simboli koji ste pomenuli nisu izvorno budistichki vec su preuzeti od lokalnih verovanja i obichaja tokom shirenja budizma . oni predstavljaju tzv spoljni tochak budizma , odnosno moralna i obichajna pravila koja osobu treba da pripreme da primi dublju sushtinu budizma.

 ponekad su ti simboli u stvari suprotni teznjama budizma, npr riba kao teznja da se slobodno bira sledece rodjenje (dobra karma ,a ne oslobadjanje od karme) .

Mislim da si potpuno u pravu, jer kao što sam već rekao u prethodnom postu, u tekstovima najbližim Budinom izvornom učenju, dakle u teravadaskom kanonu (bar onom delu koji sam procitao, a nije bas malo) nema ni traga od tih simbola. Da, budizam je šireći se usvajao mnoge lokalne tradicije i običaje. Tako je verovatno bilo i sa ovim.

E sad, sa simbolima nije baš tako jednostavno, jer su mnogoznačni i obično nemaju samo jedno čitanje. Upravo zbog te svoje "potentnosti" su i postali simboli. Tako i za ovu ribu koju pominjes, kao težnja da se bira sledeće rođenje. Možda je možemo shvatiti upravo tako da mi možemo da biramo mesto budućeg rođenja. Naravno, ponašajući se upravo onako kako bismo na to mesto stigli.

 

Šta je theravada budizam?


"Učenje starih"
Theravada (pali: thera "stari" + vada "reč, učenje"), "učenje starih" jeste naziv za školu budizma koja se oslanja na tekstove pali kanona ili Tipitaku, koju naučnici jednoglasno smatraju najstarijim zabeleženim Budinim učenjem. Tokom vekova theravada je bila dominantna religija na Šri Lanki, Burmi i Tajlandu, a danas u svetu se broj theravada budista kreće preko 100 miliona. U poslednjih nekoliko decenija theravada je počela da svoj koren hvata i na Zapadu -- prvenstveno u Evropi i u SAD.

Mnogo imena za theravadu
Theravada budizam se označava mnogim imenima. Sam Buda je svoje učenje nazivao Dhamma-vinaya, "nauk i disciplina," ukazujući time na dva fundamentalna aspekta sistema etičkog i duhovnog treninga kojem je podučavao. Na osnovu svoje istorijske dominacije u zemljama južne Azije (Šri Lanka, Tajland i Burma), theravada se takođe identifikuje i kao "južni budizam", nasuprot "severnom budizmu," koji se iz Indije proširio na sever u Kinu, Tibet, Japan i Koreju. Theravada se često izjednačava sa "hinayanom" ("malim vozilom"), nasuprot "mahayani" ("velikom vozilu"), što je obično sinonim za tibetanski budizam, zen, ch'an i druge škole severnog budizma. Korišćenje termina "hinayana" u pežorativnom smislu ima svoje korene u ranim šizmama unutar monaške zajednice, što je na kraju dovelo do pojave onoga što će kasnije postati poznato kao mahayana. Danas naučnici različitih naučnih uverenja termin "hinayana" koriste bez pežorativnog prizvuka.

Pali: jezik theravade
Jezik theravadskih kanonskih tekstova jeste pali, jezik srodan magadhskom, kojim se verovatno govorilo u centralnoj Indiji u Budino vreme. Većinu govora koje je izrekao Buda zapamtio je Ananda, Budin rođak i bliski pratilac. Ubrzo posle Budine smrti (oko 480. pre n.e.), monaška zajednica - uključujući i Anandu - sakupila se da odrecituje sve govore koje su čuli tokom Budinog podučavanja dugog četrdeset pet godina. Otuda svaki sačuvan govor (sutta) počinje formulom: Evam me sutam - "Ovako sam čuo". Ovo učenje prenošeno je unutar monaške zajednice putem dobro utvrđene usmene tradicije. Tek oko 100. pre n.e. su Tipitaku prvi put zabeležili u pismenoj formi i to na Šri Lanki sinšaleški monasi-pisari.
Naravno, nikako se ne može dokazati da pali kanon zaista sadrži reči istorijskog Bude (čak ima čvrstih dokaza da je dobar deo kanona kasnije nastao). Pa ipak je mudrost koju ovaj kanon sadrži tokom vekova služila kao pouzdan vodič za milione sledbenika u njihovom traganju za probuđenjem.
Mnogi proučavaoci theravade dolaze do zaključka da i učenje pali jezika - čak makar samo osnova - u velikoj meri produbljuje njihovo razumevanje prakse.

