Težina jedne planine

Je li planina teška?
Ona može biti teška sama po sebi, ali sve dok ne pokušamo
da je podignemo, ona neće biti teška i za nas.

Ovo je metafora koju je moj učitelj Ađan Suvat često koristio kada je
objašnjavao kako da prestanemo da patimo zbog životnih problema. Ne
poričete da oni postoje -- planine jesu teške -- i ne bežite od njih.
Kako je on to dalje objašnjavao, nosite se sa problemima tamo gde
morate i rešavate tamo gde možete. Jednostavno naučite kako da ih ne
nosite svuda za sobom. U tome leži tajna vežbanja: u življenju sa
stvarnim problemima, a da njihovo postojanje ne predstavlja teret za
naše srce.

Thanissaro Bhikkhu, The Karma of Questions

Ne, g. Trubuntu, nisam sugerisao da potpisujete druge ispod svojih misli. Ne znam na osnovu čega ste moju sugestiju tako protumačili (?)  Pogledajte još jednom, izneo sao pretpostavku da neko ko čita (i, logično, razmišlja) u dovoljnoj meri da može da probere tekstove, obično biva toliko izložen nekom sistemu ideja da može da mu da i svoj sopstveni, originalni doprinos. I, naravno, da ga sam i potpiše. To ne mora obavezno značiti da stavite svoje "pravo" ime, možete koristiti i nick koji ste odabrali za sebe na forumu; drugi deo sugestije je bio vezan za beznačajnost imena, što vi, kao deklarisani budista (cit. "mi budisti") sigurno razumete. Inače, teško mi je da poverujem da nemate misli koje biste mogli oplemeniti prenevši ih drugima. Pre će biti da ste lenji da ih zapisujete. Francis Bacon je, u vezi toga, rekao: "A man would do well to carry a pencil in his pocket, and write down the thoughts of the moment. Those that come unsought are commonly the most valuable, and should be secured, because they seldom return.". Žalosno bi bilo da zaboravite na svoje ideje samo zato što ste ih, kada su se pojavile, smatrali "ne toliko bitnim za širi auditorijum". Šta Vas, na kraju, briga za auditorijum? Pustite njega da misli svojom glavom i pravi svoje izbore, a Vi se fokusirajte na sebe i ponudite svoje misli, ali ne zaboravite da ih zapisujete. Inače, kao deklarisani budista, već pravite grešku razmišljajući o "auditorijumu" i njegovoj reakciji. Na kraju, rekoste i da ste se i sami prijatno iznenadili reakcijama na Vaše dosadašnje svesno delovanje. Dozvolite sebi da se ponovo prijatno iznenadite. A ako se i neprijatno iznenadite, verujte, to će biti još povoljnije za Vas na Vašem Putu.

Znači, Vas više interesuje to što neko, čije postojanje je za Vas potpuno apstraktno, "prosleđuje svojim prijateljima" Vaše copy&paste, nego usmeravanje energije na introspekciju i samospoznaju, za koju ponešto može i da preostane... Hmm... Zvuči zabrinjavajuće. Zvuči kao da se, umesto da istrajavate na Putu ka Prosvetljenju, zapravo još više anestezirate, uljuljkujete i uspavljujete copy&paste rutinom koja se ponavlja, ponavlja, ponavlja i sve više Vam prija njen feedback... da li Vam ovo zvuči poznato?

Podsetio bih Vas da suština Budizma nije u tome da se opustite. Ima i tek kako mnogo da radite i da se trudite, samo što to nije ona vrsta truda i rada kako je Zapadnjaci vide... Naravno, jasno mi je da verovatno nemate Prosvetljenje za cilj, već neki od tradicionalnih "nižih ciljeva", ali Vi ste sada kao Zoran Modli: čovek koji je upao u fokus iako samo površno poznaje ono o čemu priča.

Potpuno ste slobodni da koristite izraze koji Vam najviše "leže".

