Napisao je vec tachan naziv.

Diplegia.

ah... sorry... 

Inace, jedan od mojih najboljih prijatelja je cerebralac, tako da... gledajuci ga... izgleda da je manji problem njegov invaliditet za druge, nego za njega...

Jedan od najlepsih muskaraca koje znam... uzasno talentovan za muziku, takodje... 

tema je potpuno okej,ali pitanje jeste malo cist zajeb...

jedno "ne znam" od mene je najiskrenije moguce na takvo jedno pitanje.

ostavljam mogucnost da je moguce...

obzirom da slabo znam ljudi sa nekim invaliditetom,a vec nikakvog iskustva po pitanju bilo kakvog dubljeg odnosa sa njima...ne mogu ni sa "da" ili "ne'' da budem izricita....

pola ovog naseg naroda ima invaliditet u glavi pa je svejedno neko sa nama .....

Citat/Anea/

Shogun... ovo je drugi put da pokreces ovakvu temu, zar ne?


???? hmm...iskreno ne secam se da sam pokretao ovu temu...

mada..ja sam na forumu regiistrovan od 2004, a dugo vremena nisam ni ucestvovao, tako da mozda, ne secam se.

_{poruke spojene}

Citat/Anea/

Inace, jedan od mojih najboljih prijatelja je cerebralac, tako da... gledajuci ga... izgleda da je manji problem njegov invaliditet za druge, nego za njega...

pa ja ti mogu reci moj odnos prema mom invaliditetu. ja sa tim nemam psiholoski problem. zapravo, tacnije receno, naucio sam da ga prevazidjem, prevazisao. Sto se tice odnosa drugih ljudi(kada je u pitanju druzenje prijateljstvo) takodje nisam nikad imao problema, zaista. Sto se tice emotivnih veza, vec sam rekao imao sam tri veze do sada. Ali ukupno gledano mnogo vise je bilo neuspeha po tom pitanju, jer su naprosto postojale predrasude. Ovo ne zelim da zvuci kao "prenemaganje", vec kao konstatacija. A kada govorimo uopste o osobama sa invaliditeom i njihovom emotivnom zivotu, cinjenica jeste da mnogi imaju problem prvo da prihvate sami sebe(sopstveni invaliditet) da su povuceni, zatvoreni, da se naprosto ne usudjuju da iskazu da im se neko dopada. Recimo ja sam x puta doziveo da mi neka devojka kaze: "iskreno, nisam mislila da se ti interesujes za devojke".  Ili da mi kaze: "ti si super, zanimljiv, sladak, ali... ". Kao sto rekoh, ja sam to licno prevazisao. Ali mnogi drugi nisu.  Dobrim delom i zato sto osecaju, primecuju da ljudi drugacije gledaju na njih.

Kad ti pogledam poruke..Te koje su te odbile nisu te ni zasluzile.

i posle su se sigruno smuvale sa nekim idiotom za kojim moraju da chiste i pospremaju ... raznih invalida ima, a osobe sa hendikepom tu ne spadaju 

Budimo iskreni, da vise osoba sa invaliditetom dolazi u paketu sa sredjenim nekretninama i dobrim mirazom lakse bi se prevazisle predrasude.

Shogun nemoj da se ljutis ali osobe sa invaliditetom su skupe za odrzavanje, jer:
1. nase drustvo cine sve da im onemoguci da se skoluju
2. ako i imaju neko zanimanje tesko nalaze posao
3. ako i imaju posao placaju ih manje nego druge, jer eto moraju za njih da prave posebne ustupke, tipa da im daju vise pauza, ugradjuju rampe i sl.
4. zahtjevaju cesce odrzavanje kod ljekara, koji su kod nas samo u teoriji besplatni
5. obicno krace zive
6. traze posebne uslove za zivot - dodatke u stanu, obuci, odjeci, kolima... Znam ljude koji se 20 godina svadjaju sa komsijama zbog rampe, koju kucni savjet ne zeli da postavi, pa je covjek prakticno zarobljenik u rodjenom stanu, kad mora kod doktora, zovu rodbinu i na rukama ga nose niz stepenice...
7. tesko mogu da nadju honorani posao - objektivno, danas svako ko gleda da prezivi radi i sa strane
8. ne mogu samostalno da cuvaju djecu - i tako recimo omoguce drugom roditelju da ide da radi
9. tesko putuju,tesko se sele - recimo zamisli slijepu osobu koja treba da zivi kao podstanar u nekom stanu i stalno mora da se seljaka, s jednog na drugi kraj grada iz jednog stana u drugi. To bi za nju bila smrt, a i za onog ko je s njom
10. okolina tesko prihvata takve snaje / zetove u familiji pa ma kako fini bili, a sad ici uz nos svima treba moci, narocito ako ces sutra da zavisis od njih
itd.

