@MunkaZe

Da, zato je meni prilicno cudo kada se unapred tvrdi da ne bi mogao uci u vezu sa osobom koja ima invaliditet, a s druge strane da bi mogao ostati. Ja bih recimo mogao i uci i ostati pre svega zato sto sam i sam osoba sa invaliditetom. A verujem da bih isti stav imao i da nisam osoba sa invaliditetom. Ne znam, valjda, nekako moj nacin razmisljanja i mozda previse izgradjena sirina i prag prihvatljivosti me naprosto oslobadjaju da budem sputan bilo kakvih barijera i strahova. Ne znam, verovatno je to. Ali isto tako znam da ako bi mi vec nesto smetalo da udjem u vezu smetalo bi jednako i da u toj vezi ostanem, ako se naknadno pojavi.


@ BranaM

Sve to ok, tvoj stav. Ali opet..opet... ne kapiram kakve "razlike" ima usla ili ostala u vezi. I u jednom i u drugom slucaju je osoba Invalid. Sa istim cak mozda i tezim ogranicenjima. A pre svega vecom psiholoskom opterecenoscu. Ako se vec plasis takve vrste tereta, odgovornosti i obaveza(kakko kazes) onda ipak zaista ne kapiram kako bi u ovom drugom slucaju bila spremna da ipak Svesno Ostanes u vezi a ne bi bila spreman da svesno udjes u vezu. I kao ne bi mogla da dozvolis sebi da zavolis osobu sa invaliditetom i udjes u vezu, al bi kao mogla da iz ljubavi ostanes u vezi sa nekim ko postane osoba sa invaliditetom? Ja ovo zaista ipak ne razumem, evo i pored najbolje namere i volje, ne razumem. Govoris o odricanju i kazes kako unapred ne bi bila spremna na odricanja, a  ako se desi u toku veze onda bi bila spremna na odricanja. Zanimljivo. Ti kazes plasis se tereta i obaveza pa ne bi svesno mogla da udjes u vezu sa osobom koja je vec invalid. Ok. A da li si svesna koliko tereta i obaveza te tek ceka sa osobom koja od zdrave postane trajni invalid?? Mislim ja iskreno ne vidim u cemu je tu kao "bitna razlika". Ako vec govoris o strahu od tereta i odgovornosti. Kazes..izbor, ljubav..itd. Ok. Ali i da ostane u vezi sa nekim ko postane invalid je izbor da ostanes sa invalidom. Bas kao i da udjes u vezu sa invalidom. I sta je tu kao "razlika"? Zasto je uci u vezu kao teze od ostati u vezi. Ne znam... ocigledno sam ja ili blesav ili nista ne razumem.

Nisi blesav, samo ne razumes i to je ok.
Meni je sasvim jasno, samo ne umem bolje da objasnim.

@BranaM

Ma nema sustnske razlike izmedju pomenutih slucajeva, samo sto ti iz nekih razloga ocigledno to izbegavas da sagledas. 

dobro ajd da probamo ovako.. recimo hipoteticki kao ti i ja se negde upoznamo i ti recimo skapiras da sam ok, zanimljiv, sladak, privlacan i pored invaliditeta. I kao izlazimo neko vreme onako iz zezanja i ti shvatis da zapravo u svakodnevnom zivotu meni i nije potrebna pomoc, tj da sam u najvecem delu samostalan. Znaci, ako vidis da ne bi imala odgovornost i teret uci u vezu. I sta je to onda "teret i obaveza"? Ti bi kao prigusla to sto se recimo dopadamo jedno drugom i namerno bi pobegla. samo da ne bi dosla u mogucnost da se zaljubis?

Mislim ovo govorim samo kao  hipoteticki primer, da ti ukazem kako zapravo nije sve tako traumaticno uci takodje svesno i iz ljubavi u vezu sa nekim ko ima invaliditet, ili bar nije nista teze od ostanka u vezi sa nekim ko postane invalid Ali ne bih vise da te zamaram. Imas svoj stav i ok.

U najvećem delu i moje je dete samostalno, a ja opet padoh s nogu.Ako bi mi se dopao, verovatno bismo se druzili, bez ikakvih predrasuda, ali čak i pored simpatiije---teško.
Meni treba čovek koji može da me prati u svemu...ako sam već u poziciji da biram.
Nije isto doći u neku situaciju i odabrati je sam.