Siguran sam da je i Vama jasno da je pošalica "ako Buda da" neprikladna. Ali meni je jasno da je to, kao i pominjanje "energane", više zamišljeno da bude svojevrsna "žaoka" za mene. Žao mi je što osećate potrebu da to radite, znate i sami da to samo Vama šteti... Meni lično, više pretenciozno zvuči "znanje" koje podrazumeva da ste nešto potpuno razumeli i operativno opisali. Znate, kao što u jeftinim trilerima kažu "ne mislim da je tako, ja znam!"... Paradoksa tu gde ste uočili njegov privid, zapravo nema - to nije "energija saosećanja" to je samo "saosećanje". Dužan sam da Vas podsetim da ste, izbegavši odgovor i time izazvavši nervozu kod jednog od ljudi koji prate ovaj thread, pokazali nešto što se zove "pasivno agresivno ponašanje". To ponašanje je distinktno različito od onoga što deklarativno zastupate. Nadam se da ste to nenamerno učinili, jer i sami znate kakve posledice nosi svesno delovanje te vrste. Neki čak "karmu" poistovećuju sa svesnim delovanjem, ali siguran sam da i to, kao i druge osnovne stvari, već znate... I nemojte se ljutiti na mene što Vas ovoliko kritikujem, trudim se da budem neutralan, da ne budem ni dobronameran ni zlonameran.

Još bih se osvrnuo na ono što ste pomenuli na početku, na kvalitet Budista koji se ogleda u trudu da dođu do mudrosti, odnosno znanja. Vidite, Budizam ne poseduje ekskluzivitet u tom smislu. Naime, i drugi religiozno-filozofski sistemi mahom su bili i jesu usmereni ka potrazi za znanjem. I oni su, vremenom, došli do nekih neobičnih zaključaka, da nije sve onakvo kao što izgleda. Na primer, Zapadni sistemi su došli do zaključka, sasvim drugim instrumentima spoznaje, da postoji radijacija iako je ne možemo čulno percipirati... I ovo saznanje je, u tom smislu, podložno razumnom osporavanju.

To su, znate, totalne gluposti. Ko je Vama rekao da ste "beznadežno daleko od probuđenja"? To je taman toliko glupo koliko i tvrdnje samozvanih učitelja tipa "mogu Vas dovesti do prosvetljenja za 5 godina". Vi, zapravo, možete doživeti i više od jednog prosvetljenja. I neće Vas svako učiniti boljim. To je jedan od paradoksa ovog, i za mene neobičnog, fenomena. Ja sam ponešto možda prevazišao, ali ne kroz taj mehanizam, već sticajem okolnosti u kojem nema mesta mistifikaciji. Stvarni Budisti, kao i dobri budistički učitelji, vrlo su direktni i pošteni, nezainteresovani za to kakvo ćete mišljenje o njima imati, pa čak i da li ćete ih poštovati. Pokušaću i ja da budem takav, mada kao što rekoh, nisam deklarisani Budista. Moje iskustvo se sastojalo iz toga da sam bio bezočno i beskrupulozno uskraćen i pokraden za nešto što mi pripada a što je za mene bilo vrlo vredno. Deo toga je bio i materijalni aspekt, a deo bi se mogao nazvati "intelektualna svojina". Međutim, vremenom sam shvatio da uopšte nije bitno ko je stavio svoje ime ispod mog dela, već sam uživao u činjenici da to moje delo čini ljude srećnim i pomaže im u njihovim životima, iako ja sam nemam ni materijalne koristi od toga, niti satisfakcije priznanja. Znate, to moje delo, pa TO je JA, a ne moje ime koje se vodi negde u nekim knjigama! To je suština! A vreme će još više to ispeglati kada ionako postane nemoguće da se kradljivci dalje koriste mojim delom, jer ni njih ni mene neće više biti u "ovom našem svetu". Prestaće da postoji JA, a ostaće TO. I tada će, dakle, ostati TO delo, a ono je JA isto onoliko koliko je JA i moj mozak, moje ruke, moj odlazak u WC ili moj odlazak na večeru u prijatnom ženskom društvu. Razlika je što će onaj bitan deo JA prestati da bude JA i ostati samo kao delo koje usrećuje i pomaže ljudima, dakle generiše pozitivne karmičke tendencije u korist mojeg novog JA (koje možda neće ni postojati). Zlobnici koje ste pomenuli, rekli bi da je ovo neki vid racionalizacije, ali mislim da nije. Meni danas zaista više nije važno da se potpišem ovde ili onde, na ovo ili ono delo, važno je samo delo, rezultat svesnog delovanja. Smatram da nije reč o racionalizaciji zato što sam zadovoljan što je moje delo prihvaćeno kao takvo, pa i danas imam motivaciju da radim, čak i ovde gde je skoro sigurno da će se naći neko da otme bilo šta što načinite a oceni se kao vredno, bilo da je reč o duhovnom, intelektualnom ili materijalnom produktu. E sad, da li su oni mene zaista oštetili ili mi zapravo pomogli time što su me pokrali, i da li se moje iskustvo i reakcija na njega može kategorisati kao "prosvetljenje" ili ne, potpuno je za mene sada beznačajno. U svakom slučaju, zasluga je drugih a ne mene

