ovo se odnosi ne samo na zivotinje , nego i na biljke ,a u shirem smislu i na sve drugo ,poshto se u hinduistichkoj filosofiji smatra da je sve neki oblik svesti.

5. Ispravno življenje (samma ajiva)

Buda svoje sledbenike uči da izbegavaju svako zanimanje ili posao koji uzrokuju povređivanje i patnju drugim živim bićima ili bilo kakvu vrstu rada koji vodi ka sopstvenom uništavanju. Umesto toga, sledbenik bi trebalo da zarađuje za život na častan, neškodljiv i miran način.

Buda izričito pominje pet zanimanja koja bi trebalo izbegavati:

(a) trgovinu mesom, na primer kao mesar.
(b) trgovinu otrovima
(c) trgovinu oružjem
(d) trgovinu robljem i prostituciju
(e) trgovinu alkoholom i drogama.

Buda takođe savetuje da bi njegovi sledbenici trebalo da izbegavaju obmanjivanje, dvoličnost i bilo kakvu drugu vrstu nepoštenog načina da se stekne imetak i novac za život.

Ova tri dela puta koja smo do sada razmotrili -- ispravan govor, ispravno delovanje i ispravno življenje -- u vezi su spoljašnjim gestovima i odnosom prema životu oko nas. Sledeća tri dela su okrenuta vežbanju uma.

 

6. Ispravan napor (samma vayama)

Buda vežbanje uma počinje ispravnim naporom. On naročito naglašava ovaj član zato što kretanje Putem zahteva rad, energiju i trud. Buda nije spasilac: "Prosvetljeni samo pokazuju put, vi sami morate uložiti napor." Dalje on ističe da je "cilj" dostižan za energičnog čoveka, ne za lenštinu. Ovde dolazimo do velikog optimizma koji sadrži budizam, nasuprot mnogima koji ga optužuju za pesimizam. Buda kaže da smo kroz ispravan napor u stanju da transformišemo čitavu strukturu našeg života. Mi nismo bespomoćne žrtve našeg dosadašnjeg uslovljavanja. Mi nismo žrtve gena ili svoje okoline, već kroz mentalno vežbanje možemo da svoj um izdignemo do nivoa mudrosti, prosvetljenosti i slobode.

Ispravan napor se može razložiti na četiri vida. Ako posmatramo stanja koja se javljaju unutar uma, vidimo da se dele na dve glavne grupe, korisna stanja i štetna stanja. Štetna stanja su ona čiji je izvor u mentalnim nečistoćama kao što su pohlepa, mržnja i neznanje, kao i u svim njihovim izdancima. Korisna stanja čine oni kvaliteti i vrline koje treba razvijati i negovati, kao što su osam delova puta, četiri temelja sabranosti pažnje, sedam elemenata prosvetljenja i slično.

U pogledu svakog od ovih korisnih i štetnih stanja postoje dva zadataka koje treba obaviti. Dakle četiri vida ispravnog napora su sledeći:

(a) Napor da sprečimo nastanak štetnih stanja uma
U situacijama kada je um smiren može se dogoditi nešto što će probuditi nečistoće u njemu. Na primer, vezanost za neku lepu stvar, odbojnost prema ružnoj stvari. Održavajući pažnju usmerenu na čula, u stanju smo da sprečimo nastanak još nenastalih nečistoća uma. U stanju smo da jednostavno samo registrujemo taj predmet, ali da na njega ne reagujemo kroz pohlepu ili odbojnost.

(b) Napor da napustimo već nastala štetna stanja uma
Ovim eliminišemo nečistoće koje su već nastale. Kada vidimo da u umu postoji neka od njih, moramo primeniti energiju da bismo je eliminisali. Ovo može biti učinjeno uz pomoć više metoda.

(c) Napor da razvijamo još nerazvijena korisna stanja uma
U našem umu leži mnogo divnih, potencijalnih kvaliteta. I njih treba izdići na površinu uma. Na primer, prijateljsku ljubav, saosećanje, velikodušnost i slično.

(d) Napor da negujemo već nastala korisna stanja uma
Ne smemo se prepustiti samozadovoljstvu i moramo ulagati napor u održavanje korisnih stanja, kao i u njihovo dalje razvijanje do potpunog usavršavanja.

Još jedno upozorenje je vredno dati u vezi sa ispravnim naporom. Um je vrlo delikatan instrument i njegovo razvijanje zahteva precizan balans između različitih mentalnih sposobnosti. Neophodna nam je izoštrena pažnja da bismo prepoznali koja vrsta mentalnog stanja je nastala i određeni stepen mudrosti koji će um održavati u ravnoteži, kako ne bi zalutao u ekstreme. Dakle, da bi se održao na srednjem putu.

Napor mora biti uravnotežen, kako preterivanjem ne bismo potpuno iscrpeli um, sa jedne strane, ali i da mu ne bismo dopustili da se zaglibi u letargiji, sa druge. Buda je s ovim u vezi dao poređenje sa žicom na muzičkom instrumentu. Da bi se dobio pravi ton, ona ne sme biti ni suviše zategnuta, a ni suviše labava.

Vežbanje Osmostrukog puta treba da bude isto takvo. Pravi način je Srednji put: balans između energije i smirenja.

