Sasvim moguće da ti se dešavaju, ali ne zbog te dobrote. 

Eto ja sam na primer dobio cvet.

Evo i za tebe jedan. Pa ga redovno zalivaj 

Znaci vreme je da pocnem da cenim sto mi drugi daju ...to mi je uvek nekako slabo islo,uvek sam mislila da se to podrazumeva .

Hvala Trubuntu na savetu ,a i na cveticu 

Гледао сам пре неки дан на ТВ-у (Хистори) емисују о самомумифицирању.

Приказали су и неке технике медитације, помоћу којих свештеници сами себи снизе рад метаболизма или повећају температуру на површини тела.

Иначе хтедох да питам неке од упућенијих овде, у чему су суштинске разлике Теравада и Махајана будизма? Да ли постоји још неки правац? Који је, ако се то уопште може оценити, ближи изворном Будином учењу? Да ли и Будисти пате од секташења попут Хришћана, где је свака деноминација убеђена за себе да је једина права, Богом дана?

Pa ako zaista hoćeš da budeš perfeCtio in spiritu, bilo bi vreme 

To je inače zanimljiva i tako česta osobina našeg uma da sve što već imamo smatramo kao da se to podrazumeva da nam pripada (mada se ništa na svetu ne podrazumeva samo na osnovu toga što JA postojim, sem smrti naravno), a da smo uvek zagledani u ono ispred nas što tek treba da osvojimo. I onda se čudimo što patimo 

Au, mnogo si pitanja postavio odjednom. 

Ne znam za samomumificiranje. Pretpostavljam da se radi o tzv. tummo yogi ("praksa srca"), tehnici meditacije koju koriste tibetnaski budistički monasi. Oni koji su njome ovladali u stanju su da kontrolišu i one procese u našem telu za koje savremena nauka tvrdi da su van dosega volje i da se odvijaju automatski. Jedan je recimo regulisanje telesne temperature. Tako je osamdesetih godina prošlog veka tim lekara predvođen dr Herbert Bensonom sa medicinskog fakulteta na Harvardu, proučavao monahe tokom meditacije i ostao zapanjen kada su otkrili da su u stanju da povećaju telesnu temperaturu dovoljno da osuše mokro platno rašireno iznad njih. Jedan monah kojeg su proučavali bio je u stanju da uspori svoj metabolizam za 64%, što je najniži dokumentovan nivo kod bilo kojeg ljudskog bića. Iako je sama po sebi fascinantna i ima određene praktične implikacije, glavna vrednost tummo joge jeste da pokazuje dubinu razumevanja koje tibetanski monasi poseduju u pogledu uma i njihovu sposobnost da ga kontrolišu. Ovo je takođe potvrda Budinih reči: "Um je preteča svih stvari, on ih stvara i njima upravlja" (Dhammapada, stih 1). Iz budističke perspektive, um je taj koji treba da upoznamo i razumemo, a ne neko mitološko biće koje nazivamo Bog.

Pitaš za škole u budizmu i razlike:
Danas postoje tri glavne grane budizma:
1. theravada (južni budizam: Šri Lanka, Burma, Tajland...)
2. mahajana (severni budizam: Kina, Koreja, Japan...)
3. vađrajana (Tibet, Mongolija)

Theravada je jedina od najranijih budističkih škola koja se sačuvala do danas, tako da se smatra i najbližom izvornom Budinom čenju. Mahajana škole su počele da se javljaju tek nekih 5 vekova posle Budine smrti, a vađrajana i celih 10-11 vekova kasnije (mada tvrde da su im tekstovi beleške upravo onoga što je Buda govorio, pa su bili skriveni sve dok nije došlo vreme da ljudi mogu da to učenje shvate).

Razlike između theravade i mahayane. Pre svega treba reći da one imaju mnogo sličnosti:

    * Obe škole prihvataju Sakjamuni Budu kao svog učitelja.
    * Četiri plemenite istine su potpuno iste u obe škole.
    * Plemeniti osmostruki put je potpuno isti u obe škole.
    * Patićća-samuppada ili shema uslovljenost nastanka je ista u obe škole.
    * Obe su odbacile ideju vrhovnog bića koje je stvorilo i upravlja ovim svetom.
    * Obe prihvataju ideje prolaznosti svega, nedovoljnosti i nepostojanja trajnog sopstva u nama bez ikakve razlike.

Ovo znači da im je osnovno učenje isto. Mahajana je to učenje dalje nadograđivala, tako da su razlike u toj nadogradnji, kao što je recimo ideja bodhisattve, ideala sledbenika mahajane, koji se zavetuje da neće dositći probuđenje i napustii ovaj svet sve dok ne pomogne da se patnje oslobode sva druga bića. Mahajana je vremenom razvila čitav panteon ovakvih bodhisattvi.

Sektašenje? Jako je mnogo različitih škola u budizmu i sigurno ima i onih njihovih sledbenika koji smatraju da su njihove škole bolje od onih drugih. Ali ja bih rekao da, kao i u hrišćanstvu, ti se animoziteti i oholost pre zasnivaju na zabludama u ljudima, nego na učenju njihovog učitelja. Jer obojica su propovedala pre svega ljubav, a ne sujetu i upoređivanje.

