Moji drugovi ministri

Branislav Nusic



   Moj drug R., na primer, imao je neobicno siroka ledja. Posmatrao
sam ta ledja godinama i jos tada sam se izmirio s mislju, da je tim
ledjima namenjena neka nebocna zadaca u zivotu. Ta ce ledja -
razmisljao sam ja tada - ili gurati vagon, ili poneti kakvu
veliku drzavnu brigu. A Bog mu ih je jos i dovoljno povio, a
povijenim ledjima obezbedjena je karijera u ovoj zemlji, uvek
bolje no pravim ledjima, i tako sam dosao do zakljucka da ce
se ta ledja jednog dana morati naslanjati na ministarsku fotelju.

   I nisam se prevario. Ta su ledja prokrcila sebi put i uspela
se tamo.

   Slonovi i ljudi sirokih ledja, vele, vrlo se tesko mogu da
okrenu za sobom. O tome sam se uverio na ovom mome drugu. Kako
se zagledao u ministarsku fotelju, on ne ume da se okrene za
sobom i ne moze da pogleda za sobom.

  Drugi opet - i on je dogurao do ministarskog polozaja. A secam
ga se neobicno dobro, jer su me njegova ledja neobicno zanimala.
Bila su nekako sedlasta i dusu dala da se osamare. I sto mi je
narocito padalo u oci, na tom je coveku kaput uvek bio izlizan
i poderan na ledjima. Dok su svima ostalim pravoslavnim djacima
izlizane ili poderane pantalone na kolenima, na turu, ili kaput
na laktovima, ovome je to bivalo na ledjima i to visoko, pod
ramenima. Izgledalo je, Boze me prosti, kao da je poceo da nosi
tovare jos dok je u skolskim klupama bio i, kako se tada izvezbao,
tako ga je, eto, i poneo u zivotu. Badava, verovao sam ja jos tada
da ce ta sedlasta ledja poneti jednom samar.

   A vele, sto nosi samar, to se i rita. O tome sam se uverio na
ovom mome drugu. Cim nema ministarske fotelje na ledjima, a on
divan covek, drug, prijatelj, rod rodjeni; a cim ga osamare, on
zauzme stav, zarze i nastane takvo ritanje, kakvo je samo u ovako
ustavnoj zemlji moguce.

   Treci, ne secam se njegovih ledja. Gledam - iz poslednje skolske
klupe, a on je sedeo u prvoj, na njemu su se videle samo usi. Mali,
sitan, te jedva izneo ramena iz skolske klupe i onda, razume se, ne
vidim nista vise sem usiju. Kad zazmuris malo, te gledas kroz
trepavice, a tebi ona njegova ramena izgledaju kao neki brezuljci,
a usi kao dva sunca u pocetku zalaska. Razume se, to ti tako
izgleda, kad prizoves i fantaziju u pomoc! Inace njegove usi bile
su neobicne skoljke. Jos tada sam ja opazio da ovaj covek ima
sposobnosti sve da cuje i sve da - poslusa. A sta ce mu vise i bolje
kvalifikaceije? O, verovao sam ja u svetlu karijeru tih usiju jos dok
su bile u skolskoj klupi i nisam se prevario.

   Eno ih te usi i sad se visoko uznose i mal'tene sluze kao partijska
zastava.

Narodni poslanik

Branislav Nusic



Jovica:  Jer tu treba naci coveka, ali takvog da mu se ne vuce rep.
         A gde ti je danas takav? Eto, na primer, mislio sam nesto
         i na tebe...
Jevrem:  (prestravi se.)
Jovica:  Pa mu, znas, dodje nezgodno zbog onog spiritusa.
Jevrem:  Kog spiritusa?
Jovica:  Onog, znas, sto kazu da si svercovao.
Jevrem:  (uvredjen) Slusaj ti, ako i kazu za mene da sam svercovao
         spiritus, ja drzavu nisam ostetio. Ja sam kaznu posteno
         platio, a za mene bar ne kazu da sam liferovao vojsci
         crknuto meso.
Jovica:  Eto ti sad! Sad pa da pocnemo da se vredjamo. Nisam ja zato,
         brate, dosao nego sam dosao kao covek i kao prijatelj da se
         razgovaramo kao ljudi.
Jevrem:  E pa, razgovaraj kao covek, a nemoj da mi pominjes vise
         spiritus, kad o tome nema vise ni akta.
Jovica:  Pa nema, dabome, kad ih je pisar za pet banke pojeo.
Jevrem:  Ako ih je i pojeo, akta je pojeo, a nije crknuto meso. I u
         drugom svetu moze cinovnik da pojede akta, ali nigde u
         svetu nema da vojska jede crknuto meso.

