Субота 23. по Духовдану


2. Кор. 185 (8:1-5)

1. Извјештавамо вас пак, браћо, о благодати Божијој која је дата у Црквама Македоније,
2. Да је у многоме кушању кроз невоље обиље радости њихове, и пуко сиромаштво њихово, изобиловало у богатству простодушности њихове;
3. Свједочим да по могућству и преко могућства добровољно даваху,
4. Са многим усрђем молећи нас да прихватимо милост и заједницу у служењу светима,
5. И не само колико се надасмо, него они себе најприје предадоше Господу и нама по вољи Божијој,

1. Сол. 270 (4:13-17)

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.
14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.
15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.
16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;
17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Лк. 36 (8:16-21)

16. А нико не поклапа судом свјетиљку кад је запали, нити је меће под кревет, него је поставља на свијећњак да они који улазе виде свјетлост.
17. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.
18. Пазите, дакле, како слушате; јер ко има даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.
19. Дођоше пак њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да се састану с њим.
20. И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде.
21. А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

Недеља 23. по Духовдану


Еф. 220 (2:4-10)

4. А Бог, који је богат у милости, због велике љубави своје којом нас завоље,
5. И нас, који бијасмо мртви због гријехова, оживи са Христом - благодаћу сте
спасени -
6. И с Њим заједно васкрсе и заједно посади на небесима у Христу Исусу,
7. Да покаже у вијековима који долазе превелико богатство благодати своје
добротом према нама у Христу Исусу.
8. Јер сте благодаћу спасени кроз вјеру; и то није од вас, дар је Божији;
9. Не од дјела, да се не би ко хвалисао.
10. Јер смо његова творевина, саздани у Христу Исусу за дјела добра, која
Бог унапријед припреми да у њима ходимо.

Лк. 38 (8:26-39)

26. И допловише у земљу Гадаринску која је према Галилеји.
27. А кад он изиђе на земљу, срете га неки човјек из града у коме бијаху
демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него
у гробовима.
28. А кад видје Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: Шта
хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!
29. Јер он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много
година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и
тјераше га демон по пустињама.
30. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легион; јер многи
демони бијаху ушли у њега.
31. И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.
32. А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти
да у њих уђу. И допусти им.
33. А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са
стрмени у језеро, и утопи се.
34. А кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по
селима.
35. И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из
кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових;
и уплашише се.
36. А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.
37. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху
обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се.
38. А човјек из кога изиђоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус
отпусти говорећи:
39. Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући
по свему граду шта му учини Исус.

Понедељак 24. по Духовдану


1. Сол. 267 (2:20- 3:8 )

20. Јер сте ви наша слава и радост.
1. Зато, не могавши више издржати, нађосмо за добро да останемо сами у Атини,
2. Па посласмо Тимотеја, брата нашега и служитеља Божијега и сарадника нашега у јеванђељу Христовом, да вас утврди и да вас ободри у вјери вашој,
3. Да се нико не поколеба у овим невољама; јер сами знате да нам то предстоји.
4. Јер кад смо још код вас били, ми смо вам казали унапријед да ћемо имати невоља, и као што знате, то се и догодило.
5. Ради тога и ја, не могавши више издржати, послах да сазнам о вјери вашој, да вас како није искушао кушач, па да наш труд буде узалуд.
6. А сада, када нам је Тимотеј дошао од вас, и донио нам добре вијести о вашој вјери и љубави, и да нас се свагда радо сјећате, желећи да видите нас, као и ми вас,
7. Зато се вама утјешисмо, браћо, вјером вашом при свој нашој невољи и биједи.
8. Јер сад смо живи, кад ви чврсто стојите у Господу.

Лк. 59 (11:29-33)

29. А народу који се скупљаше стаде говорити: Нараштај је овај зао нараштај; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка.
30. Јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син Човјечији бити знак нараштају овоме.
31. Царица јужна устаће на суду с људима нараштаја овога, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша мудрост Соломонову, а гле, овдје је већи од Соломона.
32. Људи Ниневљани ће устати на суду с нараштајем овим, и осудиће га, јер се покајаше на проповијед Јонину, а гле, овдје је већи од Јоне.
33. Нико пак не меће запаљену свјетиљку на скривено мјесто, нити под суд, него на свјећњак да виде свјетлост они који улазе.

Уторак 24. по Духовдану


1. Сол. 268 (3:9-13)

9. Јер какву захвалност можемо одати Богу за вас, за сву радост којом се радујемо због вас пред Богом нашим?
10. Ноћ и дан најусрдније се молимо Богу да видимо лице ваше и да допунимо оно што недостаје вјери вашој.
11. А сам Бог и Отац наш и Господ наш Исус Христос да управи пут наш к вама.
12. А вас Господ нека обогати и преиспуни љубављу једних према другима и према свима, каква је и наша према вама,
13. Да би се утврдила срца ваша непорочна у светости пред Богом и Оцем нашим о доласку Господа нашега Исуса Христа са свима светима његовим. Амин.

