Izbegavati povređivanje drugih bića,
koja, slično nama, i sama tragaju za mirom,
znači osvojiti sreću za samoga sebe.

Dhammapada, strofa 132


Ponekad. ono što činimo vodi do sreće. U drugim prilikama
ono što ne činimo vodi do sreće. Ovde Buda kaže da bi
trebalo da budemo svesni kako napor nepovređivanja živih bića
ne donosi sreću samo onima koji žive bez straha i bola, već
isto tako i nama samima. U svetu u kojem se naša vrednost
često meri kroz našu produtivnost, lako nas može obuzeti
osećanje da uvek moramo nešto da uradimo kako bi stvari postale bolje.
Ponekad, obuzdavanje da nešto ne uradimo jeste to koje je najvažnije.

Sa ljubavlju,
monah Munindo

Meditacija

Meditacija je sama po sebi povoljna mentalna kamma. Ona obuhvata mentalne aktivnosti kao što su fokusiranje i istraživanje, smirivanje i nadahnuće. Ona nam omogućuje da vidimo kroz naslage konfuzije, sve do one primarne čistote našeg srca. To kako, kada i gde konkretno meditirate zavisi zapravo od toga da li ta meditacija uvećava sva ova povoljna stanja. A ako ona podstiče loša stanja da jačaju, tako da postajete više opsesivni, više rastreseni i izgubljeni, tada to nije prava meditacija. Kod meditacije se ne radi samo o sedenju, već i o tome je li naš um dovoljno vešt. I ako ne možemo u svakom trenutku da kroz introspektivno sedenje razvijamo dobrotu u sebi, to ne znači da za nas nema nade. To jednostavno znači da bi trebalo da praktikujemo neku drugačiju vrstu povoljne kamme. Uvek postoji neka mogućnost. Uvek postoji neki čin velikodušnosti koji možete da učinite, neki čin davanja, neki čin služenja, a njegov rezultat će u vama uvećati osećaj poverenja i sigurnosti. Kad znate da postoji nešto što možete učiniti za dobrobit drugih, to umanjuje osećaj izolovanosti ili pridavanja sebi suviše velike važnosti. Takvi postupci obično proširuju, a ne sužavaju, perspetive našeg uma.

Ađan Sućitto, Kalyana

Budin kip

Trista godina posle Budine smrti nije bilo Budinih kipova.
Praktikovaje Puta je bilo Budin kip, nije bilo potrebe da se ono
eksternalizuje. No, vremenom, kako se praksa gubila, ljudi su počeli
da smeštaju Budu izvan svog uma. Kako je sam pojam doživljavan kao
nešto spoljašnje i kako su sve češće pravljeni kipovi, veliki učitelji
počeli su da naglašavaju drugo značenje Bude. Tako je nastala izreka:
"Ako sretnes Budu, ubij ga." Vrlo šokantna za ljude koji pred kipovima
pale mirisne štapiće i klanjaju im se. Ako u svom umu imate pojam Bude
kao nečega što je izvan vas, ubijte ga, napustite ga... Gotama Buda je
uvek iznova podsećao ljude da naš doživljaj istine dolazi iz sopstvenog uma.

Joseph Goldstein, The Experience of Insight

Dela

Bića su vlasnici svojih dela, naslednici svojih dela; ona nastaju iz
svojih dela, predodređena su svojim delima, njihova dela su im
utočište. Dela su ta koja bića razdvajaju na niska i uzvišena.

Buda

Za sve koji bi da preko vikenda pročitaju nešto zaista vredno čitanja, preporučujem




Šravasti Dhammika: Uvod u meditaciju

Uživajte

Uvek se vraćamo sebi

Neki od nas počnu da vežbaju i onda, čak i posle godinu ili dve još
uvek ne znamo šta je šta. Još uvek nismo sigurni kako da vežbamo. A
kad smo nesigurni, tada ne vidimo da je sve oko nas cista Dhamma,
i tako se okrećemo govorima naših učitelja. Ali, u suštini, kada
upoznamo svoj um, kada postoji sati (sabranost), sposobnost da pomno
posmatramo taj um, tu je i mudrost. Svaki trenutak i svako mesto
postaju prilika za nas da čujemo Dhammu (Budino učenje i istina o
stvarima kakve zaista jesu)...

