bosanac :: Burek vicoteka & tekstoteka

Muskarac. Rane tridesete. U pomalo neudobnom polozaju oslonjen na
shank.
Svako malo lizne od svog duplog pelinkovca. Po odeci, nogama koje u
ritmu
muzike titraju po podu, po drzanju tela, prosto po svemu, moze se
reci, stereotipni Bosancheros.

Dva stola dalje, sama, sedi lepa zena. Po spoljashnosti bi se reklo
da su generacija. Je li samo dobro ochuvana ili je stvarno ista godina
proizvodnje, tesko je reci, ali da dobro izgleda je fakat.

- Mmmm, vidi ono mache - pomisli nas glavni junak - bas dobro
izgleda.
Kako bih samo rado pricao s njom... Ali sta da joj kazem?? Tako sam
prokleto stidljiv i svaki put kad pokusam prichati s nekom zenom, valjam samo gluposti.. Hm.. Znam!! Rechi cu joj da sam se u nju zaljubio na prvi
pogled.
Ma, ne.. Radije ne.. Ismejace me i izvaliti neki od zenskih fazona
na tu temu. Mozda da joj poshaljem pice, a ostatak ce doci sam po sebi.
Pih, bas sam smotan.

U tom trenutku zena ustaje i odlazi.
- Jebi ga.. Stvar se sama od sebe reshi. Bas sam smotan. Kako mi
fali hrabrosti svaki put. Toliko je tema o kojim bi se dalo nesto mljeti.
Pa i upucavanje je za ljude. Sta mi moze biti, da me odbije ili da pristane?!
Ni od jednog od tih stvari se ne umire. Mada bi u ovom drugom slucaju
umro od srece. Mozda je i bolje ovako. Ko zna kakve bi mi sve probleme ova lepa zena donela...

Par minuta posle, zena se vraca i seda za isti stol.

- Evo je opet!! Vratila se!! To je to! To mora da je znak! Mi smo
odredjeni jedno za drugo! Sad cu joj prichi. Valjda ispricam nesto
interesantno!
Sad ili nikad!

Eksira svoj dupli pelinkovac da se okurazi, provuce ruku kroz kosu,
uvuce stomak, ispravi ledja, lagano odseta do stola za kojim lepa zena
sedi, spusti se na slobodnu stolicu i dubokim glasom upita: "Jesi ti to
pishala?!"