Лк. 60 (11:34-41)

34. Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, и све тијело твоје биће свијетло; ако ли око твоје буде кварно, и тијело ће твоје бити тамно.
35. Пази, дакле, да свјетлост која је у теби не буде тама.
36. Јер ако је све тијело твоје свијетло да нема ниједнога дијела тамна, биће свијетло цијело као кад те свјетиљка обасјава свјетлошћу.
37. А кад он то говораше, мољаше га неки фарисеј да обједује код њега. А он ушавши сједе за трпезу.
38. А фарисеј се зачуди кад видје да се најприје не опра прије обједа.
39. А Господ му рече. Сад ви фарисеји споља чистите чашу и здјелу, а изнутра сте пуни грабежа и злобе.
40. Безумници, није ли онај начинио и изнутра који је начинио споља?
41. Али подајте милостињу од онога што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто.

Среда 24. по Духовдану


1. Сол. 269 (4:1-12)

1. А надаље, браћо, молимо вас и савјетујемо у Господу Исусу, да као што примисте од нас: како вам се ваља владати и Богу угађати, да још више напредујете.
2. Јер знате какве вам поуке дадосмо кроз Господа Исуса.
3. Јер је ово воља Божија: светост ваша, да се чувате од блуда,
4. И сваки од вас да зна држати своје тијело у светости и у части,
5. А не у страсној жељи, као и незнабошци који не познају Бога;
6. И да нико не преступа и не штети брата својега у свему томе, јер је Господ осветник за све то, као што вам и прије рекосмо и свједочисмо.
7. Јер нас не призва Бог на нечистоту, него у светост.
8. Који, дакле, одбацује, не одбацује човјека него Бога, који је и дао Светога Духа својега вама.
9. А о братољубљу не треба да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом,
10. Јер ви то и чините према свој браћи по цијелој Македонији. Али вас молимо, браћо, да још обилније чините,
11. И да се усрдно старате да живите мирно, и да гледате своја посла, и да радите својим сопственим рукама, како вам заповиједисмо;
12. Да се владате поштено према онима што су изван, и да вам ништа не треба.

Лк. 61 (11:42-46)

42. Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и руте и од свакога поврћа, а обилазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не изостављати.
43. Тешко вама фарисејима што волите зачеља по синагогама и поздраве на трговима.
44. Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као непримјетни гробови, те људи по њима одозго газе а не знају.
45. А неки од законика одговарајући рече му: Учитељу, говорећи то и нас вријеђаш.
46. А он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена тешка за ношење, а ви ни једним прстом својим нећете да се прихватите бремена.

Четвртак 24. по Духовдану


1. Сол. 271 (5:1-8 )

1. А о временима и роковима, браћо, није потребно да вам се пише;
2. Јер ви сами добро знате да ће Дан Господњи доћи као лопов у ноћи.
3. Јер када говоре: Мир је и сигурност, тада ће наићи на њих изненада погибија, као бол на трудну жену, и неће избјећи.
4. Али ви, браћо, нисте у тами, да вас тај Дан затече као лопов.
5. Јер сте ви сви синови свјетлости и синови дана; нисмо ноћи нити таме.
6. Зато немојмо спавати, као и остали, него бдијмо и будимо тријезни.
7. Јер који спавају, ноћу спавају, и који се опијају ноћу се опијају.
8. А ми који смо синови дана будимо тријезни и обучени у оклоп вјере и љубави и с кацигом наде спасења.

Лк. 62 (11:47-12:1)

47. Тешко вама што зидате гробнице пророцима, а ваши су их оцеви побили.
48. Ви, дакле, свједочите и одобравате дјела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробнице зидате.
49. Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати;
50. Да се иште од рода овога крв свију пророка проливена од постања свијета.
51. Од крви Авељеве све до крви Захарије, који погибе између жртвеника и храма. Да, кажем вам, искаће се од рода овога.
52. Тешко вама законицима, што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а оне који би ушли спречисте.
53. А док им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји жестоко да га нападају и да наваљују разним питањима,
54. Вребајући га и тражећи не би ли што уловили из уста његових да би га окривили.
1. Када се, међутим, сабра на хиљаде и хиљаде народа да стадоше газити једни друге, поче говорити најприје ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејскога, а то је лицемјерје.

Петак 24. по Духовдану


1. Сол. 272 (5:9-13,24-28 )

9. Јер нас Бог не одреди за гњев, него да добијемо спасење кроз Господа нашега Исуса Христа,
10. Који умрије за нас да бисмо ми, било да бдимо или да спавамо, заједно с њим живјели.
11. Зато се тјешите узајамно, и изграђујте један другога, као што и чините.
12. Молимо вас пак, браћо, одајите признање онима који се труде међу вама, и вашим претпостављеним у Господу, и онима који вас поучавају,
13. И да их поштујете веома много са љубављу због дјела њиховога. Живите у миру међу собом.
24. Вјеран је Онај који вас призива, који ће то и учинити.
25. Браћо, молите се за нас.
26. Поздравите сву браћу цјеливом светим.
27. Заклињем вас Господом да се прочита ова посланица свој светој браћи.
28. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама! Амин.