         --------

Sreta:   Pa onda ponamesta, brate, celu svoju familiju i zauze sva
         mesta, od prote do opstinskog strvodera. Ako je na opstinskom
         kantaru - njegov rodjak, ako je pisar u opstini - njegov
         rodjak. Pa dosta, brate, ima nas jos u ovoj Srbiji, koji
         imamo rodjake za sluzbu i rodjake na robiji i kuce za
         prodaju! Je l' tako?
         ...
         Narodno poverenje? I to ti je, brate, artikal kao i svaki
         drugi artikal. Metnes ga na kantar, vidis koliko je tesko,
         odresis kesu pa platis. Ono, ne kazem da ce to ici kao
         namazano; ali spremi kesu, pa eto ti!

         ---------

Jevrem:  A je l' ce da se napravi kakvo nasilje na ovdasnju opoziciju?
Sekulic: Nije to, brate, nasilje, nego: on se protivi vlasti, a ja
         se naslonim na zakon i on vrisne. Eto ti, to nije nasilje!

         --------

Sekulic: E, sinko, mandat se ne stice glavom, nego kesom i nogama.
         Ti pare, ja pendzeta, a narod mandat!

         --------

Sreta:   Znas li ti, molim te, sta je to javno mnjene?
Jevrem:  Pa... novine.
Sreta:   More jok, kakve novine! U novinama dodje ono sto je peceno
         vec. A dok se to ne ispece, ima vazdan posla. Treba da se
         zamesi u nacve, da se posoli, da naraste, da se metne u
         kalupe; pa na lopatu, pa u pec.
Jevrem:  Pa da se ispece.
Sreta:   Da se ispece, jest, al' dela ga umesi ako si majstor. A
         znas li ti: kako se mesi javno mnenje? Jos ujutru rano,
         cim se probudim, pa dok se opasujem, a zena mi donese casu
         vode sa parcetom secera, i kaze mi sta je cula od prija-
         Mace kad je na bunaru zahitala vodu. A ne opasujem se samo
         ja ujutru i ne pijem vodu sa secerom samo ja ujutru, nego
         ti i ovaj i onaj i svima nama kaze ponesto zena. E, vidis,
         to sve mi poberemo svaki od svoje kuce, pa 'ajd' u kafanu
         na onu prvu kafu sto se izjutra pije. Tu dodje i postar
         koji je vec citao novine, tu dodje i telegrafista...

         ---------

Sreta:   Slusaj, brate, da postavimo svaku stvar na svoje mesto.
         Znas kako ti je u skupstini: ako govoris na vladin racun,
         opozicija ce reci da si glupo govorio, a ako govoris za
         za opoziciju, vladina ce stranka reci da si glupo govorio.
         U svakom slucaju, ne gine ti da glupo govoris...

         ----------

Jevrem:  To nije izraz narodne svesti, to nije dopis, to nije politika,
         to je kleveta!
Ivkovic: Ako hoces da znas ta je kleveta, a ti turi ruke u svoje
         dzepove, tamo ces naci ove plakate.
Jevrem:  A ovaj telegram u novinama?
Ivkovic: To je susta istina. U telegramu stoji da si ti, gazda -
         Jevreme, govorio protivu vlade i nista vise.
Jevrem:  Govorio protivu vlade? Pa dabome da sam govorio protivu vlade
         kada si mi ti podmetnuo tvoj govor!
Ivkovic: Ne kazes mi hvala sto nisam u telegramu javio da si mi ti
         ukrao govor.
Jevrem:  Tu rec da trgnes, jesi cuo! Ne kradem ja, bre, ja sam karaktern
         individua!
Ivkovic: Pa jes', moj govor je sam uleteo u tvoj dzepg
Jevrem:  Zet si mi, mogu da se posluzim tvojim govorom; ako te je zao,
         mogu i ja tebi napisati jedan pa da ti vratim zajam.

