Shogun molim te prestani da odgovaraš ljudima pojedinačno u zasebnoj poruci i upotrebljavaš svaki put novi post i tako sastaviš jedno 3 post-a zaredom. Rekao bi čovek da si nakon 500 post-ova i vremena provedenog ovde to uklavirio da nije dozvoljeno.
Ukoliko želiš nešto da izmeniš ili dopuniš koristi opciju koja se nalazi u gornjem desnom uglu svakog tvog post-a i dostupna je 24h.

---

@Shogun
@Fahrenheit

Da se dopunim od prethodnog post-a.
Ja poznajem šestoro ljudi koji imaju neku vrstu hendikepa.
Mene su vaspitali da se ponašam i ophodim prema njima kao prema... ljudima.
Prosto i jednostavno.
Niti da ih podcenjujem, precenjujem niti da im povlađujem.
Da ne budem skot prema njima i da razumem kad je u pitanju njihov nedostatak zaista primetan i zaslužan za neku stvar i da se saosećam u pojedinjenoj situaciji, ali isto tako da ih ne sažaljevam stalno i da im dopustim da njihov hendikep bude izgovor za nešto što nema veze s tim i da zloupotrebljavaju moje razumevanje.
I samim tim... meni invalid vredi onoliko koliko on vredi kao čovek.
Ja kad razgovaram s nekim od hendikepiranih ljudi ja bukvalno ne vidim njihov fizički nedostatak. Ne primećujem ga.
Inače.
Jednog kojem poznajem ne bih menjao za 100 njih pa makar oni imali 6 nogu, a opet jedan je takav idiot od čoveka i toliko samoživ da je to neverovatno i ne mogu ga smisliti.

I kako ja onda mogu znati... da li mogu biti u vezi s nekom devojkom koja ima invaliditet ako je nisam upoznao?


Ima još nekih situacija koje sam doživieo i ljudi oko mene koji su doživeli u vezi teme i rado bih podelio s vama, ali ne mogu da kucam u ovo doba.

Што ће рећи да то да ли имају неки вид инвалидитета или не нема никакве везе са избором. И са том се слажем.

Nije li sebicno kada inv. ocekuje vezu sa neinv.


sebicno mi to izgleda.. 

sem ako se ne radi o kakvom fetishu!  e onda moze.

@White Goa

Tvoje razmisljanje i stav je ok. I ja mislim isto da bi tako trebalo posmatrati. S obzirom da sam i sam osoba sa invaliditetom, logicno je da mi pozitivan stav bez predrasuda vise godi. Mada ja iskreno nikad zaista nikad nisam imao nikakavih problema sa stavom ljudi kada je u pitanju drustvo, druzenje, zezanje, priajteljstvo. Niti sam dozvolio sebi da podlegnem nekim komlexima. Ti npr kazes: "mene su vaspitali da postujem invlide kao ljude". Da, to je ok stav. Ali zar je potrebno da se za to "vaspita". Zasto se to ne bi podrazumevalo, jer osobe sa invaliditetom zaista jesu ljudi. I niko ne kaze da ljudi imaju predrasude kada je u pitanju druzenje, prijateljstvo. ono o cemu ovde diskutujemo je ulazak u vezu(ili ostanak u istoj) sa osobom koja ima invaliditet. E tu je u praksi vec druga prica. Evo konkretno. U mom sirem i uzem drustvu ja sam bio jedan od malobrojnih primera osobe sa invaliditetom koji je eto imao cak tri veze. I poznajem jos dva para. U gradu Beogradu, koji ima dva miliona stanovnika, to je jako mali procenat. Btw U grad izlazim sa drustvom, priajteljima cesto(kad god posao i radne obaveze dopuste) i iskreno na javnim mestima nisam zapazio da druge osobe sa invaliditeom idu ono kao u paru, da imaju momka devojku. Sigurno je da ima jos primera, ali oni su malobrojni. Na zalost.


Citat/Black Pirat/

Nije li sebicno kada inv. ocekuje vezu sa neinv.

sebicno mi to izgleda..

sem ako se ne radi o kakvom fetishu!  e onda moze.