Zdravstvene faktore tipa da li je invaliditet posljedica nasljedne genetske anomalije nisi ni uzeo u obzir. Mozda ja mogu da prihvatim da otac moje djece bude invalid, ali ici svjesno u stvaranje potomstva, znajuci da i tvoje djete moze lako biti invalid je za mene vrhunac neodgovornosti, a odreci se djece zbog nekoga, e to vec malo teze...

sa genetskom anomalijom - nikad
sa stecenom ili neprelaznom anomalijom - mozda, ali jako male sanse

zbog materijalnog stanja sa invalidom - nikad, to je originalna glupost, nemam zeludac za te stvari
ne znam da li bih uspela da ostanem u vezi ili braku sa osobom koja je u medjuvremenu dozivela nekakav trajni invaliditet, ako je taj invaliditet neki radikalan .. samo zato sto sam preterano osetljiva na muke ljudi do kojih mi je stalo i zavisi da li bih uspela da prevazidjem tugu i ko zna sta jos sve ne.. takve stvari nisu za svakoga, prosto prodjes ili padnes na testu. ja mislim da bih se psihicki raspala .. jel imala sam neke slicne slucajeve u familiji i prosto od tuge i bola ne mogu da se posvetim tim ljudima jer me to previse pogadja.

Citat/PatakDugoprugas/

Budimo iskreni, da vise osoba sa invaliditetom dolazi u paketu sa sredjenim nekretninama i dobrim mirazom lakse bi se prevazisle predrasude.

Shogun nemoj da se ljutis ali osobe sa invaliditetom su skupe za odrzavanje, jer:
1. nase drustvo cine sve da im onemoguci da se skoluju
2. ako i imaju neko zanimanje tesko nalaze posao
3. ako i imaju posao placaju ih manje nego druge, jer eto moraju za njih da prave posebne ustupke, tipa da im daju vise pauza, ugradjuju rampe i sl.
4. zahtjevaju cesce odrzavanje kod ljekara, koji su kod nas samo u teoriji besplatni
5. obicno krace zive
6. traze posebne uslove za zivot - dodatke u stanu, obuci, odjeci, kolima... Znam ljude koji se 20 godina svadjaju sa komsijama zbog rampe, koju kucni savjet ne zeli da postavi, pa je covjek prakticno zarobljenik u rodjenom stanu, kad mora kod doktora, zovu rodbinu i na rukama ga nose niz stepenice...
7. tesko mogu da nadju honorani posao - objektivno, danas svako ko gleda da prezivi radi i sa strane
8. ne mogu samostalno da cuvaju djecu - i tako recimo omoguce drugom roditelju da ide da radi
9. tesko putuju,tesko se sele - recimo zamisli slijepu osobu koja treba da zivi kao podstanar u nekom stanu i stalno mora da se seljaka, s jednog na drugi kraj grada iz jednog stana u drugi. To bi za nju bila smrt, a i za onog ko je s njom
10. okolina tesko prihvata takve snaje / zetove u familiji pa ma kako fini bili, a sad ici uz nos svima treba moci, narocito ako ces sutra da zavisis od njih
itd.

Zdravstvene faktore tipa da li je invaliditet posljedica nasljedne genetske anomalije nisi ni uzeo u obzir. Mozda ja mogu da prihvatim da otac moje djece bude invalid, ali ici svjesno u stvaranje potomstva, znajuci da i tvoje djete moze lako biti invalid je za mene vrhunac neodgovornosti, a odreci se djece zbog nekoga, e to vec malo teze.