Kratak pregled Budinog učenja
Ovo što sledi je kratak sinopsis nekih od ključnih delova učenja theravada budizma. Izostavljen je dobar njegov deo, ali se nadam da će vam čak i ova gruba skica biti dovoljna da krenete u sopstveno istraživanje.
Ubrzo posle probuđenja, Buda ("Budni") izgovorio je svoju prvu propoved, u kojoj je izložio osnovu na kojoj će počivati čitavo njegovo kasnije učenje. Tu osnovu čine Četiri plemenite istine, četiri temeljna principa Prirode (dhamma), koji su rezultat Budinog nepristrasnog i produbljenog istraživanja sveta u kojem živimo, te otuda služe da definišu čitavo područje budističke prakse. Ove istine nisu nekakve tvrdnje u koje treba poverovati. One su pre kategorije pomoću kojih možemo opisati naše neposredno iskustvo na način koji doprinosi našem probuđenju:

1. Dukkha: patnja, nedovoljnost, nezadovoljstvo, strepnja;
2. Uzrok dukkhe: uzrok ovog nezadovoljstva jeste želja (tanha) za čulnim uživanjima, za ponovnim rađanjem i za prestankom ponovnog rađanja;
3. Prestanak dukkhe: napuštanje te želje;
4. Put koji vodi do prestanka dukkhe: a to je Plemeniti osmostruki put koji čine ispravno razumevanje, ispravna odluka, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan život, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
Za svaku od ovih plemenitih istina Buda je vezao specifičan zadatak koji sledbenik mora da izvrši: prvu plemenitu istinu treba shvatiti; drugu treba napustiti; treću treba ostvariti; četvrtu treba razvijati. Potpuno ostvarenje treće plemenite istine otvara put ka Nibbani (sanskrit: nirvana), transcendentnoj slobodi koja predstavlja konačni cilj čitavog Budinog učenja.
Poslednja među plemenitim istinama -- plemeniti osmostruki put -- sadrži preporuke za oslobađanje od naše nesreće i za izbavljenje, jednom zauvek, iz bolnog i zamornog kruga rađanja i umiranja (samsara) u kojem se -- zahvaljujući sopstvenom neznanju (avijja) četiri plemenite istine -- vrtimo tokom nebrojenih eona. Plemeniti osmostruki put jeste sveobuhvatan praktičan vodič za razvijanje onih korisnih kvaliteta i veština u ljudskom srcu koje treba negovati kako bi sledbenik stigao do krajnjeg cilja, konačne slobode i sreće nibbane. U praksi, Buda je svoje sledbenika podučavao plemenitom osmostrukom putu u skladu sa "postupnim" sistemom treninga, započinjući sa razvijanjem sile, ili vrline (ispravan govor, ispravno delovanje i ispravan život, što je sažeto u praktičnu formu kroz pet pravila morala). Ovome sledi razvijanje samadhija, ili koncentracije, i mentalnih kvaliteta (ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija), a kulminira u potpunom razvijanju pańńe, ili mudrosti, (ispravno razumevanje i ispravna odluka). Praktikovanje dane (velikodušnosti) služi kao potpora svakom od koraka na ovom putu, jer potpomaže slabljenju navike priklanjanja želji i jer nas može podučiti dragocenim lekcijama o uzrocima i posledicama naših postupaka (kamma).

