Ovo je isplativo za mlade gradske penzonere.Ako su ustedeli nesto para..da kupe i odrzavaju neko sitno domacinstvo.

Pazi - ja imam, ali ne znam. To je ono što boli.
A nema niko da ti pokaže. Nema država nikakvu ideju da ti pomogne.

Recimo bila je priča da su Arapi / Jevreji tražili naše jaganjce - jer kod nas ne važe propisi EU pa mogu da se kolju, što je košer, a kvalitet je odličan.

Problem je bio što nema dovoljno jaganjaca nigdje u Srbiji. Zadruge ne rade, a nikom normalnom se ne isplati da putuje od sela do sela od istoka do zapada, sjevera i juga i kupuje janjce.

Slična priča je bila i za ajvar i za gomilu drugih stvari.

Niko nije stavio prst na čelo i rekao, alo ako ja garantujem ljudima neke pare, da se vrate na selo i to fino bacim pogled na kartu i izaberem dijelove koji su koliko toliko infrastrukturno pokriveni, započnu proizvodnju  za koju očigledno ima interesovanja, a ja im za uzvrat garantujem 10 godina garantovan otkup sigurno bi se ljudi vratili.
A i jeftinije bi izašlo od onih 10 000 evra po glavi što plaćamo FIAT-u.

Postaviš ljudima standarde kako treba da rade, pružiš im pomoć da ih dostignu - tu je onih 1 000 nezaposlenih agronoma, pa polako.
Tržište postoji, možemo mi kvalitetne proizvode da napravimo, ali nedostaje organizacija kao i uvijek.

Ne mogu ja sama prodavati kajmak, sir, pletene čarape i ručno tkane tepihe u Japan (bdw. ko uspije da napravi sajt za prodaju naših rukotvorina u Japanu, grdne će pare da zaradi - oni se tome dive - mi smo za njih egzotični).

Postoji interesovanje za naše proizvode, nažalost uvijek iskaču isti problemi:
- mala ponuda
- kvalitet koji varira
- visoka cijena zbog razuđenosti proizvodnje, loše infrastrukture i očajne organizacije
- nedostatak podrške države

Mogu ja teorijski da sklopim dil sa Japancima, onda uložim par miliona u katastarske knjige, pa otkupim jedno 10 sela u mom rodnom kraju (cifra 10 000 po domaćinstvu selo ima oko 30-50 kuća) kad utjeram ko su vlasnici, pa kupim ovce, započenem posao, izgradim objekte, napravim put, vodu, struju, kanalizaciju, internet
Računam da bi jedno 50 mil evra bilo dovoljno.
Da bi onda neki glavonja iz opštine došao da me pita koliki je njegov dio ili još gore da mi most preko koga treba da pretjeram robu otplovi niz rijeku zbog lošeg održavanja.

E zbog ove zadnje stavke neće niko da ulaže u Srbiju ili BiH.
Nikad ljudi da nauče da je malo iz velikog kolača mnogo više nego mnogo iz malog kolača i da koku koja ti nosi zlatna jaja ne treba stavljati u supu.
Ali ebi ga da bi to ukapirao, treba znati nešto i napraviti, a ne samo kvariti.

10 hektara zemljišta puta 1000 evra profita po hektaru = 10.000 evra / 12 mjeseci = imaš za porodicu 833 € mjesečno da trošiš.

Za zemljište ti treba minimalno 100.000 € .....
Ostala sredstva za investiciju u mehanizaciju i da ne računam! 

Selo je skup sport rezervisan samo za bogate! 

Е мој Мандара...та пластифицирана шунка коју ти гуташ се никако не може поредити са овом коју ја једем

Hektar 10 000 eura, slabo je to, tu gde ja imam zemlju je jutro oko 8-9000, a hektar je skoro pa duplo veci. Inace zemlja se obradjuje samo je sada ne radi svaka kuca, nego ima ljudi koji uzimaju u arendu 300+ hektara.

Има веома плодне земље овде у Шумадији и Поморављу а цене нису астрономске...само овуда нико неће да купује а и парцеле су раштркане и мале. Па сабираш пет парцела да би добио хектар.
Друго је Војводина тамо да улетиш као падобранац да се бавиш пољопривредом ти треба велика лова.

svakako ne mozes da poredis hranu u gradu i na selu, sa druge strane, da uzmes kucu na selu, jednu vecu bastu, par kokosaka i dve gice, radis samo za hranu, ali za zivot ti je potreban i novac (osim ako nisi Kristal) 


Nikakav problem. Upoznao sam jednu Japanku koja obilazi buvljake po Berlinu i kupuje gluposti kao sto su stari telefoni, lampe i druge dzidza bidze, tovari u kontejner i salje za Japan gde ima neki fensi butik... 

jesi je onodio

Riba od jednog ortaka, a i nije sad da izgleda ko one u skolskim uniformama 

drugar ti onda ima cudan ukus