Zdravo bili svi oni koji citaju ,
zelela sam samo upitati zna li neko kakvo je to oboljenje "Borderline " i kako se leci sta tim osobama moze pomoci da se osecaju bolje ....
Molim vas pomozite mi ,pripremam se da prihvatim devojcicu(tinejdjerka 14 god.) kojoj su lekari dali to dijagnozu pa mi nije sve jasno kazu previse je "dobra emotivna i naivna "nisam znala da je to bolest 
Bilo kako bili zelela bih da se kod mene oseca dobro i da se izleci doktor mi je rekao da sa godinama ta bolest slabi ,maca mala jako je draga a tako je  puno patila u zivotu skoro je izgubila mamu otac joj je alkos i da nepricam o svemu .....
Hvala unapred 

Borderline = granični poremećaj ličnosti

Granična (borderline) ličnost pokazuje nestabilnost u odnosima, raspoloženju i u slici o samoj sebi. Na primer, stavovi i osećanja prema drugim ljudima mogu značajno i neobjašnjivo varirati tokom kratkih razdoblja. Emocije su takođe prevrtljive i mogu se naglo menjati, posebno u smeru besa. Granične ličnosti su sklone raspravljanju, razdražljive su i zajedljive. Njihovo nepredviđeno i impulsivno ponašanje, na primer kockanje, rasipništvo, seksualnost, napadi prežderavanja, može im naškoditi. Takve osobe nisu razvile jasnu i celovitu sliku o sebi i trajno su nesigurne u pogledu vlastitih vrednosti, lojalnosti i izbora karijere. Ne podnose biti same i boje se da će ih drugi napustiti. Sklone su imati niz intenzivnih odnosa sa po jednom osobom, a ti odnosi su obično olujne i privremene naravi, oscilirajući između idealizacije i obezvređivanja. Podložne hroničnom osećaju potištenosti i ispraznosti, takve osobe mogu izvesti manipulativne pokušaje samoubistva (iscenirani pokušaji, bez prave namere da se sebi oduzme život). Tokom razdoblja jakog stresa, mogu se pojaviti paranoidna ideacija i disocijativni simptomi (za ovo malo Googlaj, preopširno je da sad objašnjavam ). Od svi hti hvarijabilnih simptoma, kao ključno svojstvo navodi se nestabilni i intenzivni međuljudski odnosi.

Poremećaj započinje tokom adolescencija, ima roditeljsku anamnezu (istoriju), sa velikom učestalošću kod rođaka prvog kolena. Povezuje se sa telesnim i seksualnim zlostavljanjem u detinjstvu, i češći je kod žena nego kod muškaraca.

Što se tiče terapije graničnog poremećaja, u opticaju su lekovi (neuroleptici i antidepresivi), a od oblika psihoterapije tu su teorija objektih relacija (ogranak psihoanalize), dijalektička bihejvioralna terapija i kognitivna terapija.
Ako želiš da saznaš više o ovim terapijama, napiši...

Bambina je mnogo toga rekla, ukratko, radi se o nestabilnosti osecanja, emocija, ideja, vrednosti, variranju raspolozenja, ranjivosti, hostilnosti, a dodao bih jos da se u terapiji daju i psihostabilizatori.
Inace, u praksi se posle godinama primenjivane terapije simptomi svode na neznatan nivo.


Jako mi je drago sto cujem da si odlucila da prihvatis to dete i da mu pomognes. U julu sam bio u Nisu i u Centru za socijalni rad upoznao sjajnu stariju zenu koja je prihvatila jednu devojcicu, a spremala se da prihvati jos jednu. To se kod nas zove hraniteljica, deca su zdrava, ali su prosla kroz mnogo teskih situacija, i onda im je boravak kod takvih ljudi i ljubav koju oni pruzaju jako znacajan.

Imas moje iskreno divljenje, posebno zato sto se radi o bolesnom detetu 

Hvala vam na objasnjenjima ,raspitala sam se malo i po net-u i zelela bih da znam :posto je to granicno oboljenje (izmedju psihoze i nevrose )koji su psihoticni simptomi ?

nije da se plasim nego bih zelela da se pripremim u slucaju da .....videla sam se sa curiom par puta i meni je delovala sasvim normalno ,jeste da je malo eksentricna ali boze moj....

Evo jednog teksta za tebe:

"Broj mentalno obolelih u poslednjih nekoliko decenija rapidno se povećava - statistike pokazuju da svake godine čak 25% ljudi biva izloženo nekom ozbiljnijem psihičkom poremećaju. Sve veći stepen otvorenosti, prvenstveno javnih ličnosti koje govore o svom privatnom životu ne zaobilazeći ni mentalne probleme, učinio je da se o takvim temama više priča. Istovremeno dešavaju se revolucionarne promene: psihijatri i psiholozi neprekidno tragaju za dopunama klasične terapije u vidu psihoterapije, odgovarajuće ishrane, fizičkih aktivnosti i alternativne medicine.