 

7. Ispravna sabranost (samma sati)

Življenje u ispravoj sabranosti jeste temelj naše dobrobiti i polazna tačka mentalnog razvoja. Ono je velika blagodet, najveća zaštita. Ljudska bića obično imaju izvestan stepen sabranosti. Međutim, ona je najčešće raspršena. Otuda se ni ne može s pravom nazvati ispravnom sabranošću. Ispravna sabranost se ne stiče tako lako; ali i inače se do dobrih stvari ne stiže lako. Da bismo stekli i usavršili ispravnu sabranost potreban je veliki napor i posvećenost. Potrebno je da tako kažemo -- požrtvovanost.

Ispravna sabranost znači održavati um u sadašnjem trenutku. To znači da kada nešto radimo, treba da budemo na to sabrani i potpuno svesni onoga što radimo, dok to radimo. Na primer, kada peremo zube, treba da budemo sabrani na tu aktivnost tako što ćemo pažnju usmeriti na nju i nećemo dopuštati da nas u tome ometaju druge misli. Kada jedete, jedite u tišini, sabrani na jedenje. Ali ako razgovarate dok jedete, to nije ispravna sabranost. Iz ova dva jednostavna primera možete da zaključite da življenje u ispravnoj sabranosti nije tako lak zadatak. Ako neko obavlja dve ili tri radnje istovremeno, to nije veština, već slabost. Raditi jednu stvar za drugom jeste prava veština, pravi uspeh.

Kao prvo, moramo doneti odluku da ćemo razvijati ispravnu sabranost. Moramo se zatim marljivo vežbati u tome, tako što ćemo raditi jednostavne vežbe i postepeno napredovati. Svoju sabranost moramo naročito usmeriti ka unutra. Većina nas pažnju okreće ka okolini, ali bi taj smer trebalo da promenite ka sebi radi svoje dobrobiti. To znači:

(a) biti sabran na telo.
(b) biti sabran na osećaje.
(c) biti sabran na stanja uma.
(d) biti sabran na sadržaje uma.

Ovo su četiri temelja sabranosti. Ovo su četiri područja kojima se kreće onaj ko živi u sabranosti.

Kada neprekidno i marljivo razvijate ovu svoju sposobnost, ona će za vas biti veliki izvor zaštite. Kada se ispravna sabranost razvijena i postojana, tada tačno znamo šta je to što treba da radimo i šta je to što ne treba da radimo. Kada treba da govorimo, a kada ne. Kada govorimo, šta treba da kažemo, a šta ne. Ispravna sabranost osnova je za razvijanje ispravnog puta koji kulminira znanjem, mudrošću, mirom i najvećom srećom.

 

8. Ispravna koncentracija (samma samadhi)

Ispravna napor i ispravna sabranost vode ka osmom članu Puta, ispravnoj koncentraciji.   Ona se definiše kao korisna fokusiranost uma na jednu tačku, korisno sabiranje uma. Da bismo razvili koncentraciju obično počinjemo sa jednim objektom i pokušavamo da um fiksiramo za taj objekat sve dok on ne boravi na njemu bez ikakvog kolebanja i lutanja. Koristimo ispravan napor da održimo um fokusiranim na objekat, zatim ispravnu sbaranost da budemo svesni prepreka za koncentraciju, da bismo zatim ponovo koristili ispravna napor da uklonimo te prepreke i ojačama sve ono što doprinosi koncentraciji. Uz pomoć vežbanja um se postepeno stišava i smiruje.

Uz dalje vežbanje u stanju smo da razvijemo dublja stanja zadubljenja, koja se nazivaju "đhana"

Smireni um - put ka mudrosti
Kada je um smiren i fokusiran, on služi kao sredstvo za razvijanje uvida. Pošto smo razvili ispravnu koncentraciju i um nam je postao moćna alatka, usmeravamo ga ka četiri temelja sabranosti, kontemplirajući telo, osećanja, stanja um i mentalne sadržaje.

Zatim, kako um ispituje protok događaja u okviru procesa telo-um, kako se on prilagođava tom toku iz trenutka u trenutak, postepeno se, korak po korak rađa uvid. On se dalje razvija, sazreva i produbljuje, pretvarajući se u mudrost, onu oslobađajuću mudrost koji proniče u Četiri plemenite istine.

Na vrhuncu svog razvoja, uviđanje Četiri plemenite istine postaje direktno i neposredno, doprinoseći razbijanju okova, pročišćenju uma i njegovom oslobađanju od zabluda.

Kao što naziv sugeriše, Plemeniti osmostruki put se sastoji od osam delova. Ali oni ne idu jedan za drugim u sledu. Put se sastoji od osam elemenata koji funkcionišu zajedno. Svaki od njih ima svoju posebnu funkciju, ali svi zajedno doprinose jedinstvenom cilju oslobađanja od patnje.

 

Joj majko moja sta sve nece doci u Srbiju, pored svih ovih sekti i raznoraznih crkvi fali nam jos i budizam.

Шта фали будизму?

        Ne fali nista, ko voli budizam neka ide u Aziju, a ne da ga propagira ovde.                                                                                                                                                                                                             

 bolje da ti odesh u aziju ,a budizam da ostane ...