"Kao što bi majka rizikovala svoj život
da zaštiti svoje dete, svoje jedino dete,
isto tako treba negovati bezgranično srce
ljubavi za sva bića."

Buda
Karaniya metta sutta, SN I.8

Božanski glasnici

Legenda o Budinom traganju za probuđenjem kaže kako je u mladosti
princ Siddhattha živeo u potpunom neznanju o osnovnim činjenicama života.
Njegov otac, u želji da sina zaštiti od patnje, držao ga je unutar
palate okruženog čulnim zadovoljstvima i veselim prijateljima, tako da
mladi princ nije ni pomišljao da je život bilo šta drugo do neprekidan
niz zabava i užitaka. Tek onog sudbonosnog dana u svojoj dvadeset
devetoj godini, kada ga je znatiželja odvela izvan zidina dvorca, sreo
je on "božanske glasnike" koji su mu izmenili tok života. Prva tri
poučili su ga šokantnim činjenicama starosti, bolesti i smrt; četvrti
je bio lutajući asketa, koji mu je ukazao na postojanje puta kojim sva
ta patnja može biti prevaziđena.

Ova ljupka priča, koja je vekovima ulivala veru budistima, u sebi
sadrži jednu duboku psihološku istinu. Jezikom mita ona nam govori ne
samo o događajima koji su se mogli dogoditi pre mnogo vekova, već i o
procesu buđenja kroz koji svako od nas mora proći ukoliko želimo da
Dhamma oživi u nama. Tako možemo uočiti da se u suštini mladalački
dani princa Siddhatthe ne razlikuju mnogo od načina na koji većina nas i
danas provodi svoj život -- često, nažalost, sve dok nije suviše kasno
da krenemo drugim pravcem. Naši domovi možda nisu kraljevske palate, a
imetak ni približan onom severnoindijskih rađa, ali sa princom
Siddhatthom delimo onaj blaženi (i često voljni) zaborav u odnosu na
upadljive činjenice koje se neprekidno nameću našoj pažnji. Ako Dhamma
treba da bude nešto više od ljupke dekoracije životu udobnosti, ako
treba da postane nadahnjujući, ponekad opor glas koji nas usmerava ka
velikom putu oslobođenja, i mi sami moramo ličiti na Bodhisatvu u
ovom procesu sazrevanja. Moramo mu se pridružiti na putovanju izvan
zidova palate -- zidova sopstvenih pretpostavki i predubeđenja -- i
sresti božanske glasnike koje tako često previđamo zato što nam je
pogled prikovan na "mnogo važnije stvari", tj. na naše svakodnevne
preokupacije i ciljeve.

Bhikkhu Bodhi, Meeting the Divine Messengers

Naša sreća je u našim rukama

Prvi korak u traganju za srećom jeste učenje. Moramo prvo naučiti da
su negativne emocije i postupci štetni za nas, a da nam pozitivne
emocije pomažu. Isto tako, moramo razumeti da te negativne emocije
nisu jako loše i štetne samo za nas lično, već ugrožavaju društvo i
budućnost ovog sveta u celini. Ta vrsta razumevanja povećava našu
odlučnost da se sa njima suočimo i prevaziđemo ih. Tu je, zatim,
razumevanje blagotvornog uticaja pozitivnih emocija i ponašanja. Kada
jednom sve to shvatimo, čvrsto odlučujemo da cenimo, razvijamo i
umnožavamo te pozitivne emocije, bez obzira koliko to bilo teško. U
nama se javlja jedna vrsta spontane spremnosti. Dakle, kroz jedan
takav proces učenja, analiziranja koje misli i emocije jesu korisni, a
koji štete, postupno razvijamo u sebi odluku da promenimo te emocije.
"I sada je tajna moje sreće, čitavog mog života, u mojim rukama. Ne
smem ni po koju cenu propustiti tu priliku."

Dalai Lama, The Art of Happiness: A Handbook for Living

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženio boravio u Vesaliju, u dvorani sa visokim krovom, u Velikoj šumi.

Tada Mahapađapati Gotami otide do Blaženog i, stigavši, poklonivši mu se, stade sa strane. Dok je tako stajala sa strane, reče mu: "Bilo bi dobro, poštovani gospodine, ako bi me Blaženi ukratko podučio Dhammi tako da bih, saslušavši o Dhammi iz usta Blaženog, bila u stanju da boravim sama, u osami, sabrana, marljiva i odlučna."

