Tebe cu u mojoj Vladi kada mi narod poveri mandat za podpredsednika:-) Bravo care! Sve si rekao! Promene dolaze iz samopostovanja! Svaka cast!

Pre svega treba da placaju skolarine za strane studente,jer oni dodju ovde zavrde fakulte kao da su srbi i zauzmu 30% radnih mesta u Srbiji i zbog toga su velike nezaposlenosti kod nas.
Preregistracije nikako
Uvesti im vize.
Oni su nam neprijatelji,ugosti li su onog siptara kada nam je bilo najgore,zaboli nam noz u ledja,e sad mi nijima da pucamo u srce.

Svako ko se u Crnoj Gori vodi kao Srbin imace pravo na isti tretman, kao i Srbin iz Srbije. Crnogorci, posto su drugi narod, i imaju svoju maticnu drzavu Crnu Goru, imace sva prava kao i strani drzavljani. Milo je vec najavio porez na nepokretnosti stranih drzavljana u Crnoj Gori (citaj: drzavljana Srbije). Braco Srbi (iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske), pomozite svojim glasom da se Crnogorcima uvedu vize, pa neka stoje u redovima, kada krenu za Beograd u zezanje. Pomozite nasem narodu u Crnoj Gori, kojih ima oko 200.000 da dobiju dvojno drzavljanstvo, i olaksajmo im zivot u drzavi koja je Stjepana Mesica izabrala za pocasnog gradjanina Podgorice (rodnog grada Sv. Save Nemanjica - nekada Ribnica)

Црногорски студент који се изјасни као Србин не би терабло овде да плаћа школарину као странац. С тиме да тај документ треба учинити доступним за јавност у Црној Гори.

То је глупост! Па сви би се изјашњавали само да дођу до повластица. И сами знате колико овде има "црногораца" и заговорника независности!

Čujte,Kinfe,ja bi se mogal smijat i valjat po podu,al se bojim da bi mogal opast s petog kata,kužite. Yebate,koje opservacije sredozemlja i Jadrana iz Crnogorske perspektive.

Ima resenja za to da Srbi ne placaju skolarinu. Posto ce u Crnoj Gori postati nacionalna manjina, pa cak cudom da budu i konstitutivan narod, onda bi u Srbiji dobili dvojno drzavljanstvo. U Crnoj Gori ce morati da se izjasne. Tako da bi Srbi dobili i pasos Srbije sa svim pravima i obavezama koje on izaziva. A Crnogorci...e njima vize, pa nek cekaju u kolonama na Brodarevu, kada krenu na novobeogradske splavove!

Kako razlaz Srbije i Crne Gore posle deset meseci utiče na život građana
Glavobolja zbog pasoša i lečenja
Autor: Tanja Nikolić-Đaković - Danijela Nišavić | 19.03.2007 - 09:20

Imate ličnu kartu izdatu u Srbiji, crnogorsko državljanstvo i želite nov pasoš? U problemu ste, poput Tamare Petrović. Pasoš ne želi da joj izda Crna Gora jer u toj zemlji nema prijavljeno boravište, a ne može da joj ga dodeli ni Srbija jer nema njeno državljanstvo.

