Podstaknut prethodnim postom, evo ovde dajem malo prošireniju verziju Budine analize ljudskog bića i elemenata koji ga čine:
 
Prvi je sastojak materija (rupa kkhandha). U ovaj pojam "sastojak materija" uključena su tradicionalna četiri elementa (cattari mahabhutani) i to: čvrsti, tečni, topli i vazdušni element, kao i derivati ta četiri elementa. U pojam "derivati četiri elementa" uključeno je naših pet materijalnih čulnih organa, tj. oko, uvo, nos, jezik i telo, kao i njima odgovarajući objekti u spoljnom svetu, tj. vidljiv oblik, zvuk, miris, ukus i opipljive stvari. Uz to i misli, ideje ili pojmovi koji su u sferi objekata uma (dhamayatana). Tako je čitavo područje materije, unutrašnje i spoljašnje, uključeno u sastojak materije.
   
Drugi je sastojak osećaj (vedana kkandha). U ovu grupu su uključena svi naši osećaji: prijatni, neprijatni ili neutralni, nastali zahvaljujući kontaktu fizičkih ili mentalnih organa sa spoljašnjim svetom. Njih delimo na šest vrsta: osećaj nastao kontaktom oka i vidljivih oblika, uva i zvukova, nosa i mirisa, jezika i ukusa, tela i opipljivih stvari i uma (koji je šesto čulo prema budističkoj flozofiji) i objekata uma, odnosno misli ili ideja.      

Treći sastojak je opažaj (sañña khandha), odnosno akt raspoznavanja, kognicija. Isto kao osećaji, i opažaji su šestovrsni, u skladu sa šest unutrašnjih sposobnosti i šest njima odgovarajućih spoljašnjih objekata. Poput osećaji, oni nastaju kontaktom naših šest sposobnosti sa spoljašnjim svetom. Opažaji su ti koji razlučuju objekte na fizičke i mentalne.

Četvrti sastojak su "izrazi volje" (samkhara kkhandha), odnosno mentalne navike, misli, ideje, uverenja i odluke na koje nas navodi prepoznavanje nekog objekta. U ovu grupu uključene su sve voljne aktivnosti, i dobre i loše. Ono što je najšire poznato kao karma spada u ovu grupu. Ovde bi se trebalo prisetiti Budine definicije karme: "O monasi, volja (cetana) jeste ta koju nazivam karmom. Poželevši nešto, čovek deluje putem tela, govora ili uma." Volja je "mentalna konstrukcija, mentalna aktivnost. Njezina funkcija je da upravlja um ka sferi dobrih, loših ili neutralnih aktivnosti." Isto kao i osećaji i opažaji, volja je šestovrsna, povezana sa šest unutrašnjih sposobnosti i šest njima odgovarajućih objekata (fizičkih i mentalnih) u spoljašnjem svetu.

Osećaji i opažaji nisu voljne radnje. Oni ne stvaraju karmičke posledice. Jedino voljne radnje – takve kao pažnja (manasikara), volja (chanda), odlučnost (adhimokkha), poverenje (saddha), koncentracija (samadhi), mudrost (pañña), energija (viriya), želja (raga), gnušanje ili mržnja (patigha), neznanje (avijja), taština (mana), ideja sopstva (sakkaya-ditthi) itd. – mogu imati karmičke posledice. Ima 52 takve mentalne aktivnosti, koje čine sastojak bića nazvan “izrazi volje”.

Peti je sastojak svest (viññana kkhandha). Svest je reakcija ili odgovor koji za svoju osnovu ima jednu od šest sposobnosti (oko, uvo, nos, jezik, telo i um) i za svoj objekat jedan od njima odgovarajućih šest spoljašnjih fenomena (vidljiv oblik, zvuk, miris, ukus, opipljive stvari i objekte uma, tj. ideju ili misao). Na primer, svest o viđenom (cakkhu-viññana) ima oko kao svoju osnovu i vidljiv oblik kao svoj objekat. Mentalna svest (mano-viññana) ima um (manas) kao svoju osnovu i mentalni objekat, tj. ideju ili misao (dhamma) kao svoj objekat. Tako je svest povezana sa drugim sposobnostima. Slično osećaju, opažaju ili volji, svest je takode šestovrsna, u odnosu na šest spoljašnjih sposobnosti i u vezi sa šest spoljašnjih objekata.

