostalno. A tamo gde postoje ogranicenja umem da organizujem da se uradi. Npr, bilo bi mi otezano da sad nosim gomile stvari iz prodavnice, marketa, e al onda se lepo naruci vece kolicine preko neta pa oni sami donesu na kucu. Ili one popravke po kuci koje ne znam ili ne mogu sam lepo se pozove majstor i plati.(mada dosta toga znam i mogu i sam) Ili npr one kucne poslove koje mozda ne mogu sam(pranje prozora i kacenje zavesa) lepo se angazuje kucna pomocnica i plati. Mda vecinu stvari iko ciscenja i odrzavanja stana, mogu sam. Dakle i poed nekih ogranicenja Sve ostalo sam se osposobio samostalno. E sad pitanje, zasto dosta devojaka izbegava prima facie, ili a priori.. pa verovatno zato sto im je vizuelno mozda pogled na otezan hod vizuelno odbojan. Mada, cesto mi kazu da sam "sladak, simpatican, bla bla". Ne znam..ne mogu ja sam sebe da ocenim. Mogu samo da se trudim da radim na sebi. A to da li cu nekoj biti sladak ili ne, to ne znam. Ukusi su razliciti. Ili mozda zato sto se unapred plase(jer ne poznaju situaciju) misle da ce imati neku obavezu, odgovornost..itd. A mozda i zato sto ipak neke aktivnosti zaista ne upraznjavam: ne djuskam, ne skijam, ne vozim kola, ne volim bas mesta gde treba dugo da se stoji(diskteke koncerti). Mislim izlazim ja dosta i sve to, idem svuda, ali za neke situacije ipak postoje ogranicenja. A mozda i zato sto se nekim devojkama naprosto nisam dopao. Who knows..

dobro, nisam se baš udubio, sigurno da ima dosta aktivnosti, ali kao što si nabrojao, za veliku većinu se nađe alternativa uz trud i dobru volju.



ne bih znao, meni je to glupo... 
da sam u situaciji da mi se u svemu svidi devojka koja je u takvom "stanju", sigurno se ne bih dvoumio, ali opet, većina ljudi verovatno bi, posebno što je naš mentalitet prilično primitivan i većina nas se plaši reakcije okoline...

pa vidi, ja sam odrasla uz takvog coveka (moj stric, decija paraliza i jako otezan hod uz pomoc stapa) pa ja negde i ne gledam to kao neki invaliditet, one je pokretan, sposoban i obavlja sve kao i svako drugi, osim sto je mator jbg pa naravno da se sad i teze krece i da je tromiji,a li u mladosti je bio okej skroz, pola sveta proputovao i dan danas putuje i radi po celom svetu  

A tog decka sam zagledala najpre zbog toga sto je lep kao lutka, bio je kao secer i u osnovnoj skoli (ono sto smo pricali prethodno - jedan od onih za koje u startu znas da nemas sanse .. kako je zivot jedna tragi-komika, cudo jedno), a onda i zbog toga sto mu ta aj uslovno receno "falinka" koja zaista jeste pomalo jeziva, u stvari uopste ne ruzi lice, vec ga totalno pravi .. nekako . .ma ne znam, mozda ja imam ozbiljne poremecaje i fetishe, mislim to smo vec znali .. ali evo .. ponavlja se  

Cek, nisam bas najbolje skontao, ko je znao da nema sanse, taj decko ili ti?

I btw, ako nije tajna, sta kaze stric, jel imao problema sa zenskim svetom, mislim to zbog svog invaliditeta? Cisto pitam onako, zanima me.

oh pa ja naravno nisam imala sanse .. nosila sam velike naocare u osnovnoj .. i slusala EKV i PE    ja nisam imala sanse ni kod lokalnih beskucnika i manijaka 

on je godinu dana stariji i bio je u nekoj jako underground punk ekipi ..sa njima smo prvi put pusili travu i nije nam bilo dobro nedelju dana 

A stric.. nije imao nikaad problema, dva puta se zenio, sad je u drugom braku sa jednom dosta mladjom i jako lepom zenom    on je jednostavno ljubitelj zivota i jako je uspesan 

Ja  imam sedam drugara u Srbiji koji imaju samo po jedno oko,dok smo bili klinci pre jedno dvadesetak godina tukli smo se kao majmuni il noz il taraba sa ekserom pa po ispratnicama i svadbama ,ali svi su skoro sada ozenjeni i imaju porodice ili su u nekoj formi stabilne veze.
Iskreno Ja ne volim da vidim ljude koji su imali oziljke od vatre ili toxicnih kiselina po licu mada i tu imam par drugara ali i oni imaju porodice.
Imam poznanika/prijatelja rodjen je samo sa patrljcima ruku i nogu, samo trup i glava su normalne velicine mislim da se njegovo stanje zove dexterija u svakom slucaju ima elektricnu stolicu i elektricna kola sa malim elektricnim mostom i kad udje  treba mu 15 minuta da predje iz jednog sedista na drugo ali ne zeli pomoc ni od koga ,kola su mu kompletno komjuterizovana ,par puta je ostao na kisi po ceo dan ili nije mogao da dodje na posao jer mu je neko parkirao auto pozadi njega tako da nije mogao da udje.U svakom slucaju on ima doktorsku diplomu ,nosi odelo skrojeno za njega ,ima posao ,vozi auto i ima dugu vezu sa nekim ,mislim ja mu se divim njegovom optimizmu i vidim ga skoro svakog dana uvek je raspolozen i prijatan ali mi na poslu onako iz zezanja jos uvek ne mozemo da razresimo tajnu a niko se ne usudjuje da ga pita "kako brises bulju kad su mu ruke tako kratke samo patrljci do lakta ,doduse u invalidskom kupatilu je i kada sa tusom ali on ne  moze ni da se zapere sto bi rekli,u svakom slucaju on je uvek pedantan i njegova krvata uvek ima perfektni Wndsor cvor .

Sta sam hteo da kazem je da svi ljudi  koje poznajem sa nekom formom invalidnosti su u vezama koje su cak sta vise stabilnije nego kod drugih ljudi. I invalidnost ne treba da bude prepreka za postizanje bilo kakvog cilja.