Domaći gosti
Bojazan da će turistička sezona u Crnoj Gori, posle referenduma i osamostaljenja Crne Gore podbaciti, pogotovo da će je bojkotovati turisti iz Srbije koji su najmnogobrojniji i najznačajni gosti, pokazala se neopravdanom. Turistička žetva u godini posle referenduma u Crnoj Gori bila je berićetnija nego prethodna 2005. godina, kada je srpskih turista bilo manje nego u 2006. Prema zvaničnim podacima Nacionalne turističke organizacije Crne Gore (NTO CG), u toku 2006. u periodu od januara do decembra, crnogorsko more i planine posetilo je 570.000 turista iz Srbije, koji su ostvarili preko 3.700.000 noćenja. Tokom letnje sezone u 2006. u Crnoj Gori je boravilo pet odsto više turista iz Srbije, a ostvarili su više od tri odsto više noćenja u odnosu na sezonu 2005. godine, kada smo bili jedna država. Srpski turisti se u Crnoj Gori evidentiraju kao domaći gosti i posebno se vodi računa o podizanju kvaliteta turističke ponude u Crnoj Gori, baš zbog činjenice da su oni najmnogobrojniji i da mogu uticati na finansijski bilans ove privredne grane. B. Ćetković
Problem sa pasošem jedna je od posledica razlaza dve države, odnosno raspada državne zajednice SCG. Zakon o pasošu, koji bi regulisao ovo pitanje, još nije donet. Vlada Srbije nije ni usvojila predlog nacrta koji bi trebalo da uputi Skupštini. Tako će Tamara, kao i ostali državljani Srbije, ali i Crne Gore, putovati do daljnjeg sa trenutno važećim pasošima.
Dragan Sekulović, pomoćnik ministra inostranih poslova Crne Gore, kaže da će se postojeći pasoši SRJ koristiti u prelaznom periodu od tri godine. Do tada, dve vlade oslonjene su na stari princip, tako da državljani i Srbije i Crne Gore još uvek koriste pasoše na kojima je ime Savezne Republike Jugoslavije, države koja pod tim imenom ne postoji već četiri godine.
Ali, šta ukoliko vam pasoš upravo ističe?
- Ako državljanin Crne Gore ima prijavljeno prebivalište u Srbiji i poseduje ličnu kartu Srbije, zahtev za izdavanje putne isprave podnosi kao i do sada, nadležnom organu policijske uprave ili stanice na teritoriji Srbije gde ima prijavljeno prebivalište. Važeći zakon o putnim ispravama omogućava pod jednakim uslovima prava i državljana Srbije i Crne Gore - kažu u MUP-u Srbije.

Penzija
Sonja Jovanović žrtva je neregulisanih odnosa dveju država nakon njihovog razdruživanja. Državljanin je Srbije, živi u Crnoj Gori i ima njihovu ličnu kartu. Penziju je zaradila u Srbiji. Ali, mesecima od nje nije videla ni dinar. Da bi regulisala penzioni status, mora da priloži ličnu kartu. Ali, ne prihvataju crnogorsku. U Penzioni fond Crne Gore ne može da se prijavi jer nije njihova državljanka, a nije ni njihov penzioner. Za Sonju i one koji dele njen problem država još nema rešenje.
- Novi sporazum o socijalnom statusu upravo bi trebalo da reguliše takve probleme. Sporazum je potpisan, ali da bi stupio na snagu mora biti ratifikovan u parlamentima dveju država. Kada će to biti, još se ne zna - kaže Zoran Panović, načelnik sektora za penzijsko i invalidsko osiguranje u Ministarstvu rada Republike Srbije.
U ovom sektoru nemaju podatak koliko građana Srbije deli Sonjin problem. Ali, objašnjavaju da je u međuvremenu, do ratifikacije sporazuma, potpisan protokol o isplati. Po tom protokolu, oko 3.500 penzionera koji žive u Crnoj Gori primaju penziju Fonda PIO Srbije i oko 1.500 penzionera u Srbiji prima crnogorsku penziju. U Ministarstvu rada tvrde da posle zastoja od nekoliko meseci, do potpisivanja protokola, penzioneri primaju isplate nesmetano i da će svi doći na red.

