Dobro, evo ovako.Ne znaš kakav je bio moj život, koliko sam se namučila i šta sam sve preturila preko glave da bih bila tu gde jesam, ne znaš koliko sam umorna od svakodnevnog napora i borbe za egzistenciju i tako dalje.Mislim da imam pravo da izaberem racionalno nekoga ko bar može da odveze decu u školu (a to ne može ako je slep).
Jednostavno, ne mogu da imam toliki luksuz da budem sa nekim ko ima "fizička ograničenja" bilo koje vrste jer mi treba neko ko će meni da olakša život i uživa sa mnom u stvarima u kojima ja uživam, a sa hendikepom to ne može.
Znam da zvuči sebično, ali kao što rekoh, ne znaš moj život.

Sve to razumem, samo ne kapiram zasto mislis da konkretno tebe neko apostrofira?

Jer si u prethodnom postu praktično citirao ono što sam ja rekla.

Ma bilo ciji citat navedem to je onako kao ad-hoc primer, ali ne da bih nekog konkretno "prozvao". Meni niciji stav nije problem, slagao se sa tim ili ne. Jedino, mi jeste jako cudno sto ljudi kazu da bi ostali u vezi a ne bi usli u vezu. Ne znam... meni kada bi bilo nesto neprihvatljivo za ulazak u vezu, bilo bi mi sigurno neprihvatljivo i za ostanak u vezi. Btw, primetio sam da si navela primer slepe osobe. Veruj mi ja poznajem nekoliko slepih osoba i znam da dosta toga mogu da se izvezbaju da urade samostalno.

Shogun, odgovor je prost, ako imash par miliona evara, niko nece ni primetiti hendikep. Tada je samo ljubav bitna.

pa ne, nemam milione. ali ne mogu reci da nisam situiran. Mada iskreno, osecao bih se bez veze da znam i osetim kako je neka sa mnom samo zbog materijalnog. I da cujem kako iz mojih ledja drugima prica kako joj zapravo moj invaliditet smeta..its Mislim da bih ja prekinuo takvu vezu, bez razmisljanja. Covek ipak treba da ima i neko samopostovanje u zivotu.

Kapiram, samo kazhem kako jeste.

Tako je kako je..that's life.

brakovi pucaju zbog sitnica kojih se ljudi posle maltene i ne secaju .. a kamoli zbog jedne tako krupne stvari kao sto je, ne daj Boze, pu pu daleko bilo, trajni invaliditet nekog velikog stepena recimo.

Meni je skroz interesantno kako mladi ljudi imaju izvajan stav o tome sta bi radili u ovakvim situacijama  Jos se spominje i nekakav "obraz"    Da se niko ne naljuti, meni je to tesko sranje ...

Nista nije zauvek, nista. To je jedina nepromenjiva u moru promenjivih, a u slucaju iz ove teme je pravo more promenjivih. Zato je potpuno suludo biti iskljuciv i u jednom i u drugom radikalnom stavu, a "obraz" nema sta da trazi u prici gde se spominje nekakva licna katastrofa.

Tragedija jednog coveka nije samo njegova tragedija vec i tragedija njemu najblizih ljudi. Ljudi svi razlicito reaguju na tragediju i samim tim niko ne moze da zna kako ce se ponasti u buducnosti ako ga nesto slicno zadesi 

Nije stvar u novcu, ali ne želim da budem licemerna i da kažem da nije bitan.
Postoji velika razlika između nekoga ko je osposobljen da mnogo toga uradi samostalno i onoga ko je poptuno sposoban da normalno funkcioniše.Ja sam samo obična žena koja za svoj porod traži najboljg provajdera...to je prosto biološka i antropološka istina.
Potpuno je druga stvar ako neko koga sam ja izabrala kao životnog saputnika doživi hendikep.U tom slučaju ga nikad ne bih ostavila jer su ljubav i moralna obaveza u tom slučaju u velikoj prednosti u odnosu na komfor mog života.To je moj stav jer verujem u ljubav za ceo život, verujem da se čovek brakom zaista obavezuje na "dobro i zlo".Ne bih mislila dobro o sebi kada bih ostavila bilo koga u nevolji, a kamoli nekoga koga volim.