Ok, zanimljiv komentar. A Zasto mislis da je sebicno?? Mislis da ne postoji osoba sa invaliditetom recimo neka devojka a koja moze biti lepa, privlacna, obrazovana, umno i intelektualno zdrava, koja se trudi i radi na sebi i koja bi te mogla i zaintrigirati? Razmisli malo i o toj mogucnosti. Pa nisu osobe sa invaliditetom neka alien species pa da budu samo u "okviru svoje vrste".   I btw, zanima me kako ti npr zamisljas osobu sa invaliditeom? Pretpostavljam kao potpuno nepokretnu, retardiranu umno ili..?? Znas koliko ima razlicitih oblika invaliditeta i razlicitih oblika njihove rehabilitacije? Puno.  Nemoj misliti da te "provociram". Ti imas svoj stav i ja to uvazavam.  Samo me zanima, zasto si naveo kao "sebicno". Normalne, ljudske zelje po mom misljenju ne mogu biti sebicne, tj ne bi trebalo posmatrati kao "sebicne". Eto npr moje bivse devojke su sa mnom bile zato sto su bile zaljubljene u mene. I ja u njih. Ni jedna od njih nije bila invalid, a ja eto jesam. I bile su to lepe ok veze. Zasto bi to bilo tako "nadrealno, cudno"? Dok je trajalo, trajalo. I nikad kod njih ali nikad nisam osetio nista sto bi ukazivalo na neki "fetish" ili "koristoljublje"(kako su neki mozda mislili). Niti su one smatrale da sam ja "sebican" zato sto sam bio sa njima u vezi. Naprosto, te moje tri veze, to je bilo obostrana zaljubljenost i to je to. E sad druga je stvar sto sam ddobijao puno puno vise korpi kod drugih devojaka, zbog mog invaliditeta. ali ne zalim se. Ide se dalje. Bice jos prilika. A iako ih mozda i ne bude, sta da se radi, to je zivot.

Razumem ja teznju ka tome, samo mi malo sebicna.. bar mislim da bih se ja lose osecao u toj kozi... verovatno bih se povukao u sebe i izjedao iznutra...,  ako se vec ne bih posvetio necemu kreativnijem, ako postoji ista kreativnije od jebanja sebe u mozak.. 

Pogresan je ovaj pristup, ne uzimaj ga za ozb! .. ali je ipak nekakav pristup.

Ne poznajem nijednu inv. osobu.

Black Pirate, prijatelju, Nema potrebe da se izvinjavas, ej opushteno CENIM io sto imas iskren jasan stav, ma kakav da je. Tu smo da bi razmenjivali razlicite pristupe, shvatanja i da bi otvoreno diskutovali.

Ja mogu reci samo - svaka cast - tebi na jakom stavu i ljubaznom pristupu.

Jbs ovo sto pisu ljudi ovuda... Nema pravila nista.

@Black_Pirate

Priajtelju, bas iz tog razloga koji si naveo, Zato i treba o ovakvim i o svim temama zapravo treba otvoreno diskutovati. Bas zato da bi savladavali predrasude i probijali tabue. Covek pre svega  treba da istini pogleda u oci sam pred sobom i da tu bude iskren. To je uvek najteze. Ja nastojim da prvo sam pred sobom budem iskren. I kazem: Ok, ja sam osoba sa invaliditetom. To stanje je trajno i nosi neka fizicka ogranicenja. Ali i dalje sam normalno ljudsko bice, i vizuelno, i  psihicki i intelektualno. Imam i obrazovanje i druge kvalitete. Potrudicu se da uzivam u zivotu kao i svi drugi ljudi i da od zivota uzmem sve sto pruza, da ne propustim ni jedan momenta za zivotne radosti, ni jednu priliku koja se ukaze za druzenje, izlaske, zezanje prijateljstvo, ljubav, sex..itd Da bih isao kroz zivot treba da se trudim i radim na sebi, puno vise nego drugi ljudi. Pre svega zbog sebe. A Samim tim cu najbolje uticati na ljude oko sebe da se oslobode predrasuda. Isto tako sto ljude treba podsticati da o tome govore, da razgovaraju-otvoreno. E sad, treba biti i tu Realan. Neki ljudi nece imati predrasude, neki ce se osloboditi pridrasuda, ali mnogi nece. I ne treba nikog osudjivati. Shvatam ja da je u ljudskoj prirodi strah od svega sto je nepoznato i sto se cini "drugacijim". To je razumljivo i zato jedino sto moze pomoci u savladavanju barijera i predrasuda jeste-Strpljenje.

Tacka u kojoj se musko i zensko shvatanje ovog pitanja razlikuju je jedno cisto fundamentalno ljudsko - a to je produzenje vrste.

Da se ne lazemo, cak i one koje vicu da nikada nece imati decu i nisu spremene za obaveze, bar jednom se zapitaju kakav ce otac biti njihov partner....

I tu nastaje problem... jer zelimo da nasa deca budu jos bolji, jaci, pametniji, naprednij od nas. A sve to zahteva uzasno mnogo fizickog i psihickog angazovanja.

I zato nastaje problem sa osobama koje iz ovih ili onih razloga imaju ograniceno kretanje ili mogucnost da reaguju na opasnost.
To ne znaci u startu da ce i potpuno zdrava osoba u svim situacijama da postupi na ispravniji nacin, vec da je sansa da ce uspeti da to ostvare veca.
Jer... sve se u zivotu svodi na sansu i procenu rizika.
Mi se trudimo da svom potomstvu obezbedimo sto bolji start i uslove.

