Среда 22. по Духовдану


Кол. 259 (3:17-4:1)

17. И све што год чините ријечју или дјелом, све чините у име Господа Исуса Христа, захваљујући Богу Оцу кроз Њега.
18. Жене, покоравајте се својим мужевима, као што доликује у Господу.
19. Мужеви, љубите жене ваше и не срдите се на њих.
20. Дјецо, слушајте родитеље своје у свему, јер је ово угодно Господу.
21. Оцеви, не раздражујте дјеце ваше, да не клону духом.
22. Робови, будите послушни у свему вашим господарима по тијелу, не радећи само притворно као да људима угађате, него у простоти срца, бојећи се Бога.
23. И све што год чините, од срца чините, као Господу, а не као људима,
24. Знајући да ћете од Господа примити као награду насљедство, јер Господу Христу служите.
25. А који чини неправду, примиће што је скривио, и не гледа се ко је ко.
1. Господари, правду и једнакост указујте робовима, знајући да и ви имате Господа на небесима.

Лк. 47 (9:44-50)

44. Ставите ви у уши своје ове ријечи: Син Човјечији биће предан у руке људи.
45. А они не разумијеваху ову ријеч; јер бјеше сакривена од њих да је не схвате; и бојаху се да га запитају за ову ријеч.
46. А уђе помисао у њих ко би међу њима био већи.
47. А Исус знајући помисао срца њихова, узе дијете и постави га крај себе,
48. И рече им: Који прими ово дијете у име моје, мене прима; а који мене прими, прима Онога који је мене послао; јер који је најмањи међу свима вама, тај је велики.
49. А Јован одговарајући рече: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.
50. И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас, с вама је.

Четвртак 22. по Духовдану


Кол. 260 (4:2-9)

2. У молитви будите истрајни; бдите у њој са захваљивањем,
3. Молећи се уједно и за нас, да нам Бог отвори врата ријечи, да казујемо
тајну Христову, због које сам и свезан,
4. Да је објавим као што треба да говорим.
5. Мудро се владајте према онима који су изван, користећи вријеме.
6. Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како
треба свакоме одговорити.
7. За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ и
сарадник у Господу,
8. Којега послах к вама за то исто, да сазна како сте ви, и да утјеши срца
ваша,
9. С Онисимом, вјерним и љубљеним братом, који је од вас. Они ће вам
казати све како је овдје.

Лк. 48 (9:49-56)

49. А Јован одговарајући рече: Наставниче, видјесмо једнога гдје именом
твојим изгони демоне, и забранисмо му, јер не иде с нама за тобом.
50. И рече му Исус: Не забрањујте, јер није против вас; а ко није против вас,
с вама је.
51. И када се навршаваху дани његовог узлажења (на небо), он чврсто
одлучи да иде у Јерусалим.
52. И посла гласнике пред собом; и они отидоше и дођоше у село самарјанско
да припреме за њега.
53. И не примише га, зато што он иђаше у Јерусалим.
54. А кад видјеше ученици његови Јаков и Јован, рекоше: Господе, хоћеш ли
да речемо да огањ сиђе с неба и да их истријеби, као и Илија што учини?
55. А он окренувши се запријети им и рече: Не знате каквога сте ви духа.
56. Јер Син Човјечији не дође да погуби душе људске него да спасе. И
отидоше у друго село.

Петак 22. по Духовдану


Кол. 261 (4:10-18)

10. Поздравља вас Аристарх, који је сужањ са мном, и Марко, нећак Варнавин, за којега примисте заповјести, ако дође к вама, примите га,
11. И Исус, прозвани Јуст, који су из обрезања: они су једини моји сарадници за Царство Божије који ми бише утјеха.
12. Поздравља вас Епафрас, који је од вас, слуга Исуса Христа; он се једнако труди за вас у молитвама да будете савршени и испуњени сваком вољом Божијом.
13. Јер ја свједочим за њега да има велику ревност за вас и за оне који су у Лаодикији и за оне у Јерапољу.
14. Поздравља вас Лука, љекар љубљени, и Димас.
15. Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана и домаћу цркву његову.
16. И када се ова посланица прочита код вас, настојте да се прочита и у Лаодикијској Цркви, а ону из Лаодикије да и ви прочитате.
17. И кажите Архипу: гледај службу коју си примио у Господу, да је испуњаваш.
18. Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са вама! Амин.