Napredovanje na ovom putu ne ide pravolinijski. Umesto toga, razvijanje svakog od aspekata plemenitog osmostrukog puta podstiče produbljivanje i snaženje svih ostalih, vodeći sledbenika spiralom koja se uzdiže ka duhovnom sazrevanju i koja kulminira probuđenjem
Posmatrano iz drugog ugla, dugo putovanje na stazi probuđenja počinje zapravo prvim maglovitim naziranjem ispravnog razumevanja, prvim odblescima mudrosti kojom prepoznajemo valjanost prve plemenite istine i neizbežnost zakona kamme (sanskrit: karma), univerzalnog zakona uzroka i posledice. Kada jednom sagledamo da loši postupci neizbežno dovode do loših posledica, a da ispravni postupci na kraju donose poželjne rezultate, prirodno se nameće želja da živimo moralno ispravnim životom, da ozbiljno preduzmemo praktikovanje sile. Poverenje koje se javi na osnovu tog prvobitnog razumevanja navodi sledbenika da stekne još veće poverenje u Učenje. Sledbenik postaje "budista" tako što izražava svoju unutrašnju odluku da "uzme utočište" u trostrukom dragulju:: u Budi (istorijskom Budi i u svom unutrašnjem potencijalu da postane probuđen), u Dhammi (u učenju istorijskog Bude i krajnjoj istini na koju on ukazuje) i u Sanghi (monaškoj zajednici koja je štitila učenje i ostvarivala ga u praksi još od Budinih dana i svim onima koji su postigli makar jedan od stupnjeva probuđenja). S nogama čvrsto oslonjenim na tlo kroz uzimanje utočišta i uz pomoć jednog duhovnog prijatelja (kalyanamitta), koji će pomoći da ugledamo put, možemo se njime zaputiti, puni pouzdanja da zaista idemo stopama koje je za sobom ostavio sam Buda.
Budizam se ponekad naivno kritikuje kao "negativna" ili "pesimistična" religija i filozofija. Jer ipak (tvrde ovakvi kritičari) život nije sav patnja i razočarenje, već on nudi mnoštvo uživanja i sreće. Otkud onda ta pesimistička budistička opsednutost nezadovoljstvom i patnjom?
Buda je svoje učenje zasnovao na nepristrasnoj proceni naše pozicije kao ljudskih bića: u ovom svetu postoji nezadovoljstvo i patnja. To niko ne može da porekne. Da se Budino učenje ovde zaustavlja, zaista bismo ga mogli smatrati pesimističkim, a život krajnje beznadežnim. Ali, kao i doktor koji prepiše lek za neku bolest, Buda nudi nadu (treću plemenitu istinu) i lek (četvrtu). Budino učenje nam tako daje osnovu za izuzetan optimizam u jednom složenom, zbunjujućem i teškom svetu. Jedan savremeni učitelj je to dobro izrazio: "Budizam je ozbiljno traganje za srećom."
Buda je tvrdio da je probuđenje koje je, nekada davno zaboravljeno, on samo ponovo otkrio dostupno svakome ko je spreman da uloži napor i predanost potrebne da se ide plemenitim osmostrukim putem do njegovog kraja. Na svakom od nas je da tu tvrdnju sam za sebe proveri.