 

Uvid

Uvidi su tačke transformacije kada srce zna, zaista zna, sâmo za sebe
-- mimo učenja, mimo učitelja, mimo bilo koga. Kada, zahvaljujući
mudrosti, imate istinski uvid, tada ne morate da se oslanjate na bilo
kakav spoljašnji autoritet. Kada Buda kaže da moramo razumetu dukkhu (patnju),
on tada misli da kada je mi zaista razumemo, patnja više nikada neće
biti u stanju da nas prevari. Tek kada je Buda zaista razumeo dukkhu,
njezine uzroke, njezino iskorenjivanje i put koji vodi do tog
oslobođenja, tek tada je bio u stanju da objavi da je potpuno slobodan.
dukkhe.

Ađan Sundara: Le Grande Illusion

teravada ili hinajana (mala kola) je ucenje za "slabiju bracu" u smislu da se uglavnom bazira na ucenjima koja teze da oslobode individu kao individu . mahajana (velika kola)postulira da put hinajane "nije savrsen" u smislu da chak i ako bi neka osoba otishla u planinu , izdvojila se od sveta i tamo dozivela prosvetljenje - njeno prosvetljenje ne bi bilo savrsheno ako ga ne bi podelila sa drugima . to je u stvari paradox budizma  - neko sve vreme tezi da se oslobodi okova sopstvenog tela i sveta koji ga okruzuje , a onda prosvetljenjem shvati da je sve to chega je hteo da se oslobodi on sam .

 i hinajana i mahajana budizam imaju svoje uporishte u zivotu samog bude . bude je prosvetljenje doziveo kroz samostalnu praksu ,ali je odlucio da ostane u inkarnaciji da bi pomogao "drugima" .hinajanski budizam smatra da je za neprosvetljeno bice u inkarnaciji cilj da predje samo taj prvi deo budinog puta (do prosvetljenja i oslobodjenja od karmickih uticaja) . mahajana pak smatra da je oslobadjanje jedne osobe samo jedan od plodova velikog bodhi drveta prosvetljenja .

Pet duhovnih kvaliteta

Pet duhovnih kvaliteta -- poverenje, energičnost, svesnost,
koncentracija i mudrost -- jesu najveći prijatelji i saveznici na ovom
putovanju ka razumevanju. Ti kvaliteti su najmoćniji kada su u
ravnoteži. Poverenje treba uravnotežiti sa mudrošću, tako da poverenje
nije slepo, a mudrost nije plitka i nije samo poza. Kada mudrost
nadmaši poverenje, može se se dogoditi da nešto znamo, čak da ga jako
dobro znamo iz sopstvenog iskustva, ali da to i ne živimo. Poverenje
nam donosi kvalitet posvećenosti onome što razumemo. Energičnost treba
uravnotežiti sa koncentracijom; napor će nam doneti uvid, jasnoću i
energiju uma, čemu kao balans služi koncentracija svojom smirenošću i
dubinom. Neizbalansiran napor nas čini uznemirenim i rastresenim, a
suviše koncentracije kojoj nedostaje energija ide u pravcu tuposti i
pospanosti. Svesnost jeste kvalitet koji balansira sve druge i otuda
nam ona uvek donosi dobrobit.

Joseph Goldstein

Otvoreni za prvu misao

Kada snimate foto-aparatom, neposredno pre nego što pritisnete okidač,
vaš um je prazan i otvoren, vi ste samo pogled bez reči. Kada stojite
pred praznim listom papira, spremni da započnete crtež ili
kaligrafiju, uopšte ne znate šta ce od toga ispasti. Možda ste
napravili nekakav plan kako bi crtež trebalo da izgleda ili koji ćete
simbol ispisati, ali zapravo ne znate šta će se dogoditi kada četkicu
spustite na papir.

Ono što uradimo s poverenjem u otvoreni um biće inovativno i spontano.
Otvorenost za prvu misao koja naiđe jeste put ka tome da na pravi način
postanemo jedno sa bilo čime što radimo.

Jeremy Hayward

Ljubav, ali samo ako...

Blizak neprijatelj ljubavi jeste vezanost. Vezanost se samo pretvara
da je ljubav. Ona kaže: "Voleću te, ako i ti mene voliš." To je neka
vrsta trgovine ljubavlju. I onda rezonujemo; "Voleću ovu osobu sve dok
se ona ne promeni. Voleću ovu stvar ako je onakva kakva ja želim da
bude." Ali to uopšte nije ljubav -- to je vezivanje. Postoji velika
razlika između ljubavi, koja dopušta, podstiče i ceni, i vezanosti,
koja grabi, zahteva i nastoji da poseduje. Kada vezanost počnemo da
brkamo sa ljubavlju, ona nas zapravo udaljava od te osobe. Osećamo kao
da nam je ta osoba potrebna da bismo bili srećni. Ovakva vezanost nas
takođe navodi da svoju ljubav nudimo samo određenoj vrsti ljudi,
isključujući sve druge.

Joseph Goldstein