         --------

Jevrem:  Cujes li, Pavka, to je narodno odusevljenje! Jesi li cula
         koj' put narodno odusevljenje?
Pavka:   Nisam!
Jevrem:  E, eto, to je narodno odusevljenje kad gomila vice, a ne
         zna sta vice.
Mladen:  Vicu ljudi, vicu deca, vice narod, vicu panduri, svi vicu.
         U kafanama, na sokaku, po ducanima, svud se skupio svet,
         puno naroda, pa neki vicu a poneki i sapucu u gomilicama.
Jevrem:  Oni sto sapucu, to je opozicija?

         ----------

Spira:   Rekoh, bolje da pocekam do predvece, pa ako Jevrem ima
         dosta glasova, da glasam za njega, a ako zet ima vise
         glasova, onda da glasam za njega.

         ----------

Mladen:  E, pa ne mogu sada to.
Jevrem:  Kako ne mozes?
Mladen:  Treba da glasam.
Jevrem:  Pa jesi l' odjutros glasao?
Mladen:  Jes', al' odjutros sam glasao za gospodjicu, a sad za tebe,
         gazda.

Sumnjivo lice

Branislav Nusic



Milisav: E, ovo je strasno; ovo je vec prevrsilo svaku meru!
Zika:    Koje?
Milisav: Pa, brate, ja ne znam kakva je ovo zemlja kad u samoj
         policiji mogu da pokradu policijskog pisara.
Zika:    Ama koga pokrali?
Milisav: Ja drzim, znas, svoj ves ovde, u fascikli, pa eto nema mi
         novih novcatih carapa.
Zika:    A sto u fascikli?
Milisav: Ovde mi je zgodno, niko ne zna. Pa eto, opet ukrali.
Zika:    Pa dabome kad ne drzis ves kod kuce, kao sav ostali svet.
Milisav: Ama kod kuce jos gore, zato ga ja i ne drzim tamo.
Zika:    Potkrada te gazdarica?
Milisav: Ne potkrada, nego znas, ja i Tasa praktikant sedimo u istoj
         sobi.
Zika:    Pa hoce valja da makne.
Milisav: Nece, ali navuce, pa kad isprlja opet ostavi, a ja placam
         pranje.A kad navuce nesto, ne skida po mesec dana. Eto i
         i sad, dohvatio mi nove novcate gace.
Zika:    Sto mu ne skines pa da ide go!
Milisav: Ne mogu, nemam to srce! Vidim nema, pa mi ga zao!
Zika:    E, pa tako ti je to! Kad imas srce... ne mozes da imas gace.

Nasa deca II

Branislav Nusic



     Milan (10 godina)
     Marica (11 godina), susedi


     Igraju se ljubavi.

   ...
Marica - Znam sve i sve cu ti redom pokazati. Evo, prvo ako hoces
da ti pokazem kako moj tata ljubi mamu, a tako se ljube svaki tata
i mama.

Milan - 'Ajd' pokazi!

Marica - Napravi lice kao kad ti daju da pijes ricinus.

Milan (obesi lice).

Marica - Tako! Sad metni ruke u dzepove, tako. Sad, poljubi me ovde,
ali onako kao kad bi poljubio tetka Maricu u ruku: ne volis da je
poljubis a moras! 'Ajde! (Podnese mu obraz koji on takne usnama.)
Tako. A sad se okreni tamo, pa, da ja ne vidim, ubrises usta. (On
ucini.) Eto, tako se ljube tata i mama i to na novu godinu i na
mamin rodjendan. Dva puta godisnje.

Milan - To mi se ne dopada.

Marica - Ni meni.

Milan - Pokazi mi sad drukcije.

Marica - Sad, da ti pokazem kako se ljube moja sestra i gospodin
Ljuba pisar, iza kapije. Pazi, ovom rukom me zagrli oko pojasa,
a ja cu nasloniti glavu na tvoje rame i porumenicu i zazmuricu,
a ovom rukom cu da se branim, kobajagi ne dam da me poljubis.
Ti tvojom levom rukom odgurni moju pa me poljubi u usta, ali
dugacko. Ja sam jedanput brojala do trideset i dva, a oni jos
nisu svrsili poljubac. 'Ajde!

Milan (zagrli je i postupi kako ga je uputila).

Marica (brani se): Ah, ne... ne... ne!...

Milan (dug poljubac): Ala je ovo lepo!

Marica - A ima jos lepse.

