Pet kajanja umirućeg

Mnogo godina radila sam u zdravstvu. Moji pacijenti su bili oni koje su otpustili iz bolnici da na miru umro kod kuće. Sa njima sa podelila neke od najneverovatnijih trenutaka u mom životu. Bila sa sa njima tokom poslednje tri do dvanaest nedelja njihovog života. Ljudi se toliko promene kad se suoče sa sopstvenom smrtnošću. Tako sam naučila da nikada ne podcenim nečiju sposobnost za duhovni rast. Neke od promena kojima sam prisustvovala bile su neverovatne. Svaka od tih osoba doživela je, kao što se može i očekivati, čitavu lepezu emocija: poricanje, strah, bes, kajanje, još malo poricanja i, na kraju, prihvatanje. No, svaki od pacijenata pronašao je svoj mir pre nego što smo se oprostili. Svaki od njih. A kada sam ih pitala ima li nečega zbog čega se kaju ili što bi drugačije uradili, neke zajedničke teme bi se uvek pojavile. Evo pet najčešćih:

1. Voleo bih da sam imao hrabrosti da živim život koji je odraz moje prave ličnosti, a ne onakav kakav su drugi očekivali od mene. Najveći broj se kajao zbog ovoga. Kada ljudi shvate da je njihov život skoro završen i osvrnu se da još jednom pogledaju, tada je lako uvideti koliko je mnogo snova ostalo neispunjeno. Većina ljudi nije uspela da se pozabavi ni polovinom svojih snova i sada mora da umre znajući da su uzrok odluke koje su načinili ili su izbegli da načine. Veoma je važno pokušati da ostvarimo i posvetimo se barem nekim od naših snova na putu. Onog trenutka kad izgubite zdravlje, suviše je kasno za to. Zdravlje nam donosi slobodu za koju mnogi ni ne shvataju da je imaju -- sve donde dok je ne izgube.

2. Voleo bih da nisam radio toliko. Ovo je izjavio svaki muški pacijent o kojem sam se starala. Propustili su detinjstvo svoje dece i druženje sa svojom suprugom. I žene su govorile o ovome sa žaljenjem. Ali pošto je većina njih bila starog kova, mnoge žene su bile domaćice. Svi muškarci su duboko žalili što su toliko mnogo vremena provodili upregnuti u posao. Pojednostavljivanjem svog života i praveći svesne odluke na putu, moguće je da vam ne treba toliki prihod za koji smatrate da bez njega ne možete. I stvarajući više prostora u životu, postajete srećniji i otvoreniji za nove mogućnosti, pogodniji za novi način življenja.

3. Žao mi je što nisam imao više hrabrosti da ispoljim svoja osećanja. Mnogi ljudi potiskivali su svoja osećanja kako ne bi narušili svoje odnose sa drugima. Kao posledica, pristali su da žive poput nekakvih invalida i nikada nisu postali ono što su zapravo mogli da postanu. Mnogi su oboleli usled gorčine i besa koji se u njima nagomilavao. Mi ne možemo da kontrolišemo reakcije drugih. Međutim, iako će možda ljudi reagovati u početku kada za promenu počnete da govorite ono što mislite, na kraju će to vaš međusobni odnos podići na jedan viši i zdraviji nivo. Ako se ne desi to i dođe do razlaza, barem ćete se osloboditi jednog nezdravog odnosa u životu. Kako god da se desi, na dobitku ste.

4. Voleo bih da sam ostao u kontaktu sa svojim prijateljima. Često ljudi ne shvataju do kraja značaj starih prijateljstava, sve dok im ne ostane tek koja nedelja života, a tada vieš nije moguće pronaći ih. Mnogi su bili toliko obuzeti sopstvenim životom, da su dopustili da im zlatna prijateljstva tokom godina iskliznu iz ruku. Mnogo je bilo kajanja zbog neuzvraćenog prijateljstva na vreme i onda kada je postojala šansa za to. Svako nedostaju njegovi prijatelji kad umire. Ali je isto tako uobičajeno da ih izgubimo usled prebrzog načina života. Kada se suočite sa nadolazećom smrću, fizički delovi života gube na značaju. Ljudi žele da svoje finansijske poslove ostave iza sebe obavljene. Ali nisu novac i status ono što ima istinski značaj za njih. Oni žele da stvari ostave u redu zbog dobrobiti onih koje vole. No, obično su suviše bolesni i nemoćni da obave taj zadatak. I na kraju se sve svede na ljubav i međusobne odnose. To je sve što ostane u poslednjim nedeljama, ljubav i naši međusobni odnosi.