Lečenje
S obzirom na to da Sonja Jovanović nema regulisanu penziju, nema ni zdravstvenu knjižicu jer nema potvrdu da će Penzioni fond isplatiti zdravstvene troškove. Sonja svoje pravo na zdravstveno osiguranje izvodi na osnovu prava na penziju.
- Gospođa Jovanović mora da uskladi ličnu kartu sa državljanstvom. U suprotnom, neće imati pravo na zdravstveno osiguranje do ratifikovanja sporazuma - zaključuje Vladan Ignjatović, načelnik centra za informisanje Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije, bez objašnjenja na koji način je za ovu ženu to izvodljivo.
Oni koji imaju crnogorsko državljanstvo, a srpsku ličnu kartu, po tom protokolu imaju pravo na zdravstvenu knjižicu u Srbiji, kao i obrnuto. Ali, to važi samo za one koji su u takvoj situaciji zatečeni u momentu razdruživanja.
- Ukoliko ste se 5. juna, dan nakon razdruživanja, doselili u Beograd iz Crne Gore ili iz Niša u Budvu i izvadili lične karte u novom mestu prebivališta, a zadržali ste srpsko, odnosno crnogorsko državljanstvo, pravo na zdravstvenu knjižicu ne možete ostvariti. I to neće biti moguće, sve dok se ne ratifikuje sporazum o socijalnom osiguranju - kaže Ignjatović.
I ovaj sporazum su potpisali nadležni ministri obe vlade, ali skupštine ih još nije ratifikovala. Dok se to ne dogodi, svi koji su se naknadno doselili u Srbiju ili su se iselili u Crnu Goru ne mogu imati zdravstvene knjižice.
Inače, za sve ostale Srbe u Crnoj Gori, kao i Crnogorce u Srbiji, omogućeno je lečenje na osnovu privremenog protokola koji važi od dana razdruživanja, 4. juna prošle godine. Sve troškove lečenja, na osnovu ovog propisa, pokriva zdravstveno osiguranje. Ukoliko imate crnogorsko državljanstvo, morate imati uput lekara za lečenje u Srbiji, sa pečatom njihovog fonda za osiguranje koji će snositi troškove lečenja. I, obrnuto.
- Bez pečata fonda, uput je samo bezvredan papir s kojim nije moguće ići u Srbiju na lečenje - kaže Ignjatović.

Studiranje
Iako se o tome pre razdruživanja vodilo dosta polemike, upis studenata na Univerzitete u Srbiji i Crnoj Gori za sada se obavlja po nepromenjenom sistemu, do konačnog regulisanja ovog pitanja međudržavnim sporazumom.
- Student sam četvrte godine Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i nisam osetio nikakve promene na Univerzitetu nakon razdvajanja državne zajednice. Slušamo nastavu, upisujemo godinu kao i do sada, kao studenti iz Srbije. Moji drugovi koji žive u Studentskom domu takođe imaju isti status kao studenti iz Srbije - kaže Jugoslav Vučetić.

Štednja
- Pitanje koje je bilo otvoreno i pre promene državnog statusa je pitanje nadoknade štedišama ukoliko su banke iz druge republike, „Jugoskandik“ i „Dafiment“ pre svega. Stav Srbije je da obeštećenje građana treba obaviti po teritorijalnom principu, a Crna Gora smatra da treba da ih obešteti republika iz koje je bila pomenuta banka. Ishod je da crnogorske građane nije niko obeštetio za štednju u pomenutim bankama - ističe dr Nikola Fabris, glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore.

Zapošljavanje
Nikola Fabris ukazuje i na problem prilikom zapošljavanja jer se traži prebivalište i radna knjižica iz republike u kojoj se zapošljava. U protivnom, zapošljavanje teče po režimu za strance.

Granica
Od razdvajanja država, kada se kreće put Crne Gore ili Srbije, nije potrebno nositi pasoš. Granica se prelazi samo sa ličnom kartom.

