Neka, ostavljam Goi da se muči sa tim filmom 

Pi mi stoji na hardu već neko vreme i nikako da pogledam, ali oću u skorije vreme.

  Gledao sam Pi (čak 2 puta i oba puta na Pinku) i posle oba gledanja došlo mi je da uzmem bušilicu i uradim isto što i onaj na filmu.

Ovaj veliki tekst je definitivno uspeo da mi ogadi fillm.

Ne vidim ništa nejasno u priči. Glupo mi je povezivanje vreće koja se mrda i čoveka u njoj (simbol) sa nekim konkretnim likom iz filma, a ni uz najveći napor volje nisam kroz figurice dinosaurusa na sinovljevom stolu shvatio sve ono što ovaj kilometarski tekst implicira.

Film je dobar, ali mi se ne dopada, a dodatni minus je u tome što sam ja gledao veći deo Miikeovog opusa: skoro da nema njegovog filma bez odsecanje ekstremiteta i zabadanje igala u oči, to mu je omiljeni šablon i ubacuje ga i gde treba i gde ne treba.

Jedini njegov film koji se drastično razlikuje i koji  je možda trebalo gledati u ovom odbiru (to možemo još uvek) je mjuzikl The Happiness of the Katakuris (2001)

Џукси, хвала на објашњењу.

 

Џукси,легендо краљу,свака част и на труду и објашњењу. Нешто тог типа је и мени било у глави(онај главнији део приче) а о оном симболичном никад у животу не бих могао да растумачим.
Алал вера 

Да подвучемо црту,што се тиче самог одабира филма за наш биоскоп,иако није ни најлепши ни најразумнији,ипак мислим да смо уболи и одгледали прави филм о коме је баш имало шта да се пише и дискутује 

Drago mi je sto sam film pogledao pre no sto sam procitao i jedan komentar o njemu. Moram to cesce da praktikujem.

U svakom slucaju, ja sam film razumeo kao prilicno dobar i nameran mindfuck, sa dosta kompleksnijom pricom nego sto to moze u pocetku da deluje. Misljenja sam da su gotovo sve scene sa devojkom produkt njegovog misljenja i prozimaju se kroz ceo film u odredjenom redosledu. Film je od samog pocetka bukvalno snimljen kroz oci glavnog lika. Onaj dzak koji se pojavljuje u scenama u kojima "ona ceka njegov poziv" je zapravo cesto prisutan motiv u drami, koji simbolizuje neku tajnu ili neki teret koji neko nosi na ledjima, a krije ga ili potiskuje. U ovom slucaju on misli da ga ona ima. On bukvalno menja misljenje o njoj u trenutku kada mu ona kaze da zeli da voli samo nju i nikog drugog. U tom trenutku on krece da "otkriva" sve one stvari, koje su do tad bile skrivene. Mislim da onaj uzas na kraju filma upravo simbolizuje posesivnost, te se odnosi upravo na tu recenicu koju ona izgovara vise puta u krevetu u hotelu. Oni flashbackovi mogu (ne kazem da je tako, sve sto sam do sad napisao je moj utisak) da sugerisu da on zapravo ima taj "dzak", ciji se sadrzaj trudi da sakrije cak i od samog sebe. Stekao sam utisak da je on imao aferu sa tom sekretaricom, cije prisustvo u filmu nije slucajno, ali se trudi da to secanje zadrzi u svom fiktivnom dzaku. Oni fleshbackovi su simbolizuju otvaranje njegovog "dzaka", dok u isto vreme kreira potpuno novu sliku o devojci, zasnovanu upravo na cinjenici da se sve stvari koje je krio od sebe toliko godina vracaju bez milosti i on se trudi da nju odbije od sebe takvim mislima i razmisljanjem. Mislim da je lik devojke po mnogo cemu upravo odraz njega u tom 2. delu filma. To je moje vidjenje.

Puko mi komp i negledam film posto nemam nameru da ga treci put skidam 
I na pokeru sam imo zamenu 
Insajderu 

Pogledao sam Audiciju pre par godina i dan danas ne znam šta da mislim o filmu... Ima dobrih trenutaka, ali sa druge strane... Ajde ta prva polovina filma što me je delimično smorila i taj prelaz u horor, sve je to super odrađeno, ali mislim da je Takaši sa drugim delom filma (mislim na sekvencu - sad me seče, sad se budim - sad me seče) jednostavno želeo da zbuni gledaoce i ništa drugo. Baš zato što nemam čisto mišljenje o filmu, nikada se nisam trudio da analiziram isti...

Iako je eto Audicija prvoklasno Takašijevo delo, više mi se sviđa Visitor Q i Iči...

Ja sam za vedriju stranu Takashijevog opusa.
Nema boljeg filma od smotane porodice Katakuris.