Još da pokušam da objasnim svoje shvatanje pitanje postojanja u navedenom kontekstu (slobodno pritisnite Esc ako se pregrejete ili uplašite). Vidite, recimo, foton može postojati samo ako se kreće brzinom svetlosti. Za potrebe ove diskusije, reći ću da je on "prosvetljen" (prikladno, zar ne?). Ako bismo pokušali da ga usporimo, uspeli bismo, sporije bi se kretao kroz različite ("optički gušće") materijale. Ali, ako bismo pokušali da ga zaustavimo kako bismo ga "pročitali" na miru, on bi prestao da postoji. I zaista, ne postoji foton u stanju mirovanja. U tom smislu, "prosvetljeni" ne može da postoji "u ovom našem svetu". Može samo da "sagori preostalu energiju" i iščezne, baš kao i foton. Ali, da li možemo stvoriti fotone iz stacionarne materije? Da, ali samo pod određenim uslovima. Možemo, dakle, "prosvetliti" česticu ako je združimo sa odgovarajućom antičesticom ( http://en.wikipedia.org/wiki/Electron%E2%80%93positron_annihilation ). Ovde se ne treba previše brinuti što se zapadnjački koncepti prividno ne slažu sa istočnjačkim. Mi svi živimo u istom svetu, a istina je negde između, samo je sagledavamo na različit način.

Haha, opet ste me nasmejali. Ne bih se složio, znate, to je pre kao da sam Vas pitao da li smatrate da su za Vas korisnije jagode ili lubenice, kad već volite analogije. I Vi biste mi na to mogli odgovoriti npr. "lubenice, jer imam alergiju na jagode, a mojim bubrezima pogoduju lubenice jer imam pesak u njima". Pa zar mislite da sam tek tako postavio to pitanje? Šta mislite, zašto se većina budističkih tradicija u tako velikoj meri oslanja na razgovor? Ovim pitanjem ne prejudiciram manju vrednost kanona, ali moram da ukažem na to da je uspeh u upoznavanju Budizma izgledniji ako se vežete za jednu tradiciju i posvetite joj dosta vremena, pre nego da putujete po svetu i površno upoznajete više njih. Ovde postoji jedan nesumnjivi caveat, a to je činjenica da kako istočnjački, tako i zapadni sistemi tragaju za istinom, a egzistiraju u istom kosmosu. Istina obično nije u potpunom prihvatanju jednog ili drugog: ako se potpuno vežete za neku od tradicionalnih formi Budizma, rizikujete da, da se tako izrazim, rukama kopate rupu umesto da koristite zapadnjački buldožer; ako se, pak, isključivo vežete za zapadne sisteme, imaćete Vaš buldožer, ali će Vas njegovo projektovanje, proizvodnja, održavanje, organizacija i sve ostalo toliko nervirati da ćete stres^{moderan zapadnjački izraz koji je verovatno najbliži prevod reči dukkha} sa svim njegovim posledicama morati kontrolisati bensedinima.

Vidim i da ste citirali američkog Budistu Thanissaro Bhikkhu-a, čije je verovatno najznačajnije delo "The Wings of Awakening" (dobio sam primerak na poklon; izdanje je originalno Dhamma Dana pub, Barre Center for Buddhist Studies). Moram da Vas upozorim da mnogi autori, kao što je J.P. McDermott, smatraju (rekao bih s pravom) da, kako uticaj Budizma u Americi raste, tako on i evoluira u specifične hibridne forme "distinktno američkog Budizma". Tako ćete, kod navedenog budističkog monaha, sresti termine kao što je "Frame of Reference". Njegova "škola" je srodna mom shvatanju i stilu izlaganja, o čemu se možete uveriti već i letimičnim uvidom u skenove koje sam preneo iz te njegove knjige:







Verovatno prepoznajete npr. tvrdnju da se "mudrost ne može saopštiti", ideja koju sam i sam objašnjavao, a prisutna je i u zapadnoj literaturi koja se bavi Budizmom, pa eto i u Heseovom romanu "Sidarta", napisanom posle njegovog boravka u Indiji. Zaista mi je drago da ste i za njega našli prostor u svojim citatima...