Лк. 50 (10:1-15)

1. А потом изабра Господ и друге, Седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи.
2. И рече им: Жетве је много, а посленика мало: зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју.
3. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу.
5. У коју год кућу уђете најприје кажите: Мир дому овоме!
6. И ако буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се вама.
7. А у тој кући будите, и једите и пијте што у њих има, јер је посленик достојан плате своје; не прелазите из куће у кућу.
8. И у који год град уђете и приме вас, једите што вам се изнесе,
9. И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им; Приближило вам се Царство Божије.
10. И у који год град уђете и не приме вас, изишавши на тргове његове, реците:
11. И прах што нам је прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије!
12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у Дан онај неголи граду томе.
13. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се, сједећи у костријети и пепелу, покајали.
14. Али Тиру и Сидону биће лакше на Суду него вама.
15. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до ада ћеш се сурвати.

Субота 22. по Духовдану


2. Кор. 178 (5:1-10)

1. Јер знамо, ако се наша земаљска кућа, тјелесни шатор, разруши, имамо
здање од Бога, кућу нерукотворену, вјечну на небесима.
2. Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан,
3. Тако да се и обучени, не нађемо наги.
4. Јер будући у овоме шатору, уздишемо оптерећени зато што нећемо да се
свучемо, него да се још обучемо, да би живот прогутао оно што је смртно.
5. А онај који нас је баш за ово и саздао, јесте Бог, који нам је и дао залог
Духа.
6. Стога се свагда уздамо и знамо да док боравимо у тијелу, удаљени смо од
Господа;
7. Јер вјером ходимо а не гледањем;
8. И постајемо смјели и више волимо отићи из тијела и настанити се код
Господа.
9. Зато се и радо трудимо, било да боравимо овдје, било да одлазимо, да
будемо Њему угодни.
10. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што
у тијелу учини, било добро или зло.

1. Сол. 270 (4:13-17)

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули,
да не бисте туговали као они који немају наде.
14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су
уснули у Исусу довести с Њим.
15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о
доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.
16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом,
сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;
17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на
облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Лк. 29 (7:2-10)

2. У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио.
3. А кад чу за Исуса, посла му старјешине јудејске молећи га да дође и спасе
му слугу.
4. А они дошавши Исусу мољаху га усрдно, говорећи: Достојан је да му то
учиниш,
5. Јер љуби народ наш, и сагради нам синагогу.
6. А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаше недалеко од куће, посла капетан
њему пријатеље говорећи му: Господе, не труди се, јер нисам достојан да под
кров мој уђеш;
7. Зато и не сматрах себе достојним да ти дођем; него само реци ријеч, и
оздравиће слуга мој.
8. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем
једноме: Иди, и иде; и другоме: Дођи, и дође; и слуги својему: Учини то, и
учини.
9. А кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим
рече: Кажем вам: ни у Израиљу толику вјеру не нађох.
10. И када се послани вратише, нађоше болеснога слугу здрава.

Недеља 22. по Духовдану

Свети великомученик Димитрије

Гал. 215 (6:11-18)

11. Видите како вам великим словима написах својом руком!
12. Који хоће да се допадну по тијелу, они вас приморавају да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов.
13. Јер ни сами обрезани не држе закон, него хоће да се ви обрезујете да би се вашим тијелом хвалили.
14. А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету.
15. Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар.
16. И који год буду живјели по овоме правилу, мир на њих и милост, и на Израиљ Божији.
17. Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на тијелу својему носим.
18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.

Јев. 331 (12:6-13, 25-27)

6. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима.
7. Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега отац не кара?
8. Ако ли сте без карања, које су сви искусили, онда сте копилад а не синови.
9. Даље, кад су нас наши тјелесни оци карали, ми смо их слушали. Зар се нећемо много више покоравати Оцу духова и живјети?
10. Јер они нас караху за мало дана према своме нахођењу, а Он на корист нашу, да будемо заједничари светости његове.
11. Јер свако карање, док траје, не чини се да је радост, него жалост, али послије даје мирни плод праведности онима који су кроз њега извјежбани.
12. Зато исправите клонуле руке и ослабљена кољена,
13. И поравните стазе за ноге своје, да се оно што је хромо не погорша, него напротив, да се излијечи.
25. Гледајте да не одбаците Онога који говори. Јер, кад не избјегоше казну они што одбацише онога који пророковаше на земљи, а камоли ми ако се одвратимо од Онога са небеса,
26. Чији глас онда потресе земљу, а сад обећа говорећи: Још једном ја ћу потрести не само земљу него и небо.
27. А ово „још једном" показује промјену онога што се колеба, као створеног, да би остало оно што се не колеба.