Imovina
Za razliku od ovih problema, imovinsko-pravna pitanja između dveju država mahom su regulisana. Srboljub Panić, direktor Direkcije za imovinu Srbije podseća da je imovinska raspodela rešena i pre samog formalizovanja razdruživanja.
- Ustavnom poveljom ovo pitanje regulisano je tako da sve nekretnine Republike Srbije na njenoj teritoriji ostaju u njenom vlasništvu i obrnuto, tako da sada nemamo nijedno sporno imovinsko-pravno pitanje - kaže Panić.
Nema spora ni oko imovine bivše Vojske SCG, tvrde u ministarstvima odbrane novonastalih država. Izuzetak je rasprava oko 42 borbena aviona i helikoptera, stacionirana na Aerodromu „Golubovci“ u blizini Podgorice. Ovo pitanje biće rešeno dogovorom dveju vlada, tvrde u nadležnim ministarstvima.

Izvor: Blic

Anea Blic je glasilo srpskih izroda koji lobiraju za interese Mila Djukanovica. Dzaba citiras najgoru novinu sa ovih prostora!

Izabrali smo pravi put
D. VUJANOVIĆ, 26. mart 2007

ZA dva meseca Crna Gora će proslaviti godinu dana života bez Srbije. Lakšeg, bržeg i udobnijeg života, kune se rukovodstvo u Podgorici. Bez srpskih kočnica, bez balasta koji nudi Mladić, bez "potčinjenosti većem"... Samo četiri nedelje od nezavisnosti, Crna Gora je primljena u OEBS, posle pet nedelja u UN, a posle pola godine u "Partnerstvo za mir". Parafiran je Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, sa jasnom projekcijom njegovog potpisivanja do sredine ove godine, što daje mogućnost ubrzane dinamike pristupa EU.
Filip Vujanović, predsednik Crne Gore, u intervjuu za "Novosti", nema nikakvu sumnju da je crnogorski izbor bio pravi:
- Potvrdilo se: ako sami upravljate svojom sudbinom, imate mogućnost da pozitivno utičete na svoj ukupni razvoj.

Deo građana i skoro cela opozicija nisu srećni zbog razdvajanja, na donošenju ustava emituju svoje nezadovoljstvo. Hoćete li ispuniti pojedine zahteve da se, povodom ustava, raspiše referendum ili verujete da je skupštinska većina dovoljno relevantna da odluči?
- Uveren sam da će se obezbediti potrebna skupštinska većina i izbeći referendum, koji bi, sada, značio gubljenje vremena, energije i novca, ali, što je i najvažnije, usporavanje reformskih i integracionih procesa.

Najveća sporenja su oko jezika, himne, položaja srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve u ustavu. Gde je moguće postići kompromis?
- Ako postoji jasna politička volja i pozitivna demokratska namera, kompromis se može postići oko svih pitanja. Radni tekst nacrta Ustava pokazuje da osnovna rešenja imaju alternativu, samo u dve odredbe nemaju dvotrećinsku podršku. Jedna se odnosi na državne simbole, a druga na naziv službenog jezika. Suštinski, sporan je samo naziv službenog jezika i mislim da o njemu treba postići kompromis. Konačno, kompromis o tome je postojao i funkcionisao više decenija i u bivšoj Jugoslaviji.

BLISKO SA SRBIJOM

KAKO vam izgleda Srbija iz sadašnje, udaljene, perspektive?
- Uveren sam u iskrenu i predanu posvećenost Srbije otklanjanju smetnje za integraciju u EU. Veoma bih se radovao snažnoj dinamici te integracije.

Postoje li neke stvari koje vam, uslovno rečeno, nedostaju iz Srbije? Možete li naći neki argument u korist zajednice sada kada ste probali oba iskustva?
- Postreferendumski period Crne Gore samo je potvrdio i ojačao argumente za njenu nezavisnost. Crna Gora i Srbija samostalno treba da upravljaju svojim sudbinama, a da svoje odnose grade u sadržaju maksimalne bliskosti i prijateljstva.

