Sumnja

Sumnjati je prirodno. Svako polazi od sumnji. Od njih mozes da nucis
mnogo. Ali ono sto je vazno jeste da ne poistovecujes sebe sa svojim
sumnjama; dakle, ne dopusti da te one zarobe. Jer ce poceti beskonacno
da ti okrecu um u krug. Umesto toga, posmatraj citav taj proces
sumnjanja, postavljanja pitanja. Vidi ko je to ko sumnja. Vidi kako
sumnje dolaze i prolaze. Tada vise neces biti besmopocna zrtva svojih
sumnji. Iskoracices izvan njih i tvoj um ce se lagano smiriti. Tada si
u stanju da vidis kako sve stvari dolaze i prolaze. Jednostavno ostavi
iza sebe ono za sta si vezan. Ostavi svoje sumnje i samo posmatraj. Tako se
okoncava sumnja.

Ajahn Cha

Ljubav za svet, ljubav za sebe

Secam se kako je, kada sam saopstila da nameravam da postanem monahinja, prva reakcija bila: "Ah, pa to je sebicno! To znaci biti
okrenut samo sebi!" Moj odgovor bio je: "Da, to jeste POTPUNA okrenutost samom sebi... ali sve dok ne budem razumela sopstvenu
patnju, svoje probleme, necu biti u stanju ni da mnogo pomognem bilo kome drugom." Iako sam zelela da pomazem, videla sam da je moja
mogucnost da sluzim drugima veoma ogranicena i da, zaista, moram da pocenm upravo odavde.

Lako nam je da pricamo o miru u svetu i brizi za druge, ali stvarno negovanje ljubavi zahteva mnogo toga. Ono zahteva sirenje naseg srca i
naseg pogleda na svet. Na primer, uocila sam da mogu da bude vrlo sitnicava. Ima stvari prema kojima mogu da osetim beskrajnu naklonost
i ljubav -- ali sve dotle dok su one onakve kakve ja zelim da budu. Cak i sa ljudima koje zaista volim, ako kazu nesto sto me uznemiri,
malo bocne, taj tok bezgranicne, nemerljive ljubavi moze odmah da se zaustavi -- a da ne govorim kako je sa ljudima koji mi se ne svidjaju
ili koji mozda imaju drugacije stavove od mojih. I zato je potrebno zaista malo samoposmatranja da bismo poceli da prosirujemo to svoje
podrucje mette, prijateljske ljubavi.

Ađan Ćandasiri: To All as to Myself

Zar religija nije univerzalna? Zar bozja misao mora da se ogranicava i kreira samo za odredena podrucja i odredene ljude...

Ma i ja sam se oduvek pitala zasto oni svi turisti, mahom turisti iz Evrope dolaze u Jerusalim!

Zato sto su im drugi rekli da je to sveti grad pa hoce u to da veruju 

Sve što je na brzinu , to ne valja . Eto , skuvaj pasulj na brzinu pa ćeš vidjeti da ne valja . Mora da krčka .

Tako i za Kršćanstvo . Dugo je trebalo od Adama do Mojsija , pa od Mojsija do Isusa , pa od Isusa do nas . Puno se to krčka . Iz svog tog krčkanja ne može da bude loš pasulj .

Nije to ko islam : došo neko pa mu šapućuće na uvo , malo prepišeš i eto ga . Gotova dizertacija .

A Jeruzalem je mnogo važan za čitavi taj proces krčkanja .

Nek se vise iskrcka, puno zivota je skrckano u tom kazanu....

Monasi, dve vrste ljudi je teško naći u ovom svetu. Koje dve? One koji
će prvi da nekome poklone dobrotu i one koji se, zahvalni za tu
dobrotu, osećaju obaveznim da je uzvrate. Te dve vrste ljudi je teško
naći u ovom svetu.

Buda

 a shta bi bilo da su joj rekli neshto u stilu "bash nas briga " ...

Kakva korist od meditacije o strpljenju ako ne tolerišeš uvredu?
Kakva korist od prinošenja žrtvi ako ne savladaš vezanost za "pravedni" bes?
Kakva korist od davanja milostinje ako ne iskoreniš sebičnost?
Kakva korist od upravljanja velikim manastirom ako sva bića ne smatraš svojim dragim roditeljima?

The Life of Milarepa