Matematika kaze drugacije...finansijski se to ne isplati...narocito ako uzmes u obzir to da nemas nikakvu garanciju na tom poslu za neki duzi period...danas se sve brzo menja...

A i mnoge stvari u zivotu se lakse odrade kad je covek mladji....kod nas retko ko zavrsi fakultet mlad...

Samo sec....

A zasto je onda pre nepunih 11 meseci napljuvana zenska koja je zavrsila 2 fakulteta (drzavni i privatni), cucala  na birou jer nije htela da se saginje, da bi na kraju otvorila svoji snajderski radnju i postala svoj (zadovoljni) gazda?

Bas zato sto je sve lako kad si mlad i treba tad da se uci ... dok jedes tudju supicu, i dok imas vreme i zivce. Mogu u dvadeset godina da te povuku pare da budes sanker, 300e mesecno je vise nego dovoljno da se opijes svaki vikend i da imas za pljesku i taksi posle, plus ostane nesto za leto. A kad napunis trideset i telo vise ne moze da radi od tri do tri ? Mislim, ne podcenjujem ni jedno zanimanje, ali ako konkurises na neki vise fizicki posao, na koji istovremeno konkurise jos 300 mladjih i glupljih, nemas bas neke sanse.

E, da..

http://www.gaia.rs/2012/11/02/the-end/

постајем досадан: па зашто и даље живиш у јебеној србији? пун ми је курац више тих младих,успешних бизМис предузетника које србија сатире сели се више,иди у прогресивну западну европу,америку,мозамбик...можеш да бираш...шта су јеботе сви неки мазохисти па воле да остају овде да их србија јебе у здрав мозак?

извињавам се на речнику али мислим да је прикладан

Nema garancije na duze staze i da zavrsis 3 fakulteta, pa to opet ne znaci da ne treba niko da ih zavrsava.



To je profil onih nadobudnih iz mog prethodnog posta. "Zavrsila sam 16 fakulteta i necu da se saginjem, ocu odma da budem direktor". Mozda i moze negde, al u Srbiji tesko. Onda je postala svoj gazda i ako je zadovoljna time, to je super. Nema nista bolje od sopstvene firme od koje zaradjujes i zadovoljan si obavljanjem tog posla.



Uspesan momenat. Saznao je da je bilo bolje u komunizmu. Banke i kapitalizam smo svi zeljno cekali, a sada kada je sve to ispred nas, imamo zal za proslim vremenima.

Da ne otvaram novu.

---

Instant doktorati preplavili Srbiju

Porazno -Lagane odbrane doktorata bez velike naučne vrednosti nisu svojstvene samo privatnim, već su na razne načine zastupljene i u nekim državnim ustanovama.



 Štancovanje doktorskih disertacija bez ozbiljne naučne vrednosti toliko je uzelo maha da preti da potpuno degradira „dr" titulu, koja bi trebalo da bude vrhunac naučnog zvanja. Samo na jednom privatnom fakultetu u Srbiji, na primer, na svakih 18 dana odbrani se po jedan doktorat.

Već dugo se u akademskoj javnosti šuška da svi koji ne mogu da doktoriraju na iole ozbiljnoj visokoškolskoj ustanovi u regionu dolaze u Srbiju, gde po ceni od nekoliko hiljada evra jednostavno kupe doktorat na nekom od privatnih fakulteta ili univerziteta. Instant doktorandi se ovde pojave svega nekoliko puta, vide se sa svojim mentorom i ubrzo sledi odbrana doktorske teze. Pored „gostujućih", vrlo su sumnjivi i neki domaći doktorati koje stručna javnost ocenjuje kao - neozbiljne.

 Prema Pravilniku o doktorskim studijama i Standardima za akreditaciju programa doktorskih studija ozbiljan doktorat radi se od tri do pet godina, jedan profesor može da izvede najviše deset doktoranada tokom svoje karijere, a mentor i doktorand moraju da imaju naučne radove objavljene u stručnim međunarodnim časopisima. Koliko se to poštuje u Srbiji najbolje govori podatak da je profesor sa jednog beogradskog privatnog fakulteta u toku prošle godine bio mentor za devet odbranjenih doktorskih teza, dok o objavljivanju tih istih radova u svetskim časopisima nema ni govora.

