паралела би била боља да је будистички монах поређен са православним;

А са оцем Николајем се у потпуности слажем...

Govor je moćna sila

Govor je moćna sila. Ali koliko pažnje poklanjamo onome što
govorimo?... Unosimo li imalo mudrosti i osećajnosti u svoje reči?
Šta je iza našeg govora, šta ga motiviše? Da li je zaista bilo
neophodno da kažemo to što smo upravo rekli. Kada sam počinjao da
razmišljam i učim o govoru, napravio sam jedan eksperiment. Odlučio
sam da tokom nekoliko meseci nikada ne govorim o nekoj trećoj osobi;
tako nikome u razgovoru ne bih pominjao nekog drugog. Nema ogovaranja.
I 90% mog govora bilo je eliminisano. Pre toga nije mi ni padalo na
pamet da trošim toliko mnogo vremena i energija na takvu vrstu govora.
Moj govor nije bio nešto posebno zlonameran, već je pre dobrim delom
bio beskoristan. Bilo mi je neverovatno zanimljivo da posmatram uticaj
koji je taj eksperiment imao na moj um. Prestavši da tako govorim
shvatio sam da su, na ovaj ili onaj način, velik deo onoga što sam do
tada govorio bili komentari o nekom drugom. Prestavši tako da govorim,
i moj um je postao manje sklon da kritikuje, ne samo druge, vec i mene
samog. I bilo je to veliko olakšanje.

Joseph Goldstein: Transforming the Mind, Healing the World

Evo nađoh još nešto o ranije pominjanoj paraleli budizam-hrišćanstvo:

• Neki ljudi kažu: "Sve su religije zapravo iste." Da li biste se složili sa njima?

• Religija je pojava suviše kompleksna i raznovrsna da bi mogla biti obuhvaćena jednom takvom tvrdnjom. Budisti bi mogli reći da takva tvrdnja sadrži u sebi element i netačnosti i istine. Budizam uči da ne postoji vrhovni bog, dok hrišćanstvo, na primer, uči da postoji. Po meni je to vrlo važna razlika. Međutim, jedan od najlepših odlomaka u Bibliji kaže:
  
  "Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči. I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa nisam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže. Ljubav dugo trpi, malokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča; ne nadima se. Ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi." (Poslanica Korinćanima, 13:1-7)
  
  To je upravo ono što podučava budizam -- da je kvalitet našeg srca važniji od bilo kakve natprirodne moći koju bismo mogli steći, sposobnosti da proričemo budućnost, snage naše vere ili bilo kakvog ekstravagantnog gesta koji bismo mogli učiniti. Zato, kad se povede reč o teološkim pojmovima i teorijama, budizam i hrišćanstvo se sigurno razlikuju. Ali kada dođe do kvaliteta srca, etika i ponašanje su vrlo slični.

 

u kojoj to državi budistički monasi protestuju protiv vojske ??  (sumljam da su izašli iz iluzija čim se na nju obaziru)

u mijamaru,tj burmi - protestvuju protiv vojne hunte i poskupljenja benzina  koliki je njihov duhovni nivo ne znam ,ali izaci iz sveta iluzija ne znachi biti mrtav 

uostalom to je hinajanski budizam ,pa nek ti trubuntu objasni ...

Verujem da biste se uzdržali od sarkazma ako biste znali činjenice (koje zvuče nekako neprijatno poznato). Dakle, da je zahvaljujući višedecenijskom teroru vojne hunte Burma od nekada najbogatije zemlje jugoistočne Azije došla u grupu od 20 najsiromašnijih na svetu. Velika većina ljudi živi na ivici gladi. zdravstvena zaštita ne postoji, pa je i smrtnost novorođenih medju najvećom u svetu. Zemlja je ogrezla u korupciji i nepotizmu, za račun pomućenih generalskih umova preseljavaju se čitava sela kako bi se slomio otpor pokrajina centralnoj vlasti itd. Često se ljudi prisiljavaju na ropski rad na vladinim gradjevinskim projektima.

Na izborima 1990. partija vojne hunte je dobila 5% glasova, dok je Nacionalna liga za demokratiju, na čijem čelu je Aung San Su Ći, dobitnica Nobelove nagrade za mir, dobio 85%. No režim je poništio izbore i nastao je novi talas terora. Desetine hiljada ljudi su pobegli iz zemlje, a Su Ći je u poslednjih 18 godina, skoro 12 godina provela u kućnom u pritvoru. Poslednji put je uhapšena maja 2003. i od tada nije ni oslobađana.

I na kraju o benzinu. Hunta je podigla cenu za 500%. To znači da Burmanac koji živi na periferiji glavnog grada i odlazi u grad da bi zaradio svoju dnevnu nadnicu od 1000 kjata (oko 1$) sada mora za povratnu kartu da odvoji 800 kjata. Ostaje mu 20 centi za sav ostali život. Nadam se da su stvari sada malo jasnije.   

Meni kraj svega toga ne izgleda čudno da su monasi stali na stranu naroda.

 nismo mi raspravljali o tome da li se u mijanmaru zivi dobro ili loshe (sigurno nije zlatno kad se ljudi bune  ) nego da li budistichki monah ,ako je dohao do odredjenog nivoa svesti , treba da se uplice u "svetovne" poslove 

inache , koliko  ja vidim , od protesta nema nishta ,monasi ce morati da postanu warrior-monks ako zele neshto da promene ...

Ja to ne vidim kao uplitanje u "svetovne" stvari, već kao jednostavnu želju da se pomogne bližnjem koji je na ivici istrebljenja.
Oprosti, ali mi tvoji komentari ipak izgledaju kao puko intelektualiziranje sa sigurne daljine. Malo saosećanja, to je ono što nas čini ljudima.

 u poslovima ovakve vrste (rushenje vlasti) saosecanje ne pomaze mnogo - vishe vredi jedan koji udara ,nego 10 koji govore 

glavno pitanje je dakle ,da li budistichki monah sme da dopusti sebi da se vezuje za jednu stranu u bilo kom sukobu ,odnosno kako da sprechi da njegovo uceshce u politichkim dogadjajima ne postane ono shto je buda nazivao prijanjanjem i odbijanjem u svetu chula. 

ma budisti  tamo ratuju