Ovde treba razgraničiti da svest ne prepoznaje objekat: Ona je tek vrsta svesnosti – svesnosti prisustva nekog objekta. Kada oko dođe u kontakt sa bojom, na primer plavom, javlja se vizuelna svest, koja je jednostavno svesnost prisustva boje; ali ona ne raspoznaje da je to plava. Na tom stupnju nema prepoznavanja. Opažaj (treći sastojak na našem spisku) jeste taj koji prepoznaje da se radi o plavoj boji.

Tako je Buda na nedvosmislen način rekao da svest zavisi od materije, osećaja, opažaja i izraza volje i da ne može postojati nezavisno od njih. On kaže:

Ovo bi ukratko bilo objašnjenje pet sastojaka. Ono što nazivamo "bićem", "individuom", "egom" ili "ja" jedino je konvencionalni naziv ili etiketa kojom obeležavamo kombinaciju ovih pet delova. Svi su oni prolazni, svi se neprestano menjaju. "Sve što je nepostojano je dukkha" (Yad aniccam tam dukkham). Ovo je pravo značenje Budinih reči: "Ukratko, pet sastojaka prijanjanja jesu dukkha". Oni nisu jednaki ni u dva trenutka koji slede jedan za drugim. Tako A nije jednako sa A. Oni su unutar toka trenutnog nastajanja i nestajanja.

 

 ovako je majstor tosotzu poduchavao monahe o ljudskoj prirodi :

napravio je 3 kapije i terao monahe da prolaze kroz njih i govorio :

1.kapija je uchenje zena . prihvativshi uchenje zena spoznacesh svoju pravu prirodu . ali gde je ? 

2. kapije je oslobodjenje od radjanja i umiranja. ali kad si mrtvac kako mozesh da se oslobodish ?

3. prolaskom kroz ovu kapiju razlozhicesh se na 4 elementa . ali gde si ti ? 

Postupak, navika, karakter

Treba da sebe usavršavamo u čemu god da smo slabi. Malo vežbanja
svaki dan je sve što nam je za to neophodno. Pri tome imamo na umu da
što češće nešto radimo, lakše nam je da ga ponovimo u budućnosti i
jača postaje naša sklonost da to sve češće radimo, dotle dok nam to ne
postane navika, sastavni deo našeg karaktera.

 

Uravnoteženo i potpuno

Iako se u nekom trenutku možete usredsrediti na jedan poseban aspekt
puta ka probuđenju, važno je da ipak zadržite opštu ravnotežu između njegovih
različitih vidova. Meditacija bi trebalo da napreduje ruku pod ruku sa
proučavanjem tekstova, ne zanemarujući nijedno od to dvoje. Pošto smo
sumnje raščistili intelektualno, treba to razumevanje da integrišemo
sa iskustvom meditacije. Na taj način naša praksa će biti uravnotežena
i potpuna.

Dalai Lama, A Flash of Lightning in the Dark of Night

 

Jedini krivac

Nije krivica do onoga što vidimo. Jer to nam ne donosi ni dobrobit ni
štetu. Zvuci, mirisi, ukusi i osećaj dodira nam ne donose ni dobrobit
ni štetu, jer oni sami po sebi nisu ni dobrobit ni šteta. Jedino je um
taj koji ih zaodeva, oblikuje kao takve i sam sebe obmanjuje dotle da
biva obradovan ili rastužen, zadovoljan ili razočaran i to
zahvaljujući sili obmane što izvire jedino iz uma. Sabranost pažnje i
uvid, korak po korak, sve jasnije uočavaju ovu igru i onda shvataju da
je sva krivica do uma. Ne okrivljuju niti hvale bilo šta drugo, kao
što su do tada činili. Kad su se jednom fokusirali isključivo na um,
koji je sada jedini krivac, neće proći mnogo vremena dok ne uhvate tog
krivca na delu i time smo sve svoje brige zauvek rešili.