Sve najbolje!

Skole ucenja, shvatanje puta ka prosvetljenju, sustina Budizma...ccccc....toliko reci da bi se opisao prazan um - veoma kontraproduktivno. Ako zelis da budes Buda - nemoj da se trudis da ides njegovim putem i razumes njegove reci nego jednostavno budi Buda - budi to sto jesi. Da li je za to potreban put, napor, reci ili bilo sta drugo....?

Dragi g. Coolidge,
dužina ovih postova raste zabrinjavajućom brzinom, pa ne bih odgovarao pojedinačno na vaše opaske i zaključke, sa kojima se baš u potpunosti ne slažem, neke ne znam na osnovu čega ste izvukli, a neke Bude mi i ne razumem

Ali ih svejedno uzimam sve to kao vaše viđenje stvari, te nemam šta ni da im dodam, a ni da oduzmem. To je ono što jeste I zato ga je najbolje ostaviti takvim kakvo jeste.

Doduše, ton kojim se obraćate se odjednom promenio u rekao bih ne baš prijateljski. Ne znam zašto, zaista nema razloga. Podseća me na ton učiteljice koja kori lošeg đaka, ali očigledno je da u njemu uživate, pa neka vam bude

Osećam ipak potrebu da se zahvalim na ohrabrenju koje ste mi pružili da počnem da zapisujem svoje misli. Ko zna, možda ubuduće nešto i bude od toga. U isto vreme, pada mi na pamet da, pošto toliko verujete u Bekona i njegov savet, sigurno već imate poduži spisak svojih "thoughts of the moment". Proberite one koje se odnose na budizam, pa stavite ovde. Biće mi zadovoljstvo, a verujem i drugima, da ih pročitam

Ili možda da postavite negde na forumu deo te knjige koju su vam ukrali. To bi sigurno dopunilo utisak intelektualne i duhovne širine koju očigledno posedujete i koji ste nam na tako plastičan i ubedljiv način preneli.

Sve najbolje i vama!

Poštovani g. Trubuntu,

Pohovanih mi tikvica, nisam imao nameru da Vam se obraćam neprijateljskim, već neutralnim tonom. Ako zaista niste razumeli šta sam hteo da Vam saopštim, onda je verovatno tako i trebalo da bude. Uveravam Vas da to nema nikakve sličnosti sa učiteljicom i lošim đacima. Tim pre što smo postali društvo gde loši đaci dominiraju u svakoj oblasti i na svakom mestu, tako da, čak i kad bih se našao u takvoj poziciji, dobro bih razmislio da li bih "korio" nekoga ko će sutra da bude Predsednik opštine, Vlade, šef policije, rektor Univerziteta... Takođe Vas uveravam da ne uživam u tome, mada unapred znam da nećete u to poverovati.

Ohrabrenje koje sam Vam pružio je istinsko. Voleo bih da pročitam i ponešto što ste sami napisali. Svoje originalne misli (tačnije one koje sam ocenio kao toga vredne) sam već objavljivao van ovog foruma, mada ne i one koje se odnose na Budizam. Ono što su mi ukrali nije bila knjiga, već jedan projekat koji se, izraženo u novcu, trenutno mnogo više vrednuje... Poslednji Vaš savet, vezan za moju "intelektualnu i duhovnu širinu", ubedljiva je demonstracija našeg skoro potpunog obostranog nerazumevanja. Mene, naime, apsolutno ne interesuje da bilo stvaram, bilo dopunjavam povoljan utisak o virtuelnom liku zvanom Coolidge. Utisak koji sam o tom liku izgradio ovde, mahom je negativan (ljudi me, uglavnom, doživljavaju kao namćorastog, slično kao i Vi  ). Ali to obično tako biva kada govorite o stvarima kakve one jesu, a ne govorite ono što ljudi žele da čuju. Da li je to iskrenost ili nedostatak socijalne inteligencije, neka to procene drugi.