Theravada stiže na Zapad
Sve do kraja 19. veka, za učenje theravade se malo znalo izvan južne i jugoistočne Azije, gde je ono cvetalo tokom dva i po milenijuma. U 20. veku, međutim, Zapad je počeo da uočava theravadsko jedinstveno duhovno nasleđe i učenje o probuđenju. U poslednjim decenijama ovo interesovanje je neprekidno raslo, dok su različite škole unutar theravade osnivale na desetine manastira širom Evrope i Severne Amerike. Uz to, sve je veći broj laičkih centara za meditaciju na Zapadu, koji deluju nezavisno od sanghe i nastoje da izađu u susret onima koji - bili budisti ili ne - žele da upoznaju određene aspekte Budinogg učenja.
Prelaz između dva milenijuma predstavlja i šansu i opasnost za theravadu na Zapadu. Hoće li Budino učenje biti strpljivo proučavano i praktikovano, tako da može pustiti duboke korene na tlu Zapada, na dobrobit mnogih generacija koje će tek doći? Hoće li trenutno popularna klima "otvorenosti" i međusobnih uticaja između duhovnih tradicija voditi ka nastanku neke nove forme budističke prakse jedinstvene za moderno doba ili će sve to jednostavno dovesti do razvodnjavanja i konfuzije u ovom dragocenom učenju? Ovo su otvorena pitanja; jedino će vreme na njih odgovoriti.
Na sreću, Buda nam je ostavio izvesne veoma jasne i jednostavne putokaze koji nam pomažu da pronađemo svoj put kroz razgranati lavirint raznih "budističkih" učenja koja su nam danas dostupna. Kad god se zapitamo za autentičnost određenog učenja. čvrsto se držino Budinog saveta koji je dao svojoj pomajci:
Za kvalitete za koje znaš: "Ovi kvaliteti vode raspirivanju, a ne hlađenju strasti; vode ka većoj vezanosti, a ne ka oslobađanju, ka gomilanju, a ne ka odbacivanju, ka samoveličanju, a ne ka skromnosti, ka nezadovoljstvu, a ne ka zadovoljstvu, ka uplitanju u odnose, a ne ka osamljivanju, ka lenjosti, a ne ka istrajnosti, ka gomilanju tereta, a ne ka rasterećivanju": za to sasvim pouzdano možeš reći: "To nije dhamma, to nije vinaya, to nisu učiteljeva uputstva."
A za kvalitete za koje znaš, "Ovi kvaliteti vode hlađenju, a ne raspirivanju strasti; vode ka oslobađanju, a ne ka većoj vezanosti, ka odbacivanju, a ne ka gomilanju, ka skromnosti, a ne ka samoveličanju, ka zadovoljstvu, a ne ka nezadovoljstvu, ka osamljivanju, a ne ka uplitanju u odnose, ka istrajnosti, a ne ka lenjosti, ka rasterećivanju, a ne ka gomilanju tereta": za to sasvim pouzdano možeš reći: "To je dhamma, to je vinaya, to su učiteljeva uputstva."
Naravno, pravi test za svako pa i ovo učenje jeste da li ono u dubini vašeg srca donosi obećane rezultate. Buda nas je stavio pred izazov, na nama je da svako za sebe na taj izazov odgovorimo.

izvor:Access to Insight John Bullitt

 jedna od najvecih razlika izmedju hinajanskog /theravada i mahajanskog budizma je shto se spomenute 4 plemenite istine u hinajani smatraju vrhunskim uchenjem , dok se u mahajani smatraju tek polaznim uslovom .  to ima veze sa velikom raspravom o budinoj prirodi , o kojoj me sada mrzi da pishem 

Bio sam monah početnik



Kada je moj deda umro, zaredio sam se kao nehn ili monah početnik. Na tajlandskom jeziku, ovo se zove buat nah fai, što znači zaređenje ispred vatre. Tajlanđani veruju da će otići u raj kada umru ako se drže za monašku odoru, pa sam ja postao monah da bih pomogao mom dedi da ode u raj. Moj deda je kremiran oko sedam dana nakon što sam postao monah. Većina dečaka, kao na primer moj mlađi brat, postaju monasi samo na dan ili dva. Ali, ja sam bio monah čitav mesec, jer je bio raspust.
Bio sam monah početnik u Yohthin Phradit hramu u blizini kuće mog dede. Kada sam saznao da ću biti monah, pomalo sam se uplašio. Ali, kasnije sam bio srećan što sam to uradio. Pre ceremonije zaređenja, morao sam da naučim mnogo toga. Na primer, deset propisa: ne ubijaj, ne kradi, ne imaj seks, ne laži, ne pij pivo i vino, ne jedi posle podne, ne pevaj i ne pleši, ne nosi šešir ili sat, ne spavaj na mekom krevetu i ne prihvataj mnogo novca. Morao sam da naučim ovo na starom jeziku Pali, koji je veoma težak za izgovor. Stariji monasi moraju da pamte 227 propisa.