Maha Boowa Ñanasampanno: Straight from the Heart

 

Plemeniti osmostruki put

Patnja (dukkha), njezin nastanak, nestanak i put do njenog prestanka -- to su Četiri plemenite istine, "otisak stope slona" u koju mogu da stanu sva ključna Budina učenja. Može biti rizično reći da je bilo koja istina važnija od drugih, pošto se sve one naslanjaju jedna na drugu. Ali ako treba ipak izdvojiti jednu istinu kao ključnu za čitavu Dhammu, onda bi to bila četvrta plemenita istina, istina o putu, putu koji vodi do prestanka dukkhe. To je Plemeniti osmostruki put, sačinjen od sledećih osam delova, podeljenih u tri veće celine:

mudrost
1. ispravno razumevanje
2. ispravna namera

moral
3. ispravan govor
4. ispravno delovanje
5. ispravno življenje

koncentracija
6. ispravan napor
7. ispravna sabranost
8. ispravna koncentracija

Kažemo da je Put najvažniji elemenat Budinog učenja zato što taj put ono što Dhammu čini dostupnom za nas kao živo iskustvo. Bez puta Dhamma bi bila tek ljuštura, zbirka pravila bez nekog unutrašnjeg života. Bez puta potpuno oslobađanje od patnje postalo bi puki san.

 

1. Ispravno razumevanje (samma ditthi)

Ispravno razumevanje stoji na početku Plemenitog osmostrukog puta zato što ono predstavlja oko koje nas vodi i usmerava ka drugim delovima puta. Da bismo praktikovali Put neophodna nam je vizija i znanje, potpomognuti ispravnim razumevanjem, kako bismo bili sigurni koji je pravi put da njime idemo. Zatim su nam potrebni drugi delovi puta, ponašanje ili vežbanje, da bismo i stigli tamo kuda smo se uputili.

Ispravno razumevanje je stavljeno na prvo mesto da bi se ukazalo na činjenicu da pre nego što zaista kročimo Putem neophodno nam je ono znanje koje pruža ispravno razumevanje, kao naš vodič, naš unutrašnji navigator, da nam ukaže odakle polazimo i gde smo se zaputili, kao i to koji su stupnjevi koje jedan za drugim moramo da prođemo vežbajući.

Buda obično definiše ispravno razumevanje kao razumevanje Četiri plemenite istine: postojanje patnje, njen nastanak, njen prestanak i put koji vodi do tog prestanka. Da bismo išli Putem od samog početka neophodna nam je prava perspektiva iz koje gledamo na ljudski život. Moramo uočiti da naš život takav kakav je ne može u potpunosti da nas zadovolji, da je život prolazan, da je podložan patnji i moramo shvatiti kako je ta patnja nešto što mi moramo prozreti uz pomoć znanja, nešto što moramo pobediti, a ne od čega ćemo bežati uzimajući pilule za smirenje, trčeći za zabavom, nečim što će zaokupiti našu pažnju, ili što ćemo pokušavati da je zaboravimo.

Na najdubljem nivou moramo uvideti da stvari koje čine naše biće, takozvanih pet sastojaka, jesu prolazni, da se neprekidno menjaju i otuda ih ne možemo smatrati osnovom sigurnosti i trajne sreće. Zatim moramo uvideti da uzrok patnje leži upravo u našem umu. Niko nam je ne nameće. Ne možemo kriviti nikoga izvan nas samih. Kada uočimo da je izvor patnje u našem umu, tada i razumemo da ključ oslobođenja od nje takođe leži u našem umu. Taj ključ jeste prevazilaženje neznanja i želje uz pomoć mudrosti. Zatim, da bismo se zaputili Putem, moramo imati poverenje da idući Plemenitim osmostrukim putem zaista možemo stići do svoga cilja, iskorenjivanja patnje.

Buda ispravno razumevanje definiše kao razumevanje Četiri plemenite istine zbog veoma važnog razloga, a taj je da on ne želi da njegovi učenici vežbaju samo zato što im je on rekao da je to dobro. Umesto toga, on želi da oni slede Put na osnovu sopstvenog razumevanja, na osnovu ličnog uvida u prirodu čovekovog života.

Kao što ćemo videti kasnije, Put započinje elementarnim nivoom ispravnog razumevanja. Kako se um razvija kroz vežbanje, to razumevanje se postepeno produbljuje i proširuje, a kada se to događa, uvek iznova se vraćamo na ispravno razumevanje.

 

2. Ispravna namera (samma sankappa)

Drugi elemenat Puta jeste ispravna namera. "Sankappa" znači svrha, namera, odluka, težnja, motivacija. Ovaj elemenat ispravne namere sledi kao prirodna konsekvenca ispravnog razumevanja. Kroz ispravno razumevanje stičemo jasno znanje o pravoj prirodi egzistencije, a to razumevanje menja i našu motivaciju, naš cilj u životu, naše namere i težnje. Kao rezultat toga, naše umove počinju da oblikuju ispravne namere, umesto pogrešnih namera.

