Ma budisti sve komplikuju. 

Jao jeste, grozni su   


Prostor i Buda-priroda

Jedna od najčešćih analogija koje se koriste da bi se opisala
Buda-priroda, kvalitet probuđenosti, jeste sam prostor. Ova analogija
ima tri vida. Prvi, onako kao što je prostor sveprisutan, pa ipak ne
zadobija obeležja bilo čega što prozima, slično tome i Buda-priroda
prožima sva svesna bića, a da sama ničim od toga ne biva obeležena.
Drugo, baš kao što galaksije i univerzumi nastaju i nestaju unutar
prostora, tako i karakteristike naše ličnosti nastaju i nestaju unutar
Buda-prirode. Naši oseti dolaze i prolaze; Buda-priroda ostaje. Treće,
baš kao što prostor nikada ne biva uništen vatrom, isto tako i
Buda-prirodu ne uništava "vatra" starenja, bolesti ili smrti.

B. Alan Wallace, Tibetan Buddhism from the Ground Up

Pitanje: Ponekad tokom meditacije javi mi se slika bele svetlosti;
nekad je ona zelena ili žuta, dođu mi razne slike zgrada, ljudi,
religijskih predmeta ili monaha. Ponekad neko vidi kosture, ružne i
zastrašujuće slike. Kako da se prema tome odnosimo?

Odgovor: Ti objekti koji se jave u umu proizvod su koncentracije.
Nastaju onda kada je um veoma smiren. To su umom stvorene slike,
maštanja. Nekada su ti objekti vrlo jasni, drugi put su mutni; sve to
zavisi od samadhija (koncentracije). Ako je samadhi snažan, videćemo
ih vrlo jasno. Kada se javi takva slika ili znak (nimitta), ponavljaj u sebi
"slika, slika" sve dok ta boja ili slika ne nestane. Onda se vrati
natrag na dah. Ako ih registruješ, a oni ne nestaju, to je zbog
upadane (vezivanja), koje razvija sviđanje ili nesviđanje u odnosu
na te objekte. Tada se nimitta, boje, svetlost ili razne slike
javljaju uvek iznova. Potrebno je pojačati sati (pažnju) pri
registrovanju i napustanju tih stvari. Ako ne nestaju, ne osvrći se na
to, već se vrati na praćenje daha, abdomena ili vec one tacke koju si
odabrao. One će slike tada lagano nestati same od sebe.

Ajahn Thawee Baladhammo: Practicing Insight on Your Own

Srećan čovek nije čovek u određenom sklopu okolnosti,
već pre čovek sa određenim sklopom stavova.

Hugh Downs

Naočare koncentracije

Bez naočara koncentracije, svet izgleda zamagljen, mutan i nejasan.
Ali kada ih stavimo, sve nam izgleda sjajno i jasno. Pri tome se nisu
objekti promenili; promenilo se naše gledanje. Kada golim okom
posmatrate kap vode, ne vidite mnogo. Ukoliko je stavite pod
mikroskop, međutim, počinjete u njoj da vidite mnoge stvari koje se
mrdaju i pokreću, što je fascinantno. Ukoliko meditirajuci stavite
naočare koncentracije, bićete iznenađeni raznolikošću promena koje se
odigravaju.

Sayadaw U Pandita

Biti sa svojim emocijama

Ponekad ljudi ideju o napuštanju neke misli ili osećanja –
opažanja kako nastaju u svesti, ali bez sleđenja njihovog toka –
brkaju sa odbacivanjem bolnog osećanja kroz pokušaj da ga potisnemo.
Ali potiskivanje nije isto što i sabranost. Sabranost se ne sakriva od
bilo čega. Ona nam dopušta da se probijemo kroz slepilo poricanja i
budemo sa samim sobom. Sabrana pažnja dopušta nam da vidimo gole
činjenice i da ne budemo zavedeni svojim obmanama.

Tara Bennett-Goleman: Emotional Alchemy

Znak napredovanja ka probuđenju

Znak napredovanja ka probuđenju jeste da smo "ovde", a ne "tamo".
Zaista, ključna tačka napretka je da budemo ovde sve vreme. Ćuvena
poruka Ram Dasa: "Budi ovde, sada" jeste ono što rezultira kada smo
istrajni u ovakvom vežbanju. To nije lako i zahteva odlučnost --
suprotstavljamo se direktno navici koju smo razvijali čitav život --
ali je to ujedno i osnovna vežba ka probuđenju, jer slama naše
osnovno uslovljavanje. Tajna uspeha u ovom vežbanju jeste da iz sebe
eliminišemo svaki osećaj neuspešnosti. Od trenutka kad počnemo, već
smo uspešni. Jer jedina mera uspeha jeste ovaj trenutak, ovo sada. Ako
smo ovde, naše vežbanje je savršeno. Činjenica da smo se upravo
vratili sa našeg lutanja ili da ćemo možda opet negde odlutati za
nekoliko sekundi nije uopšte bitna. Bez ovakvog vežbanja, uvek bismo
ostali "izmešteni". Retko bismo iskusili da smo ovde. I tako, svakog
onog trenutka kada smo u stanju da ne postupamo u skladu sa navikom,
mi smo uspeli.

David A. Cooper: Silence, Simplicity and Solitude

Mir

Mi ne tragamo za životom punom užitaka, već za tim da pronađemo mir.
Taj mir je u nama, njega ćemo naći na istom onom mestu na kojem su i
uznemirenost i patnju. Ne možemo ga pronaći ni u šumi, ni u planini,
niti nam ga daje neki učitelj. Upravo tu gde doživimo patnju, tu
možemo da pronađemo i slobodu od patnje. Pokušavati da pobegnemo od
patnje znači zapravo trčati joj u susret. Istražujte patnju, vidite
koji su joj uzroci i uklonite ih upravo sada, umesto da se uvek rvete
sa njihovim posledicama.

Ađan Ča

Lepo rečeno , šta kada postanemo svesni uzroka koji izazivaju našu patnju, ali nemožemo da otklonimo uzrok. Šta u tom slučaju ?

P.S. (ustvari Edit, jer Trubuntu je bio prisutan kada je okačio post).

Izgleda da je ovo kao što neko reče blog, ili monolog..., nadao sam se odgovoru....

online status stoji nekoliko minuta nakon sto je korisnik "odradio" poslednju aktivnost (pisao post, kliknuo na bilo sta)
16 minuta (vreme izmedju pisanja posta i editovanja) je kratko vreme za toliko nestrpljenje i automatsku prozivku. saznaj zasto je to tako i mozes otkloniti bar tu "patnju".
inace, s obzirom da 90% puta kad kazemo "ne mogu" to nije tacno (tacnije bi bilo ne zelim, lenj sam, itd) trebalo bi videti da li zaista ne mozemo otkloniti patnju ili mislimo da ne mozemo, kao i da li je patnja osnovana. kako ne znam o cemu se tacno radi, mogu samo ovako uopsteno da probam da nagadjam...