Znam kako to moze da zvuci surovo, ali primarni cilj ljudske vrste je produzenje iste. Mozemo tu da napakujemo ljubav, inteligenciju, kreativnost, sta ti ja znam... ali ispod koze smo ipak zivotinje koje bolje ili losije kontrolisu svoje impulse.

To dalje ne znaci da osobe sa invaliditetom ne treba da imaju decu. Boze sacuvaj.
To samo znaci da partner mora da bude dovoljno svestan svih apekata i dovoljno sposoban da kompenzira nedostatke onog drugog... i vice versa...
Opet, tu se ne radi samo o ljubavi, vec o... zajednickom zivotu koji je mnogo vise od puke ljubavi...

I tu takve veze pucaju.
Tu sve veze pucaju, bez obzira koja je kombinacija u pitanju... osobe sa invaliditetom i osobe bez invaliditeta...
Razlika je u tome sto u vezama sa invalidima taj problem brze dolazi na red.

Izuzetak su osobe koje su svesne da su nosioci teskog genetskog oboljenja, pa ipak radjaju decu koja zive samo par godina, uglavnom u bolnici i prikljucena na aparate. I to ne jedno dete, vec...
Tu bi mogli da potegnemo pricu sta je u stvari zivot, ali necu.

Ovo govorim iz sopstvenog iskustva, jer je odgovor na pitanje iz naslova - Da.

U pitanju nije bilo neko vece ostecenje, cak ni estetski neprihvatljivo.
Blazi oblik juvenilnog artritisa.
U 97% dnevnih aktivnosti, to nije nikakav problem, ali u onih 3% kada je potrebna puna pokretljivost lakta ili prstiju zna da bude problem. Plus je to dozivotno kljukanje suplementima i evenutalno lekovima.

Da li je meni taj njegov nedostatak smetao? Ne, u vecini slucajeva, ali "da" u nekim.
Da li sam oklevala da pitam u cemu je problem? Da.
Da li je u trenutku kada sam se zapitala kakav bi on bio otac postavila pitanje da li je u pitanju genetika? Da.
Da li mi je laknulo kada sam saznala da nije genetika? Da.
Da li su postojale odredjen sumnje u pogledu njegove sposobnosti da vodi racuna o deci zbog svog nedostatka? Hm, da...  posebno iz straha da bi u jednom trenutku u buducnosti mozda moglo da dodje do pogorsanja, jer artritis jeste progresivna bolest...
Da li je njemu njegov nedostatak predstavljao problem? Sada sam sasvim sigurno sigurana da jeste.

Da se razumemo, ja sam daleko od idealne osobe, ali razlika je u tome sto su moji nedostaci vecinom estetske prirode, a i ono sto je medicinske prirode... lako se resava...


Znaci... da mesarski zavrsim ovo... mislim da tu svako od nas mora sebi da postavi par pitanja...
a) Koja je vrsta invaliditeta - mentalna ili fizicka?
b) Koje je poreklo invaliditeta - nasledan ili stecen?
c) Koji je stepen invaliditeta, pre svega pokretljivost kada je fizicki u pitanju?
d) Koji stepen fizickog invaliditeta nam je estetski prihvatljiv?
e) Koji stepen mentalnog invaliditeta mozemo da prihvatimo?
f) Da li je seksualna funckija ocuvana?
g) Koji je stepen prihvatanja sopstvenih nedostataka osobe sa kojom se upustamo u vezu?
h) Kakav je nas odnos prema sopstvenim nedostacima i kako sebe vidimo u odnosu prema drugima (jer objektivno, malo ko ce reci da je savrsen)?

To je po mom misljenju... nekoliko smernica kojima treba da se vodimo kako bi dosli do nekog odgovora 
Plus... naravno... ono da zivot nema pravila... i mi ne mozemo predvideti sopstvene reakcije.

I htela sam da se osvrnem na onu kategorizaciju...
Svi slucajevi osoba koje su "obolele" od cerebralne paralize, a za koje ja znam,  su posledica neadekvatne nege na porodjaju i posle porodjaja.
Cinjenica da postoje stotine, cak i hiljade ljudi koji su pretpeli razne oblike ostecenja zbog necije tudje greske i morali da prodju kroz mucan period lecenja, opravka i prilagodjavanja je nesto sto kod mene stvara uzasan osecaj  mucnine. Nema tu sazaljenja, samo velika kolicina mucnine ... i da se ne lazemo... straha...

I gadjenja prema tim lekarima i babicama koje peru ruke od svega toga.

za ovo mozes da dobijes naklon i moje postovanje do kraja zivota.....oduvala si me 




gledam ovde na temi mnoge koji zastupaju stavove da ne bi imali problem oko stupanja u vezu ...

da li ste za brak ? iako vase dete moze da nasledi odredjene tipove bolesti ?
niste.
besomucno lazete.
ovde postoji problem cak i sa vencanjem sa potpuno zdravom osobom koja je razvedena i ima potpuno zdravo dete .
nemojte praviti sebi reklamu preko lazi.