Imate li utisak da odnosi sa Srbijom i ne funkcionišu baš najbolje, da se nisu ostvarila ona predreferendumska obećanja da će Srbija i Crna Gora imati najprijateljskije odnose u okruženju?
- Uveren sam da su Crna Gora i Srbija, kao dve nezavisne države, već pokazale nameru uspostavljanja najprijateljskijih odnosa u regionu, a više puta sam saopštio svoju želju da budu dve najbliskije države u međunarodnoj zajednici. Siguran sam da nas istorija, zajedničko prijateljstvo i interesi i, jednako takva budućnost, na to i obavezuju. Državna politika dve države već je obezbedila slobodan prolaz granica - vez pasoša i viza, nepromenjen i garantovan status imovine građana jedne države u drugoj i neizmenjen tretman studiranja. Sve ostale državne odluke treba da slede bliskost dva naroda i dve stare i prijateljske države.

Ko je odgovoran za "hladan" pristup u odnosima dveju država, jer, posle prvih nekoliko susreta, već duže vreme nema uzajamnih poseta zvaničnog Beograda i Podgorice? Kad ste vi poslednji put bili u Srbiji?
- Ne slažem se sa vašom konstatacijom o "hladnom" pristupu u odnosima dveju država. Predsednik Srbije Tadić od referenduma je dva puta posetio Crnu Goru. Ja sam, takođe, dva puta bio u Srbiji, a moja prva poseta, kao predsednika nezavisne države, bila je Beogradu. Imali smo susrete i u drugim državama. Mislim da regionalno, a i šire, nije bilo intenzivnije komunikacije predsednika država.

PREVAZIĆI PROŠLOST

STIČE se utisak i da se Crna Gora više okreće drugim susedima u regionu, prvenstveno Hrvatskoj. Upadljiva je preterana srdačnost prema Zagrebu, a posebno su kritikovana vaša obećanja ratne odštete Dubrovniku i titula počasnog građanina Podgorice Stjepanu Mesiću, sa akcentom na odlazak "na noge" hrvatskom predsedniku?
- Prirodan je prioritet svake odgovorne državne politike da otvoreno i prijateljski sarađuje sa susedima. Ako odnose sa susednom državom opterećuje hipoteka ratne prošlosti, kakvu Crna Gora ima prema Hrvatskoj, onda intenzitet komunikacije mora da bude maksimalan, radi prevazilaženja posledica takve prošlosti. Sa prošlošću se treba suočiti, a ne zatvarati oči pred njom, ili od nje okretati glavu. Ako se sa prošlošću ne suočite, udaljavate se od rešenja, od prijatelja i od dobrosusedskih odnosa. Mislim da je državna politika Crne Gore učinila sve da se posledice ružne prošlosti sa Hrvatskom prevaziđu. Uveren sam u trajno stabilne i prijateljske odnose Crne Gore i Hrvatske koji će biti u interesu građana i ekonomija dve države.
Srbija se nada da će, upravo u Crnoj Gori, imati najjačeg partnera u odsudnoj bici za Kosovo. Iz Podgorice, međutim, stižu prilično distancirane izjave. Kakav je vaš stav o rešavanju konačnog statusa?
- Odnos Crne Gore prema Kosovu je jasan i dosledan. Obaveza i interes Beograda i Prištine je da, uz učešće međunarodne zajednice, učine sve da pronađu održivo rešenje. Održivo rešenje garantuje stabilne odnose, oni su interes obe strane i međunarodne zajednice. Očekivano je to što je u odsustvu dogovora međunarodna jednica predložila rešenje koje će se razmatrati na Savetu bezbednosti UN. To ne znači da je iscrpljena mogućnost dogovora. Zato mislim da je interes međunarodne zajednice da i nadalje inisistira na tome da se Beograd i Priština dogovore.

