Jedna moja koleginica sa fakulteta je iz okoline Vranja, i inace devojka je u svim aspektima drustvenog ponasanja na svom mestu, pravi laf tako reci...sem u jednom...elem vrlo otvoreno je izjavila da ne vezano za fakultet ona nema namere da se vraca u svoje selo , vec da ima jasan plan da se u Beogradu uspesno uda i situira, mozda je i posteno to sto otvoreno iznosi, ali,  posto je to ona vrlo ozbiljno ispricala nama koji smo drugovi sa njom , nije to isto rekla i momcima sa kojima je bila u vezama tokom studija (svi iz Bg-a), i da dodam da nikako nije stereotip klasicne sponzoruse ili nesto slicno (odlican student).
Koliko je takvih cura (sto da ne i momaka) koji dolaze u Bg sa slicnim vizijama...

Pa šta ti misliš kako su nastali ''beogradjani''?
 
Ne mislim na starosedeoce, naravno

Zajebano je ako se to juri ,jer tek treca generacija ljudi koja se rodila u Bg-u , moze sebe da smatra "beogradjanima"
Ovde je sigurno vise slucaj "american dream-a" ,iz malog mesta u veliki grad posto-poto do uspeha, i svako se trudi kako moze, ali ne znam mozda je u tim slucajevima dosta prisutna i fama...ziveti u Bg-u i smatrati sebe "beogradjanima"

Ne znam sta je tu cudno, normalno je da svi teze ka necem boljem, ko god razmislja o svojoj buducnosti. Cudno bi bilo da je rekla "cim zavrsim studije vracam se u svoje selo, cak sta vise jedva cekam"
I ja zivim u malom gradu, i volela bih da se preselim u neku metropolu, al ne zbog toga sto imam zelju da se nazivam "beogradjankom", "parizankom" ili nesto trece, nego zbog mogucnosti i drugacijeg zivota koji bih imala tamo.

@Montenegrina...
Apsolutno se slazem sa tobom...

@Ostali

Medjutim beograd je jedna tragikomicna fama,ako neko bas trazi uspeh izabrao je pogresno mesto.

@montenegrina
ja cim zavrsim fax vracam se u moje selo, u srbiju, i u moje selo, u nis.

sto se tice "beogradjana", i toga ko ima prava da sebe zove beogradjaninom-beogradjankom, radi se prosto o kompleksima, bilo onih koji dodju pa posto-poto zele da postanu "beogradjani" (jer im to znaci...nesto, ne znam sta, ili im samo zvuci, or.. whatever), bilo onih koji vec jesu tamo, pa su u tripu da su nesto extra zato sto, eto, rodjeni su u beogradu, zamisli, ili zive u beogradu, ili sta ti ja znam gde.
svako ima prava da zivi gde mu se prohte, i ne vidim zasto bi nekom smetalo da se neko izjasni kao "beogradjanka", ako to zeli da bude, i tako se oseca, bez obzira na podatke o datumu i mestu rodjenja... mislim... zaista mi je smesno to upinjanje tipa:
samo posle trece generacije, samo posle 50 godina, samo ako ti pise u krstenici... ko klinci kad igraju klikere pa se svadjaju koje dobio...

@ sarmica

Ima nas raznih 

Normalno je težiti boljoj sredini, boljem životu...boljem. Sad ne mora da znači da je za mene bolja sredina Beograd zato što je veliki grad,ne. Ja ne volim velike gradove, Beograd ne naročito. Smeta mi takav  način života. Volim mirnije gradove. E još ako tu mogu uspeti, što je u Srbiji nemoguće, bila bih srećna. Ja npr. ne težim da promenim grad, nego čim završim faks menjam državu.    Ako se ništa ne promeni nabolje.
Razumem želju ove devojke.
Uglavnom se slažem sa svima vama ..

Sarmice, kad dodješ u Niš vodim te na kaficu!

Dobro i Nis je veliki grad,Vranje je ipak nesto drugo,zato i razumem devojke koje iz takvog mesta teze da odu u vece gradove,to ne mora biti samo Beograd,nego i Nis i Novi Sad!

Meni se recimo najvise dopada Novi Sad u celoj Srbiji!

Sta znam,treba gledati na to da se bolje napreduje u vecim gradovima,a ne ko je pravi ili nepravi Beogradjanin!
Valjda sam odgovorila na temu,ovim sto sam rekla

Hm.... moja mama je iz jednog gradica u Hrvatskoj, posle zavrsene gimnazije, otisla je u Zagreb, zavrsila fakultet u roku, vratila se u svoje mesto, tamo nije imala posla, otisla u drugo mesto nekih 250km od rodnog kraja .... Tokom tih 6 godina koliko je bila u Zagrebu (5g studija+1g za diplomski) nikada nije imala zelju da ostane u Zagrebu, iako su joj nudili odlican posao... Daleko od toga da je malogradjanka, jednostavno nije mislila da "mora" da zivi u velikom gradu... Imala je zdravu logiku da ide tamo gde ima najpovoljnije uslove da se bavi poslom koji voli...

