Može biti i da mislimo na isto, a koristimo različite pojmove.

Naime, kad pogrešiš, prvo treba uvideti da si pogrešio, obično na osnovu posledica učinjenog dela. I to sebi onda treba i priznati. Ne zavaravati se nekakvim opravdanjima. Kad smo tako na osnovu sopstvenog iskustva naučili lekciju, ostaje nam "samo" da uz pomoć svesnosti, sabranosti pažnje, budemo na oprezu da u sličnoj situaciji ne učinimo istu grešku, već da učinimo ispravnu stvar i tako negujemo pozitivne kvalitete u sebi. I problem je rešen. Tako jednostavno

E sad ti koliko vidim gornje priznavanje nazivaš "kajanjem". U mom rečniku me ta reč odmah asocira na grižu savesti koje ne možeš da se oslobodiš i koja te izjeda. A to je sasvim neproduktivno i naravno bolje je sam sebi oprostiti, jer i tako ono što je prošlo ne može se izmeniti, ali se zato treba skoncentrisati na sadašnjost, na ono što sada činimo. Tvoje asocijacije sa rečju "kajanje" su očigledno drugačije. I to je OK. Bitno je da ne ponavljamo greške. I eto nama sreće nadohvat ruke 

Inače Buda u ovom kontekstu govori o dva kvaliteta uma, koje naziva čuvarima sveta, jer na njima počiva moral, a moral je temelj opstanka sveta u kojem živimo. Te kvalitete na paliju naziva hiri i ottappa, odnosno moralni stid i moralni zazor. Reč je o stidu od činjenja čoveka nedostojnih dela i od strahu pred posledicama takvih dela. o je ono što mudrog čoveka odvraća od loših postupaka.

U jednom od svojih govora on kaže:

"Monasi, dve dobre stvari čuvaju ovaj svet. Koje dve? Stid i strah od činjenja loših dela. Kada ove dve dobre stvari ne bi štitile ovaj svet, tada se ne bi znalo ni za "majku", ni za "majčinu sestru", ni za "ujakovu suprugu", ni za "učiteljevu suprugu", niti za "supruge uglednih ljudi". U svetu bi nastao haos, kao kad bi se (parile) koze i ovce, kokoši i svinje, psi i šakali. I upravo zato što ove dobre stvari čuvaju svet, zato se zna za "majku", za "majčinu sestru", za "ujakovu suprugu", za "učiteljevu suprugu" i za "supruge uglednih ljudi"."

 

Odličan citat fgtra 
Dopada mi se zato što ukazuje na ono što obično radimo, planiramo svoje reakcije.
A nekako uvek ispadne drugačije od onoga što smo planirali.
I onda smo nesrećni, umesto da uživamo u slobodi i spontanosti trenutka.

 

eh, taman mi je trubuntu fino objasnio tako da smo se usaglasili  Kad ono procitah ovaj post 
A ja hteo da napustim temu i da udjem u "stanje citanja odlomaka" dok me opet nesto ne zainteresuje 
Kajanje ne znaci odvlacenje od stvarnosti, naprotiv. Javlja se kao posledica sukoba sa stvarnoscu! Dakle bez psiholoskih mehanizama odbrane i zavaravanja, prebacivanja krivice na druge i dr., mi se suocavamo sa greskom. Uvidjamo da smo pogresili i pokajemo se. To je divna stvar! Zasto? Jer nas kajanje ucvrscuje kao kameni stub da gresku vise ne ponovimo. Nasa savest ce biti jaca ako se pokajemo pri novom iskusenju. Ja tako shvatam kajanje. Ja ne poistovecujem kajanje sa ocajavanjem. Od ocajavanja nema nista. To je negativno vezivanje za emocije i krajnje destruktivno za dusu. To naravno nije ni "griža savesti". 

"Кајање јесте вид чишћења душе". Ovo je lepo rekao Magic Master

@trubuntu - svaka cast za onaj odlomak o "misao demon"-u. Mislim da je odlicna  Samo nastavi da postujes. 