 

Diplome na rafovima

Kao prodavci naučnih zvanja uglavnom se pominju privatni srpski fakulteti. Međutim, Mario Spasić, generalni sekretar Saveta za borbu protiv korupcije „Transparentnost", kaže za Press nedelje da je došlo vreme da se razotkrije da štancovanje doktorata nije svojstveno samo privatnim, već je na razne načine zastupljeno i na nekim državnim ustanovama.

- U Srbiji je na delu proizvodnja lažnih doktora nauka. Najgore je što oni koji tako dolaze do zvanja potom odlučuju o sudbini studenata, praveći od njih naučne invalide jer nemaju ni naučne zasluge niti potrebno znanje - upozorava Spasić.

Naš sagovornik ističe da je jako zanimljiv podatak da u Srbiji ne postoji telo koje bi se bavilo kompetencijama članova komisija koje dopuštaju da „prolaze" nekvalitetni i falsifikovani doktorski radovi.

- U prilog tome govori i činjenica da na internetu možete kupiti doktorsku diplomu a da se niko ne zapita o čemu se zapravo radi - upozorava Spasić.

Željko Ivanji, specijalni savetnik za borbu protiv korupcije u Vladi Srbije, kaže za Press nedelje da je situacija po pitanju hiperprodukcije doktorata najkritičnija na „isturenim" odeljenjima pojedinih fakulteta, čija su sedišta uglavnom van Beograda.



Afere:

 
Lažne diplome iz Kosovske Mitrovice

2002. - Sudski proces zbog nekoliko stotina lažno stečenih diploma na Filozofskom fakultetu Prištinskog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici dobio je epilog tako što je zastareo. Kako saznajemo, u međuvremenu je poništeno desetak lažnih diploma dok ostali koji su ih kupovali i dalje rade kao visokoobrazovani stručnjaci.
 


Afera „Indeks"

2007. - Ni pet godina posle hapšenja profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, koji su prvo osumnjičeni, a u avgustu 2007. godine i optuženi za prodavanje ispita studentima, niko od njih još nije osuđen. Gotovo svi negiraju krivicu i kažu da su policijska priznanja iznuđena. Pred sudskim većem do sada je jedino Radmila Jovanović Canić, penzionisana šefica čuvara zatvora „Zabela" u Požarevcu, priznala da je kupovala ispite za 5.000 evra.
 
- U jednoj takvoj instituciji na svakih 18 dana u protekle četiri godine branjen je jedan doktorat. Najveća opasnost od suficita novopečenih doktora jeste u tome što oni doktoriraju mimo svih svetskih standarda. Ti isti ljudi postaju predavači na fakultetima, kako državnim tako i privatnim. Oni ne samo da nemaju znanje koje se traži za predmet koji predaju već ni elementarno poznavanje pedagogije, neophodno u svakodnevnoj komunikaciji sa studentima. Zato često imaju nastup koji podseća na estradu - od izgleda do odnosa prema studentima. Doktorata najviše ima u oblasti menadžmenta, biznisa i marketinga, što je zanimljivo imajući u vidu da se radi o „doktorima" koji su uglavnom zaposleni u javnim preduzećima, privrednim društvima, lokalnim samoupravama, agencijama, koja najčešće i finansiraju njihove ne baš jeftine studije. Međutim, problem je u tome što većina preduzeća u kojima su ti „doktori" zaposleni ne primenjuju principe tog istog marketinga, menadžmenta i biznisa - ističe Ivanji.

 

Oštrija kontrola

On smatra da se ova hiperprodukcija doktora nauka može rešiti samo ako se postigne maksimalna transparentnost u radu.