Лк. 63 (12:2-12)

2. А ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.
3. Зато, оно што у мраку рекосте, чуће се на видјелу; и што на ухо шаптасте у одајама, проповиједаће се на крововима.
4. А кажем вама, пријатељима својим: Не бојте се оних који убијају тијело и потом не могу ништа више учинити.
5. Него ћу вам указати кога да се бојите: Бојте се онога који, пошто убије, има власт бацити у пакао; да, кажем вам, њега се бојте.
6. Не продаје ли се пет врабаца за двије паре? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7. А у вас је и свака длака на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8. Него вам кажем: Који год призна мене пред људима, признаће и Син Човјечији њега пред анђелима Божијим;
9. А који се одрече мене пред људима, тога ћу се одрећи пред анђелима Божијим.
10. И сваки који рече ријеч против Сина Човјечијега, опростиће му се, а који похули на Светога Духа неће му се опростити.
11. А кад вас доведу у синагоге и пред началства и власти, не брините се како ћете или шта одговорити или шта ћете казати;
12. Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.

Субота 24. по Духовдану


2.Кор. 191 (11:1-6)

1. О, да бисте мало потрпјели безумље моје! Но и трпите ме.
2. Јер ревнујем за вас Божијом ревношћу, јер вас обручих мужу јединоме, да дјевојку чисту приведем Христу.
3. Али се бојим да као што Еву превари змија лукавством својим, да се тако и мисли ваше не одврате од простодушности која је у Христу.
4. Јер ако неко дође и проповиједа другога Исуса, којега ми не проповиједасмо, или други дух примате који не примисте, или друго јеванђеље које не добисте - ви то добро подносите!
5. А ја мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
6. Јер ако сам и невјешт у ријечи. али нисам у знању. него се у свему показасмо вама и свима.

1. Сол. 270 (4:13-17)

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.
14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.
15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.
16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;
17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Лк. 40 (9:1-6)

1. Сазвавши пак Дванаесторицу ученика својих, даде им силу и власт над свим демонима, и да лијече од болести.
2. И посла их да проповиједају Царство Божије, и да исцјељују болесне.
3. И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа, ни торбе, ни хљеба ни новца, нити по двије хаљине да имате.
4. И у коју кућу уђете, ондје остајте и оданде полазите.
5. И који год вас не приме, излазећи из града онога, отресите и прах са ногу својих, за свједочанство против њих.
6. А они излазећи пролажаху по селима проповиједајући јеванђеље и лијечећи свуда.

Недеља 24. по Духовдану


Еф. 221 (2:14-22)

14. Јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство,
15. Укинувши тијелом својим закон са његовим заповијестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једнога новога човјека, стварајући мир;
16. И да помири са Богом и једне и друге у једном тијелу крстом, убивши непријатељство на њему.
17. И Он дошавши благовијести мир вама који сте далеко и онима који су близу.
18. Јер кроз Њега имамо и једни и други приступ ка Оцу у једном Духу.
19. Тако, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији,
20. Назидани на темељу апостола и пророка, гдје је угаони камен сам Исус Христос,
21. На коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу;
22. У кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу.

Лк. 39 (8:41-56)

41. И гле, дође човјек по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов.
42. Јер у њега бјеше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега.
43. И бјеше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити;
44. И приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.
45. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који бијаху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче?
46. А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осјетих силу која изиђе из мене.
47. А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.
48. А он јој рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.
49. Док он још говораше дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.
50. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.
51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери.
52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава.
53. И подсмијеваху му се знајући да је умрла.
54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Дјевојко, устани.
55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповједи да јој даду да једе.
56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповједи да никоме не казују шта се догодило.

Уторак 25. по Духовдану


2.Сол. 274 (1:10-2:2)

10. Када дође у онај Дан да се прослави у светима својима и покаже се диван у свима вјерујућима, јер повјеровасте свједочанству нашему.
11. Зато се и молимо свагда за вас, да вас Бог наш учини достојним звања и испуни сваку благу намјеру доброте и дјело вјере у сили,
12. Да се прослави име Господа нашега Исуса Христа у вама и ви у њему, по благодати Бога нашега и Господа Исуса Христа.
1. Али вас молимо, браћо, у погледу доласка Господа нашега Исуса Христа и нашега сабрања у Њему.
2. Не дајте се лако поколебати умом, нити уплашити, ни духом, ни ријечју, ни посланицом тобоже нашом као да је већ настао Дан Христов.

Лк. 68 (12:42-48 )

42. А Господ рече: Ко је, дакле, тај вјерни и мудри управитељ, којега ће поставити господар над чељади својом да им даје оброк на вријеме?
43. Благо слуги ономе којега господар његов, дошавши, нађе да чини тако.
44. Заиста вам кажем, над свим имањем својим поставиће га.
45. Ако ли рече слуга тај у срцу својему: Неће мој господар још за дуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46. Доћи ће господар тога слуге у дан кад не очекује, и у час кад не зна, и расјећи ће га. и дио његов метнуће с невјернима.
47. А онај слуга који је знао вољу господара својега и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен;
48. А који није знао. па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен. А од свакога коме је много дано, много ће се и тражити: а коме је повјереномного, од њега ће се више искати.