Владика Николај Велимировић о покајању у дјелу: "Молитве на језеру"

XVIII

Покајте се од својих путева, становници земље. Гле, око Домаћина света бди дубоко у вама. Не верујте заводљивим очима својим, пустите Око да вам осветли пут. Ваше очи су завеса на Оку Божијем.

Покајање је признање погрешног пута. Покајање просеца нов пут. Покајнику се отварају очи за два пута: за онај, којим иде, и за онај, којим треба да иде.

Више је оних, који се кају, но оних, који скрећу своје колеснице на нов пут. Кажем вам: две храбрости потребне су покајнику - једном храброшћу да се заплаче над старим путем, и другом да се обрадује новом.

Шта вам вреди кајати се а стално тапкати по старом путу? Како називате човека, који се дави и виче за помоћ, а кад му се помоћ укаже не хвата се за коноп спасења? Тако и ја називам вас.

Покајте се од жеље за овим светом и свим што је у овом свету. Јер свет је овај гробље ваших предака, које стоји отворено и чека вас. Још мало мало и ви ћете бити преци и желећете чути реч покајање, но нећете је чути.

Као што ветар духне и однесе маглу испред сунца, тако ће смрт однети вас испред лица Божја.

Покајање подмлађује срце и продужује век. Сузе покајника перу таму са очију и дају детињи сјај очима. У мога језера око је као у срне, вазда влажно и дијамантски сјајно. Заиста, влага у очима исушује гнев у срцу.

Као нов месец таква је душа у покајника. Пун месец мора да опада, нов месец мора да расте.

Покајник крчи њиву своје душе од корова, и семе добра почиње да расте.

Заиста, није покајник онај ко тугује због једног учињеног зла но онај, ко тугује због свих зала, које је у стању учинити. Мудар домаћин не сече само онај трн што га је убо но и сваки трн на њиви што чека да убоде.

Господе мој, похитај и покажи нов пут покајнику, када презре свој стари пут.

Мајко небесна, Невесто Свесветог Духа, пригни се к срцу нашем, кад се кајемо. Отвори источник суза у нама, да се оперемо од тешке иловаче, што нам очи помути.

Душе Свесвети, духни и разагнај нечисти задах из душе покајника, што га је гушио и покајању привео.

Молимо Ти се и поклонимо, Животворни и Моћни Душе!


Ја сам фасцинирам тим како су "молитве на језеру" добро написане. Препоручујем их свима који трагају за истином. 

Griza savesti - kajanje i ostale baljezgarije...hmmmm... ajde da kopamo zajedno. MAlo dublje nego prethodni put. Pitanje od krucijalne vaznosti:

- Uradis nesto i dozivis posledicu svog dela (ili bar ono sto ti lici na posleducu tvog dela). Kako ZNAS da li je to sto si uradio dobro ili lose. Sta je benchmark? Moral i etika hriscanskog ucenja? Ono cemu su te mama i tata ucili da treba ili ne treba raditi? Ucenje nekog filozofa? Majn Kamf od A. Hitlera?

Nastavak pitanja i razrada problema:

Kako moze da kajanje postigne bilo sta ako sustinski nismo skoro nikada sigurni o sutinu problema dobro/lose. Tu lezi zamka. 99% slucajeva kada mi mislimo da smo uradili nesto lose (ili dobro) mi uporedjujemo sopstveno iskustvo sa izgradjenim i nametnutim normama drsutva u kome smo odrasli. Da li je to nasa sustina i istina - NE. To je nasa uloga - roll-play - ali ne i sustina i razlog naseg postojanja. Tek kada ZNAMO 100% sledece stvari:

- Sta je uzrok a sta posledica.
- Sustinu pojmova dobro i lose (koji baj d vej su iluzorna predstava sama po sebi)

,mi gubimo vreme u kajanju jer je to samo nas sukob izmedju naseg iskustva i moralnih normi koje u nam usadjene u ego postojanje. KAo takvo, kajanje nema nikakve veze sa sutinom i istinom koju nosimo u sebi. A ta sustina je:

- Da nema dobrog i loseg (zla) - postoji samo iskustvo - bivstvovanje - nista vishe ili manje od toga
- Da sve sto postoji jeste sada
- Da jedina istina koju mozemo da iskusimo je istina postojanja u sadasnjem trenutku i da svaki trenutak koji propustimo razmisljajuci o proslosti ili buducnosti nas odvlaci od istine naseg postojanja
- Bez ili van te istine postojanja ni mi ne postojimo - ono sto prividno postoji tada je projekcija naseg ega - emotivnog tela koje pokusava da nas zarobi u lavirintu grize savesti, zalosti, prolaznog zadovoljstva ili neceg sestog...
 