- Jedan od načina jeste obaveza upućivanja teza i disertacija svim fakultetima i javnosti na uvid. Tako bi javnost bila upoznata sa naučnim dostignućima novih doktora i njihovom doprinosu znanju putem izučavanja „hipotalamusa mozga šarana", kako glasi naslov jedne disertacije - navodi Ivanji.

Naš sagovornik očekuje da prosvetna inspekcija krene u rigorozniju kontrolu visokoškolskih ustanova:

- Neophodno je da po ovom pitanju zajednički stav zauzmu Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Ministarstvo prosvete i Komisija za akreditaciju. Prema aktuelnom izveštaju Evropske komisije o ostvarenom napretku Srbije u evropskim integracijama, korupcija je najviše izražena upravo u oblastima obrazovanja i zdravstva.

U Prosvetnoj inspekciji ne kriju da su upoznati sa ovim problemom i najavljuju opsežnu kontrolu.

- Imamo visokoškolske ustanove koje školuju doktorande a da za to nemaju dozvolu. To praktično znači da su diplome tako stečene ništavne i mi ćemo ih poništiti - ističe Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije.



Fakultet za  visokoplaćene poslove
 
Koliko je srpsko visoko obrazovanje obezvređeno potvrđuje i reklama kojom jedan inostrani fakultet koji ima ispostavu u Srbiji pokušava da privuče studente a koja glasi: Kako da dobijete diplomu i zvanja za visokoplaćene poslove u inostranstvu. I to nije sve - na internetu postoji nekoliko sajtova koje na prodaju nude već urađene seminarske, diplomske i magistarske radove kao i doktorske disertacije. Postoji i mogućnost da se za novac odradi neka konkretna tema.


Neophodna veća prosvetna inspekcija

 Prof. dr Nevenka Žarkić Joksimović, profesor na FON-u i bivši prorektor UB, kaže da je pravi trenutak da se svi ozbiljno pozabavimo ovom nedopustivom pojavom.
- Na Ministarstvu prosvete, Komisiji za akreditaciju i Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje je da ispitaju sve već poznate slučajeve doktoriranja preko noći, inflaciju doktora nauka na pojedinim ustanovama, kao i prodaju i kupovinu diploma. Smatram da se kontrolna funkcija Ministarstva prosvete mora pojačati, da kontrola mora biti iznenadna i usmerena ka suštinskim elementima procesa i toka studiranja na svim nivoima studija. Moram reći da sam za sedam godina, koliko sam bila dekan FON-a, imala nekoliko finansijskih kontrola ali nijednu prosvetnu inspekciju. Šteta koja se nanosi društvu „proizvodnjom" lažno ili brzometno stvorenih diplomiranih, mastera ili doktora nauka pogubna je i stručno i moralno - kaže ona.
 


Neke od zanimljivih tema doktorskih disertacija odbranjenih u Srbiji
 
„Ispitivanje procesa zrenja u sremskoj kobasici"
 
„Neurosekretne pojave u jedrima hipotalamusa šarana"
 
„Neke funkcionalne osobenosti srca rashlađenog pacova i dejstvo V1 vitamina na radnu sposobnost miokarda"
 
„Prilog modeliranju reda letenja u vazdušnom saobraćaju"
 
„Ispitivanje hemijskog sastava, strukture i konformacije komponenata žalfije poreklom iz Jordana"

Izvor: Press

to sve ovi sto su u proteklih 10 godina zajahali drzavne funkcije, pa zavrsili privatne fakultete, pa sad doktoriraju.

ма продаје се све овде ...

па на неком народњачком радију за два сата чуо сам 4 пута мали оглас да лик продаје увозну дозволу инвалид 100%

дакле бре човек продаје папир који ће неком омогућити да си увезе кола користећи све олакшице које је држава предвидела за инвалиде. Отворено, без страха, јавно.

jbt kad sam vido decka u policiji sa 80% invaliditeta da registruje auto za onoga kome je prodao dozvolu, htedoh kupca dozvole da uskladim sa dozvolom.
no me pretekoše šalteruše.