e, sad o Beogradjanima... to o trecoj, cetvrtoj, desetoj generaciji u Beogradu je tako... sta ja znam... baljezganje...Beogradjanin se ne postaje samim samo rodjenjem... za mene je "Beogradjanin"  stanje duha, ali ga ponekad vise imaju oni koji su u prolazu nego oni ciji su preci (karikiram) pili kafu sa kraljicom Marijom  

Ovo slobodno mogu da kazem jer u Beogradu zivim veci deo svog zivota, ali ne smatram da mi je to najveci uspeh u zivotu, a i znam dosta "rodjenih" Beogradjana... Sta ja znam, ja sam "operisana" od te malogradjanstine jer iz iskustva znam da danas mogu da zivim ovde, a da me sutra put nanese negde drugde... Ne zovem sebe "Beogradjankom", ali uvek kazem da sam iz Beograda jer tu zivim, jel' te...  U ostalom, dom je tamo gde su ljudi koje volim...

Sto se tice tvoje drugarice, to njeno misljenje govori da ce biti odlicna "Beogradjanka" cim misli da je Beograd obecani grad...

I naravno, treba teziti boljem, ali ne po svaku i takvu cenu...

Moji su npr. rodjeni u selu i tata i mama, uzeli se u 19-toj i otisli u Sarajevo i tamo zavrsili skolu i jedno i drugo i ujedno radili. Ja sam se rodio u Sarajevu i tamo ziveo do rata, potom par god ziveo u bosni, zativ skolu zavrsio u Beogradu a sada zivim u Moskvi i sta sam ja sada??? Kako da nazovem sebe???

Jebem li ga covek tezi ka uspehu i negde pokusava da pronadje mesto gde moze napraviti uspeh. Ta devojka misli da ima vise mogucnosti u Beogradu negu u Vranju i u pravu je, e sad sto se tice te udaje i toga to mi je malo glupo teziti da se udas bas u Beogradu. Jbg ima ljudi gde nebira srce vec pamet.

u prirodi je coveka teznja ka napretku
ako ona zeli da ostvari zivot u Beogradu, zasto da ne
nacin na koji ce to da ostvari je samo njena stvar
ona ce to da uradi ma sta drugi mislili o tome
danas je toliko ljudi koji se "prodaju" za razno razne stvari
(@ljut 123
 pojasni ovo sa trecom generacijom - ono tek takvi mogu da se nazivaju beogradjanima)

uostalom, neko rece da je to stanje duha, biti beogradjanin - uzmimo kao primer Momu Kapora - covek je rodjen u Sarajevu a sebe naziva beogradjaninom i mislim da na to ima svako pravo
i kad smo kod toga, prema takvoj klasifikaciji, ako bi se islo, vrlo malo ljudi se onada mogu zvati beogradjanima a svako ima pravo da sebe kalsifikuje kako zeli
a to sto je neko odlican student, ne znaci automatski da nije sponzorusa
Ja volim Beograd, zbog toga sto sam ovde rodjena i zbog ljudi koji su ovde a koje volim
Ali to ne znaci da ne vidim dalje od njega, i da drzim nos u oblacima
pravo da kazem, ti koji se tako ponasaju samo zato sto su tzv. beogradjani idu mi da ne kazem na sta
A to sto je mnogima Beograd centar sveta, i to sto smatraju da su nesto big uradili samo zato sto su se
"docepali" Beograda, e to je vec druga prica

Ako su npr. tvoj deda, otac i naposletku ti rodjeni u Beogradu, Novom Sadu...itd. ti sebe mozes smatrati Beogradjankom (ne zgradom ), novosadjankom....princip starosedelaca...
e,sad ja sam rodjen u Beogradu,(moji roditelji nisu), Beograd volim ,ali nikad se nisam nesto posebno lozio na to, sta vise kad bih mogao da biram ,ja bih radije u neko manje , mirnije mesto (where ,everybody knows your name...cheers)kao sto je to bio N.S.,ali i on je postao dzungla poslednjih godina.
Sto se tice ljudi iz provincije mnoge moje koleginice i kolege po zavrsetku faksa su nasli bolje poslove u unutrasnjosti Srbije nego sto bi ga imali u Bg-u,(si &si, DIN, Prva Petoletka......) + u provinciji je sve jeftinije nego u Bg-u,tako da je prica o boljem zivotu deplasirana pomalo.
Mislim da je tu  slucaj mozda obrnut nego sto je samnom...ja sam iz Bg-a i dosta mi je guzve...ona je iz Vranja i mozda zeli malo guzve, ludila i mozda ne zeli da svakodnevno srece ljude koje zna citav zivot,s druge strane mozda je to neko bekstvo od necega ili nekoga...to ne mogu da tvrdim jer ne znam..
Jedna moja poznanica je pobegla iz svog sela jer je ostala u drugom stanju i rodila dete sa momkom koji nije hteo da ga prizna, da ne pricamo da je cela sredina usko patrijahalna (selo je u Crnoj Gori) , i da je za ju to jedini nacin bio da ostane normalna i da izbegne svakodnevna maltretiranja...

yep, ali to ne znaci da cu celog zivota ostati tamo... who knows, mozda se u roku od mesec dana preselim... u beograd na primer