Kako god bilo, ja ću se truditi da se ograničim na teme koje bolje poznajem, one dakle, vezane za prirodne nauke. Trudiću se da Vam više ne remetim duhovni mir koji smatrate da ste našli. Iskreno mi je žao što se, izgleda, nikako ne možemo razumeti.

Srdačan pozdrav i Vama! 

G. Coolidge, nije valjda da nas potpuno napuštate. A taman počela kakva-takva diskusija na ovoj temi. 
Ništa, dok se ne predomislite, a iskreno se nadam da hoćete, moraću da istrpim taj "duhovni mir" o kojem govorite i oslonim se na tuđe citate kako bi se tema održala u životu.

Taman posla, g. Trubuntu. Pa zar je moguće da se baš toliko ne razumemo? Vidite, ja mnogo više čitam nego što pišem, što se lako može zaključiti već iz samog poređenja datuma kada sam se prijavio na forum i relativno malog broja poslatih poruka. U jednom trenutku mi se učinilo da bi diskusija mogla biti zanimljiva (kao što mi je, vremenom, Vaše postupanje delovalo sve zanimljivije), pa sam se uključio. Sada sam shvatio da je moj doprinos bio kontraproduktivan, pa sam odlučio da se polako povučem. To ne znači da sam se nadurio pa odlučio da odem   Ne, to samo znači da ću se vratiti na staro, da uglavnom (ili samo) čitam, a mnogo manje pišem. Gro onoga što sam napisao za Vas, primenjujem i na sebe, ali vidim da Vas to ljuti. Da se malo koristim budističkim metaforama, eto, Vi se verovatno budite svako jutro, baš kao što svako veče zaspite. Ali kako probuditi spavača? Malo ga prodrmati, to je sve. On onda mora sam da se probudi. Da li je to prijatno? Kao i svako jutarnje buđenje, kako za koga, ali za većinu nije. Obično u tom trenutku i mrzite onoga ko Vas je prodrmao. Međutim, kasnije shvatite da ste se ionako morali razbuditi i da "drmusanje" nije iza sebe imalo zlu nameru. Naravno da ću nastaviti da čitam citate koje budete postovali, sa istim zadovoljstvom kao i pre 

 Ja to ne vidim tako, vaš doprinos temi ni u kom slučaju nije bio kontraproduktivan. Vi ste mi na pitanje koje sam postavio pre par strana dali odgovor koji sam očekivao od g. Trubuntu-a. I on mi je istina odgovorio , i njemu sam zahvalan. Ali imam utisak da Trubuntu nije uneo ništa od svog ličnog mišljenja , već je otaljao tu "rabotu".

 Pa se onda i njegov alter ego pod nickom Ftrga uključio u diskusiju ljuteći se što remetimo "divan sklad" copy/paste lepih izreka i ilustracija iskopiranih negde sa neta.

 I ja sam u afektu rekao da više neću da pišem na forumu , i statistika mi je takva da imam manje od jednog posta dnevno, mada sam se i ja registrovao na forum pre par godina. Za to vreme ja još nisam uspeo da "nabijem" 1000 postova, ali zato uvek čitam zanimljive postove. A verovali vi to ili ne, nađe se i poneki vredan pažnje, što bi se reklo "za razmišljanje".

 Gospodin Trubuntu je sam rekao da ne želi da se zamara i napiše neko svoje mišljenje ispod "tuđih" misli, a internet konekcija mu je spora  , pa vas ja ohrabrujem da pišete i dalje. Znači ne vapi samo g. Trubuntu za diskusijom , ima siguran sam mnogo članova koji sada sa uživanjem čitaju ovu temu, koja je najzad prestala da bude neki vid bloga.

"Kada monah ima ljude dostojne divljenja za prijatelje i saputnike,
treba očekivati da će se i on lako i bez dvoumljenja upuštati u
razgovor koji je zaista trezven i podstiče svesnost, tj. razgovoru o
skromnosti u željama, o zadovoljenosti malim, o osamljenosti, o
nevezivanju, o negovanju istrajnosti, o vrlini, o koncentraciji, o
oslobađanju, o znanju i viziji oslobađanja."

Buda
Sambodhi sutta, AN IX.1

Diskusija

Tamo gde su oba coveka znalci, nema se o cemu diskutovati. Tamo gde jedan zna, a drugi ne zna, nema diskusije, vec moze biti samo monologa. Samo tamo gde nijedan sagovornik nema znanja, moze biti diskusije.