Milan - Pokazi mi, bolan!

Marica - Gledala sam kako onaj covek koji dolazi u kujnu ljubi
nasu Mariju.

Milan (radoznalo) - Kako?

Marica - Ovako, prvo me guraj cak tamo do zida, pa me pritisni
uza zid, pa me zagrli obema rukama, ali znas kako, kao da hocemo
da se rvemo, onako da mi sve pucaju kosti.

Milan (ushiceno) - Pa onda?

Marica - Pa onda me ljubi gde god stignes.

Milan - Kako gde god stignem?

Marica - Tako, u usta, obraz, rame, vrat, kosu, sve, sve. Ali pazi:
kad ljubis da sve puca, kao da se flase otvaraju.

Milan - Ovako! (Pukne ustima.)

Marica - Jos jace ako mozes.

Milan - A kako da te zovem, je l': duso moja!

Marica - ah, taman posla! Ti meni kazi: musmulo moja! Tako onaj
covek kaze Mariji; a ja cu tebi da kazem: lolo, bitango, 'uljo!
Tako ona njemu kaze kada se ljube. 'Ajde sad!
    ...

Opasna igra

Branislav Nusic



Monel:   Zar vama odista pravi to zadovoljstvo, to ljubljene?
Marija:  (postidjeno) Boze moj, gospodine...
Monel:   Najzad, recimo i da vam cini izvesno zadovoljstvo, ali,
         recite mi, zar ne biste mogli da se odrecete tog
         zadovoljstva?
Marija:  Pa mogla bih, ali docnije.
Monel:   Kad docnije?
Marija:  Pa kad ostarim.
Monel:   Hvala lepo! Zar vi mislite da cu vas ja drzati u kuci da se
         ljubite sve dok ne ostarite! Ili, mislite li vi da ja drzim
         sofera samo zbog vas?
Marija:  Ne mislim.
Monel:   I ako ja zbog vas otpustim sofera pa vam uskratim to
         zadovoljsto?
Marija:  Boze moj, pa ne mora to biti bas sofer.
Monel:   Moze i ko drugi. Vrlo iskren odgovor! Odgovor uz koji pristaju
         sve zene na svetu; samo nisu tako iskrene kao vi pa da to
         javno kazu.

         -----------
Oven:    I nije vam kazao, na primer, koga bi trebalo da volite ako bi
         se kod vas javila ljubav?
Naneta:  Kako koga?
Oven:    Nije vam, recimo, on licno ponudio svoju ljubav?
Naneta:  Boze sacuvaj, mi smo samo teorijski razgovarali.
Oven:    Onda je taj asistent jedan teorijski magarac.
         ...
Oven:    Rec magarac u mome recniku znaci: dobar covek, ili jos bolje,
         naivan covek, profesorski naivan covek.
Naneta:  A kako se u vasem recniku zove pakostan covek?
Oven:    Zove se: covek koji ume da vidi istinu.

         ------------
Guldn:   ... Tada sam se setila da imam jednu tetku, gospodju Ceciliju
         Hole, za koju znam da su govorili u porodici da je u mladosti
         patila od te bolesti - odvratnosti prema muskome. I otisla sam
         odmah k njoj da je pitam cime se izlecila.
Monel:   I sta vam je gospodja Cecilija rekla, cime se izlecila?
Guldn:   Udajom. Od onoga trenutka kad se udala ona je sasvim
         izgubila odvratnost prema muskome.
Guldn:   I to je u toj meri izgubila da se tri puta udavala.

Pokojnik

Branislav Nusic



Ljubomir: A zasto tuzi?
Spasoje:  Gospodina Novakovica tuzi sto mu je oteo zenu, mene tuzi da
          sam mu kobajagi oteo imanje, tebe tuzi...
Ljubomir: (prekine mu znakom rec da ne govori pred Antom).
Spasoje:  (seti se) Ah, da... tebe tuzi za ono.
Ljubomir: A gospodina Antu?
Anta:     I mene tuzi za ono.

          ---------------

Agnja:    (ispracajuci pogledom Svarca) Otmen neki covek!
Spasoje:  Nije otmen! Ozenjen je!
Agnja:    A tako?