Nema razloga da se ljutim, taman posla. Inace, ne bih ni pokrenuo ovakvu temu. I jos nesto bih napomenuo(da ne bi bilo zabune). Ne zelim ja nekog da ubedjujem da "treba uci ili ostati u vezi sa osobom koja ima invaliditet". Nije mi to namera. Samo sam zeleo da eto otvorim diskusiju o tome zasto je to toliki "bauk"(ako vec recimo mozda zapazimo da nam je neka osoba sa invaliditetom recimo zanimljiva i recimo mozda privlacna), to jest da li i tada bas moraju odmah da se pale te crvene lampice u svesti koje pozivaju na oprez, distancu i barijeru(a vecina ljudi obicno tako reaguje, to je cinjenica). Ja licno mislim da ne mora, iako razumem osobe koje imaju prema tome barijeru. Ali to ne znaci da ne treba barijere i predrasude prevazilaziti. I edukativno i intelektualno i naprosto otvorenoscu. Ali to je nesto sto zahteva i vreme i volju i strpljenje. Obostrano. Pazljivo sam procitao sve stavke iz tvog zapazanja i da ima tu istine. Ipak, opet mislim da ne treba pomenute zdravstvene i socijalne stavke generalizovati na celu populaciju osoba sa invaliditetom. Prvo, zdravstveno, medicinski gledano nije svaki invaliditet isti, niti iste tezine. Mada istina, skoro svaki invaliditet per se nosi odredjena trajna ogranicenja(i pored najboljeg uspeha u rehabilitaciji). Drugo, kada govorimo o "prenosivosti invaliditeta" treba znati sledece: to nisu " zarazne bolesti" vec  stanja, ostecenja. manja, srednja i teza. Dalje, nije tacno da invaliditet sam po sebi nosi opasnost od prenosivosti ostecenih gena. To mnogi ljudi brkaju i ne poznaju dovoljno. Pa cak ni oni koji se bave medicinom. Npr rasprostranjeno je misljenje da cerebralna paraliza nosi "opasnost od prenosivih gena". To misljenje je domiiniralo sve do pre 6-7 godina kada je Svetska Zdravstvena Organizacija objavila zakljucke novih istrazivanja po kojim se vidi da od 22 kategorije oblika cerebralne paralize samo 3 nose potencijalnu mogucnost prenosa ostecenih gena. Naravno, da o tome treba imati odgovornost i voditi racuna, SLAZEM SE. Ali ne treba panicno generalizovati. Jer npr kod cerebralne paralize i njenih oblika je u praksi potvrdjeno da se najcesce radjaju zdrava deca, cak iako su oba roditelja cerebralci. A vrlo cesto se recim dogadja da od oba potpuno "zdrava" roditelja dete bude rodjeno kao cerebralac. Al sve to uglavnom nema direktno veze sa genima, vec sa ostecenjima cerebruma koja nastaju usled raznih faktora: 1) tokom trudnoce, 2) tokom porodjaja(preran porodjaj, tezak porodjaj, greske lekara) ili 3) nakon porodjaja do druge godine. Ja npr znam medicinski potvrdjeno da invaliditet koji ja imam- diplegia nije opasnost za moje eventualno potomstvo. I jos nesto, cimi mi se da ljudi kada govore o telesnom invaliditetu najcesce podrazumevaju osobe ili malo jedva sposobne ili potpuno nesposobne. A zapravo, varijacije invaliditeta kao i stepen rehabilitacije su toliko sarolike i raznolike.

_{poruke spojene}

Citat/MunkaZe/

sa stecenom ili neprelaznom anomalijom - mozda, ali jako male sanse


Cak ni ako bi bila svesna da te recimo ta osoba privlaci, da ste jako slicni, kompatibilni? Nadam se da pitanje neces shvatiti kao neku provokaciju, vec eto cisto znatizelja.

_{poruke spojene}

Citat/jasikasi/

Kad ti pogledam poruke..Te koje su te odbile nisu te ni zasluzile.

Eh sad, ne treba to tako uopstavati. Razumem ja sve te devojke koje nisu imale hrabrosti da udju u vezu. Ok, bude mi krivo zbog toga, ali sta da se radi..C'est la vie. Znaci govorim o onim koje su same rekle da ih privlacim ali da naprosto imaju barijeru da udju u vezu. Opet neke druge su me mozda odbile naprosto i  zato sto im se nisam dopao, bio sa invaliditetom ili bez. Mozda je razlog bio i jedno i drugo..who knows,That's a life. A moje tri bivse devojke sa kojima jesam bio u vezama, to je zaista bilo ok, dok je trajalo.