Dakle, ko je pod najvećim rizikom da mentalno oboli? Za početak, eksperti tvrde da je uverenje da su neispunjene, neostvarene osobe i gubitnici najskloniji depresiji, potpuno pogrešno. Gotovo svi koji pate od depresije su "bolesno" ambiciozni, žele da budu najbolji u svemu, važni i simpatični svima. To su, takođe, ljudi sa izraženom potrebom za savršenstvom, a sve ove osobine, u kombinaciji sa narušenim samopouzdanjem, čine tipičan profil depresivne osobe.
Kokain, marihuana i alkohol dokazani su "okidači" depresije i drugih mentalnih problema. Na svu sreću, danas ljudi brže traže pomoć, uz manju dozu neugodnosti, nego što su na to bili spremni predstavnici prethodnih generacija. To znači da lečenje započinje ranije, pa je zato i efikasnije. No, i pored toga što su danas ljudi spremniji da govore o svojom problemima, i da se obrate za pomoć stručnjaku, jedna barijera ipak ostaje nepremostiva. Osim ako sami niste doživeli neki mentalni problem, ili se to desilo nekom iz vaše najbliže okoline, apsolutno je nemoguće da shvatite kakav je to osećaj. Četiri žene otkrivaju nam svoja iskustva i objašnjavaju kako su naučile da žive sa svojim problemima."

"Spasla me je grupna terapija"
Ime Sanja H., 25
Bolest Granični poremećaj ličnosti
Lečenje Boravak u rehabilitacionoj ustanovi

"Na početku su svi mislili da sam problematično, 'teško' dete. Od svoje 15 godine bila sam hiperosetljiva i depresivna, preokupirana razmišljanjem o suštini života i smrti. Nisam mogla da se usredsredim na bilo šta drugo. Svakodnevni život delovao mi je besmislen. U 16. godini, mama me je odvela kod lekara koji mi je prepisao sedative i uputio me psihijatru. Na nesreću, psihijatar nije smatrao da se radi o mentalnom problemu, rekao mi je da svi ljudi brinu zbog istih pitanja. Bilo me je sramota i osećala sam se frustriranom. Ipak, nastavila sam da se borim sa svojim mračnim mislima i uspela sam da završim srednju školu.
U emotivnom smislu, imala sam utisak da se 'razlivam' na sve strane. Bilo mi je teško da razgraničim važne od nevažnih, trivijalnih stvari. Konačno, lekar opšte prakse uputio me je kliničkom psihijatru koji je prepoznao simptome i zadržao me na lečenju. Godinu dana sam boravila u ustanovi za lečenje mentalnih poremećaja, što je bio najteži period u mom životu. Ipak, svakodnevna grupna terapija promenila mi je život. Posmatranje ljudi koji se ponašaju isto kao ja, kao i uočavanje posledica takvog ponašanja, pomoglo mi je da shvatim svoje stanje i nateralo me da nešto promenim. Tokom terapije prestala sam da uzimam antidepresive i konačno sam počela da kontrolišem svoje ponašanje. Iako se, s vremena na vreme, još uvek osećam usamljeno i izolovano od ostatka sveta, zahvaljujući posetama psihoterapeutu (jednom nedeljno) sposobnija sam da regulišem svoje misli. Ako ništa drugo, više me ne plaše. Trenutno završavam fakultet i honorarno radim kao prevodilac. Konačno, počela sam da uživam u životu, što je za mene teškom mukom stečeno osećanje!"

Šta je granični poremećaj ličnosti? Osnovna karakteristika ovog poremećaja je nesposobnost da se kontrolišu emocije, zbog čega oboleli doživljava ekstremne promene raspoloženja. Procenjuje se da od ovog poremećaja pati oko 2% stanovništva a okolina to dovodi u vezu sa impulsivnim, nepredvidivim ponašanjem. Suicidni porivi takođe su čest simptom ovog poremećaja.
Konvencionalna terapija Grupna ili individualna terapija prvi je korak, mada se često, i to u zavisnosti od simptoma, prepisuju i odgovarajući medikamenti.
Alternativne terapije U poslednje vreme, bihejvioralna terapija (BT) daje takođe pozitivne rezultate. Ovaj metod lečenja zasniva se na teoriji da oboleli od graničnog poremećaja ličnosti preterano reaguju i na nizak nivo stresa. BT nalaže sticanje sposobnosti za korigovanje ponašanja putem intenzivne terapije.

Lepota i zdravlje

Livingston 
hvala

Pa sve ti piše gore, čitaj.
Ovaj deo o nestalnosti emocije, ponašanja, raspoloženja...

Pa procitala sam ali nema nikakvih psihoticnih simptoma (halusinacije itd)

Pa i nema ih, to nije psihoza.
Nestabilnost afekta je ključno obeležje, nema sumanutosti, halucinacija, itd.
Reč je o poremećaju ličnosti, ne psihozi.