          ---------------

Spasoje:  Ah, da!... Sad razumem. Vi bi, izvesno, zeleli da budete
          nagradjeni za uslugu koju cete nam uciniti?
Mile:     Boze sacuvaj; to nikako. Ja to cinim cisto iz paznje i
          postovanja prema gospodji Rini. Druga je stvar kad mi
          ponudili kakav mali zajam, to da, to bih primio bez
          prigovora, ali nagrada, to bi bila uvreda.
Spasoje:  A koju sumu predstavlja ta uvreda?
Mile:     Odnosno taj zajam?
Spasoje:  Pa da, to mislim.
Mile:     Ja nikad nemam obicaj da trazim vise no sto mi odista treba.
          Meni bi momentalno trebalo, recimo, pet stotina dinara.
Spasoje:  (vadi nevoljno novac iz dzepa) Toliko najvise, ne bih vam
          zasad ni mogao dati vise. (Daje mu.)
Mile:     (primajuci) Samo, molim vas lepo, to ne treba da zna gospodja
          Rina.
Spasoje:  Razume se. Ono sto znate vi i gospodja Rina ne treba da znam
          ja, ono sto znamo ja i vi ne treba da zna gospodja Rina. To
          se u racunici, cini mi se, zove: pravilo trojno.

Pre i posle rata

Branislav Nusic



   Razlike su ocevidne, pa se mogu cak i bez strucnjackih kvalifikacija
uociti. Pre rata, sve je bilo nekako dugacko, duga suknja, duga kosa,
i dugacak brak; a sad, posle rata, sve je kratko, kratka suknja, kratka
kosa i kratak brak. Pre rata, zene su se dekoltovale odozgo, a sad,
posle rata, dekoltuju se odozdo. Pre rata, muz se mesao u politiku,
a zena je ogovarala; a sad, posle rata, muzevi ogovaraju, a zene
vode politiku. Pre rata, zena je radjala jedanput godisnje; sad, posle
rata, radja i po tri put, ali bez posledica prirastaja stanovnista.
Pre rata, ako se za zenom vukao kakav rep, saputalo se to i ona ga je,
gresnica, skrivala i zataskivala na sve moguce nacine; sad, posle rata
rep je postao sastavni deo toalete. Pre rata, ako si sreo koga redu-
ciranog coveka, a ti si bar znao da je posteno odsluzio svoje i drzavi
i zeni, a sad, posle rata, sretnes zdrava zdravcata coveka i cujes,
reducirala ga i drzava i zena. Pre rata, zazorno je bilo za neku zenu
reci da je raspustenica; sad, posle rata, to je cak i kvalifikacija.
(Ja znam jednu raspustenicu koja ima i stampane vizit karte, a ispod
imena stavila je kao zanimanje "raspustenica", jer joj ta vizit
karta obezbedjuje da kod raznih nacelnika i inspektora bude i preko
reda primljena.) Pre rata, kad dodjes u tri sata po ponoci naljoljan
kuci, a zena te izgrdi k'o vasku i gadja te papucama i samlicom; sad,
posle rata, kad dodjes u tri sata po ponoci kuci naljoljan, a ti i
ne zateknes zenu kod kuce. Pre rate, kad te zena uhvati da si
vanbracno vrdnuo, ona najpre padne u nesvest, zatim ustane i
ispljuje te svojski, pa onda uzme nov novcat, jos neplacen amrel,
ode i potrazi "onu", sretne je nasred ulice i razbije joj nov
novcati amrel o glavu, a zatim se vrati kuci na produzenje bracnog
zivota; sad, posle rata, kad te zena uhvati u neverstvu, a ona se
iskida od smeja, pripali cigaretu i tesi te, veli: "Uostalom, imas
pravo, brak i ne treba da bude robija; mi moramo jedno drugome dati
slobodu u tom pogledu i tolerirati takve male bracne nestasluke!"