Dan mog zaređenja je bio veliki dan za mene. Osećao sam strah i uzbuđenje. Otišao sam u hram sa porodicom i rođacima. Prvo su mi obrijali glavu i obrve.Svi su se izređali da odseku po mali deo, a onda je jedan monah završio ostatak. Onda smo otišli u glavnu kapelu na ceremoniju. Za vreme ceremonije, monah je izgovarao neke stvari i onda sam ja to ponavljao, na jeziku Pali. Nisam razumeo reči koje sam govorio. Takođe sam morao da izgovorim deset propisa. Onda su me odveli napolje da obučem monaško odelo. Pomogli su mi malo pošto mi je bilo teško da ga obučem. Onda smo se vratili nazad da dovršimo ceremoniju.
Posle su mi pokazali mesto gde ću spavati. Na tajlandskom, to se zove kuti. Moj kuti je bila mala drvena zgrada sa tri sobe. Delio sam je sa dva monaha, Phra Noom i Phra Mongkhonom. Na spratu su bile dve spavaće sobe, a dnevna soba je bila dole. Phra Mongkhon je spavao dole. Bio je tu televizor (sa kablovskom televizijom), plejstejšn, radio, polica sa knjigama, frižider, sudopera, čajnik i sat. Moj krevet je bio jedan tanki dušek na podu i jastuk. Kupatilo je bilo napolju. Veoma sam se iznenadio kada sam video monahe kako igraju igrice na plejstejšnu. Moji roditelji nisu ostali dugo i uskoro sam bio sam. Bio sam malo uplašen, ali monasi su bili ljubazni prema meni. Igrali smo igrice i otišli na spavanje oko 9. Bio sam veoma gladan jer mi nije bilo dozvoljeno da jedem posle podne.

Prvog dana, monasi su me probudili u pet ujutro. Rekli su mi da odem da se okupam i da se obučem. Onda smo meditirali. Nisam to radio nikad pre, pa su mi morali pokazati kako. Seo sam prekrštenih nogu i zatvorio oči. Zatim sam ponavljao za njima na Pali jeziku. Nisam razumeo reči tada, ali kasnije su mi rekli šta znače. Meditacija pomaže da se osećate smireno. Radili smo to oko pola sata.


Oko šest smo krenuli iz hrama na bintabat. To je kada monasi hodaju po selu i dobijaju milostinju. Sa nama je pošao dek wat, dečak iz hrama koji pomaže da se nosi hrana. Svaki dan smo išli istim putevima. Nije nam dozvoljeno da nosimo cipele. Bolela su me stopala i imao sam puno žuljeva. Puno puta smo stajali da nam ljudi daju hranu i piće. Čekali su ispred svojih kuća i zvali nas da dođemo. Kada nam daju hranu, nije nam dozvoljeno da kažemo hvala. Kada ljudi daju hranu monasima, to se zove tam bun. Oni to rade kao dobro delo. Mi im damo blagoslov i krenemo dalje putem. Hranu nosi dek wat koji ide za nama. Za sat vremena su naše posude i torbe bile pune.



Nazad u hramu, biramo šta ćemo jesti za doručak i ručak. Onda smo jeli dok je dek wat čistio naš kuti. Kada smo mi završili, on je pojeo svoj deo. Ponekad je davao nešto hrane psima i mačkama koje su živele u hramu. Morao je i da pere sudove. Ja sam gledao TV, igrao igrice i malo spavao. Ručali smo oko pola dvanaest. Svi monasi moraju da završe sa jelom do podne. Posle toga ne smemo više jesti, ali možemo piti mleko.
Većina dana je potpuno ista. Gledam TV, igram igrice, slušam radio i čitam stripove. Ponekad odem do lokalne prodavnice da kupim još stripova. Ako sam išao ujutro, ponekad bih kupio nešto da pregrizem. Ali popdne to nije bilo dozvoljeno. Ponekad bi moji roditelji došli da me posete. Davali bi mi hranu za doručak i ručak. Tim danima nisam išao u selo. Roditelji su morali da me pozdravljaju wai pozdravom, tako se kod nas pokazuje poštovanje, sastave se ruke na grudima i onda se pogne glava.
Uveče bih se okupao oko 8 i onda meditirao sa Phra Noom i Phra Mongkhonom oko pola sata. Nije mi se svidela meditacija jer je bila dosadna i sedenje u jednom položaju na podu je neprijatno. Onda sam odlazio pravo u krevet jer smo morali da ustajemo rano izjutra.
Poslednjeg dana, roditelji su došli po mene. Imali smo specijalnu ceremoniju koja se zove seauk. Morao sam da ponavljam za monahom neke reči, i da se presvučem u svoj šorc i majicu. Bilo mi je drago što sam mogao da odem jer sam sada mogao da jedem i posle ručka. Nije mi se baš puno svidelo tamo ali mi je bilo drago što sam mogao da pomognem mom dedi.