U svojoj analizi ovog elementa Puta, Buda objašnjava da postoje tri vrste ispravne namere:

1) namera obuzdavanja
2) namera ne-mržnje ili prijateljske ljubavi
3) namera ne-povređivanja ili saosećanja

One predstavljaju suprotnost trima pogrešnim namerama, nameri predavanja čulnim zadovoljstvima, nameri mržnje i nameri povređivanja ili okrutnosti.

Ispravna namera, kao što smo rekli, prirodno sledi iz ispravnog razumevanja. Kad god steknemo ispravno razumevanje, uvid u činjenicu postojanja patnje, tada postanemo motivisani da se uzdržimo od onoga za šta smo vezani, od svog prijanjanja za zadovoljstvo, imetak, moć ili slavu. Mi pri tome ne moramo da potiskujemo želju za njima. Želja jenjava sama od sebe. Kada pogledamo druga bića kroz sočiva Četiri plemenite istine, vidimo da su i drugi uhvaćeni u zamku patnje. Ovaj uvid donosi nam duboku identifikaciju sa drugim bićima, osećaj jedinstva sa njima, koji nas vodi do ljubavi i saosećanja. Kako se ovakvi stavovi u nama učvršćuju, oni nas motivišu da odbacimo odbojnost i mržnju, nasilje i okrutnost.

Drugi elemenat Puta jeste protivotrov za dva loša korena naših postupaka: pohlepu i odbojnost.

Na osnovu naredna tri elementa Puta naučićemo da ispravnu nameru prevedemo u praksu. Oni se nazivaju ispravan govor, ispravno delovanje i ispravno življenje.

3. Ispravan govor (samma vaca)

On obuhvata četiri vida.

(a) Uzdržavanje od lažnog govora, odnosno laganja -- umesto toga, nastojimo da govorimo istinito.
(b) Uzdržavanje od ogovaranja, tvrdnji izrečenih sa namerom da unesu razdor i stvore neprijateljstvo među ljudima. Umesto toga, putnik na ovom Putu bi trebalo uvek da izgovara reči koje podstiču prijateljstvo i sklad među ljudima.
(c) Uzdržavanje od grubog govora, od govora ispunjenog besom i ogorčenjem, koji druge ubada u srce. Umesto toga, naš govor bi trebalo da bude blag i dobronameran.
(d) Uzdržavanje od naklapanja. Umesto toga, treba govoriti reči koje imaju svoje značenje, koje imaju smisao i svrhu.

Sve ovo navedeno pokazuje kakva je ogromna snaga sadržana u sposobnosti govora. Jezik je možda mali organ u poređenju sa čitavim telom. Ali taj mali organ može da učini ogromno dobro i ogromno zlo, sve u zavisnosti od načina na koji se koristi. Naravno, ono čime zaista treba da ovladamo nije jezik, već um koji taj jezik koristi

 

4. Ispravno delovanje (samma kammanta)

Ovaj elemenat Puta je u vezi sa telesnim postupcima i ima tri vida.

[a] Uzdržavanje od uništavanja života, to jest od ubijanja drugih živih bića, što uključuje životinje i sva druga svesna bića, uzdržavanje od lova, pecanja itd.
[b] Uzdržavanje od uzimanja onoga što nije dato, to jest od krađe, varanja, eksploatisanja drugih, sticanja imetka na nepošten i nezakonit način itd.
[c] Uzdržavanje od nedopuštenih seksualnih odnosa kao što su preljuba, zavođenje, silovanje itd., a za one koji su zaređeni kao monasi ili monahinje, pridržavanje zaveta celibata.

Iako su principi ispravnog govora i ispravnog delovanja definisani negacijama, kao uzdržavanja, jasno je da uz njih idu pozitivni psihološki faktori velike snage, na primer:

I. Uzdržavanje od uzimanja života podrazumeva posvećenost saosećanju, poštovanju života drugih bića.
II. Uzdržavanje od krađe -- posvećenost poštenju ili poštovanju prava drugih na svoje vlasništvo.
III. Uzdržavanje od lažnog govora -- posvećenost istini.