Лк. 83 (16:19-31)

19. Човјек пак неки бјеше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан.
20. А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав,
21. И жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22. А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богаташ, и сахранише га.
23. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову.
24. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.
25. А Авраам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш.
26. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе.
27. Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега;
28. Јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења.
29. Рече му Авраам: Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају.
30. А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се.
31. А он му рече: Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се увјерити.

Јн. 52 (15:17-27, 16:1-2)

17. Ово вам заповиједам: да љубите једни Друге.
18. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас.
19. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет.
20. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати.
21. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла.
22. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој.
23. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи.
24. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега.
25. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што.
26. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене.
27. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном.
1. Ово сам вам казао да се не саблазните.
2. Изгониће вас из синагога; Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.

Понедељак 23. по Духовдану


1. Сол. 262 (1:1-5)

1. Павле и Силван и Тимотеј Цркви Солунској која је у Богу Оцу и Господу Исусу Христу: Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.
2. Захваљујемо Богу свагда за све вас помињући вас у молитвама својим,
3. Сјећајући се непрестано вашег дјела вјере, и труда љубави, и постојане наде у Господа нашега Исуса Христа пред Богом и Оцем нашим,
4. Знајући, браћо љубљена од Бога, да сте изабрани.
5. Јер јеванђеље наше није проповиједано вама само ријечју, него и у сили и у Духу Светоме, и са пуним убјеђењем, као што знате какви смо били међу вама ради вас.

Лк. 52 (10:22-24)

22. И окренувши се ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син, осим Оца, ни ко је Отац, осим Сина, и ако Син хоће коме открити.
23. И окренувши се ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите.
24. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.

Уторак 23. по Духовдану


1. Сол. 263 (1:6-10)

6. И ви се угледасте на нас и на Господа, примивши ријеч у големој невољи
са радошћу Духа Светога,
7. Тако да постадосте образац свима вјерујућима у Македонији и у Ахаји.
8. Јер је од вас одјекнула ријеч Господња не само у Македонији и у Ахаји,
него се и у сваком мјесту разгласи вјера ваша у Бога, тако да нам није
потребно што говорити.
9. Јер они сами причају о нама како нас ви дочекасте, и како се од идола
обратисте Богу, да служите Богу живом и истинитом,
10. И да очекујете Сина његова с небеса, којега подиже из мртвих, Исуса,
који нас избавља од гњева који долази.

Лк. 55 (11:1-10)

1. И када се он мољаше Богу на једном мјесту па престаде, рече му неки од
ученика његових: Господе, научи нас молити се, као што и Јован научи
ученике своје.
2. А он им рече: Када се молите говорите:
Оче наш
који си на небесима,
да се свети име твоје;
да дође царство твоје;
да буде воља твоја
и на земљи као на небу.
3. Хљеб наш насушни дај нам сваки дан;
4. И опрости нам гријехе наше, јер и ми опраштамо свакоме дужнику својему;
и не уведи нас у искушење; него нас избави од злога.
5. И рече им: Који од вас има пријатеља и отиде му у поноћ и рече му:
Пријатељу, дај ми три хљеба у зајам,
6. Јер ми дође пријатељ с пута и немам чиме да га послужим.
7. А он изнутра одговарајући да рече: Немој ме узнемиравати; већ су врата
затворена, и дјеца су моја са мном у постељи; не могу устати да ти дам.
8. Кажем вам: Ако и не устане да му даде зато што му је пријатељ, али за
његову безочност устаће и даће колико му треба.
9. И ја вама кажем: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и
отвориће вам се.
10. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му
се.

