Treba uvek imati na umu da Budin put može omogućiti oslobođenje od
patnje samo onima koji ga zaista i praktikuju.

Mahasi Sayadaw

Off obrisan.

Kome ne odgovara, nemoj da cita ... po najmanje da pise.

Ovde bilo nekih čarki?
Uh, pa što niste javili, pobogu. Baš sam se smarao

Al evo da ne ispadne da je i ovo spam:

Ne zanosi se lažnom skromnošću
živi ispravnim životom.
Ko živi ispravnim životom
sretan je i na ovom svetu i na drugome.

Dhammapada, strofa 168

Istinska skromnost jeste takva da kada nam zatreba mudar savet, spremni smo da ga saslušamo. To znači da ako zalutamo, ne reagujemo otporom prema istini onda kad nam na nju ukažu. Naši učitelji i prijatelji u Dhammi nas podsećaju na ono što nas je pokrenulo na ovo putovanje.  Možda je to bilo neko duboko iskustvo i bilo nam je potrebno da mu pronadjemo nekakav smisao. Ili nas je možda vera inspirisala da tragamo za uvidom za koji smo smatrali da ga možemo ostvariti, tamo negde -- u budućnosti. I kako produbljujemo svoju praksu, taj cilj jasnog vidjenja podstiče nas da gledamo pažjivije; umesto pokušavanja da budemo nešto ili neko koji nismo, otkrivamo da smo u stanju da sve više prihvatamo stvarnost koja je sveprisutna, sada. Ova promena nas čini mnogo obazrivijim u onome što radimo telom, govorom i umom. U takvoj obazrivost smo u stanju da pronadjemo svoju zadovoljenost. Lažna zadovoljenost potiče od povlađivanja ćudima i potpuno je drugačija od zadovoljenosti nastaloj iz mudrog promišljanja. Zadovoljenost rođena iz svesnosti i istinska skromnost vode ka uvidu.

 

Jednostavno definisanje prakse

Budistička praksa se može definisati vrlo jednostavno. Ona jeste prelazak sa
života u kojem povređuemo sebe i druge na život nepovređivanja ni sebe
ni drugih. To izgleda tako jednostavno -- izuzev kad pravu praksu
pobrkamo sa nekakvom idejom da bi trebalo da budemo drugačiji ili
bolji nego što jesmo ili da naši životi treba da budu drugačiji nego
što jesu. Kada svojim idejama o tome kako bi nešto trebalo da bude (kao na
primer "Ne bih smela da budem besna, zbunjena ili bezvoljna") zamenimo
sam život kakav zaista jeste, tada smo zalutali i naša praksa postaje jalova.

Charlotte Joko Beck

iz nekih tekstova, ne znam dal tacnih, Buda nije bas ravnopravno gledao na zene,
nije ih smatrao nizim bicima u odnosu na muskarce vec je rekao da su glupe, tvrdoglave i opasne, i da muski moraju oprezno s njima

da ne imas nesto od toga, trubuntu?

Netačni informacije, skroz. Da je tako mislio nikad im ne bi dopustio da osnuju red monahinja.

Jel imaš izvor? Mora da je neka konkurencija 

Patnja kao podstrek

Bez Mare [personifikacija zla u budizmu] zapravo nema probuđenja.
Ukoliko ne prihvatimo patnju, ne postanemo svesni patnje, gde ćemo
drugde pronaći energiju da je razumemo i prevaziđemo? Zato Maru
možemo posmatrati i kao silu koja nas gura ka probuđenju. Drugim
rečima, sa čim god da treba da se suočimo, to je materijal za naše
probuđenje -- samo ako prema tome uspemo da postavimo pravi odnos.

Ađan Đitindriya, The Stuff of Awakening

"Suffering should be creative,should give birth to something good and lovely" - Chinua Achebe

Izbaci prevod citata. Bilo bi saosećajno 


Dela, dela, dela

Bića su vlasnici svojih dela... naslednici svojih dela; ona nastaju u
skladu sa svojim delima, ograničena su svojim delima, sopstvena dela
su im utočiste. Samo nas naša dela razdvajaju na neuke i plemenite.

Buda
Ćulakammavibhanga sutta

Shunryu Suzuki je jednom rekao: strogo govoreći nema prosvetjenih ljudi, samo prosvetljenih dela.
Forest Gump je jednom rekao: Stupid is as stupid does - glup je onaj koji glupo čini.