OK, zavrsavam sa ovom pricom o kajanju  Ovo nisu budisticko - hriscanske diskusije. Jasan mi je odgovor i Trubuntua i BF-a.    Dobio sam sta sam hteo. Kao sto rece Silvanus, necemo da kvarimo Trubuntu-u temu.

Platon je u "Sokratovoj odbrani" napisao da je Sokrat uvek znao sta je dobar put a sta los jer mu je to govorio njegov "demon" (tako je Sokrat nazivao "Boziji glas", da ne bude zabune). Dakle, nema tu nikakvog hriscanskog morala. Ko dozivljava bilo hriscanstvo bilo budizam kao slepo pracenje pravila ili nametanje okova, ogranicavanje, itd, nije na dobrom putu. Duhovnost = sloboda.

Odgovor na tvoje pitanje je - osecanje Boga. Kada ljudi udju unutar sebe - to im je najboji benchmark.

Vidis kako budisti znaju sta je dobro pa (u klipu koji je neko okacio) mogu i obeseni da meditiraju 

Zavrsio sam raspravu na ovu temu. Kad Trubuntu baci nesto i zainteresuje me, eto me opet 

Apsolutno se slazem sa definicijom benchmark-a. To jeste osecanje sebe u Bogu i Boga u sebi. Tacnije osecaj da izmedju pojma JA i Bog ne postoji nikakva razlika. U toj realizaciji gde je kajanje? Kajanje zbog cega? Gde je lose i dobro? Gde je ON i JA ako je sve jedno i jedino sto moze da postoji.

Evo jednog govora gde Buda iznosi čuveno poređenje sa poluslepom kornjačom, a koje ilustruje dragocenost činjenice da smo se rodili u ljudskom obličju kao šanse za probuđenje.

Chiggala sutta - Obruč (SN LVI.47)

"Monasi, zamislite da neki čovek baci obruč da pluta u velikom okeanu. I da u tom okeanu živi kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu. Šta mislite, monasi, da li bi kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu tog okeana, uspela da proturi glavu kroz taj obruč?"

"Ako bi se to i dogodilo, poštovani gospodine, za to bi trebalo jako mnogo vremena."

"A ja vam kažem da će pre kornjača slepa na jedno oko, koja svakih sto godina izranja na površinu okeana, uspeti da proturi glavu kroz taj obruč, nego što će se budala koja se preporodila na lošem odredištu ponovo roditi kao ljudsko biće. A zašto? Zato što tamo nema postupaka vođenih Dhammom, ispravnih postupaka, dobrih dela, milosrdnih dela. Tamo, monasi, vlada međusobno proždiranje, proždiranje slabijih. A zašto? Zato što nema razumevanja četiri plemenite istine. Koje četiri? Plemenite istine o patnji, plemenite istine o nastanku patnje, plemenite istine o prestanku patnje i plemenite istine o putu koji vodi do prestanka patnje.

Zbog toga vam i govorim, monasi, da treba uložiti napor da bi se razumelo: 'Ovo je patnja'; treba uložiti napor da bi se razumelo: 'Ovo je nastanak patnje'; treba uložiti napor da bi se razumelo: 'Ovo je prestanak patnje'; treba uložiti napor da bi se razumelo: 'Ovo je put koji vodi do prestanka patnje'."

fantasticno... 
toliko je dobro da gasim browser i idem da radim nesto konstruktivno...   

Važi. A kad se umoriš od "konstrukcije", posedi malo u tišini i posmatraj sopstveni um. Kako okolnosti u kojima si utiču na njega, a kako on reaguje na njih. Videćeš da je i to vrlo kontruktivna stvar.