Среда 23. по Духовдану


1. Сол. 264 (2:1-8)

1. Јер и сами, браћо, знате да долазак наш к вама није био узалуд;
2. Него, пошто најприје страдасмо и понижавани бисмо у Филипима, као што
знате, ми се осмјелисмо у Богу нашем да вам казујемо јеванђеље Божије уз
велику борбу.
3. Јер наша проповијед није од заблуде, нити од нечистоте, ни у лукавству,
4. Већ као што нас је Бог провјерио да смо способни да нам се повјери
јеванђеље, тако говоримо, а не као они који угађају људима, него Богу који
испитује срца наша.
5. Јер, као што знате, никада не наступасмо ради ласкања, нити због
похлепе: Бог је свједок;
6. Не тражећи славе од људи, ни од вас ни од других.
7. Могли смо вам бити на терету као Христови апостоли; међутим, бијасмо
благи међу вама као дојиља када негује своју дјецу.
8. Тако смо чезнули за вама, да смо готови били дати вам не само јеванђеље
Божије него и душе наше, зато што нам бијасте омиљели.

Лк. 56 (11:9-13)

9. И ја вама кажем: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и
отвориће вам се.
10. Јер сваки који иште, добија; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се.
11. Који је међу вама отац од кога ако син заиште хљеба, да му даде камен?
Или ако заиште рибу, да му мјесто рибе даде змију?
12. Или ако заиште јаје, да му даде скорпију?
13. Када дакле ви, зли будући, умијете добре даре давати дјеци својој,
колико ће више Отац ваш небески дати Духа Светога онима који ишту од
њега?

Четвртак 23. по Духовдану


1. Сол. 265 (2:9-14)

9. Јер ви, браћо, памтите труд наш и напор; јер дан и ноћ радећи да не бисмо
били на терету икоме од вас, проповиједасмо вам јеванђеље Божије.
10. Ви и Бог сте свједоци како се свето и праведно и непорочно владасмо
пред вама који вјерујете.
11. Као што знате како сваког појединог од вас, као отац дјецу своју,
12. Преклињасмо вас и храбрисмо и свиједочисмо, да се владате достојно
Бога, који вас призива у своје Царство и славу.
13. Тога ради и ми непрестано захваљујемо Богу, што примивши ријеч Божију
коју од нас чусте, прихватисте је не као ријеч човјечију, него што заиста и
јесте као ријеч Божију, која и дјејствује у вама вјерујућима.
14. Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји у
Христу Исусу, зато што и ви пропатисте од својих сународника исто што и они
од Јудејаца,

Лк. 57 (11:14-23)

14. И изгоњаше демона, и тај бјеше нијем; и кад изиђе демон, проговори
нијеми; и дивљаше се народ.
15. А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула, кнеза демонскога, изгони
демоне.
16. А други кушајући га искаху од њега знак са неба.
17. А он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздијели
само у себи, опустјеће, и дом који се раздијели сам у себи, пропашће.
18. Ако се и сатана раздијели сам у себи, како ће опстати царство његово?
Јер говорите да помоћу Веелзевула изгоним демоне.
19. Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, синови ваши чијом помоћу
изгоне? Зато ће вам они бити судије.
20. А ако ли ја прстом Божијим изгоним демоне, дакле, стигло вам је Царство
Божије.
21. Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру.
22. А када дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се
уздао, и раздијели што је заплијенио од њега.
23. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.

Петак 23. по Духовдану

1. Сол. 266 (2:14-19)

14. Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји у
Христу Исусу, зато што и ви пропатисте од својих сународника исто што и они
од Јудејаца,
15. Који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас прогонише, и Богу не
угађају, и противни су свима људима,
16. Спречавајући нас да говоримо незнабошцима да би се спасли; и кроз то
за свагда да наврше мјеру гријехова својих, али их на крају сустиже гњев.
17. А ми, браћо, одвојивши се од вас за неко вријеме, лицем а не срцем, још
више с великом жељом настојасмо да видимо лице ваше.
18. Зато хтједосмо доћи к вама, бар ја Павле неколико пута, и спречи нас
сатана.
19. Јер ко је наша нада или радост или вијенац хвале? Зар нисте то и ви пред
Господом нашим Исусом Христом о његову доласку?

Лк. 58 (11:23-26)

23. Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.
24. Кад нечисти дух изиђе из човјека, пролази кроз безводна мјеста тражећи
покоја, и не налазећи говори: Вратићу се у дом свој откуда сам изишао.
25. И дошавши нађе пометен и украшен.
26. Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши
обитавају ондје; и потоње стање бива човјеку ономе горе од првога.