@BranaM

Kad kazes "Zelim muskarca koji moze da me isprati u svemu". Ok. E sad cisto komparativno i hipoteticki na recimo mom primeru, Zavisi o cemu se radi, jer sto se tice svakodnevnih  aktivnosti  izlasci, uvek izlazim kad mi to poslovne obaveze dozvoljavaju. Idem na razna mesta sa drustvom, jedino ne volim bas gde mora da se stoji ili djuska. E sad ako je nekoj bas bitno djuskanje u diskoteci onda ok sta da se radi. Dalje u kuci npr, tu jedino ne mogu da kacim zavese i pomeram teske stvari. Vecinu  ostalog, sam se uvezbao i osposobio. Od licne samostalnosti i licnog odrzavanja, do aktivnosti u kuci. I kuvanje i odrzavanje stana i peglanje i pranje sudova. Ves ionako pere  masina, umem da stavim i ukljucim. I neke popravke cak. Za ono sto ne znam lepo se pozove majstor i plati. Van kuce, tu su takodje svakodnevne aktivnosti. U nabavku osnovnih namirnica idem sam. Kao i vecinu drugih aktivnosti i obaveza, ukljucujuci posao. Racune i ne moram da idem licno da placam(mada i to cesto odem, cisto da prosetam), jer to takodje sve moze preko neta, bas kao i nabavke vecih kolicina namirnica iz diskonta, sa dostavlajnjem na kucnu adresu(tako se to radi u civilizovanom svetu). Znaci sve je stvar dobre organizacije, tamo gde postoje ogranicenja. Tako da niko nema potrebe da spadne sa nogu. Jer mogu sam da brinem o sebi, nije mi potreban neki "oslonac" niti da neko mora da nesto "zrtvuje zbog mene". Kada pogledam zapravo ja uopste ni ne moram da ulazim u brak. Dovoljna mi je veza, emotivna bliskost povezanost, intimnost i sex sa nekom osobom.  A da niko ne mora da ima "teret".  Bar je tako bilo sa mojim bivsim devojkama. I pokazalo se u sva tri primera da moze da traje prilicno kontinuirano, dok je trajalo.  Ali dobro, mozda su one bile "hrabri izuzetci". Kao sto rekoh vise puta, nije sve tako "bauk". Iako vecina ljudi unapred ima pretpostavku da jeste. I sto se tice izbora, opet kazem, mislim da ipak jeste u osnovi isto: jer kada dodjes u situaciju da neko sa kim si u vezi  postane invalid takodje odabiras nesto sto je prilicno izmenjeno, nepoznato, potpuno novo, fakticki kao veza iznova. Dakle fakticki isto kao da i tek treba da udjes u vezu sa nekim ko je vec invalid. Znaci i jedno i drugo je odabir, izbor. Ali ok, to je moje misljenje.


Citat/gottago/

inace jesi u nekoj NVO?


Pa ima i tu nekih aktivnosti. Mada nisam konkretno clan neke od NVO ili zvanicnih udruzenja(iako poznajem njih dosta), ali ucestvujem kao strucni(pravni) saradnik na jednom projektu.  Naime sa grupom prijatelja(takodje osobe sa invaliditetom) ucestvujem na jednom projektu osnivanja privatnog Fonda OSI(za zasticeno stanovanje, zbrinjavanje i konsekutivnu negu osoba sa invaliditetom). Ali sve je to jos na pocetku, u razvoju. videcemo sta i kako ce biti. Za svaku realizaciju su potrebne finansije. Projekat bilo koje vrste bez finansijske potpore je samo fikcija. A vezano za predrasude, ma kapiram ja da su strahovi i oprez prema dugacijem od uobicajenog deo ljudske prirode. U jednom od prethodnih postova sa pojasnio sustinu predrasuda i stereotipa, sa osvrtom na konkretne primere. Nije sve to samo do "ljudske prirode"(iako ima i toga), vec i  stereotipno kreiranje opstih shvatanja, modela o tome kako bi nesto trebalo da bude ili ne bude prihvatljivo za "normalne, obicne ljude".



Citat/lolana/

Tebi ne moze da se predlozi, jer si ti taj koji predlaze.


Uvek sam otvoren za zanimljive, inspirativne, izazovne predloge.

Salim se ja malo.

Naravno da nebih. Sta tu ima da se raspravlja?

Pa evo recimo o tome zasto smatras da je to "naravno da ne bi"? Da li je to tvoj individualni stav, ili smatras  kako to treba da bude "opsti stav koji se logicno podrazumeva"? Mislim tema i jeste zato tu da svako kaze svoj stav, naravno. Mada mi je uvek zanimljivo kada ljudi smatraju kako je "sasvim logicno  da ne treba uci u vezu ni sa jednom osobom koja ima invaliditet". Nekako kao da je to nesto sto nema potrebe da se diskutuje, vec se unapred shablonski podrazumeva.

Shogun, umesh li ti da napravish selekciju sa kim treba diskutovati a sa kim ne ? 

Mislim da je Shogun malo promenio misljenje koje imam o invalidima 

I taj izraz invalid je krajnje vreme da izbacimo iz upotrebe. To na latinskom znachi beskoristan, shto nema veze sa stanjem stvari.