BUSPLUS sistem kontrole karata u BG - ustvari sistem za praćenje ljudi! :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

БЕОГРАД – Александар Јовановић (24) из Сремских Михаљеваца, бивши возач ГСП – а, тврди да шофери ове фирме морају да возе неисправне аутобусе са лажним путним налозима по којима су наводно технички исправни!
У исповести за Правду Јовановић каже да је добио отказ после три месеца рада, јер је открио да се пријављени кварови на аутобусима не поправљају у радионици, већ једним потезом оловке и писањем фалсификованих налога. Он открива да се надређенима замерио када је фотографисао путни налог у коме је написао да аутобус има неисправне кочнице, врата и брисаче и побунио се када му је после експресне „поправке на папиру“ враћен неисправан аутобус!
Јовановић каже да је после спорне фотографије налога почео његов прогон на послу.
- Запослио сам се као возач ГСП – а у погону „Земун“ 15. Октобра 2010. Године на одређено време од 12 месеци, са пробним радом од шест месеци. После три месеца почела су малтретирања шефа распореда Драгана Репаје, шефа саобраћаја Срђана Марковића и директора Саобраћајног погона „Земун“ Владимира Тасића само због тога што сам из саобраћаја искључивао неисправне аутобусе, које сам добијао да возим! Да апсурд буде већи, готово свакодневно су ме позивали на разговор и испирали ми мозак „да не треба да возим неисправна возила“ али ми пребацивали „да је проблем што искључујем неисправне аутобусе“! – почиње своју причу Александар Јовановић.
Младић открива да је од првог радног дана у ГСП имо жесток дрил.
- Дали су ми да возим аутобус, који је био стар 16 година. Распоређивали су ме на линије 15 и 45, које су најтеже у земунском погону, иако сам тек положио Д категорију. Радио сам двократно од 06 – 09 ујутро и од 13 до 18 сати увече. У паузи од четири сата, између две смене, нисам имао времена да одем кући да ручам и да се одморим, јер су Михаљевци удаљени 50 километара од Београда. За то нико није имао разумевања због чега сам морао да шетам по граду или да дреждим у гаражи чак и по цичи зими – каже возач.
Јовановић истиче да је за један исти аутобус добијао по више путних налога дневно како би се стекла слика да искључује исправна возила!
- Када сам се побунио због тога директор Саобраћајног погона „Земун“ Владимир Тасић ми је рекао: „Идеш на циљани лекарски преглед, имаш много искључења и пријава путника!“ После прегледа у Дому здравља „Стари град“, који је овлашћен за лекарске прегледе раника ГСП – а проглашен сам привремено неспособним за Д категорију, у трајању од шест месеци. Написали су да сам наводно емотивно незрео, иако сам три месеца пре тога од исте установе добио потврду да сам здрав и прав! Отказу је кумовао Срђан Марковић, који је у социјалној анкети дао лажне податке да имам више пријава путника и диспечера због наводног конфликтног понашања, па је неуропсихијатар закључио „да имам патолошке сметње“ и да наводно из здрвстевних разлога нисам способан сигурно да управљам аутобусом. Отказ сам добио пре него што је лекарски налаз из ДЗ „Стари град“ званично стигао у ГСП. Када сам се жалио на уверење о неспособности, упућен сам на преглед у Завод за здравствену заштиту радника МУП – а у Дурмиторкој 9 у Београду, где сам добио оцену „да сам здравствено способан за послове професионалног возача Ц и Д категорије“. Два месеца после тога, конкурисао сам за нови посао и поново сам прошао лекарски преглед у Служби медицине рада на Новом Београду – изричит је возач.
Јовановић наводи да се обратио Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова, али да је ГСП одбио тај предлог.
- Обраћао сам се генералном директору ГСП – а, Унуташњој контроли фирме, као и градоначелнику Дагану Ђиласу и тражио разговор. Хтео сам да им објасним да сам отказ добио јер сам се побунио због фалсификовања путних налога и приморавања возача да возе неисправне аузобусе, без кочница и грејања, са полуотвореним вратима и инсталацијама на којима цури гориво и уље, а не због „радне и стручне неспособности“ како пише у решењу. У писменом обраћању сам навео да сам се шефовима замерио зато што сам тражио да квар буде поправљен у радионици, заменом дотрајалих делова, уместо оловком на папиру. Молио сам генералног дирекотора да ме прими на разговор како би му показао копије мојих путних налога, који потврђују да ми је све намештено. Међутим, из његовог кабинета ми је саопштено да он не прима раднике на разговор. На крају ми је шеф рекао: „Ти си примљен да возиш, а не да сликаш. Боље нађи други посао!“ После свега сам поднео тужбу Првом основном суду у Београду ради поништења решења о отказу и накнаде зараде и поступак је још у току – каже на крају Јовановић и истиче да неће одустати док случај не добије епилог на суду.

pravda