Protini saveti

Branislav Nusic



   - Gospodine proto, da li se vi mene secate?
   - Ne, sinko.
   - Ja sam sin pokojnog Janka Lazica.
   - A jes', bome, secam se. Pa i licis na njega. Kako da se ne secam,
pokojnik je bio dobar covek...
   - On je bio, ali ja nisam.
   - E?
   - Da, oce! Ne mogu se sa sobom pohvaliti. Skole nisam doucio,
nasledstvo ocevo sam upropastio i uopste sam posao stranputicom.
Uvidjam svoje pogreske i resio sam se odlucno da se popravim.
   - E, to je lepo sinko!
   - Izabrao sam devojku koju cu uzeti za zenu. Ja se nadam da ce me
zenidba vratiti na pravi put, jer volim tu devojku. Ona ima i nesto
para, oko dvadeset hiljada dinara, a s tim novcem se vec moze zasnovati
kuca.
   - Tako je, tako je, sinko!
   - Zato sam bas i dosao da vas pitam, kao prijatelja moga oca i kao
coveka koga postujem. Ja vas molim da mi date savet: treba li tako da
ucinim, treba li da se zenim, te da i ja jednom podjem pametnim putem
u zivot?
   - Sasvim, sinko, to ti potpuno odobravam. Tako i treba da ucinis.
   Mladi gospodin blagodarno poljubi proti ruku i ode.
   Posle nedelju dana on opet dodje.
   - Dosao sam opet, gospodine proto, da vas zamolim za jedan savet.
   - Vrlo rado, vrlo rado!
   - Kazao sam vam prosli put da sam izabrao devojku, pa sam dosao da
vas pitam za savet: treba li da dobijem pristanak devojcin, treba li da
je pitam za njenu volju?
   - Svakako sinko! Brak se osniva na obostranoj volji; drugace ne bi
ni crkva blagoslovila brak.
   - Hvala vam, oce proto!
   I mladic blagodarno poljubi proti ruku.
   Posle nedelju dana on opet dodje.
   - Ja sam sledio, oce proto, vasem savetu i resio sam potpuno da se
zenim.
   - E, to je lepo, to je lepo!
   - Po vasem savetu upitao sam devojku i ona mi je izjavila da drage
volje pristaje.
   - E, to je vrlo lepo! Tako, sinko, tako!
   - Sad, jos molim za vas blagoslov.
   - Vrlo rado, razume se, vrlo rado!
   - Dakle, molim vas za vas blagoslov da mogu uzeti vasu cerku.
   - Napolje, bitango jedna!- dreknu prota kao pomaman i mal' ne poteze
trebnik, koji mu je bio u ruci, da ga gadja.
   - Ali vasi savet!... - brani se gresni mladic.
   - Napolje kad ti kazem! Ne savetujem ja tebe zato da moju kucu
ocrnis! Napolje! Napolje!

Srpski knjizevnik

Branislav Nusic



   Gospodaru, znano je i poznato je da je tvoj narod neblagodaran. Zamol
bogove neka tog mladica nadahnu te neka bude veliki covek. Veruj, vecega
mu bola ne mozes zadati, do naterati ga da kao veliki covek zivi u
sredini neblagodarna naroda...

   Ako ces, gospodaru, kazniti tog mladica kaznom najstrasnijom,
ucini ga velikim covekom i posalji ga u Srbiju da zivi. Tamo u toj
carobnoj zemlji, gde slavuji i hajduci pevaju zanosljive pesme u
lugovima; gde se rode i cinovnici svaki cas sele s dimnjaka na dimnjak;
gde drzavni svestenici i popci tiho prespavljaju zivu; gde su ministri
i jezevi uvek tako uvijeni da ih zbog bodlja ne smes taknuti... u toj
carobnoj zemlji zivi jedan narod koji je uspeo da izgubi grob svog
najveceg pesnika Sime Milutinovica, i gde je pozniji veliki mu pokojnik
Vojislav Ilic zasao u carsiju i nudio da, za jevtine pare, proda svoj
buduci spomenik, ne bi li bar za zivota video kakvu fajdu od svojega
naroda!

Svetski rat

Branislav Nusic



   ...

   Ajde sto sam patila i propatila u kuci dok je trajao rat, mislila
sam: kad se svrsi, smirices se! A ti! Gledaj samo kakvi su mi zidovi;
ovo ne lici vise na familijarnu sobu, nego na djeneralstabnu
kancelariju. Ceo se svet vec demobilisao, samo mi jos mobilisani.
I to, 'ajde da kazes da si bio u ratu, pa neka ti je prosto, nego
ceo rat proveo u podrumu, a sad komandujes svim evropskim vojskama.
A eno gospodin Djura, bio u svim ratovima, ima tri medalje za
hrabrost, bio i ranjen, pa kad dodje, razgovara kao covek o djuvecu,
o tursijama i o drugim familijarnim stvarima.

   Svako ima svoju bolest koju mu je doneo ovaj rat.
   ...