Thailand life

 gornji opis pokazuje zashto je osnovne razloge opadanja budizma (narochito hinajanskog) . suvishe je mnogo ceremonija ,praznoverja ,lokalnih obichaja ... suvishe malo istinskog razumevanja .

Samo da dodam apropo Tajlanda posto imam prvoruchna iskustva sa istim. Sva muska deca idu u manastir bar na mesec dana a najcesce na godinu - to je kod njih kao i vojska kod nas. Od svih njih neko ostane ali mnogi se vrate normalnom nacinu zivota.

i isto kao vojska kod nas - suvishe je kratko da bi se postigao neki napredak

Prava priroda sreće

Nerazumevanje prave prirode sreće, čini mi se, osnovni je
razlog zašto ljudi povređuju jedni druge. Misle ili da tuđa patnja
može nekako biti uzrok njihove sreće ili da je njihova sreća važnija,
bez obzira kakav bol mogu naneti drugim bićima. Ali ovo je vrlo
kratkovido gledanje: niko istinski nema koristi od povređivanja
drugog bića. Kakvu god korist da steknemo na račun nekog drugog, to je
jako kratkotrajno. Na duge staze, unesrećivanje drugih i uskraćivanje
njihovog prava na mir i sreću ima za posledicu nespokojstvo, strah i
sumnju u nama samima. Ovakva osećanja potkopavaju spokojstvo uma i
njegov osećaj zadovoljstva, što su inače sve znaci sreće. Istinska sreća ne
dolazi od ograničene brige za dobrobit svoju ili onih koji su nam
bliski, već od razvijanja ljubavi i saosećanja za sva bića. Ovde
ljubav znači želeti da sva bića pronađu svoju sreću, a saosećanje
znaci želeti da se sva ona oslobode patnje. Razvijanje ovakvog stava rađa
u nama osećaj otvorenosti i poverenja, koji onda predstavlja čvrst temelj za
nas unutrašnji mir.

The Dalai Lama: A Policy of Kindness

 

Posmatrati stvari u trenutku dok se događaju

Ako zaista želite da razumete svoj um, morate ga posmatrati dok je
ljut, dok nešto želi, dok je u konfliktu. Morate na um obratiti
pažnju dok u njemu nastaje i nestaje hiljadu i jedna misao ili
emocija. Kad pažnju usmerite na tu emociju, ustanovićete da ona istog
trenutka počinje da gubi svoju snagu, da bi na kraju sasvim nestala.
Međutim, ukoliko ste nepažljivi, na kraju ustanovite da se iste
emocije vrte u krug bez kraja. A kada bes malo popusti, tek onda
postanete svesni da ste bili ljuti. Ali do tada ste možda već uradili
nešto zbog čega se kajete ili ste jednostavno ostali emocionalno
potpuno ispražnjeni.

Thynn Thynn: Living Meditation, Living Insight

 

 prema budi postoje 5 skandhi (grana) koje chine tzv ljudsku prirodu. to su :
1. telo i telesni oblik
2. osecanja
3. opazaji
4. karakterne osobine
5. mentalne sposobnosti

kad se one razloze- shta ostaje ?