Zdravo svima!
Posto me muci ista tema, odlucila sam da vam opisem moj problem i da vidim vase misljenje.

Mi smo u vezi 3. 5 godine.  Oboje imamo 33 godine, sto znaci da bi trebali da budemo zreli i odrasli ljudi.
Ja sam davno zavrsila fakultet i imam zavidnu karijeru.  On je samozaposlen tj, ima svoju malu organizaciju sa kojom pokusava da uradi velike poslove.  Divim mu se zbog toga, jer smatram da pokrenuti nesto svoje je najteze i najzahtevnije i ujedno donosi najvise stresa.
Medjutim, on nije spreman za brak i porodicu.
Vrlo vazan detalj jeste da je on razveden, da je imao dete koje je umrlo nakon mesec dana, da mu je otac preminuo i to sve u vrlo kratkom roku.

Mi smo se upoznali nekih godinu dana nakon sokova koje je preziveo.  Ja pokusavam da imam puno razumevanja za njegovu situaciju i pruzam mu podrsku u svemu sto zeli da radi.  Kazem pokusavam jer mi je moj zivot postao opterecenje.

Da li da ga cekam ili da zivim bez njega?

Od februara ove godine zivimo zajedno.  Problemi su nastali kad sam primetila da vise vremena provodi za racunarom nego sto provodi samnom.  Pokusala sam da razgovaram o tome i dogovorili smo se da treba da idemo kod psihologa.  Ja sam nakon par meseci odugovlacenja krenula sama, a on jos nije.  
Savet psihologa je da idem dalje.
Sta vi kazete?

Evo ja sam prevalila vise od pola puta da postanem psiholog...  Pa cu da pokusam da ti dam odgovor...
Ne, to ne spada niti u poremecaj, niti pod dijagnozu, ovako samo po sebi.
Medjutim, ukoliko postoje jos neke stvari u njegovom ponasanju koje su bitno drugacije nego ranije, onda tu vec moze postojati nesto.
Na primer, da li on ima volje da radi druge stvari, da se posveti hobiju, ili uziva u nekim drugim aktivnostima?
Kako spava, kakav mu je apetit? (to su jedni od prvih markera poremecaja, a ja ga ne bih svrstala pod psihoze, nikako  )
Kakav je vas odnos trenutno? Kakav vam je seksualni zivot? Ima li bitnih promena?
Kakav je njegov odnos prema drugim ljudima: prijateljima, roditeljima?

Ako ne zelis javno da mi odgovoris na ova pitanja, mozes na pp...

Šta ti želiš u svom životu? Ako želiš dete, brak, porodicu a on to ne želi onda nemoj više da gubiš vreme sa njim nego traži sebi nekog s kim deliš težnje. Tvoj biološki sat kuca i već si daleko u narandžastom. Ako želiš da imate vezu bez obaveza onda traži od njega više posvećivanja toj vezi. U svakom slučaju ne vidim zašto ti gubiš vreme a on se ne trudi.

jbga

problem je sto ga verovatno vollis .. tesko da ce se odluciti na brak .. jedino da pokusa da shvati koliko je dete bitno u zivotu ...

Da pokusa? A sta ako ne uspe? Da baci dete u smece, jer tatica nije shvatio poentu? 

Sve su trudne?

pa nisam bas konkretno razumela devojku, zasto on nece da se zeni ...

ako nece da se zeni zbog iskustva, onda treba o tome da razgovara ... a ako nece jer mu je lepo ovako, u slucaju da ona hoce dete i da se udaje, onda
ona nema sta da trazi s njim ..

a bambina, ja nigde nisam napisala da ona treba da ostane trudna ...

Ma znam da nisi to napisala... 

Nego, poJenta je u tome da hvatati muskarca na dete mogu samo zene sa ozbiljno poremecenim sistemom vrednosti... 

a ok .. slazem se s tim ... nema tu srece ... nikad ...ko drugom jamu kopa ..

i onaj sto zeli dete i onaj sto ne zeli, ne kapira sta je dete pre nego sto se rodi. 
ja bih ovoj mojoj prijateljici savetovala da ga fata na bebu, iskreno 

mislim, da ga fata...  vec 4 god zive zajedno, zajedno kupuju stvari, dele sve... ako je on nju ufatio da mu kuva i deli s njim domacinstvo, moz i ona njega na bebu 
ostalima ne preporucujem, al ovima savetujem 100%, poznajuci nju i njega.