@Fehrenheit

A zasto bih selektivno birao diskutanta. To bi onda znacilo da biram samo one koji govore pozitivno. Pa tema je otovrena za slobodnu diskusiju. A osim toga, zasto ne bi diskutovali o svim stavovima jednako: i onim vecinskim koji kazu ne(ili ne znam) i onim manjinskim koji kazu da. Inace sto se tice termina invalid, ma nije to nista tako nekorektno. Iako se pravilnije kaze:1) osobe sa invaliditetom, 2) osobe sa fizickim ogranicenjima,3) osobe sa fizickim, telesnim ostecenjima(jer invaliditet nije zarazno infektivno oboljenje, bolest)


Citat/lolana/

Mislim da je Shogun malo promenio misljenje koje imam o invalidima

U kom smislu ?

Ne radi se o stavu da li je pozitivan ili negativan. Radi se o otme da chovek bane na temu i lupi pet i po rechi koje nishta ne znache - "naravno da ne bih". Shta ima sa takvim likom da se diskutuje ? Totalno neozbiljan sagovornik.

Eh kada bih ja sad poceo da nabrajam i prisecam kakvih sam se sve komentara i stavova o tome naslusao u zivotu, onda ne bih trebao sa mnogima nikad rec da progovorim. Ovako, covek se vremenom i navikne. Cak sta vise meni su negativni stavovi jos vec motivacija da radim na sebi. Licnim primerom covek moze najbolje da demantuje negativne stavove. Ne moze mozda da ih promeni, ali zato ima dodatnu motivaciju da radi na sebi, zbog sebe.

Hmmm... Aj sad da se napravi podela na blazhi i tezhi invaliditet... Ne interesuje vas druzhenje sa "teshkim" invalidima... Ali recimo, interesuje vas druzhenje "blazhim" invalidima, recimo na primer sa gluvim ili nagluvim osobama, slepim... Onda vas to chini donekle, dvolichnima. Nozh sa dve oshtrice, kako god okrenete.

Parada pijanstva i kica...

I like it... samo nastavite...

Ne znam sta ima da se raspravlja u vezi ovoga. O cemu vi to raspravljate? Svako ima svoje individualno misljenje. Neko bi mogao a neko ne, i sta tu nije jasno? A vidim da se pocelo sa etiketiranjem tako da... uh sto ne volim lazne moraliste. Vecina vas javno ne sme da prizna da nebi bilo. Svaka cast onim ljudima koji bi iskreno bili sa takvim osobama. Sta sad, jas sam manji covek zato sto sam dao prethodnu izjavu. Ova tema me potseca na diskusiju ko je veci srbin. Svi su veliki moralisti, svi bi srce dali za druge i bla bla bla.

Koliko god mali, svaki invaliditet komplikuje život, kako onome koga je ta nesreća zadesila, tako i onima u njegovom okruženju.
Samo sam iskreno i sebično rekla da se ne bih upustila u vezu sa hendikebiranom osobom, ne bih ni dovela sebe u poziciju da o tome razmišljam,
Ne želim da budem sa nekim ko je slep, gluv, nema jednu nogu, ko je u kolicima, sa nekim ko je šizofreničar ili bipolaran.Jednostavno ne želim, ne zato što mislim da su oni manje vredni ljudi, naprotiv.
Eto, jednostavno nisam toliko nesebična, divna osoba bez predrasuda.
Onima koji to mogu, svaka čast, ja tome nisam dorasla.

Hvala bogu da neko odgovori bez laznog morala i skretanja sa teme.

@ BranaM

Sve to ok, ti kazes da ne bi mogla uci u takvu vezu. I ok, niko ti to ne zamera. Niko od tebe ne trazi da ti trebas da prihvatis nesto sto mislis da ne mozes. Ali isto tako onda ne mozes tvrditi(a ti od pocetka to tvrdis) da bi kao "sigurno ostala sa nekim ko u toku veze postane invalid". Jer bez ljutnje Ako kazes da nisi dorasla da udjes u vezu sa invalidom naprosto sumnjam da bi mogla ostati u vezi sa nekim ko postane invalid. Nemoj se ljutiti sto ovo kazem, ali sumnjam. Jer ponovicu jos jednom: uci u vezu sa nekim ko je vec invalid ili ostati u vezi sa nekim ko postane invalid je isto.  Cak tvrdim da je Teze ostati u vezi sa nekim ko od zdrave osobe postane invalid, jer se ta osoba u tom slucaju menja za 360% u svakom pogledu i puno se teze psiholoski privikava. Govovriti da ce kao "ljubav iz perioda pre invaliditeta odrzati sve teskoce" je samo pokazatelj da ne poznajes dovoljno problematiku. To sto je bio zivot pre invaliditeta se potpuno Menja za 360% ako neko postane invalid. Znaci suocava se jednakim ogranicenjima kao i onaj ko je vec invalid. A ti sama lepo i jasno kazes "kako ne bi mogla uci u vezu jer nisi toliko dorasla da svesno odaberes takvu odgovornost." A s druge strane tvrdis kako bi kao svesno odabrala da ostanes ako se desi. Sumnjam. I nekako imam utisak da bi ostala u takvoj situaciji najvise iz samilosti i sazaljenja. Iz nekog osecaja obaveze.

Ibtw, kad pominjes ogranicenja koja osobe sa invaliditetom imaju. Ok to postoji. Ipak, imam utisak da previse imas uopstenih pretpostavki o tome sta osobe sa invaliditetom ne mogu da urade, jer ne zaboravi da se mnogo toga(cak najveci deo) moze upornom vezbom savladati. Tako da uopstena pretpostavka kako "invaliditet svakom iskoplikuje zivot i ljudima okolo" to nije uvek tako. Ja sam ti cak juce na mom primeru pojasnio da ja sam brinem o sebi i samostalan sam i pored invaliditeta. Tako da mojim bivsim devojkama eto to nije bio problem, jer niko ne mora da brine o meni.

Stojim iza svega što sam rekla, bez obzira na tvoje uporno ubeđivanje koje za mene "ne drži vodu".Uopšte ne sumnjam da je za sve mnogo teže kada do takvih okolnosti dođe, da kažem "iz punog zdravlja",Stojim iza toga što sam rekla jer sam bila u situaciji da budem kraj nekoga ko je iznenada, sticajem okolnosti, ostao paralizovan i nije bilo izvesno da će se ta situacija ikad promeniti.Ostala sam sa njim, negovala ga, kupala, menjala pelene,prala zube, jer sam ga volela i smatrala sam to prirodnim tokom stvari.Bilo je teško, bilo je naporno, ali nisam odustala.I srećna sam što nisam.Da li bih ostala do kraja života...verovatno da.Da li bih bila srećna...verovatno ne.
A da sam ga upoznala tada, u toj situaciji...svakako da baš ne bi privukao moju pažnju....mislim da je svakoj žena ideja da u životu menja pelene bebi,a ne mužu.