5. Želeo bih da sam sebi dopustio da budem srećniji. Ovo je iznenađujuće često kajanje. Mnogi do samoga kraja nisu shvatali da sreća jeste izbor. Ostajali su zaglavljeni u stare obrasce i navike. Takozvani konfor poznatoga obuzeo je i njihove emocije i njihov fizički život. Strah od promena ih je nagonio da s epretvaraju pred drugima, a i pred sobom, da jesu zadovoljni. A duboko u sebi žudeli su da se dobro ismeju i ponovo čine gluposti u životu. Kada ste na samrtnom odru, više vam zaista nije bitno šta drugi misle o vama. I kako bi bilo divno biti u stanju okrenuti leđa svemu i ponovo se smejati, mnogo pre nego što dođe čas smrti.

Život jeste izbor. To je tvoj život. Biraj svesno, biraj mudro, biraj iskreno.

Bonnie Ware

Želeo bih da sam sebi dopustio da budem srećniji. Ovo je iznenađujuće često kajanje. Mnogi do samoga kraja nisu shvatali da sreća jeste izbor. Ostajali su zaglavljeni u stare obrasce i navike. Takozvani konfor poznatoga obuzeo je i njihove emocije i njihov fizički život. Strah od promena ih je nagonio da s epretvaraju pred drugima, a i pred sobom, da jesu zadovoljni. A duboko u sebi žudeli su da se dobro ismeju i ponovo čine gluposti u životu. Kada ste na samrtnom odru, više vam zaista nije bitno šta drugi misle o vama. I kako bi bilo divno biti u stanju okrenuti leđa svemu i ponovo se smejati, mnogo pre nego što dođe čas smrti.



Najvaznije pravilo, sto pre usvojis, sve ti lepse 

Ne oklevaj!

Buda je jednom rekao: "turittunitam singhasingham" -- brzo, požuri,
hitno je! Meditiraj pri svakom udahu i izdahu. Čvrsto odluči da vežbaš
već u ovom trenutku. Ako to ne učinimo, demoni misli i nečistoća u umu
će nas odvesti na stranputicu, pravo u starost i smrt. Na tom putu,
čak i na dan smrti, nećeš imati vremena da vežbaš!

Luang Por Sim Bhikkhu, Rush, Hurry, It's Urgent!

Uvek jednu po jednu stvar, ništa multitasking

U japanskom zenu se obicno poducava pravilo: "Ne ostavljaj tragove!"
To znaci, ako kuvas, po zavrsetku treba sve da pocistis.
Ako sednes da napises pismo, tada moras da vratis na mesto
sve sto si uzeo pre nego sto predjes na neku drugu stvar.

Bhikkhu Ćintita

Veliko spremanje

Često volimo da mislimo da će već samim dodavanjem meditacije svome
životu, njeni efekti prožeti čitav taj život i da ne treba bilo šta
drugo da uradimo. Jednostavno u mešavinu života ubacimo meditaciju i
ona menja sve druge sastojke: tako volimo da zamišljamo, ali to ne ide
baš tako lako. Neophodno je i da preuredite svoj život kako biste ga
načinili pogodnim da u sebe upije meditaciju, jer ima postupaka, ima
stanja uma koji se zapravo opiru bilo kakvom uticaju koji dolazi od
meditacije.

Baš zato, kad meditirate, treba da osmotrite i način na koji živite
svoj život, svoje svakodnevne aktivnosti. Vidite da li stvarate
pogodno okruženje za meditaciju, kako bi ona mogla da se razvija i
širi. Inače, meditacija ostaje tek izolovana, prikljestena poput
travke između dva velika kamena i nikada ne uspe da se proširi na
bilo šta.

Thanissaro Bhikkhu, Five Things to Keep In Mind

Ispravno razumevanje

Monasi, baš kao što je zora nagoveštaj i prvi znak izlaska sunca, isto
tako je ispravno razumevanje nagoveštaj i prvi znak povoljnih
mentalnih stanja.

U onome sa ispravnim razumevanjem, monasi, ispravna namera izvire. U
onome sa ispravnom namerom, ispravan govor izvire. U onome sa
ispravnim govorom, ispravni postupci izviru. U onome sa ispravnim
postupcima, ispravno življenje izvire. U onome sa ispravnim
življenjem, ispravna svesnost izvire. U onome sa ispravnom svesnošću,
ispravna koncentracija izvire. U onome sa ispravnom koncentracijom,
ispravno znanje izvire. U onome sa ispravnim znanjem, ispravno
oslobađanje izvire.