U početku morate da se oslonite na učitelja koji će vas uputiti i
posavetovati. Kada razumete šta vam govori, tada vežbajte. Kada vam je
učitelj dao uputstva, pridržavajte se tih uputstava. I kad razumete
praksu, tada više uopšte nije neophodno da vas učitelj dalje podučava;
radite svoj posao sami za sebe... Možda ste poželeli da otputujete, da
posetite druge učitelje i okušate druge sisteme. To je prirodna želja.
Ali onda ustanovite da vas hiljadu pitanja i znanje koje steknete o
tim sistemima nisu doveli bliže istini. Na kraju vam postane dosadno.
I možda uvidite da samo ako se zaustavite i istražite sopstveni um
možete pronaći to o čemu je Buda govorio. Nema potrebe da tragate
izvan sebe. Uvek se na kraju morate vratiti i suočiti se svojom
istinskom prirodom. I to je mesto na kojem možete razumeti Dhammu.

Joseph Goldstein, Transforming the Mind, Healing the World

Fer i nepristrasni sud uzroka i posledice

Teoriju karme ne treba brkati sa takozvanom moralnom pravdom ili
nagradom i kaznom. Ideja moralne pravde ili nagrade i kazne izvire iz
ideje o vrhovnom biću, Bogu. koji presuđuje. koji propisuje zakone i
odlučuje šta je ispravno, a šta pogrešno. Termin "pravda" jeste
dvosmislen i opasan, a u njegovo ime učinjeno je čovećanstvu više
štete nego koristi. Teorija karme jeste, sa druge strane, teorija
uzroka i posledice, akcije i reakcije; reč je o prirodnom zakonu, koji
nema ništa sa idejom pravde, nagrade i kazne. Svaki svojom voljom
učinjen postupak ima svoje efekte ili rezultate. I ako dobri postupci
daju dobre rezultate, a loši loše posledice, to nije pravda, niti
nagrada i kazna koju dodeljuje bilo kakva sila koja procenjuje to što
radite, već se to događa po prirodi samih tih postupaka, na osnovu
zakona koji vlada na duhovnom planu. Ovo nije teško razumeti. Ali ono
što jeste teško je da, u skladu sa teorijom karme, efekti naših
postupaka mogu nastaviti da se ispoljavaju čak i u narednim životima.

Walpola Rahula, What the Buddha Taught

Korisno partnerstvo

Buda je veru poredio sa slepim džinom koji sretne oštrooku, ali
paralizovanu osobu koju zovu Mudrost. I onda taj slepi džin, po imenu Vera,
kaže paralizovanom: "Ja sam vrlo snažan, ali ne vidim; ti si slab, ali
imaš oštar pogled. Hajde popni mi se na ramena. Zajedno ćemo daleko
stići." Buda nikada nije podržavao slepu veru, već ravnotežu između
srca i uma, između mudrosti i poverenja. To dvoje zajedno će daleko
stići. Izreka da vera može da pomera planine nažalost ispušta iz vida
činjenicu da, pošto je slepa, vera ne zna koju planinu treba pomeriti.
Tu je ključna uloga mudrosti. Što znači da je podrobno razumevanje
Učenja ključna stvar.

Ayya Khema, When the Iron Eagle Flies

All You Need is Love

Bliski neprijatelj ljubavi jeste vezanost. Vezanost sebe maskira u
ljubav. Ona kaže: "Voleću te ako mi uzvratiš ljubav." To je više neka
vrsta poslovne transakcije. I tako razmišljamo: "Voleću ovu osobu sve
dok bude takva, dok se ne promeni. Voleću ovu stvar samo dok bude
takva kakva ja hoću da bude." Ali to uopšte nije ljubav - to je
vezivanje. Velika je razlika između ljubavi, koja dopušta, prihvata i
ceni, i vezivanja, koje grabi, zahteva i ima za cilj da poseduje. Kada
ljubav pobrkamo sa vezivanjem, ono nas zapravo razdvaja od druge
osobe. Osećamo da nam je ta osoba potrebna kako bismo bili srećni. Taj
kvalitet vezanosti nas takođe navodi da svoju ljubav nudimo jedino
određenim ljudima, isključujući sve druge.

Joseph Goldstein, Seeking the Heart of Wisdom