Plaši li vas kakve bi posledice nametnuto rešenje moglo da ima po region i po radikalne Albance u Crnoj Gori?
- Dogovor se uvek pretpostavlja nametnutom rešenju, strpljenje nestrpljenju, a stabilni nestabilnim odnosima. Crna Gora nikada nije predlagala model rešenja za Kosovo, niti na njega, verujem da je to savršeno jasno, može uticati. Ako je tako, a jeste, prirodno je da želimo održivo rešenje i da primerom skladnih međuetničkih i međukonfesionalnih odnosa u Crnoj Gori pokazujemo da se na prostoru Balkana može harmonično živeti.

Kakve stavove o odnosima Crne Gore prema Kosovu ističete u susretu sa međunarodnim predstavnicima? Predstavljaju li oni izraz odbrane srpskih nacionalnih interesa?
- Upravo ove koje sam i saopštio.

Može li se dogoditi da, ukoliko dođe do bilateralnih priznanja nezavisnosti Kosova, to uradi i Crna Gora?
- Principijelno se treba sačuvati izjašnjavanja o državnoj odluci za bilo koju pretpostavljenu situaciju. Čak bi bilo i neodgovorno razmišljati o državnom stavu o tome, u vremenu osetljivog i neizvesnog procesa u okviru Saveta bezbednosti UN.


NASTAVLjAMO SA ĐUKANOVIĆEM
DA li je u funkcionisanju vlasti u Crnoj Gori nešto promenjeno posle povlačenja Mila Đukanovića? Pita li se bivši premijer i dalje o krupnim državnim pitanjima?
- U Crnoj Gori se o državnoj politici odlučuje u institucijama sistema i za takav odnos funkcionisanja se uvek zalagao i bivši premijer Milo Đukanović. Predizborna obećanja pobedničke koalicije se moraju realizovati, što naša državna politika čini kroz institucije sistema.

Bliži se i Kongres DPS, na kojem se očekuju veća kadrovska prestrojavanja? Očekujete li da Đukanović ostane na čelu partije? Kakva će biti uloga vas i gospodina Marovića?
- Uvek i svuda se afirmisalo pravilo da pobednički tim ne treba menjati. Ono je prihvaćeno i u politici i uveren sam da će ga i DPS slediti.

Kakav je vaš odnos sa gospodinom Đukanovićem posle njegovog povlačenja?
- Sa gospodinom Đukanovićem imam blizak i prijateljski odnos i stalnu komunikaciju.


NEMA TAJNE OKO RUSA
POSEBNO interesovanje mediji pokazuju za pristup stranaca crnogorskoj obali. Očigledan je interes, pre svih, ruskih državljana. Plašite li se te najezde koju neki tumače kao "rasprodaju državnog bogatstva"?
- Crna Gora mora da obezbedi poštovanje poreske obaveze i kontrolu urbanističke namene prodatih nekretnina strancima. Nekretnine u državnom i vlasništvu preduzeća prodaju se na tenderima u proceduri koja je javna i transparentna i u kojoj je pobednik onaj ko ponudi najbolje uslove. Poštovanje prava svojine građana podrazumeva obavezu države da se ona ne ograničava, a njeno raspolaganje uslovi poreskim obavezama i poštovanjem urbanističke namene.


NISMO TUĐINCI SRBIMA

IZ Srbije su, pred referendum, stizala upozorenja da će građani Crne Gore u Srbiji biti u težem položaju, i obrnuto. Kakav je vaš utisak, jesu li se te procene obistinile?
- Već sam procenio da će odnosi naše dve države biti globalni primer bliskosti, radi zajedničkog interesa građana i ekonomija. Takva namera se i do sada iskazala, a budućnost će je samo potvrditi i učiniti sadržajnijom.

Imate li pritužbi crnogorskih državljana u Srbiji na njihov položaj posle referenduma? Bilo da je reč o lečenju, školovanju, državljanstvu...
- Nikada građane Crne Gore nisam doživljavao kao tuđince u Srbiji, niti obrnuto, i mislim da u tom sadržaju doživljaja treba obostrano urediti prava građana jedne države u drugoj.

Izvor: Novosti