Buda, AN 10:121

Onome tko nigdje ništa ne žali,
tko je oslobođen u svakom pogledu,
s koga su popadali svi okovi,
nepoznate su opreke.

Dhammapada, strofa 90


Postoji put i valja nam krenuti na putovanje. Cilj je sloboda od osećaja okovanosti navikama. Ako se suviše napregnemo, ako se vežemo za ideju cilja i prenebregnemo stvarnost ovoga trenutka, tada samo sebi stvaramo frustraciju. Ako se uopšte ne napregnemo, gubeći se uvek iznova u stimulansima čula,,tada sebi stvaramo još više frustracije. Potrebna je veština da bismo odredili pravu količinu napora. I tu veštinu možemo razviti u sebi: kad izgubimo ravnotežu, umesto da po navici sebe kritikujemo, fokusiramo se na lekciju koja nam se ukazala pred očima. Vežbanje sa pravom količinom napora obezbeđuje nam najviše šanse da uspešno završimo putovanje.

Sa ljubavlju,
Bhikkhu Munindo

Povezanost sa sadašnjošću

Često se događa da šta god da radimo, bilo da sedimo, hodamo, stojimo
ili ležimo, naš um uglavnom nije u vezi sa neposrednom stvarnošću, već
je po navici zaokupljen prošlošću ili budućnošću. Dok hodamo, mislimo
o trenutku kad ćemo stići, a kad stignemo razmišljamo o odlasku. Dok
jedemo, razmišljamo o pranju sudova, a kad krenemo da peremo sudove,
razmišljamo o gledanju televizora.

To je zaista šašav način korišćenja uma. Nismo u vezi sa sadašnjim
trenutkom, već uvek razmišljamo o nečem drugom. Previše često smo
obuzeti strepnjom i žudnjama, žalimo za prošlim i iščekujemo šta će biti
u budućnosti. I tako potpuno propuštamo kristalno jasnu
jednostavnost ovog trenutka.

B. Alan Wallce, Tibetan Buddhism from the Ground Up

Mentalna stanja

Mentalna stanja nastaju i nestaju, bilo da se radi o stanjima sreće
ili patnje, poželjinim ili nepoželjnim stanjima. Mi ih nazivamo
lokadhamma (ovozemaljske stvari), stvarima koje dominiraju srcima i
umovima živih bića u ovom svetu. Ako lokadhamme vidim jednostavno kao
elemente dhamme (onoga što jeste, stvarnosti), tada neću pretpostavljati da sam
"ja" srećan kad god "ja" oseti sreću ili da "ja" patim kad god "ja"
oseti patnju. Ne postoji ništa što bi se moglo nazvati "moja" dobrota,
ali ni "moja" rđavost. Mi uočavamo te atribute, ali oni su samo
vidovi dhamme. Svaki od njih je samo jedna od mogućnosti kroz koje se
ispoljava dhamma. Nema ničeg specijalnog u tome.

Osećanja su samo osećanja, sreća je samo sreća, patnja je samo patnja.
Samo to. Kad jednom nastane, svaka od njih i nestane. Mi nemamo sreću
i patnju, ne zanimaju nas. One su samo atributi mentalnih objekata
koji se jave -- samo to. Svaka lokadhamma se javi i nestane u skladu
sa sopstvenom logikom. Na kraju, ako ne pokazemo zanimanje za njih, ne
podržavamo ih i ne dajemo im važnost, one i prestaju da postoje.

Luang Por Liem Thitadhammo, From the Darkness to the Light

Praksa i um

1. Oni koji žele da motre na svoju praksu
trebalo bi pomno da motre na svoj um,
jer oni koji ne paze na sopstveni um
nisu u stanju ni da da motre na ono što rade.

2. U ovom svetu ni neukroćeni i pomahnitali slonovi
ne mogu da načine toliku štetu
ravnu patnjama najdubljeg pakla
koje je izazvao nezauzadani slon moga uma.

3. Ali ako je taj slon mog uma čvrsto vezan
sa svih strana konopcem sabranosti,
svi će strahovi lagano uminuti
i sve vrline su mi nadohvat ruke.

Shantideva, A Guide to the Bodhisattva's Way of Life