"Gotami, za kvalitete za koje znaš: 'Ovi kvaliteti vode raspirivanju, a ne hlađenju strasti; vode ka većoj vezanosti, a ne ka oslobađanju, ka gomilanju, a ne ka odbacivanju, ka samoveličanju, a ne ka skromnosti, ka nezadovoljstvu, a ne ka zadovoljstvu, ka uplitanju u odnose, a ne ka osamljivanju, ka lenjosti, a ne ka istrajnosti, ka gomilanju tereta, a ne ka rasterećivanju": za to sasvim pouzdano mošeš reći: "To nije Dhamma, to nije Vinaya, to nisu učiteljeva uputstva."

A za kvalitete za koje znaš, "Ovi kvaliteti vode hlađenju, a ne raspirivanju strasti; vode ka oslobađanju, a ne ka većoj vezanosti, ka odbacivanju, a ne ka gomilanju, ka skromnosti, a ne ka samoveličanju, ka zadovoljstvu, a ne ka nezadovoljstvu, ka osamljivanju, a ne ka uplitanju u odnose, ka istrajnosti, a ne ka lenjosti, ka rasterećivanju, a ne ka gomilanju tereta": za to sasvim pouzdano možeš reći: "To je Dhamma, to je Vinaya, to su učiteljeva uputstva."

Tako reče Blaženi. A zahvalna Mahaprađapati Gotami se obradova njegovim rečima.

Gotami sutta, AN 8:53

Divno 

Pali kanon ne koristimo kao osnovu za ortodoksiju, već ga koristimo da
bismo istraživali sopstveno iskustvo.

Ajahn Sumedho

Dve vrste želje

Osoba uronjena u neznanje postaje lak plen žudnje, slepo hrli ka što
većem imetku, moći i statusu, nanoseći pri tome patnju i sebi i
drugima. Čovek vođen Dhammom, međutim, razume istinsko dobro,
najviši cilj života. I ovo razumevanje podstiče želju, ali onu vrstu
želje koja je upravo suprotna žudnji. Žudnja jeste slepa želja, ka
sebi usmeren poriv ka čulnom zadovoljstvu, moći i položaju. Nasuprot
tome, želja probuđena istinskim znanjem jeste blagotvorna želja, u
kanonu nazvana "želja za dobrim" (atthakaama) ili "želja za istinom"
(dhamma-chanda). Motivisan ovakvom pozitivnom željom, čovek postupa
vođen vrlinom, čini dobro, i ti postupci će unapređivati dobrobit
kako te individue, tako i čitave zajednice.

Bhikkhu Bodhi: A Buddhist Social Ethic for the New Century

Moguće je

Moguće je da na svoj život gledamo kao na sveto mesto, gledamo kao na
otvoren prostor, a ne kao na klaustrofobičnu, mračnu rupu. Moguće je
prijateljske odnose uzeti kao osnovu svoje ego prirode, moguće je
uživati u estetskoj igri oblika unutar praznine, i postojati na takvom
jednom mestu poput veličanstvenog kralja sopstvene svesti. Ali da
bismo to uradili, moramo da odustanemo od namere da sve ispadne onako
kako u svojim sanjarenjima mislimo da bi trebalo. Zaista, patnju
stvara neznanje. Patnju silno uvećava neznanje. Vezivanje iz
neznanja i istrajavanje na svojoj predstavi kako bi nešto trebalo da
bude stvara patnju patnje. Sama patnja nije toliko strašna; ogorčenje
prema patnji koje nas ispuni jeste ono što zapravo boli.

Allen Ginsberg

Otvaranje srca

Upravo sada u ovo sada-trenutku, vi se ili zatvarate ili otvarate. Ili
grčevito iščekujete nešto -- više novca, sigurnosti, ljubavi -- ili
živite iz dubine srca, otvarate se za taj trenutak i dajete ono što
zaista želite da date, bez oklevanja. Ako iščekujete bilo šta kako
biste tek onda živeli i voleli bez ostatka, tada patite. Svaki
trenutak jeste najvažniji trenutak vašeg života. Nikakva budućnost
nije bolja od ovog "sada" da biste spustili svoj gard i voleli. Sve što
činite sada širi svoje vibracije ka spolja i utiče na drugoga. Vaš
stav telom može da iskaže blistavost srca ili da prenese nespokojstvo.
Vaš dah može zračiti ljubavlju ili celu prostoriju preplaviti depresijom.
Vaš pogled može probuditi radost. Vaše reči mogu nadahnuti slobodu.
Svaki vaš postupak u stanju je da otvara srca i umove. Otvarajući srce
za svakoga, vaše življenje postaje dar za svakoga. U svakom trenutku
se ili otvarate ili zatvarate. Upravo sada, vi odlučujete da se ili
otvorite i potpuno predate ili da čekate. Koji je vaš izbor?

David Deida

Mislim da je Hesse ovo najbolje obijasnio u ''Sidarti''....!